Skip to main content

Full text of "Dosije_Omega_-_Novi_Svetski_Poredak"

See other formats


"Ne moze biti svetskog mira bez smirenog uma, 
i nema smirenog uma pod kontrolom uma" 

Keti O'Brajen 



Jos pre raspada Jugoslavije zainteresovao sam se za politicki feno- 
men, poznat u javnosti pod dosta neodredenom sintagmom "novi svetski 
poredak". Intuitivno sam znao da se pojavljuju obrisi novog, mracnog 
koncepta svetske dominacije, vec osmisljenog i sada spremnog za reali- 
zaciju. Zalivski rat, raspad Sovjetskog Saveza i stvaranje novih drzava 
u Aziji, kao i raspad Varsavskog pakta i nastanak novih drzava u Evro- 
pi, razbijanje Jugoslavije, pa zatim pritisak da se ona dalje usitnjava, 
uz cinjenicu da Sjedinjene Americke Drzave u poslednjih dvadeset go- 
dina naglo jacaju vojno-industrijski kompleks sa ciljem da preuzmu 
ulogu neporecive svetske sile, novog Rimskog carstva, su bili neka vrsta 
iznudice da sada pocnem da objavljujem prikupljeni materijal. 

Ocigledno je da su stare vrednosti pravnog sistema sveta pale u 
vodu, postale podlozne manipulaciji i relativizaciji prema trenutnoj po 
trebi. Pravda se pretvorila u karikaturu legitimnosti. U ovoj travestiji, 
licememom zaklanjanju iza navodno slobodno izglasanih odluka Ujedi- 
njenih Nacija, Saveta bezbednosti i Evropske zajednice, i dalje stoji ogo- 
ljena sila i interesi nadnacionalnog centra moci, konglomerata politike, 
tajnih drustava, bankarskog kapitala i citave pratece medijske buluraente 
u sluzbi takozvanog Novog svetskog poretka. Aktivnu ulogu u njego- 
vom stvaranju je odigrala i Katolicka crkva, od trenutka kada se na 
njenom celu nasao Jovan Pavle II. Ozivelo papstvo se ponovo naslo u 
svojoj omiljenoj ulozi aktivnog politickog aktera u svetovnoj areni. 



Dosije Omega 

Izbor Jovana Pavla II, 1978 godine, bio je signalni dogadaj. Njegovo 
uccsce u rusenju komunizma u Poljskoj imalo je efekat doraina koje 
padaju i u nizu ruse ceo red. Pri torn je u susretu sa Ronaldom Rega- 
nom, 7 juna 1982 godine, formalizovan ovaj pakt sveopste kampanje 
U ruscnjc komunistickog carstva. Ricard Alen, Reganovog savetnik za 
nacionalnu bezbednost, nazvao je ovaj savez Svetom Alijansom.. Kljucni 
clanovi i ucesnici iz americke administracije bili su svi od reda pobozni 
katolici i clanovi Malteskih vitezova: Sef CIA, Vilijam Kejsi; Aleksan- 
dar Hcjg; Alen, Klark; Volters i Vilijam Vilson, Reganov ambasador u 
Rimu. Ova imena spominjem zato sto ce se mnogi od njih pojaviti ka- 
snije u nasoj prici, kao Clanovi tajnih i polujavnih drustava koja cine 
okosnicu "vlade u senci" Amerike i osnovnu snagu Novog svetskog 
poretka. Ne moze se reci da nagovestaja nije bilo. Dzems Varburg, u 
svedocenju pred Senatskim komitetom za inostrane poslove, 17 febru- 
ara 1950 godine, otvoreno je pripretio: 

"Imacemo svetsku vladu, svidalo se to vama ili ne, milom ili 
silom." 

U vesti agencije "Asosijeted Pres", od 26 jula 1968 godine, se 
kaze: 

"Guverner Njujorka, Nelson A. Rokfeler, izjavljuje da ce kao pred- 
sednik raditi na medunarodnom stvaranju 'Novog svetskog poretka'." 

U listu "Sijetl Post Intelidzens", od 18 aprila 1975 godine, Henri 
Kisindzer je izjavio: 

"Nasa nacija je jedinstveno nadarena da igra stvaralacku i pre- 
sudnu ulogu u Novom svetskom poretku koji se uoblicava oko nas." 

Vrlo brzo nakon ove izjave, u Americi je obnarodovana inicijativa 
trideset i dva Clana Senata i devedeset i dva clana predstavnickog doma. 
Ovaj dokuraent od 30 januara 1976 godine, poznat kao "Deklaracija o 
meduzavisnosti", nedvosmisleno kaze: 

"Pre dve stotine godina nasi preci stvorili su novu naciju. Mi sada 
moramo da se udruzimo sa drugima i da stvorimo Novi svetski 
poredak." 

8 



Uvod 

Americki predsednik Dzordz Bus je, 12 maja 1989 godine, u je- 
dnom javnom istupu rekao: 

"Konacno, nasa stvarnost je da ponovo primimo Sovjetski Savez u 
Svetski poredak. Mozda ce Svetski poredak u buducnosti biti istinska 
porodica nacija." 

Da podsetim koliko je pamcenje sveta kratko i koliko se istorija 
sveta zaista ponavlja, pogotovo onda kada neki procesi nisu dovedeni 
do kraja, citiracu Adolfa Hitlera koji je rekao: 

"Nacional-socijalizam ce iskoristiti svoju revoluciju za usposta- 
vljanje Novog svetskog poretka." 



I Deo 



Moj prvi pokusaj, objavljivanje materijala o Redu Cetvrtog 
Rajha, bio je vise nego ohrabrujuci. Citaoci su sa zanima- 
njem, i cesto nevericom, propratili pojavljivanje ovog tek- 
sta i zato sam ga ukljucio u ovu knjigu kao neku vrstu 
"prvog poglavlja", a u daljim. poglavljima cu se vracati na 
neke od tema, produbljivati ih i siriti novim podacima. 



RED CETVRTOG RAJHA 



Pred Apelacionim sudom Cetvrtog distrikta, krajem 1991 godine, 
pojavio se neobican slucaj. Tuzitelj je bio Majkl Akvino, potpukovnik 
americke armije u rezervi, a tuzeni, tadasnji vojni sekretar, Majkl Stoun. 
Razlog za tuzbu je bio taj sto je protiv Akvina vodena istraga od strane 
Vojne kriminalisticke istrazne sluzbe, CID (Criminal Investigation 
Division), u vezi optuzbe za seksualnu zloupotrebu dece, a taj izveStaj 
je naneo moralnu stetu Akvinu, koji je trazio da se njegovo ime brise 
iz dokumenata u vezi sa ovim slucajem. Sud je procenio da se pod 
clanove zakona o zastiti privatnosti ne moze svrstati relevantna istraga 
CID-a, jer ostaju osnovane sumnje da je Akvino umesan u delovanje 
satanskog kulta i seksualnu zloupotrebu dece. Novinari su se odmah 
bacili u sopstvenu istragu ovog slucaj a i uskoro su se pojavili obrisi 
monstmoznih aktivnosti povezanih ne samo sa pedofilijom, vec i sa 
satanizmom, neonacizmom, ispiranjem mozga i drugim zloupotrebama 
koje su isle do najvisih instanci CIA, Pentagona i Bele kuce, a pred- 
stavljale su deo svesne, koordinirane akcije na Sirokom planu, sa ci- 
ljem osvajanja svetske vlasti. 



Zloupotreba dece u bazi Prezidio 



Nasa prica pocinje u novembru 1986 godine. Tada su policija San 
Franciska, FBI i CID zapoceli istragu na osnovu optuzbe da je Geri 
Hembrajt seksualno zloupotrebljavao decu koja su mu bila poverena na 
cuvanje, u "Decijem centru za razvoj", pri vojnoj bazi "Prezidio". 
Kapetan americke armije, Leri Adams Tomson, je 12 avgusta 1987 
godine prijavio vlastima da se njegova trogodisnja cerka, koja je 

13 



Dosije Omega 

pohadala centar u vreme kada je tamo radio Hembrajt, vidljivo prestra- 
sila kada je ugledala Akvina i njegovu zenu prilikom slucajnog susre- 
ta u posti vojne baze. Tada je ocu rekla da je plase Miki i Sembi 
(Akvino i njegova zena). U razgovoru sa agentom FBI, devojcica je po- 
novila da su nju i drugu decu, Miki, Sembi i gospodin Geri vodili u 
Stan gospodina Gerija i tamo se sa njima "igrali". Tako je policijska 
istraga proSirena i na visokog oficira americke armije. Policijski inspek- 
tor Glen Pamfilov je 14 avgusta 1987 godine izvrsio pretres Akvinovog 
stana, zaplenio fotografsku opremu, filmove, dnevnike i telefonske adre- 
sare. Potom je obavio seriju razgovora sa roditeljima i osumnjicenima, 
i sastavio policijski izvestaj, ciju kopiju imam i iz kojeg cu vam citi- 
rati jedan deo. Specijalni agent Klajd Formen obavio je razgovor sa 
Leri Tomsonom, njegovom zenom Misel i njenom cerkora Kinsi Adams 
i zabelezio sledece; 

"U vreme kada je datirano cudno zbivanje u decijem centra (1986 
godine), Leri Tomson je dolazio da uzme malu Kinsi i u dva maha mu 
je Geri Hembrajt rekao da se Kinsi upiskila u gacice, sto je bilo ne- 
obicno, jer je Kinsi to prestala da radi godinu dana pre toga i to joj 
se vise nije deSavalo. U to vreme, Kinsi je pocela da dozivljava nocne 
more i upiskila bi se pri torn od straha. U januaru 1987 godine Kinsi 
je zapoCela sa medicinskom terapijom, a u februaru 1987 godine, posle 
Cetiri seanse, terapeutu je postalo jasno da je bila seksualno zloupotre- 
bijena od strane ljudi cije je nadimke znala. Bili su to Miki i Sembi. 
U sredu, 12 avgusta 1987 godine, Lari, Misel i Kinsi su bili u posti 
baze Prezidio, kada je Kinsi pritrcala Leriju i grcevito se uhvatila z.a 
njegovu nogu. Leri je podigao pogled i ugledao Majkla Akvina. Leri je 
upitao Kinsi da ti poznaje tog coveka u beloj kosulji. Kinsi je rekla: 
'Da, to je Miki. Zatim je dodala: 'On je los covek i ja ga se bojim'. 
Leri je pratio kolima Akvina do njegove kuce, gde su ugledali njegovu 
Zenu. Kada je Leri upitao Kinsi da li poznaje tu zenu, ona je odgovo- 
rila: 'Da, to je Sembi'. Zatim se Leri odvezao svojoj kuci i pozvao nas. 
Sledeceg jutra, agent Formen je obavio razgovor sa Kinsi, koja je prvo 
prepoznala na fotografiji Gerija Hembrajta i rekla da joj je Geri sta- 
vljao svoj penis u usta, vaginu i zadnjicu, da ju je odvezao svojoj kuci. 
i da ju je tu fotografisao. U stanu su bili prisutni Miki i Sembi. Miki 
je radio isto sto i Geri. Miki i Geri su bili obuceni u zensku odecu, a 
Sembi u tnusku. Kinsi je izjavila da se u kupatilu nalazi kada sa lavljim 
sapama. Policijskom proverom je utvrdeno da se na adresi gde ih je 

14 



Red Cetvrtog Rajha 

Kinsi odvela zapravo nalazi stan Majkla Akvina, u kome postoji kada 
sa lavljim sapama. U razgovoru koji je agent Formen obavio sledeceg 
dana, Kinsi je izjavila da je snimana filmskom kamerom dok se kupala 
u kadi. Takode je izjavila da dnevna soba ima erne zidove, a na pla- 
fonu sobe je naslikan krst." 

Istraga se otegla tri godine. Armija se finansijski nagodila sa 
porodicama navodnih zrtava, kako je ciniCno receno, a Geri Hembrajt 
je nekako u isto vreme umro od side, ili je bar tako receno. 



Nacisti i crna magija 



Akvino je ne samo ostao na slobodi, vec je tuzio sudu sve one 
koji su naneli stetu njegovom ugledu. Naravno, niko se nije potrudio 
da razjasni tajnu satanistickog kulta Hram Seta, kojeg je osnovao 
Akvino, niti ko su bili njegovi Clanovi i cime su se bavili. Ali tragovi 
aktivnosti ovog coveka se ipak otkrivaju. U jednom privatnora pismu 
Akvino opisuje svoj boravak u Londonu. Pre toga je bio u delegacji 
Saveta za medunarodne odnose koja je obilazila instalacije NATO pakta 
u Engleskoj, Belgiji i Nemackoj. Privatni deo posete u Engleskoj je po- 
svetio obilasku knjizara sa okultnom literaturom i bio odusevljen sto je 
nasao retku knjigu pod naslovom "Set, bog konfuzije". Kao odusevljeni 
pristalica nacistickog okultizma, o cemu je pisao u americkim okultnim 
casopisima, odlucio je da posle Engleske otputuje u Nemacku i poseti 
Himlerov zamak "Vevelsburg", koji je bio ureden prema crnomagijskim 
ritualnim potrebama SS-a. Akvino u pismu detaljno opisuje svoj put i 
boravak u Nemackoj, a posebno istice da je uz cuvarevu dozvolu neko- 
liko sati sam proveo u Sali mrtvih. Ono sto je raanje poznato je fla je 
Majkl Akvino (dok je bio u sluzbi) radio za "Odelenje psiholoskog rata" 
americke armije, kao programer "kontrole uma" i slicnih projekata, i da 
je jezuita sa otvorenim pronacistickim stavovima! 

U isto vreme, na drugom kraju Amerike, izbila je nova afera sa 
decom. Februara 1987 godine u gradu Talahasi, Florida, uhapsena su 
dvojica ljudi u Cijem drustvu je bilo sestoro dece, od kojih je najstari- 
je imalo sedam, a najmlade dve godine. Deca su bila gladna, zapustena 

15 



Dosije Omega 

i neuredna. Dvojica elegantnih belaca su identifikovani kao Daglas 
Emerman i Dzems Havel. Ono Sto je bilo interesantno je to da su pri- 
padali misterioznoj organizaciji Nalazaci (The Finders), za koju se 
prcdposlavljalo da ne radi samostalno, vec za neku drugu organizaciju. 
U stanu, koji je pripadao gmpi, nadena su uputstva kako da se obezbe- 
Llc dcca za nepoznate svrhe, fotografije gole dece i ostali materijal koji 
jc ukazivao na razvijen posao kidnapovanja dece, decije pornografije, 
ritualnog zloupotrebljavanja dece i decijeg ropstva. Bilo je potrebno 
sedam godina da se otkrije da iza Nalazaca stoje CIA i FCIA (Foreign 
Counter Intelligence Agency, autonomna organizacija u okviru FBI). 
Istraga je utvrdila da postoji globalna, svetska mreza za trgovinu decom. 
U kompjuterima je nadena kompletna sema kupovine, transporta i ispo- 
ruke dece, kao i uputstva kako se izbegavaju carinske i druge sluzbe. 
Nadeni su foto-albumi sa fotografijama odraslih i dece u seksualnira 
pozama, kao i fotografije dece i odraslih kako uCestvuju u krvavim ritu- 
alima zrtvovanja zivotinja, u ovom slucaju dve koze. Fotografije poka- 
zuju klanje, otvaranje utrobe zivotinja, dranje koze i cerecenje zivotinja 
izvedeno od strane dece. Citava serija fotografija pokazuje u detalje 
uklanjanje testisa kod jarca, "otkrice materice kod koze i male koze 
unutar materice". Sve sto je pronadeno govorilo je ne samo o rasirenos- 
ti mreze, jer su filijale postojale u Londonu, Nemackoj, na Bahamima, 
Japanu, Hong Kongu, Maleziji, Africi i Kostariki, vec i o njenim du- 
bljim ciljevima, jer je jedna fascikla nosila naziv "Palestinac", a druga 
"Prodor u Pentagon". Pritisnuta otkricem, CIA je priznala da je nadle- 
Zna za organizaciju Nalazaci, koju je osnovala kao paravan za obuku 
na kompjuterima za svoje clanove, ali su se Nalazaci navodno oteli 
kontroli. CIA je stoga prekinula odnose sa FCIA i na taj nacin pokusala 
da opere ruke. Ali, Pandorina kutija je bila otvorena... 

Ucesce dece u seksualnim i magijskim ritualima izazvalo je reak- 
ciju svih onih koji se bave fenomenom kontrole uma (mind control). 
Mnogo se spekulise sa fenomenom ispiranja mozga i kontrole uma, a 
sve to je preuvelicano u filmovima i knjigama do fantasticnih propor- 
cija, cesto i namerno kako bi se zavarali tragovi. Medutim, neke stvari 
su se zadnjih dvadeset godina precesto ponavljale da bi se reklo kako 
je rec o cistim koincidencijama. Pocele su da kruze price o projektu 
Mk Ultra i projektu Monarh u okviru njega. Od 1977 godine odrzano 
je vise saslusanja pred senatskim komitetima na ove teme. Nije se 
mnogo saznalo, nije se mnogo objavilo, ali nesto se ipak zna. Mk Ultra 

16 



Red Cetvrtog Raj ha 

je program CIA, koji je trajao od 1953 godine do sezdesetih godina 
veka, u svom osnovnom vidu. Nastao je kao reakcija na mnogo napred- 
nije programe ispiranja mozga koje su imali Rusi i Kinezi, a cilj mu 
je bio otkrivanje tehnika ispitivanja uhvacenih spijuna i izvlacenje tajni 
iz njih. Agencija je ubrzo shvatila da se tehnike kontrole uma mogu 
prosiriti na programiranje atentatora ili nepozeljnih politicara (sa sop- 
stvene ili protivnicke strane) i poslovnih ljudi, kako bi sluzili ciljevima 
i interesima nalogodavca. Sezdesetih godina su vrseni eksperimenti na 
bolesnicima u psihijatrijskim bolnicama i na kriminalcima u zatvorima, 
uglavnotn bez njihovog znanja i pristanka. Sredstva su u pocetku bila 
primitivna (droga i elektroSokovi), tako da su ranoge zrtve ovih eksperi- 
menata zavrsile tragicno. 

Jedan od najmracnijih rukovodilaca eksperimentima bio je kanads- 
ki psihijatar dr D. Iven Kameron. Iz jednog njegovog memoranduma 
"Drustvu za istrazivanje ljudske ekologije" (paravan za CIA, finansiran 
program kontrole ljudskog ponaSanja) vidi se procedura slamanja 
tekuceg ponasanja pacijenta, sa vrlo jakim elektrosokovima i u nekim 
slucajevima ponovljenim davanjem jakih doza LSD-a. Ovu proceduru 
je pratilo intenzivno ponavljanje poruke sniraljene na traci, do Sesnaest 
Casova dnevno, sest do sedam dana uzastopce, dok se pacijent nalazio 
u delimicnoj culnoj izolaciji. Kameron je predlagao isprobavanje raznih 
vrsta droga, ukljucujuci kurare (paralitik), kao deo nove tehnike. Jedan 
od najdrasticnijih slucajeva je Kameronova pacijentkinja Rita 
Cimerman, koja je "razgradena" sa trideset elektrosokova, koje je prati- 
lo pedeset i sest dana davanja droge koja izaziva san. Eksperiment ju 
je ostavio dezorijentisanom. Drugi pacijenti su doziveli ostecenje 
mozga, imali problem adaptacije, gubili posao. Oni koji su preziveli su 
podneli tuzbe protiv CIA u Americi i Kanadi, a 1988 godine CIA je 
platila velike sume kao odstetu nekim zrtvama ovih eksperimenata. 
Slucajevi u kojima su zatvorenicima i vojnicima davane razne droge 
bez njihovog znanja, na sudu su bili odbaceni sa presudora da tuzioci, 
iako nisu znali da su subjekt eksperimenta, nisu potrazili pravnu pomoc 
odmah poSto su poceli da dozivljavaju negativne efekte i "flesbekove", 
te posle dvadeset godina nemaju pravo na kompenzaciju. Zvanicni pred- 
stavnici CIA priznali su na sudenjima da je od stotina ljudi, na kojima 
su vrseni eksperimenti iz programa Mk Ultra, samo cetmaestoro 
unapred obavesteno o tome. Njima je agent CIA u San Francisku dao 
LSD, kako bi se ispitalo delovanje droge u operativno realistickom 

17 



Dosije Omega 

okruzenju. Danas programi iz oblasti kontrole uma funkcionisu na 
mnogo suptilnijem i mracnijem planu. Prograra Monarh ima za cilj 
stvaranje dece spijuna, koja ce biti podmetnuta pedofilima na visokim 
funkcijama u vladi, armiji i velikim firmama, sto ce te ljude dovesti u 
poziciju da budu ucenjeni. Kao i u nacistickom programu Lebensborn, 
postoje dokazi o selektivnom odabiranju dece, davanju dece u posebno 
odabrane porodice, gde se odgajaju po posebnom programu, do uzras- 
ta kada prelaze u centre CIA ili vojne baze, gde se radi na tajnim pro- 
gramima i gde se obuka kompletira. Ima dokaza da su zacetnici ovog 
programa u Americi bivsi nacisti, ma koliko to Cudno zvucalo u 
danasnje vreme. 

Vratimo se Nalazacima. Oni se ne bave samo trgovinom dece, vec 
i obavestajnim radom. Ima ih u Los Andelesu, San Francisku i rnnogim 
drugim americkim gradovima. Narocito su brojni u Vasingtonu. Sem 
sto rade u kongresnoj biblioteci i kancelarijama kongresmena kao sarad- 
nici i sluzbenici, odlaze i na aktuelna mesta sirom sveta. Osnivac 
Nalazaca je Marion Peti, penzionisani podoficir americkog vazduho- 
plovstva, koji zivi na velikom imanju u Virdziniji i koga sledbenici 
smatraju guruom, a daju mu imena kao sto su "Student", "Setae", "Pro- 
zivac", "Nalazac staze" i slicno. Voli da drzi predavanja u rasponu od 
nacina zivota u Nju Ejdzu (New Age) do istocnog misticizma. Ono sto 
su Nalazaci zapoceli kao eksperimentalni zivot u komuni, zavrsilo se 
kao kult koji je imao za cilj obucavanje dece koja ce biti podmetana 
radi ucene politicarima, diplomatama, poslovnim ljudima i sluzbenici- 
raa organizacija koje cuvaju red i zakon. Podmetanje dece bogatim per- 
verznjacima ima za cilj prikupljanje novca za tajne operacije, kao i 
obuku dece da budu operativci i profesionalne ubice, tuzni proizvod 
"poremecaja visestruke licnosti" ("multiple-personality disorder"), koji 
ovu decu pretvara u bezosecajne robote pod punom kontrolom i koja 
se koriste za nepojmljivo mracne ciljeve. 



Afera u Nebraski 

Zatvaranje "Frenklin Komjuniti Federal Kredit Junion" u Omahi, 
Nebraska, novembra 1988 godine, od stranc federalnih organa, izazva- 

18 



Red Cetvrtog Rajha 

lo je sok sve do Vasingtona. Nedostajalo je cetrdeset miliona dolara. 
Uhapsen je direktor Lorens E. King mladi, poznatiji kao Leri, iza cijeg 
je munjevitog uspona do uspeha i slave stajao citav niz mocnih licnosti 
iz politike i biznisa Nebraske. Ono sto je u pocetku izgledalo kao finan- 
sijski skandal, eskaliralo je u gnusnu pricu o seksualnoj zloupotrebi 
dece, trgovini drogom, pranju novca i ritualnom ubistvu. Leri King 
(tada cetrdeset i cetiri godine star) je bio prominentni aktivista Republi- 
kanske stranke, "zvezda" u politickom usponu, koji je na konvencija- 
ma stranke 1984 i 1988 godine pevao nacionalnu hiranu prilikom 
otvaranja. Mnogi su bili sokirani saznanjem da je King pedofil i homo- 
seksualac, da je mkovodio organizacijom koja je decu setala po Ame- 
rici, od prijema do prijema, gde su ona seksualno zloupotrebljavana od 
strane bogatih i uticajnih clanova Republikanske stranke. Skandal je 
uporno istraZivao, i napisao knjigu o njemu, senator iz Nebraske Dzon 
De Kemp, koji je sesnaest godina bio jedan od najuspesnijih zakono- 
davaca ove americke drzave. Istrazni tim drzave Nebraska, koji je radio 
na ovom slucaju, na svom celu je imao odgovornog i upornog sefa, 
Gerija Karadorija. Uskoro posto je preuzeo ovaj posao, pocele su da 
mu se dogadaju neprijatne stvari. U septembru 1989 godine neko mu 
je provalio u kucu. U aprilu 1990 godine je otkriveno da mu se tele- 
fon prisluskuje, a 11 jula 1990 godine njegov mali privatni avion, u 
kome je leteo sa sinom, misteriozno se srusio, usled cega su obojica 
poginuli u toj nesreci. Ocevidci nesrece su tvrdili da su pre pada aviona 
culi eksploziju. Zvanicni izvestaj o nesreci nikada nije objavljen. Vec 
sutradan po smrti G. Karadorija, FBI je zaplenio svu dokumentaciju iz 
njegove sluzbene kancelarije. 

Seksualna zloupotreba dece, ucesce dece u satanskim ritualima i 
njihovo nestajanje je jedna od najcesce zataskavanih istina u Americi, 
u cemu zdusno ucestvuju i sudovi i istrazni organi. Ted Ganderson, 
bivsi visoki funkcioner FBI, koji je posle dvadeset i osam godina sluzbe 
napustio ovu organizaciju i osnovao sopstvenu konsalting firmu za pi- 
tanja sigurnosti, ovako je prokomentarisao podatak iz "Riders Dajdze- 
sta" da u Americi svake godine nestane oko sto hiljada dece: 

"FBI ima precizne podatke o broju ukradenih automobila. Znaju 
broj ubistava, silovanja i pljacki, ali nemaju pojma koliko dece nestane 
svake godine! Jednostavno ne traze te podatke. Svakog meseca, svako 
veliko policijsko odelenje u Americi popunjava standardne formulare 

19 



Dosije Omega 

radi kriminalisticke statistike i salje ih u FBI. Birou bi bilo lako da 
doda jos jednu rubriku ovoj statistici i tako ucini preokret u korist sva- 
kog prijavljenog nestanka deteta, da ne spominjemo slucajeve kidnapo- 
vanja dece u ritualne svrhe, iii u nekim slucajevima i uhistva dece. 
Ubeden sam da FBI ne trazi ove podatke, jer ne zeli da ih vidi. Suocili 
bi se sa trenutnim zahtevom javnosti za akcijom, jer bi cifre pokazale 
da je rec o velikom drustvenom problemu. Taj problem bi zahtevao 
akciju. Ono sto otezava akciju pronalazenja dece, sem neadekvatne za- 
konske regulative, je i podatak da u novije vreme pedofili rade plasti- 
cine operacije kidnapovanoj deci kako bi zaturili trag." 



Pedofili i homoseksualci na slobodi, zrtve na robiii 

Koristeci vlast u drzavi Nebraska, rukovodeci tim, uz znanje 
guvernera Boba Kerija, je u nekoliko godina pocinio neverovatne zlo- 
upotrebe. Ukrali su, finansijskim malverzacijama, izmedu cetiri i deset 
miliona dolara kroz "Stejt sikjuriti sejvings", i oko cetrdeset railiona 
dolara kroz "Komonvelt sejvings kompani". Osnovali su novu drzavnu 
agenciju, "Nebraska Investment Fajnens Autoriti", preko koje su uzimali 
milione dolara kredita sa malim karaatama. Prevarili su farmere u 
drzavi za dve stotine miliona dolara u neisplacenim kompenzacijama, 
kroz onemogucavanje dobijanja povlascenih zajmova, a pri torn su ko- 
ristili sva sredstva da se zataskaju afere sa drogom, skandali sa zlo 
upotrebom dece u pomografskoj industriji, pedofilsku zloupotrebu i 
prostituciju maloletnika. Vrhunac te osionosti je sudenje koje je odrzano 
1991 godine, po tuzbi devojke Alise Oven i decaka Pola Bonacija. 
Alisa Oven je tvrdila da je bila zrtva seksualnih zloupotreba od strane 
oblasnog sudije, sefa policije grada Omaha, Lerija Kinga i drugih. Sud 
je na kraju, umesto osude ovih ljudi, osudio Alisu Oven za osam dela 
krivokletstva, na kaznu od devet do dvadeset i sedam godina zatvora! 
Pol Bonaci, cije je svedocenje bilo sokantno, proglasen je takode kri- 
vim, pa je otisao u zatvor zbog "napastvovanja decaka"! Lari King je 
dobio petnaest godina zatvora, ali zbog finansijskih malverzacija! I 
ostali slucajevi, devojcice Lorete Smit i Neli Veb, koje su silovali ljudi 
koji su ih usvojili, su odbaceni kao fantazija. 

20 



Red Cetvrtog Rajha 

Javno mnjenje je bilo zgrozeno ovim zataskavanjem. Ankcta je po- 
kazala da devedeset i tri odsto ispitanika veruje da su deca govorila 
istinu. Po zvanicnim podacima, u reonu Omahe je registrovano oko pet 
stotina pedofila. Svaki pedofil iskoristi u proseku sedamdeset i sedmoro 
dece pre nego sto ga uhvate. U zatvorenoj, provincijskoj sredini kao sto 
je Omaha, ovo nije razlog za zabrinutost. Pogotovo sto se kroz sva sve- 
docenja dece provlace imena lokalne elite: Bob Vadmen, sef policije u 
Omahi, homoseksualac pedofilicar, uvek dobro opskrbljen drogom koju 
je donosio na zabave i verovatni otac deteta koje je rodila maloletna 
Alisa Oven; Alan Ber, naslednik velikih robnih kuca i finansijer elitnog 
kluba "Ak Sar Ben" koji cine najbogatiji i najuticajniji gradani Omahe 
i cija je godisnja skupstina i njeni rituali "dogadaj sezone" u gradu; Ha- 
rold Anderson, izdavac "Omaha Vorld Heralda"; Duar Fine, bivsi direk- 
tor skole; Teodor Karlson, sudija, pedofil povezan sa trgovinorn droge; 
P. J. Morgan, gradonacelnik Omahe, umesan u poslove sa drogom; Tom 
Mekini, pomocnik oblasnog tuzioca, umesan u poslove sa drogom. U 
zakljucku svog izvestaja, De Kemp je konstatovao da je ovde bila 
posredi ne samo pedofilija i pornografija, vec i trgovina drogom koju 
su deca raznosila na svojim brojnim putovanjima sirom SAD-a. 



Lazne banke 



Ostalo je nerazjasnjeno pitanje sta je bilo sa cetrdeset miliona dola- 
ra. Prozirna je konstatacija suda da je tu sumu King potrosio na auto- 
mobile, cvede, zlatne satove za svoje ljubavnike i slicno. Zbog za- 
taskavanja ovog slucaja i umesanosti visokih licnosti FBI iz Vasingtona, 
De Kemp nudi drugi scenario kao objasnjenje. Prema istrazivanjima 
nezavisnih organizacija, Leri King je jedan od mnogobrojnih vlasnika i 
direktora stedno-kreditnih firmi i drugih finansijskih institucija koje je 
CIA koristila za finansiranje tajnih operacija. Sema je bila vrlo prosta. 
King bi pozajmio novae ulagaca na rok od trideset dana. CIA je novae 
prebacivala u Svajcarsku ili na Bahame, gde bi se ove velike sume krat- 
korocno pozajmljivale drugiraa, ili bi isle u rizicne berzanske transak- 
cije koje su potencijalno nudile velike profite. Pozajmljeni novae se 

21 



Dosije Omega 

zatim vracao u Ameriku, u male stedionice kao sto je Kingova, pre ne- 
go sto bi kontrola ustanovila da ga nema, a zaradena razlika je isla u 
lajne fondove. 

Na saslusanju odrzanom pred "Bankarskim komitetom" Predstav- 
nickog doma 1989 godine, u vezi poslovanja "Frenklin Kredit Juniona", 
nepobitno je utvrdeno da je osamdesetih godina King putovao na Jamaj- 
ku, gde je potpukovnik Oliver Nort imao centar iz koga se krijumcarilo 
oruzje za "kontrase" u Nikaragvi! Takode je utvrdeno da je glavni knji- 
govoda "Frenklina" nekoliko puta putovao u Svajcarsku, upravo u vre- 
me kada su velike sume novca nestajale sa racuna Stedionice, kao i da 
je King imao brojne telefonske razgovore sa Svajcarskom. Pretpostavka 
je da je King donosio novae na Jamajku, a njegov knjigovoda Tom 
Harvi ga je nosio dalje u Svajcarsku i Spaniju. Sve je sjajno funkci- 
onisalo dok je CIA vracala novae stedionicama. Kongresni komitet je 
1990 godine raorao da zapocne sa istragom, jer su ucestali glasovi da 
su operacije CIA uzrok propasti i bankrotstva najmanje dvadeset i dve 
finansijske institucije. 

Jedna od imenovanih finansijskih zadruga bila je i "Silverado Sej- 
vings end Loan" iz Denvera, u cijem je upravnom odboru sedeo Nil 
Bus, sin tadasnjeg americkog predsednika Dzordza Busa. Takode je 
ustanovljeno da je firma "Karmen, Karmen end Hjugel", koju je King 
angazovao za odnose sa javnoscu, bila u direktnoj vezi sa CIA, jer je 
Maks Hjugel bio zamenik direktora CIA za tajne operacije, u vreme 
kada je Vilijem Kejsi bio sef CIA, a Dzerald Karmen je bio americki 
ambasador u Zenevi. Bilo je to vreme najvece aktivnosti operacije Iran- 
Kontra, od 1984 do 1986 godine. JoS jedan covek iz Nebraske bio je 
predmet skandala i istrage osamdesetih godina. Robert Kejt Grej, direk- 
tor jedne od najvecih svetskih firmi za odnose sa javnoscu, "Hil end 
Nolton", jedno je vreme radio za CIA. Poceo je karijeru 1976 godine 
u izbornom stabu Ronalda Regana, a 1980 godine bio je zamenik direk- 
tora za komunikcije kod Bila Kejsija u CIA. Sem toga, Grej je bio spe- 
cijalista za operacije homoseksualnih ucena u CIA. U vreme afere 
Votergejt, radio je u konsultantskoj firmi "Konsultants internesenel", 
koju je osnovao CIA agent Edvin Vilson. Kako je izjavio bivsi agent 
CIA, Frenk Terpil, upravo u to vreme Vilson je rukovodio operacija- 
ma seksualnih ucena. Zadatak je bio usmeren na clanove Kongresa, 
koje je trebalo uceniti svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. 
Kamere i tehnicke usluge je obezbedivala TSD (Technical Services 

22 



Red Cetvrtofi Rajha 

Division), tehnicka sluzba CIA. Po recima Terpila, mnogi tada ucenjeni 
politicari su napredovali u karijeri i danas zauzimaju visoke polozaje u 
administraciji. 



Satanisticki rituali pod kontrolom CIA i FBI 



Pred smrt, Geri Karadori je svoju istragu vodio na dva nivoa - vezi 
sa Vasingtonom i satanizmu. Satanske aktivnosti nisu bile novost u Ne- 
braski i okolnim drzavama Srednjeg zapada. Jos 1974 godine nasiroko 
se pisalo o satanskom kultu ciji su Clanovi hvatali stoku na ispaSi i 
vadili joj krv, koju su koristili u satanskim ritualima. Prema svedocenju 
Pola Bonacija, Leri King je pristupio satanistickom kultu krajem 1980 
godine. Bonaci svedoci da ga je King odveo na sastanak satanista i da 
je torn prilikom u ritualu zrtvovan jedan decak. Posto su iskasapili deca- 
ka, svi prisutni (i Bonaci s njima) su pili krv zrtve pomesanu sa uri- 
nom i recitovali: 

"Satana je nas bog i kralj. Carstvo mraka je doslo i daje snagu 
nama, tvojim robovima." 

Da ovo nije plod Bonacijeve maste, potvrduje i intervju Ketlin 
Sorensen na "Hriscanskoj TV", 1989 godine. Njena saznanja su rezul- 
tat razgovora sa devojcicama Neli i Kimberli Veb, koje je preuzela 
posle hapsenja Vebovih zbog seksualnih zloupotreba usvojcnih devoj- 
cica. Iz intervjua je jasno da, sem seksualnih zloupotreba od najranijeg 
detinjstva. paralelno ide i uvodenje dece u krvave satanske rituale. Sve 
je povezano sa pretnjama da ako ikome kazu nesto o onome sto su 
videli, bice sledece zrtve rituala! Ovo ima razorni uticaj na deciju psihu. 
Njihov zivot se pretvara u kosmar, vecina njih zavrsavaju na klinika- 
ma kao psihicki obolele licnosti. Kako i da ostanu normalna kada 
ucestvuju u ritualima gde ubadaju zrtve nozevima i u kojima ima kani- 
balizma, ili se zrtve polivaju benzinom, pa ih deca sa svecama zapale, 
a ono sto preostane od skeleta se samelje i razbaca kako ne bi bilo 
fizickih tragova ubistva! 

23 



Dosije Omega 

U oktobru 1989 godine, Ketlin Sorensen je poginula u saobracajnoj 
nesreci. Bivsi funkcioner FBI, Ted Ganderson, koji je istrazivao okol- 
nosti ove nesrece, tvrdi da je nesreca namerao izazvana i da je rec o 
ubistvu Sorensenove. Doktor Densen Gerber, koja je kao psihijatar ispi- 
tala Pola Bonacija, izjavila je pred istraznim senatskim komitetom Ne- 
braske da Bonaci ima izuzetnu memoriju, da ne laze i da je sa izuzet- 
no mnogo detalja opisao satanske rituale, koje inace ne bi mogao da 
izmisli, vec je jasno da im je prisustvovao. Ova tvrdnja ugledne dok- 
torke, specijaliste za nasilje nad decom, imala je posebnu tezinu, jer je 
Bonaci znacajan deo svog svedocenja posvetio projektu Monarh. 



Robotizovanje dece 



Bonaci je ispricao da je vise puta voden u Vasington, jednom cak i 
u Belu Kucu, gde je lobista po imenu Krejg Spens organizovao zabave 
sa maloletnim muskim prostitutkama. Takode, spomenuo je Majkla Akvi- 
na i svog "komandira" Bila Plemonsa iz vojne vazduhoplovne baze "Ofut", 
gde se odvijao program kontrole uma koji je imao razradenu metodiku 
i podprograme (Master Programmer i Black master). Ovi programi kori- 
stili su likove iz decije knjige "Carobnjak iz Oza", ili Miki Mausa i bica 
iz svemira, u koja su se programeri prerusavali kako bi izazvali pot- 
punu zbrku u decijoj psihi i osigurali programe od "provaljivanja", jer 
ko ce verovati deci da su ih seksualno zloupotrebljavali Miki Maus i 
vanzemaljci. 

Kao obuceni proizvod programa Monarh, Bonaci je radio kao kurir 
za prenos droge i novca, ne samo Sirom Amerike, vec i u Holandiju i 
Englesku, dok je u Nemacku nosio pornografski materijal. Usput je oba- 
vljao i kurirske aktivnosti za organizaciju "NAMBLA" ("North Ameri- 
can Man-Boy Love Association"), pedofilsku organizaciju koja ima 
poluzvanican status i u Ujedinjenim Nacijama, a ciji reklamni slogan 
sve govori o njenom karakteru: 

"Seks pre osme godine, jer je posle kasno!" 

24 



Red Cetvrtog Raj ha 

Na saslusanju, Bonaci je objasnio da je rec "monarh" u isto vreme 
bila ne samo ime programa, vec i kljuCna rec, "obarac" - deo sifre koja 
samim izgovaranjem brise secanja na aktivnosti programa Monarh. 
Tragicno zvuci Bonacijeva prica, koja kao da se ne tice coveka, vec 
masine kojom se briSe program. Sifra - rec koja sluzi u ove svrhe, akti- 
vira sve visestruke licnosti njegove psihe, koje pocinju da se "oglasa- 
vaju" jedna po jedna, pricajuci bez reda, jer misle da je doslo vreme 
deprogramiranja i da je vreme da ispricaju sve. Bonaci kaze da je u 
pocetku njegovo izlaganje bilo potpuno zbrkano i bez smisla, jer jed- 
nostavno nije uspevao da organizuje svoj iskaz. Njegovo programiran- 
je je pocelo kada je iraao pet godina, a trajalo je do njegove dvadeset 
i druge godine. 

"Ovo je zbog toga sto u torn periodu zavrsavate sa skolovanjem i 
spremni ste za vojnu sluibu u kojoj ima mnogo onih koji su bili 
obucavani kroz ove programe." 

Ova izjava ne cudi. Jos cetrdesetih godina obavestajna sluzba ame- 
ricke mornarice je zapocela eksperimente sa hipnozom i ova istrazivanja 
su dostigla vrhunac u programu Articoka, u kome se pokusalo da se 
hipnozom programira atentator. U poverljivom izvestaju iz 1966 godine, 
pod naslovom "Tehnicki izvestaj - hipnoza u obavestajnom radu", daje 
se niz dokaza o radu na takozvanoj posthipnotickoj sugestiji, ciji je nedo- 
statak taj sto je njeno trajanje bilo moguce odrzati samo nekoliko mese- 
ci, a ako su se zeleli duzi efekti, morala se redovno obnavljati. CIA je 
takode posvetila punu paznju tehnikama samohipnoze i autosugestije. O 
ovim istrazivanjima javnost je vise saznala krajem 1986 godine, kada 
je protiv izvesnog Ricarda Bandlera podignuta optuznica za ubistvo Ko- 
rine Kristensen, prostitutke i dilerke kokaina. Bandler je na sudu oslo- 
boden, jer je ocenjeno da je rec o nesrecnom slucaju koji je izazvala 
zrtva. Bandler je bio jedan od osnivaca kontraverzne discipline, "Neuro- 
lingvistickog programiranja" ("Neuro-lingvistics Programming"), mesa- 
vine hipnoze i lingvistike, koja je proucavala kako ljudi mogu uticati 
jedni na druge na podsvesnom planu. Bandler je u javnim nastupima 
govorio kako je uz pomoc ove tehnike, primenjene u terapeutske svrhe, 
lecio ljude od zavisnosti prema alkoholu, duvanu, hrani, drogaraa i dru- 
gim ljudskinvslabostima. Ono sto je manje poznato, Bandler je radio na 
priraeni ovih programa za potrebe americke armije i CIA. Projekti su 
bili u rasponu od postvijetnamskog stres sindroma, preko obuke strela- 

25 



Dosije Omega 

ca radi poboljsanja preciznosti gadanja, do uklanjanja stranog akcenta 
iz govora, krajnje osetljivih programa za CIA i treninga potencijalnih 
talaca da izdrze torturu i ispitivanje. Nije li onda jasnije zasto je ovakav 
ckspert osloboden optuzbe za ubistvo? 



Keti O'Brajen 



Vrhunac ovih optuzbi je program Mk Ultra, o kome je svedocila 
i o korae govori Keti O'Brajen koja je kroz njega prosla i jedina je za 
sada deprogramirana zrtva. Ovaj traumatski bazirani program je zami- 
sljen kao samounistavajuci mehanizam, usaden svitna onima sto znaju 
tajne koje se ne smeju otkriti ni po koju cenu. Ovi programi su zamc- 
nili kapsule cijanida, koje su nosili svi spijuni, pre nego sto su razvi- 
jene tehnike kontrole uma koje uticu i kontrolisu najdublje, najprimi- 
tivnije delove mozga - one koji regulisu disanje i rad srca. Pre nego 
sto spijun odluci da oda tajne koje zna, njegov mozak signalizira srcu 
da prestane da kuca ili njegovim plucima da prestanu da rade. Tvorac 
programa kroz koji je prosla O'Brajenova je vec spomenuti Majkl 
Akvino. O'Brajenova potice iz porodice koja je visegeneracijski inces- 
tuozna i sa muske i sa zenske strane. Njen otac, Erl O'Brajen, pedofil 
kojj je prvi seksualno zloupotrebljavao Keti i ostalu svoju decu, poti- 
cao je iz porodice u kojoj su se deca, pa i on, sistematski seksualno i 
okultno zloupotrebljavala. Ketina majka, Kerol Tenis, potice iz bogati- 
je, ali takode pedofilske porodice, koja je seksualno zloupotrebljavala 
svoju decu, pa je Ketina majka to radila sa svojom decom. Kao posled- 
ica ovih zloupotreba, Keti je obolela od sindroma visestruke licnosti, 
cime se njena psiha branila od trauma kojima je bila izlozena, ali u isto 
vreme je to postalo i preduslov da se kasnije primeni programiranje na 
ovako podeljenu psihu, gde su razni programi "slagani u pregrade". 
Obuku je zapocela kod Akvina, koji je programirao devojcice za ulogu 
seksualnih robinja u "skoli sarma" u Jangstaunu, Ohajo. Uvod u pro- 
gramiranje je totalno fizicko iscrpljivanje organizma, uskracivanje hrane, 
vode i sna koje traje danima, kako bi ego kao odbrambeni mehanizam 
popustio i program se lakse implementirao. Program se bazirao na liko- 

26 



Red Cetvrtog Raj ha 

vima iz decijih knjiga, kao sto je "Carobnjak iz Oza" ili "Alisa u zemlji 
cuda", zbog njihovog kriptickog, dvosmislenog jezika i igri reci, kojih 
je u engleskom jeziku ranogo, jer se reci razlicitog znaCenja izgovara- 
ju istovetno, a samo pisu razlicito. U knjigama se cesto kao bitan pred- 
met spominje ogledalo, koje sluzi kao druga stvarnost, kao nesto u sta 
se moze uroniti, preci u dmgu dimenziju postojanja ili u drugu real- 
nost. I voda (okean) sluzi kao ogledalo, kojim se kod programiranih 
osoba, kao Sto je bila Keti, brisao osecaj za vreme i prostorne dimen- 
zije. Programe kontrole uma Akvino je nad Keti sprovodio u bazi "Fort 
Kembel" u Kentakiju, gde je bio potpukovnik u "Psi ops" ("Operacije 
psiholoskog rata" - "Defense Intelligence Agency's Psychological War- 
fare Division"), zatim u bazama "Fort Meklilan" u Anistonu (Ala- 
bama), u "Redstoun Arsenal" i "Marsal Spejs flajt centar" Hantsvil 
(Alabama), kao i u centru NASA, "Kenedijevom vasionskom centru" u 
Titusvilu na Floridi. Akvino je O'Brajenovu programirao koristeci ideju 
bezvremenog, interdimenzionalnog putovanja. Akvinova teza je da vre- 
me postoji samo u glavi ljudi i stoga se njime moze manipulisati kao 
i samim umom: 

"Bez obzira, konkretno ili u teoriji, rezultati su isti, posto je kon- 
cept vremena sam po sebi apstraktan." 

Ovaj program, smesten u bezvremenost, onemogucavao je 
O'Brajenovu da shvati da je vreme zaista proslo i da se dogadaj dcsio. 
Njeno zbrkano secanje "interdimenzionalnih" iskustava bi zauvek osta- 
lo nepoznato javnosti, da nije uspesno deprogramirana od strane Marka 
Filipsa i shvatila da su njena secanja dozivljeno iskustvo i da su 
fctografski registrovana upravo u ovoj dimenziji. 



U "igri" i Atlantida 



U trinaestoj godini, posto je iskusila nebrojena seksualna iskustva 
od strane oca, ujaka, njihovih prijatelja, Akvina i drugih "programera", 
raedu kojima je bilo poznatih licnosti iz sveta sou biznisa, narocito po- 
znatih pevaca kantri muzike, pedofilicara i satanista iz krugova poli- 

27 



Dosije Omega 

ticara,* Keti O'Brajen je "poklonjena" da bude seksualna robinja ame- 
rickom senatoru Robertu C. Birdu. On je znao kako da aktivira njene 
seksualne programe, a kao primer interdimenzionalnog programiranja 
neka posluzi prica Roberta C. Birda, kako je navodi Keti O'Brajen: 

"Atlantida je dugo vremena bila epicentar aktivnosti vanzemaljaca. 
Staza je bila tako dobro utabana da su postojale rupe u tkivu vreme- 
na i prostora, u kojima su avioni i brodovi, cak i ljudi, nestajali, trans- 
formisani u drugu dimenziju, stranu ovom svetu. Isto tako smo dolazili 
kroz odsjaj ogledala, mpe u prostom dubokog plavog mora. Neki od 
nas su usli u zemaljsku dimenzije kao kitovi i delfini. I kada smo se 
pojavili iz mora, neki od nas su izleteli napolje. Hi je to bilo uletanje 
unutra? U svakom slucaju, ovde smo! Pokusaj da vidis letecu ribu kad 
budes posmutrala more. Kad ugledas neku, znaces da je sa mnom. u 
srodstvu.**" 

Po recima Keti O'Brajen, druga mracna licnost iz ovog kruga je 
Dzerald Ford, alias Lesli Line King mladi, koji je, pre nego sto je 
postao predsednik SAD-a. bio clan "Podkomiteta za sredstva" 
americkog kongresa (iz kojih se finansira rad CIA), clan Vorenove 
komisije za istrazivanje Kenedijevog ubistva, a u isto vreme i Sef orga- 
nizacije koja je u drzavi Micigen kontrolisala pornografiju. O'Brajenova 
nadugacko i nasiroko pise o njegovim mracnim pedofilskim sklonosti- 
ma. Jedan od mracnih programatora kontrole uma nad Keti O'Brajen, 
bio je ameriCki kongresmen Gaj Vander Jagt, koji je Keti uveo u pro- 
gram Zavet cutanja. Ovaj program baziran je na zavetu koji daju jezuiti, 
"ne samo da cuvaju tajne, vec i da bi umirili svoj um i culi glas 
unutrasnjeg vodenja". Evo kako je Vander Jagt, posle Ketinog pricesca 
u crkvi Svetog Franje Asiskog u gradicu Muskegon, uz pomoc svog 
saradnika jezuite, oca Dona, zapoceo programiranje: 

"Ja radim za Vatikan, a sada i ti. Upravo si usla u savez sa sve- 
tom katolickom crkvom. Nikada ne stnes da raskines taj savez. Savez 
je obecanje da se cuvaju tajne koje crkva zna. Papa je sve tajne 
zakljucao u Vatikanu. Doslo je vreme da stupis u sveti savez i saznas 

* Spisak ovih liudi dat je u Dodatku 1. 

** Tesko prevodiva igra reci sa engleskog; stalno preplitanje glagola "see" - vide- 
ti, imenice "sea" - more, i srednjeg slova njegovog imena "C" - koje se izgo- 
vara "si" 

28 



Red Cetvrtog Rajha 

tajne crkve koje su napisane mnogo pre nego sto je Hrist postojao. 
Monasi dominikanci sacuvali su ugovor koji je Noje doneo u novi svet. 
Bio je napisan na pergamentu i cuvan na tajnom mestu u Vatikanu. 
Dali su zavet cutanja da nikada ne otkriju mesto ili njegov sadriaj. I 
ti moras uci u ovaj savez. Nosices tajnu do groba." 

Drugi deo se odnosi na interdimenzionalno programiranje, koje u 
jczuitskoj varijanti zvuci ovako: 

"Hrist ih je sve video. To su dimenzije, mesta koja mozes da vidis 
na svom putu ka smrti. Zato se zovu dimenzije. Secas se da je Hrist 
umro i vratio se da nam isprica sve sto je video na svom putu u nebo. 
Nije ga bilo tri dana, ali tamo gde je bio to je mnogo duze, jer vreme 
nije isto u drugim dimenzijama. Cistiliste je jedna od tih dimenzija. 
Pakao je jedna od dimenzija. Izmedu njih ima mnogo drugih dimenzi- 
ja, Oz je jedna dimenzija. Nebo nije granica svetovima koji cekaju da 
budu istrazeni. Mozes putovati iz jedne u drugu dimenziju, uceci tajne 
svemira. Ti si izabrana* da istrazis druge svetove za crkvu. Slusaj u 
tisini i duces glas koji te vodi** u tvojim mislima. Nikada ne skidaj 
svoj ruzin krst, Keti, kada putujes drugim dimenzijama i uvek ces biti 
u stanju da se vratis kuci." 

Sledeci korak u programiranju Keti je dozivela 1974 godine, u 
americkoj vojnoj bazi "Mekdil", gde je na njoj raden program koji je 
oznacen kao "Top secret high tech behavioral modification program- 
ming", prevedeno na nas jezik: "Tajni visoko- tehnoloski program modi- 
fikacije ponasanja", koji je bio tretiran kao vrhunska tajna. Bez obzira 
kako se program kodirano zvao, uvek je imao neke osnovne elemente: 
fizicku i psiholosku traurau, uskracivanje vode, hrane i sna, elektroso- 
kove od dvanaest hiljada volti, zadate pomocu specijalnog pistolja po 
genitalijama, potiljku, ledima, lieu, i hipnoticko i harmonicno pro- 
gramiranje specificnih delova memorije i stvaranje visestrukih licnosti 
od kojih je svaka obavljala zadatke za koje je programirana. Ovakvo 
programiranje je dovelo do potpunog gubljenja slobodne volje, svesnog 
misljenja i sposobnosti za rasudivanje. Keti je postojala samo kroz pro- 
gramiranu podsvest i radila je sve ono sto se od nje trazilo kada bi se 



*Robovi projekta Monarh su oznacavani kao "izabrani". 
** Glas koji cuje su instrukcije programera. 

29 



Dosije Omega 

aktivirao odredeni program. Interesantno je da je Sajentoloska crkva i 
njen osnivac L. Ron Habard tvrdio da je otkrio opstu terapiju za lecenje 
mcntalnih bolesti kroz modifikaciju ponasanja. Habard, uspesni pisac 
naucne fantastike, navodno je stekao znanja o tehnikama podsvesne 
kontrole uma u toku svoje sluzbe u Obavestajnoj sluzbi americke 
mornarice. Svoj program modifikacije ponasanja nazvao je Dijanetika, 
po svojoj prvoj zeni Dijani. 

U americkoj javnosti, veliku bum je izazvao proces protiv Lerija 
Flinta, izdavaca magazina "Hastier", zbog trgovine drogom. Keti O'Bra- 
jen je Flinta oznacila kao osobu koja je za CIA rukovodila proizvod- 
njom pornografskih casopisa i filmova u kojima je i Keti igrala. Uskoro 
je bila ukljucena u krug poznatih muzicara i pevaca kantri muzike u 
Nesvilu, koji su zbog svoje ogromne popularnosti i veza sa visokim 
krugovima americkog drustva bili idealni za nesmetan transport i ras- 
turanje droge sirom Amerike i za uvlacenje poznatih licnosti u razne 
oblike perverzije, sto je omogucavalo kasnije ucenjivanje.* U torn svetu 
je upoznala i clana muzicke grupe "Desperado", Vejna Koksa. Sef 
grupe je bio Dzek Grin, operativac CIA umesan u trgovinu kokainom 
i belim robljem. Koks je prosao obuku za clana placenickih paravojnih 
formacija, pod vodstvom americkog senatora iz Lujzijane, Beneta 
Dzonstona. Senator J. Benet Dzonston, takode ekspert za kontrolu uraa, 
iz Srivporta, Lujzijana, pricao je Keti da je ucestvovao u Filadelfija 
eksperimentu, bio na drugoj planed i vratio se sa vanzemaljcem, a sve 
to koristio za kontrolisanje Ketinih programa. Vejn Koks, okultni, ser- 
ijalni ubica, po recima O'Brajenove ima na duSi preko trideset ubista- 
va za racun CIA. Njegova majka, Meri Koks Farmer, svestenica je 
okultne grupe i umesana u trgovinu belim robljem. Dzek Grin je bio 
na celu onoga Sto se kripticki zvalo "Voz slobode", a svi koji su ume- 
sani u projekt Monarh znaju da se ova sifra odnosi na robove koji se 
koriste u ovom projektu. Keti O'Brajen su udali za Vejna Koksa, a fe- 
bruara 1980 godine rodila je devojcicu koja je dobila ime Keli. Vejn 
Koks, potpuno pod uticajem svoje demonske majke, razvio je sistem 
verovanja koji ga svrstava u opasne ludake. Obozava Satanu, veruje u 
komunikaciju sa duhovima prirode i demone, smatra da je Isus vanze- 
maljac, a da je Bermudski trougao kapija za drugu dimenziju. Njegovi 
idoli su bili Carli Menson i Dzim Dzons, a za masakr u Dzonstaunu 

* Dodatak 1 
30 



Red Cetvrtog Rajhu 

javno je izjavio da je najbolji primer raoci CIA u kontroli uma. U stru- 
kturi projekta Monarh, senator Bird je bio "vlasnik" Keti O'Brajen, a 
njen muz Koks bio je primarni "hendler", koji je sprovodio Birdova 
naredenja kada je bilo potrebno da Keti bude na odredenim mestima u 
odredeno vreme i da je drzi u programu kontrole uma. Koks i njego- 
va majka satanista su ziveli u gradicu Catam, na ivici velikih mocvara 
Lujzijane. Tu je u krvavim ritualima ubijao ljude brojnim ubodima 
nozem, jer je verovao da su mu "odlazeci duh" umiruceg i krv zrtava 
kojom je bio isprskan davali snagu da kontrolise Keti. 

U toku tri godine, koliko je bila sa Koksom, Keti je ostala sest 
puta trudna i naterana na pobacaj, a fetuse je Koks zadrzao i prodavao 
onima kojima su trebali za satanske rituale. Takode je svim svojim 
zrtvaraa odsecao sake, koje je njegova majka susila i koristila u magij- 
skim ritualima, a tela zrtava je bacao u mocvaru gde su ih jeli aliga- 
tori, tako da nije ostajao trag njegovjh zlocina. Poste Koksa, Ketin 
"hendler" postaje Aleks Hjuston, zabavljac, trbuhozborac koji nastupa 
sa lutkom koja "govori", a u stvari je umesan u CIA operacije sa dro- 
gom, pranjem novca, prostitucijom dece i trgovinom belim robljem. 
Hjuston je voleo male, erne decake, a njegove veze su sezale do Bele 
Kuce. Jedna od obaveza Aleksa Hjustona bila je da dovede Keti i njenu 
cerku Keli u "Bohemijan Grouv", tajni i zatvoreni centar elite Novog 
svetskog poretka, radi prostituisanja. Kada je Mark Filips, poslovni 
covek koji je bio uvueen u saradnju sa Aleksom Hjustonom, ne znajuci 
da treba da posluzi kao paravan za prljave poslove, otkrio mracni svet 
kontrolora uma, odlucio je da deprogramira Keti O'Brajen i spasi nju i 
njenu cerku mracne sudbine. Raskrstio je sa prethodnim zivotom 
uspesnog poslovnog coveka i posvetio se borbi protiv "vladara u send", 
koji ne prezaju ni od jednog zla radi ostvarenja svojih ciljeva. Pocetak 
je bio tezak, jer nista nije znao o tehnikama kontrole uma i mehanizmi- 
ma funkcionisanja robova iz programa Monarh. Od prijatelja, generala 
u penziji, koji je radio u Obavestajnoj sluzbi americkog vazduho- 
plovstva, saznao je tehniku kako da stupi u vezu sa Keti O'Brajen. 
General mu je rekao: 

"Pozovi je telefonom, zazvoni dva puta, prekini vezu. Pozovi pono- 
vo, zazvoni jednom, prekini. Pozvoni ponovo. Reci joj da si Bog. 
Izgovori neki biblijski odeljak jer su svi programirani preko hriscanst- 
va. Sve sto joj kazes, uradice." 

31 



Dosije Omega 

Interesantno je da su i nacisti, Himler i nacisticki krug okultista, 
napadali najcesce katolike u svojim eksperimentima kontrole uma. 
Iskreni katolici su potencijalno lake zrtve, zbog ugradenog osecaja krivi- 
ce koji katolicka crkva vesto usaduje u svoje vernike. Keti je prvo bila 
katolik, a onda je Koks naterao da prede u mormonsku veru, kako bi 
dokazao da je Satana prisutan, posebno u mormonskoj crkvi u Munrou, 
Lujzijana, gde je izvodio okultne rituale. Medu pripadnicima mormon- 
ske crkve ima dosta incestuoznih afera, sto ih cini vrlo podloznim pro- 
gramiranju i ucenama. Mormonski biskup Glen Pejs je jula 1990 godine 
napisao izvestaj biskupskom komitetu u Solt Lejk sitiju sa temom o ri- 
tualnoj zloupotrebi dece, vernicima i pripadnicima mormonske crkve. 
Od sezdeset zrtava sa kojima je razgovarao, a raisli da je broj trauma- 
tizovanih bar tri puta veci, pedeset i troje su bile devojcice, a sedmoro 
decaci. Bili su ucesnici u satanskim ritualima kojima su sistematski i 
metodicno zloupotrebljavani, muceni i terorisani, cesto u prisustvu ro- 
ditelja i cesto od strane roditelja i rodaka. Policija u Solt Lejk sitiju je 
pokusala da istrazi ove zlocine, ali deca su cutala, jer su oni koji su ih 
zloupotrebljavali verovatno bili pripadnici crkvene hijerarhije, a decu su 
toliko mucili da su ona razvijala sindrom visestruke licnosti i nisu 
mogla da se sete detalja onda kada je to od njih trazeno. 

Posle "kidnapovanja" robova CIA, Keti i njene cerke Keli, zapocela 
je borba za prezivljavanje, Ketino lecenje i vracanje u normalan zivot 
koji ce "otkljucati" program. Sa Keli su stvari bile teze. Programiranje 
je bilo uradeno na nepoznat nacin, a svaka greska je mogla devojcicu 
da kosta zivota. Njen otac, Vejn Koks, ju je programirao (uz pomoc 
Hjustona) da umre, koristeci klinicku tehniku poznatu kao "hipnosan". 
Keli je kroz program dobila astmu, ciji su je povremeni napadi strasno 
mucili, onemogucavajuci deprogramiranje. Postepeno je iz Ketine pod- 
svesti pocela da izlazi prica van ljudskog poimanja. U programiranje i 
koriscenje seksualnih robova bile su ukljucene mnoge poznate licnosti 
iz sveta politike. Jedan od njih bio je Pjer Trido, izabrani premijer 
Kanade 1968 godine. Bio je programer i umesan u katolicko-jezuitski 
aspekt programa Monarh. On je koristio seksualne usluge Keti O'Bra- 
jen, koje su bile deo njenog treninga. Keti se posebno plasila Dika 
Cejnija, koji je bio sef predsednickog osoblja Dzeralda Forda, a kasni- 
je ministar odbrane DZordza Busa, Clan Saveta za medunarodne odnose, 
cak potencijalni predsednicki kandidat 1996 godine. Bio je veliki lju- 
bitelj "Najopasnije igre", koja je smisljena da obucava vojno osoblje u 

32 



Red Cetvrtog Rajha 

uslovima borbe i prezivljavanja. Zabavni deo predslavljao je lov na 
robove iz programa Monarh, koje su progonili kroz Sumu, dok su ovi 
goli bezali i pokusavali da sc spasu. I Keti je bila "lovina" u ovim igra- 
ma koje su se odrzavale u Grejbulu (Vajoming), Maunt Sasli (Ka- 
lifornija) i "Svis Vila" u Lampeu (Misuri). Sem kao seksualna robinja, 
Keti je, kao i Bonaci, prenosila drogu. Put droge, koji kontrolise CIA 
u Americi. bio je: luka Majami, vazduhoplovna vojna baza "Vorner-Ro- 
bins" u Makonu (Dzordzija). zatim Mormonska crkva u Hendersonvilu 
(Tenesi) i Nesvil (Tcnesi). Keti je prenosila drogu i poruke izmedu se- 
natora Birda, haicanskog diktatora Bejbi Doka Divalijea i portorikan- 
skog narko bosa Hoze Busta, putujuci na Haiti, Bahame, Devicanska 
ostrva i u Meksiko. I americka vojna baza "Tinker" bila je racs'to preko 
koga je u Ameriku stizao kokain. Keti O'Brajen je bila programirana 
kao Zvoncica* iz "Petra Pana" i licno jc predala kokain Bilu Klintonu 
kao poklon senatora Dzonstona. Prica o narkomanskim sklonostima Bila 
Klintona potvrdena je iz vise izvora. Jedna od njih je otkrivena 19 jula 
1993 godine kada jc policija u Dzanksnu, Teksas, u kamionu otkrila 
dvc tone kokaina. Medu zaplenjenim paketima bio je i jedan (verovat- 
no licna posiljka) na kome je pisalo "Klinton"**. Scm sto je bio ljubi- 
lelj kokaina, od 1983 godine, kada jc vec bio guverncr Arkanzasa, 
koristio je i devojke - robove iz programa Monarh, a nisu mu bile stra- 
nc ni biseksualne orgije u "Svis Vila". Jedan od najvecih donatora i 
prijatelja Bila Klintona bio je poznati biseksualac Bil Hoi. Da su CIA 
i americka armija direktno ukljuceni u krijumcarenje droge, dokumen- 
lovala je Keti u toku procesa deprogramiranja, kada je opisala i pre- 
cizno nacrtala mesta na koja jc odnosila drogu. Jedno od tih mesta je 
napusteni zabavni park na putu izmedu gradova Kanton i Akron u 
Ohaju. Keti i Keli su, pod vodstvom Aleksa Hjustona, u zabavni park 
dolazile nekoliko puta, donoseci kokain, a odnoseci novae. Kokain jc 
bio spakovan u turisticke ruksake koje su nosile na ledima, a na njima 
jc bila izvezena ptica kao znak raspoznavanja. Sem toga, Keli je oko 
glave nosila traku za kosu koja je takodc imala amblem ptice. Ponekad 
bi videle dzip pun naoruzanih ljudi, sa strazarima naoruzanim masin- 
skim puskama, koji su obczbcdjvali primopredaju, koju bi obavio Hju- 

*Zvoncica, na engleskom - Tinker-belle, sto se podudara sa imenom baze i slu- 
zi kao "okidac" za Keti. 



33 



Dosije Omega 

ston. Zabavni park je koriscen od 1984 do 1985 godine, kao raesto is- 
poruke kokaina. Posle 1986 godine korisceno je drugo mesto, farma u 
Dajmond Kavernsu, Kentaki. Tu se nalazio CIA centar za kontrolu uma, 
u kome se radilo izuzetno slozeno programiranjc, poznato kao Trauma 
btiske smrti (Near Death Trauma). Posle izmestanja centra, zabacena 
farma je sluzila kao mesto isporuke kokaina, gde je Hjuston dovodio 
Keti i Keli. Posto bi stigli, u roku od petnaest do dvadeset minuta bi 
se pojavio vojni helikopter koji je preuzimao drogu. Kao vodic, na far- 
mi ih je docekivala Li En Gilon, koja je bila zaposlena u "Trauma Cen- 
tru", a mozda je bila i zrtva koja je prosla program u njemu. Posle 
izvrsene primopredaje, Hjuston jc svoje "robove" odvodio u jednu od 
pecina, koja je bila preuredena u muciliste sa elektricnom stolicom, gde 
su Keti i njena cerka traumatizovane elektrosokovima kako bi zabo 
ravile operaciju u kojoj sa ucestvovale. 

Umesanost SAD-a u svetsku trgovinu drogom seze u sredinu pro 
slog veka. Mnogc clanas bogate i uticajne porodice ("americka aristokra- 
tija") su se obogatile na drogi. Jedna od takvih je i porodica Rasel, ciji 
su clanovi studirati na "Jelu" i bili deo tajnog drustva Skal and Boun. 
Svoje bogatstvo stekli su kroz nezakonitu trgovinu opijumom. Scmjuel 
Rasel je 1823 godine osnovao firmu "Rasel and Ko." koja je brzim je- 
drcnjacima odvoziia u Kinu opijum kupljen u Turskoj. Do 1830 godine 
Rasel je otkupio bostonski opijumski sindikat i postao najveci Svercer 
opijuma u Konektikatu. Njegov covek u Kini bio je Voren Delano mla- 
di, deda Fvcnklina Ruzvelta, americkog predsednika u vreme Drugog 
svetskog rata. Ostali Raselovi partneri bile su porodice Kulidz, Perkins, 
Sterdzis, Forbs i Lou, koje se smatraju "stubovima drustva". Rodak Se- 
mjuela Rasela, Vilijem Hantington, osnovao je prvu americku granu 
drustva Skal and Boun i u nju privukao Clanove najuticajnijih americkih 
porodica koji su studirali na "Jelu": Lord, Vitni, Taft, Dzej, Bandi, Hari- 
man, Vejerhauzer, Pincot, Rokfeler, Gudjir, Sloun, Simpson, Felps, Pilsbu- 
ri, Perkins, Kelog, Vanderbilt, Bus i Lavet. Interesantno je da su clanovi 
drustva uvek bili bliski americkoj spijunskoj strukturi. CJan drustva, 
Dzordz Bus, pre nego sto je postao americki predsednik, bio je direk- 
tot CIA od 1974 do 1975 godine. Do 1903 godine, "Diviniti" (skola 
univerziteta "Jel") je osnovala veliki broj skola i bolnica u Kini. Mao 
Cedung je bio jedan od zaposlenih u skoli. Do 1930 godine, uticaj ove 
"kineske vezc" bio je toliki da je americka administracija molila da cla- 
novi ovih misija obavljaju obavestajne zadatke za americku drzavu. 

34 



Red Cetvrtog Rajha 

Prodaja opijata u Americi bila je slobodna. Zna se da je prvi sas- 
tojak koka-kole (kako samo ime kaze) bilo lisce koke, preko koga se 
prelivala secerna vodica. Tek u vreme uvodenja prohibicije na alkohol. 
1920 godine, kokain i heroin su stavljeni van zakona, i to ne zbog ra- 
zvijene svesti o stetnosti droga, vec zbog pritiska Lige naroda. Jugo- 
istocnu Aziju, centar proizvodnje droge u ovom veku, na pocetku je 
kontrolisala Francuska, jer je njeno kolonijalno carstvo obuhvatalo 
Vijetnam, Kambodzu, Laos i Tajland. U ovim zemljama Francuska je 
imala razgranatu obavestajnu mrezu koju je finansirala opijumom. Mo- 
ris Bel, nekadasnji sef SDECE, francuske obavestajne sluzbe, opisao je 
kako je sistem funkcionisao. Francuski padobranci, koji su neprekidno 
bili u ratu sa nepokornim brdskim plemenima, su sluzili kao skupljaci 
sirovog opijuma. Ovaj je francuskim vojnim avionima transportovan u 
Sajgon, gde ga je preuzimala kinesko-vijetnamska mafija radi prerade j 
dalje distribucije. Znacajan krak trgovine drogom u to vreme je bi]a 
korzikanska mafija, koja je u Marseju imala fabrike za proizvodnju 
hcroina, koji je odatle isao u SAD. Ova mreza je bila poznata kao Fran- 
cuska veza, o kojoj je kasnije snimljen i film posle njenog razbijanja. 
Nakon gubitka Indokine, 1954 godine, francuske poslove sa drogom 
preuzimaju Amerikanci. Rat protiv Vijetnama, Kambodze i Laosa bio 
je licni rat CIA za ovladavanje "sirovinskom bazom". Mocnici Novog 
svetskog poretka nisu se rukovodili pobedom u vijetnamskom ratu, a 
jedan od razloga je sto su im bila potrebna ogromna sredstva koja su 
se van budzeta drzave mogla obezbediti sarao trgovinora drogom. I 
zaista, CIA je vrlo brzo razvila ovaj biznis do neslucenih granica. Pro- 
izvodnja, a samim tim i broj ovisnika, se drasticno povecavao u Evropi, 
Severnoj Americi, pa i u samom Vijetnamu, raedu americkim vojnici- 
ma. Po nekim podacima, cak trecinu americkih vojnika su cinili hero- 
inski ovisnici. Prodaja droge je bila glavni biznis juznovijetnamskih ge- 
nerala. Jedna od glavnih figura bio je general Dang Van Kuang, pomoc- 
nik bezbednosti predsednika Ngujen Van Tija, Kuang je razvio mrezu 
preko vijetnamskih specijalnih snaga koje su operisale u Laosu. 

Laos je bio najveci proizvodac opijuma, pod upravom generala 
Vang Paoa, vode plemena Meo, koje je ratovalo na strani CIA. Vang 
Pao je skupljao sirovi opijum uzgajan u severnom Laosu i transporto- 
vao ga helikopterima "Er Amerike" (vazduhoplovne kompanije koju je 
osnovala CIA) do Long Tijena, ogromnog kompleksa koji su izgradili 
Amerikanci, poznatog kao "Raj droge" ili "Alternativa 20". Ovde je 

35 



Dosije Omega 

sirovi opijum generala Paoa preradivan u kineski "beli heroin broj 4", 
vrhunske cistoce. U meduvremenu, CIA je generalu obezbedila i avione, 
koje su neki u sali zvali "Er Opijum", i kojima se droga transportovala 
direktno u Sajgon, u veliku americku vazduhoplovnu bazu "Ton Son 
Nat". Ovde je deo istovarivan radi prodaje americkim vojnicima, a osta- 
tak je brodovima odlazio korzikanskom sindikatu u Marseju. Odatle je 
droga odlazila na Kubu, cije aerodrome je kontrolisao sef mafije sa Flo- 
ride, Santos Trafikante. Posle gubitka Kube i dolaska Fidela Kastra na 
vlast, rute su promenjene, pa i taktika. Tako da je deo droge stizao di- 
rektno u Ameriku, usiven u trbusne duplje poginulih americkih vojni- 
ka, koji su transportovani u Ameriku kako bi bili sahranjeni sa svim 
vojnim pocastima. U SAD-u, protagonisti i zagovornici rata nisu bili 
zabrinuti zbog porasta upotrebe droge medu americkim vojnicima. Bio 
je to deo plana grupe ljudi, usmeren na potkopavanje ukupne odbram- 
bene moci zemlje. Ogromni prihodi od droge prali su se kroz australij- 
sku banku "Nugan Hend" i koristili za subverzivni rat koji je CIA nepre- 
stano prosirivala. U maju 1970 godine izvrsena je invazija na Kam- 
bodzu. Tako je formiran jos jedan heroinski kanal. Oblasti pogodne za 
gajenje opijuma, pritom nedostupne, odmah su ukljucene u lanac proiz- 
vodnje. Svercersku mrezu kontrolisala je vijetnamska ratna moraarica iz 
baza u Pnom Penu i reke Mekong. Samo nedelju dana nakon invazije 
stiglo je stotinu i cetrdeset vijetnamskih i americkih brodova pod ko- 
mandom Ngujen Taana Caua. Pozdravljeni su kao "velika vojna humani- 
tarna flota". Odmah su se bacili na posao i poceli da prebacuju velike 
kolicine opijuma u Juzni Vijetnam. Kada su se SAD povuklc iz Juznog 
Vijetnama, general Kuang, najveci diler Juznog Vijetnama, preselio se u 
Montreal, preko americke vojne baze "Fort Safi" u Arkanzasu. Amerika 
je izvrsila potajni, ali vrlo snazni pritisak na Kanadu da ga primi. 

Naizgled paradoksalna situacija, da CIA finansira svoje operacije 
kroz svetsku kontrolu trzista drogom, a s druge strane velike kampan- 
je za borbu protiv droge u Americi i borbe koju vodi DEA ("Agencija 
za borbu protiv droge") samo je prividno nespojiva. Profesor Alfred 
Mekoj je ovaj nesklad okarakterisao kao "institucionalni odnos izmedu 
CIA i DEA". Jos tridesetih godina ovog veka osnovan je "Federalni 
biro za borbu protiv narkotika" (FBN), prethodnik DEA, Ciji su agenti 
radili na tajnim zadacima radi suzbijanja trgovine drogora. Pocetkom 
Drugog svetskog rata, agenti FBN-a su ukljuceni u OSS ("Kancelariju 
strateskih sluzbi"), prethodnicu CIA, da bi se naucili njihovom sistemu 

36 



Red Cetvrtog Rajha 

rada. Ovaj odnos se zadrzao do danasnjih dana. Iz ovoga se moze za- 
kljuciti da je osnovni zadatak DEA da spreci priliv droge iz izvora koje 
nije odobrila CIA, a da akcije, spektakularno nazivane "ratoviraa pro 
tiv droge" u Americi, nisu nista drugo do istrebljivanje konkurencije. 
Logican zakljucak je da ce dileri koji imaju odobrenje CIA. kontrolisati 
u sve vecoj meri globalne poslove s drogom, sto ce vladu SAD-a stavi- 
ti na mesto najveceg dilera heroina na svetu. Ovo je vec odavno zacrta- 
ni strateski cilj "vladara iz senke", jer je trgovina i monopol nad drogom 
jcdan od najunosnijih, neoporezovanih poslova na svetu, ciji profiti kon- 
slantno rastu. 

Vode Novog svetskog poretka kontrolisu priliv droge u Ameriku, 
jer iz njene prodaje finansiraju svoju subverzivnu delatnost. Jedan od 
takvih sefova je bio i araericki kongresmen Geri Akerman, koji je kon- 
trolisao ulazak droge u Long Ajlend, a koga je Keti upoznala 1981 go- 
dine. U to vreme je bio clan senatskog "Komiteta posta i javnih uslu- 
ga" i "Komiteta za azijske i pacificke poslove". Akerman je za svoje 
poslove koristio Keti i poznatu pevacicu Loretu Lin. Loreta je takodc 
bila zrtva CIA programa kontrole uma, a njen menadzcr i hendler bio 
je neonacista i pedofil Ken Rili, najbolji prijatelj Aleksa Hjustona. Ka- 
kva slucajnost. Heroin stize u SAD iz dva glavna opijumska monopo- 
la, jednog u Jugoistocnoj Aziji, a drugog u Turskoj. Jos 1949 godine, 
oblast Jugoistocne Azije postala je uporiste porazenih snaga Cang Kaj 
Seka, posto ih je Maova Crvena armija isterala iz Kine. CIA je orga- 
nizovala veliku obavestajnu mrezu u kojoj je upotrebila ove snage da 
prikupljaju obavestajne podatke o Kini, da se povremeno sukobe sa 
vojskom komunisticke Kine i da sluze kao "kamen spoticanja" u Jugo- 
istocnoj Aziji, kako bi Amerika opravdala svoje angazovanje u ovom de- 
lu sveta. Ovako zamisljeni subverzivni rat finansiran je crnim fondovi- 
ma od prodaje droge. Upravo tada je OSS obavio svoj najznacajniji 
zadatak, tako sto je ovaj region pretvorio u najveceg proizvodaca opi- 
juma na svetu, sa godisnjom proizvodnjom od hiljadu tona. 

Interesantna je prica iz perioda posle vijetnamskog rata, u koju je 
bio umesan jedan od zapovednika Specijalnih snaga SAD-a u regionu 
Juzne komande, potpukovnik Dzejms Bo Gric. On je bio jedan od ofi- 
cira koji je istrazivao misterioznu smrt pukovnika Edvarda P. Kutola, 
koji je pod zakletvom svedocio da je bio umesan u sverc kokaina iz 
Kolumbije do Paname, pod kontrolom vojske SAD-a. On i neki drugi 
oficiri su kasnije poginuli pod cudnim okolnostima. Sa ovog zadatka 

37 



Dosije Omega 

Gric je prebacen da vodi kampanju za oslobadanje americkih vojnika 
nestalih u akcijama u toku vijetnamskog rata. Naime, teksaski milijarder 
i predsednicki kandidat Ros Pero, obavestio je americku vojsku da ima 
saznanja da se tri americka vojnika nalaze u rukama Huna Saa i da je 
ovaj spreman da ih vrati. Preko kontakata sa kineskom vladom, ugovo 
ren je kontakt sa Hun Saom, u nepristupacnim brdima oblasti San. 
Medutim, Gric je znao da moze mnogo brze da ude i izade iz te oblasti 
ako iskoristi svoju-mrezu kontakata u regionu, pa je posao na put u 
novembru 1986 godine, sa nekolicinom pripadnika specijalnih snaga ko- 
je je sam odabrao. Gricovom timu su trebala tri dana da produ kroz 
San. Kada se sreo sa zacudenim Hun Saom, saznao je da Sa nikada 
nije drzao americke ratne zarobljenike. Medutim, Gric ga je tokom raz- 
govora pitao zasto je toliko umesan u trgovinu opijumom i objasnio mu 
kakve probleme ovo stvara u Americi. Odgovor ga je zabezeknuo. Hun 
Sa je izjavio da sav opijum koji on proizvede, otprilike devet stotina 
tona godisnje, otkupi vlada SAD-a! Time je krug bio zatvoren, Hun Sa 
je cak ponudio da prestane sa proizvodnjom opijuma ako mu americka 
vlada pomogne da ovu kulturu zameni nekom drugom, sto nece preci 
deset odsto surae koju trosi na "borbu protiv droge". Iznenadeni Gric 
je preneo predlog americkoj vladi i bio je jos vise iznenaden kada je 
prcdlog odbijen. Potpukovnik Zelenih beretki je takode upozoren da ce 
postati meta raznih podmetanja ako ne odustane od ove teme. Gric je 
ponovo otputovao u Burmu i u maju 1987 godine ponovo se sreo sa 
Hun Saom. Ovaj put je Hun Sa u video kameru izdiktirao imena ljudi 
iz americke administracije sa kojima obavlja transakcije. Prvi na spisku 
je bio Ricard Armitidz, visoki funkcioner zaduzen za kupovinu opiju- 
ma. Za transport je bio zaduzen sef mafije, Santos Trafikante. Gric je 
pokusao da za ovaj problem zainteresuje licno tadasnjeg potpredsedni- 
ka SAD-a, Dzordza Busa, ali nije uspeo. I na drugim mestima su odbili 
da ga saslusaju. Bio je to i suvise dobar biznis da bi ga ometao zabrinu- 
ti oficir. U toku jednog predavanja, 1991 godine, Gric je opisao Hun 
Saov "posao" sa americkom administracijom. CIA je placala Hun Sau 
tri stotine hiljada dolara po toni, a vrednost droge na ulicama Araerike 
je bila dva miliona dolara po kilogramu! 

Gric nije odustao od svoje borbe protiv ovakve nezamislive prakse 
americke administracije i malo po malo, obrisi delovanja Ricarda Armi- 
tidza su poceli da se ocrtavaju. Ovaj vrlo mocni "igrac u senci" je 
otisao tako daleko da je manipulisao i americkog predsednika Regana. 

38 



Red Cetvrtog Rajha 

Uspeo je da ubaci svog coveka, pukovnika Dejva Brauna, na mesto ofi- 
cira za vezu u najuzi krug predsednika SAD-a. Cilj ovog poteza bio je 
da se svakodnevno suptilno utice na predsednikove stavovc. Slicne ope- 
racije sprovedene su i u drugim telima i agencijama adminislracije. Na 
ovaj nacin Armitidz i njegov krug saradnika su bili nedodirljivi. Bar za 
izvesno vreme. 

Mada je vec bio na funkciji pomocnika sckretara odbranc, Armitidz 
je februara 1989 godine, posle Busovog izbora za predsednika, nomino- 
van za drzavnog podsekretara za dalekoistocne poslove. Ovaj predlog 
je blokiran, a umesto toga Armitidz je predlozen za mesto ministra voj- 
ske. Iza scene, vodio sc pravi rat u kome su ministarstvo pravde i FBI 
pokusavali da optuze Armitidza za njegove narko i druge kriminalne 
aktivnosti. Ovome se ostro suprotstavljao drzavni javni tuzilac Torn- 
burg, koga je na ovu funkciju naimenovao predsednik Bus. Protiv 
Armitidza se vodila istraga od strane predscdnicke "Komisije za 
istrazivanje organizovanog kriminala", a fokus je bio na istrazivanju 
stranog organizovanog kriminala povezanog sa krijumcarenjem droge i 
kockom. Osnov za istragu je bila Arraitidzova bliska saradnja sa Vijet- 
namkom Ndijet Tui O'Rurk, poznatijom po nadimku Nanet. Nanet je 
hila centar izuzetno velikog lanca kocke kojim su upravljali Vijetnamci 
u Americi. Za nju je jedan izvor tvrdio da jc dobila americko drzavljan- 
sivo pod veoma sumnjivim okolnostima. Takode sc sumnjalo da se bavi 
prostitucijom. Pretpostavka je da Armitidzovo poznanstvo sa Nanet dati- 
ra iz vreraena vijetnamskog rata, kada se pricalo da njih dvoje imaju 
bar u Sajgonu. Takode se sumnjalo da nanet radi kao njegov "kurir". 
Drugi izvor koji je ucestvovao u istrazi, primetio je kako je skoro svaka 
Vijetnamka, umesana u rad tajnih kockarnica na istocnoj obali (SAD), 
udata za Amerikanca koji je u CIA ili ima veze sa Agencijom, uklju- 
cujuci Nanetinog muza. Zbog oraetanja istrage sa visokog nivoa, istra- 
ga o Armitidzovim kriminalnim aktivnostima je zaustavljena, ali ne pre 
nego sto je prikupljeno dovoljno neprijatnih dokaza. Bilo je jasno da 
su uticajni politicki faktori iznutra, mozda i Armitidz, bili ucenjivani, 
pogotovo sto je pronadena fotografija razodevene Nanet i delimicno svu- 
cenog Arraitidza iz vremena rata u Vijetnamu, pa su neki tvrdili da je 
Armitidz bio prinuden da radi za severnovijetnamsku obavestajnu sluzbu. 
Ros Pero, predsednicki kandidat, bio je uveren da je Armitidz Spijun. 
Ova fotografija je bila dovoljna da Armitidz odustane od nominacije za 
mesto ministra, ali su njegovi zastitnici bili dovoljno mocni da zaustave 

39 



Dosije Omega 

krivicnu istragu. Poznat kao "Mister Fu" ("Bogati gospodin") medu 
Vijetnamcima. Armitidz je znao dovoljno o prljavim poslovima ame- 
ricke vlade, u kojima je igrao aktivnu ulogu skoro tri dekade, pa je lako 
izbegao zatvor. Procenjuje se da je u periodu od 1991 do 1992 godine 
zetva opijuma u regionu Zlatnog trougla, koju kontrolise Hun Sa, do- 
stigla ncverovatnih tri hiljade tona. Ovo je toliko dobar biznis za CIA. 
cla je do planina izgraden asvaltirani put, kako bi kamioni mogli da 
pridu i kako bi droga brzo stigla do aerodroma u Tajlandu. Odatle, he- 
roin jc spreman za put direktno u SAD i druge destinacije u svetu. 

Ali, vralimo se prici o Keti O'Brajen. Ketin zivot je postao jos 
komplikovaniji kada je 1982 godine, na prijemu u Beloj Kuci. pred- 
stavljena Ronaldu Reganu. "Cika Roni" je bio dobro upoznat sa krip- 
tickim siframa za ukljucivanje Ketinog seksualnog programa, a sem sto 
je bila njcgova zrtva, Kcti jc glumila u mnogim porno filmovima koje 
je za Regana snimao njegov omiljeni pomograf Majkl Dante. Regan je 
voleo da gleda te filmove dok se izivljavao na Keli. Dante je bio veza 
izmedu mafije, Belc Kuce, porno industrije i ozbiljnih poslova kladenja 
na bejzbol timove. Naime, velika zabava i ljubav Rnnalda Regana je bio 
bejzbol, a posebno tim "Dodzersi", sa cijim je menadzerom Tomi La- 
sordom bio licni prijatelj. Keti O'Brajen. kao i druge devojke, sem sto 
su bile podvodene menadzerima i igracima, bile su programirane kao 
zivi kompjuteri sa bezbroj podataka o timovima i igracima, pogotovo 
onim koji su bili na programu kontrole uma i na koje se moglo, po 
potrebi, uticati da igraju dobro ili lose, kako bi se opklade u velike 
sume mogle ostvarili u korist onih koji su to kontrolisali. Iako je Dante 
bio porno sef Bele Kuce, nije bio toliko poznat u javnosti kao Lari 
Flint, izdavac "Hastlera", jer se bavio tajnim snimanjima perverzija po- 
znatih polilicara radi uecnjivanja, ali je zato krug njegovih klijenata bio 
impresivan. Sem predsednika Regana, Busa i Forda, to su bili sef CIA 
Bil Kejsi, zatim tadasnji ambasador UN-a, Madlen Olbrajt, kojoj je Keti 
O'Brajen pruzala oralne usluge, pa senatori Bird i Spektar, kongresmeni 
Trafikant i Vander Jagt, guverner Tornborou iz Pensilvanije, koji je bio 
na kokainu i duboko umesan u program Monarh, pa samim tim i kon- 
trolor prostitucijc. pornografije i prodaje kokaina u svojoj drzavi, zatim 
BlanSar, Aleksander i mnogi svetski lideri kao sto su bili premijcr 
Kanade Malruni, predsednik Meksika de la Madrid, saudijski kralj Fahd 
i drugi. Sve ove licnosti, kao i mnoge druge, mogu se sresti u vec spo- 
menutom "Bohemijan Grouvu", gde se lako stize helikopterom iz vojne 

40 



Red Cetvrtog Rajha 

baze "Prezidio" kod San Franciska. Tu se nalazi odmaraliste za visoke 
americke funkcionere i njihove goste iz celog sveta, gde je obezbectena 
diskrecija i mogucnost da se ljudi "zabavljaju" bez straha u drustvu sek- 
sualnih robova kao sto je bila Keti O'Brajen. 



Najekskluzivniji klub na svetu 



Jasno je da se ovde nalazi jedan od centara svetske moci, mesto 
gde se donose vazne, strategijske odluke. Po mestu odrzavanja, ovaj eks- 
kluzivni klub dobio je ime "Bohemijanski klub". Za postojanje ovog klu- 
ba saznalo se pocetkom sedamdesetih godina, jer su njegovi clanovi imali 
poseban doprinos u kreiranju strategije poraza svetskog komunizma, 
odnosno slamanja tadasnjeg Sovjetskog Saveza i Varsavskog pakta. "Bo- 
hemijanski klub" ima dve do tri hiljade clanova, koji se okupljaju u kam- 
pu, u sumi, na obalama Ruske reke u blizini kalifornijskog gradica Monte 
Riu, nedaleko od San Franciska. Okupljanje je svakog jula, sto nije slu- 
cajno, posto je taj mesec posvecen Crnbogu. O najznacajnijim stvarima 
se diskutuje tokom vikenda, kada u kamp dolaze i specijalni gosti - pred- 
sednik "Svetske bankc", izvrsni direktor "Medunarodnog monetarnog 
londa", clanovi najuzeg staba araeriCkog predsednika, direktori FBI i 
CIA, vlasnici i predsednici najmocnijih multinacionalnih kompanija. 

Kompleks "Bohemijanskog kluba" se sastoji od stotinu i dvadeset 
i dva kamp odmaralista, koja se nalaze duz puta slo prolazi kroz sumu 
sekvoja. Novinari su 1982 godine uspeli da dodu do mape sa preciznim 
lukacijama ovih kampova u sumi, a tada je ustanovljeno da na komple- 
ksu postoji i malo jezero na cijim obalama se vode "jezerske diskusi- 
jc". Na obali jezera se obavlja ceremonija spaljivanja "mracnih briga", od- 
nosno statue sove, koja je i simbol "Bohemijanskog kluba". Od svih kam- 
pova, verovatno je najpoznatiji, najznacajniji i najprestizniji "Mendelej 
kamp", ciji su clanovi, medu ostalima, Ford, Fajerston, Behtel, Kajzer, 
Kisindzer, Mekoun, Sulc i Frenc Smit. Ceremonijalno spaljivanje simbo- 
la "mracnih briga" je misteriozni ritual koji izvode svestenici nalik na kelt- 
ske druide, odeveni u crvene mantije. Svestenici se krecu sa upaljenim 
bakljama u procesiji duz obale jezera, pevajuci himne Velikoj sovi. Sa 

41 



Dosije Omega 

sredine jezera potom prilazi barka na kojoj su simbolicka tela "mracnih 
briga". Vrhovni svestenik tada zapocinje pogrebni cin spaljivanja, Cime se 
kamperi oslobadaju svojih svetskih problema. Clanovi kluba mogu biti sa- 
mo muskarci, a sve sto se radi u ovom kampu, koji se prostire na oko 
dve hiljade i sedam stotina hektara, predstavlja tajnu i clanovi su oba- 
vezni da se ponasaju u skladu sa tim. Obezbedenje u ovom ekskluzivnom 
kampu je izuzetno, posebno od kada se nekolicina novinara infiltrirala 
u kamp, sredinom osamdesetih godina. Poslugu u kampu cine, takodc, 
samo muskarci, koji brinu da se "Bohemijanci" osecaju prijatno. 

Od najpoznatijih Clanova "Bohemijanskog kluba" svakako treba 
spomenuti Dzordza Busa, Vilijema Baklija. RiCarda Niksona, Ronalda 
Regana, Dzordza Sulca, Henrija Kisindzera, Kaspara Vajnbergera, Vili- 
jema Kolbija, Dejvida Pakarda, Dzeralda Forda, Aleksandra Hejga, Pola 
Vokcra i Dzejmsa Bejkera. U "Bohcmijanskom klubu" okupljeni su i 
najuticajniji biznismeni sveta: Tom Klauzen, Dejvid Rokfeler, Leonard 
Fajerston, Edgar Kajzer, Dzon Dipon, Stiven Behtel, Edvard Teler i 
Alen Furta. Prema poslednjem dostupnom spisku clanova "Bohe-mijan- 
skog kluba", iz 1993 godine, u njemu se nalazi i nekoliko Ijudi naseg 
porekla: Sava Ateljevic u kampu "Band", Tomas Kostic u kampu "Ta- 
lija" i Stiven Franjic u kampu "Rand Redi". Kao sto se rad odvija po 
"komisijama" (kampovima), tako se i seksualne orgije, po svedocenju 
Keti O'Brajen, odvijaju prema afinitetima. Postoji sobe, kao sto je soba 
zvana "Nekrofilija", opremljena potrebnim rekvizitima i "Tamna soba". 
U "Koznoj sobi", Keti O'Brajen je imala brutalni sadomazohisticki 
odnos sa Dikom Cejnijem, sekretarora odbrane u vladi Dzordza BuSa. 



Dosije Bus 



Bez sumnje, najuticajnija i najmocnija politicka licnost u torn tre- 
nutku je bio potpredsednik SAD-a, Dzordz BuS, Nije bilo potrebno biti 
veliki vidovnjak, pa shvatiti da je Regan bio figura iza koje je mracni 
potpredsednik, pre toga sef CIA, vukao konce politike, nc samo SAD-a, 
vec i "vladara u senci". On je znao, kao i ostali mocnici, da koristi pro- 
grame robova iz programa Monarh, pa je Keti O'Brajen i dalje igraia 

42 



Red Cetvrtog Rajha 

ulogu prenosioca kodiranih poruka svetskim liderima, usput im bila pod- 
vodena, a u povratku donosila drogu. Tako je bila podvedena meksi- 
ckom predsedniku Salinasu Gortariju, koji je, kao i njegov prethodnik 
de la Madrid, imao vrlo tesnu saradnju sa potpredsednikom Busom. Svi 
/njcdno su radili na potpisivanju sporazuma NAFTA, o slobodnoj trgo- 
vini, sto je narocito bilo vazno za razvoj Meksika, koji se nalazi u sused- 
stvu Novog svetskog poretka. Naravno, nikome nije palo na pamet da 
se slobodna trgovina odnosi i na unos droge iz Meksika u Ameriku, kao 
i priliv robovske radne snage koja toboze ilegalno ulazi u Ameriku, gdc 
zivi i radi bez ikakvih prava i zloupotrebljava se na sve moguce nacine. 

Za mnoge neobavestene, obracun sa panamskim diktatorom Manu- 
elom Ortegom licio je na obracun demokratije sa diktaturom. U stvari, 
razlozi za vojnu intervenciju, hapsenje i sudenje Norijegi su dmgaciji. 
Norijega je bio aktivni saradnik CIA u krijumcarenju narkotika u Ame- 
riku. Medutim, poceo je da gresi u raspodeli. Izgleda da je "gresio" u 
svoju korist, pa je morao da bude kaznjen kada su greske postale pre- 
velike. CIA i njeni sefovi ne prastaju. 

Od trenutka kada ga je tadasnji predsednik, Dzerald Ford, 1975 
godine naimenovao za sefa CIA, pa do danas, Bus ostaje jedan od naj- 
mocnijih i najmracnijih voda Novog svetskog poretka. Iako je njegova 
politicka karijera prepuna kikseva, pocev od totalnog neuspeha drzavnih 
organizacija za suzbijanje krijumcarenja droge, do situacije da se u vre- 
me njegovog rukovodenja kolicina unete droge u Ameriku udvostrucila, 
bio je toliko mocan da niko nije mogao da uzdrma njegov polozaj. 
Odrzavao je bliske veze sa antisemitima koji su izrazavali otvorene 
pronacisticke stavove. Pomogao je "Dzeneral Motorsu" da se blokiraju 
sve zakonske inicijative za zastitu covekove sredine. Aktivno je uce- 
stvovao, 1980 godine, u operaciji Oktobarsko iznenadenje, u grupi koja 
je sabotirala napore Dzimija Kartera da oslobodi americke taoce u Ira- 
nu. Igrao je aktivnu ulogu u ometanju istrage u aferi Votergejt, posto 
ga je Nikson stavio na celo "Republikanskog nacionalnog komiteta". 
Ponovo je aktivirao ucesce CIA u tajnim i prljavim operacijama sirom 
sveta. Dao je jaku podrsku tajnim posiljkama oruzja Iranu, 1986 godine, 
i odigrao misterioznu ulogu u Kenedijevom ubistvu. Za one rnanje upu- 
cene, prvo sto pada u oci je optuzba za veze sa neonacistima. Ko po- 
znaje zbivanja u ovom veku, na planu stvaranja tajnih saveza mocnih 
svetskih politickih i poslovnih krugova, zna da su nacisti imali partnere 
sirom sveta, od dolaska na vlast do kraja Drugog svetskog rata, a i 

43 



Dosije Omega 

posle toga. Najblizi Busov prijatelj osamdesetih godina, bio je teksaski 
milijarder Vilijem Stemps Feris III, koji je vodio Busove finansije, sto 
je bio pravi izbor za Busa, jer je Feris jako dobro krio poreklo ogrom- 
nog novca kojim raspolaze njegova porodica, pa je to dobro radio i za 
Busa. Otkriveno je da je Ferisov deda jedva izbegao sudenje po optuzbi 
da je poslovao sa nacistima. Kao direktor "Standard oila Nju Dzersi", 
deda Feris je kontrolisao kartel koji su osnovali "Standard oil" i nema- 
Cki koncern "I. G. Farben". Zajednicka firma je 1940 godine otvorila 
logor Ausvic, radi proizvodnje vestacke gume i sintetickog benzina u. 
uglja, Saradnja ova dva koncerna se nastavila do propasti Treceg Rajha. 



Veze sa nacistima 



Hemicar "I. G. Farbena" bio je i Karol Vojtila, sadasnji papa, a 
najvazniji pronalazak koncerna bio je gas Ciklon B, koji je koriscen u 
gasnim komorama Ausvica. Otkrice da se u predsednickom komitetu za 
izbore 1988 godine nalaze najekstremniji desnicari, poreklom iz Istocne 
Evrope, sa otvorenim pronacistickim simpatijama i prosloscu, dovelo je 
do otpustanja sedmoro aktivista. Bili su organizovani u "Heritidz Kaun- 
silu", ciji je politicki kredo bio poznat od 1949 godine. Bus je imao 
njihovu podrsku jos od sedamdesetih godina, jer se njihova delatnosl 
jako dobro uklapala u tvrdu antikomunisticku platformu Republikanske 
stranke. Dvojica od njih su bili poznati od ranije. Filip Gvarino, bivsi 
katolicki svestenik, bio je optuzen da je Clan italijanske masonske gmpe 
P2. Drugi, Laslo Pastor, priznao je da je bio clan madarske fasisticke 
partije Strela-Krst, a Drugi svetski rat je proveo kao njen izaslanik u 
Nemackoj. Busov saveznik sa neskrivenom prosloscu bio je Jaroslav 
Stecko*. Kao ekstremni ukrajinski nacionalista, bio je jedno vreme pred- 
sednik vlade u Galiciji, a zaplenjeni nacisticki dokumenti pokazuju da 
je u Lvovu za dve godine likvidirano sto hiljada Jevreja. U predsed- 
nickoj kampanji 1988 i 1992 godine, u Busovom timu je bio Fred 
Malek, poznati nacisticki kolaboracionista. Stvari postaju sasvim jasne 

*Umro je 1985 godine. 
44 



Red Cetvrtog Rajha 

uko se pogleda biografija Busovog oca, Preskota Busa. Roden je 1885 
godine u porodici industrijalca. Studirao je na "Jelu", gde je postao clan 
tajnog bratstva Mrtvacka glava. Ozenio se cerkom Dzordza Vokera, pred- 
scdnika privatne banke "M. A. Hariraan & Co.", a sa njegovim partneri- 
ma, Averelom i Rolandom, bio je blizak prijatelj. Koristeci proteziranje 
tasta, Preskot Bus je tridesetih godina postao direktor najmocnije pri- 
vatne bankarske kuce tog doba, "Braun, Braders, Hariman". U to vreme 
pocelo je kreditiranje nacisticke partije u Nemackoj, uz posredovanje 
uekih holandskih banaka, o cemu je na sudu 1945 godine svedocio Fric 
Tisen. Slicne poslove Hariman je imao i sa SSSR-om. Jos od 1922 go- 
dine, finansirao je kopanje rude mangana u SSSR-u i ostvario ogromne 
profite. Iako je predsednik SAD-a, Hari Truma, ove poslove nazvao "po- 
slovima na granici izdajstva", Preskot Bus i Hariman su se iz svcga 
elegantno izvukli bez posledica. Preskot je nastavio sa uspesnom karije- 
rom i dva puta bio biran u americki Senat. U takvoj atmosferi je rastao 
i formirao se Dzordz Bus. Neka istrazivanja pokazuju da je Preskot Bus 
treca generacija Amerikanaca, a njegovi preci su se doselili iz Engleske, 
Sto nije beznacajno kada se vidi kakvu je podrsku kasnije imao. Iz Dru- 
gog svetskog rata, Dzordz izlazi kao porucnik i zeni se Barbarom Pirs. 
cerkom izdavaca Marvina Pirsa. Njegov surak, Skot Pirs, direktor firme "F. 
F. Haton", bice umesan u velike finansijske prevare, koje ce Dzordz 
BuS, tada potpredsednik SAD-a, 1985 go-dine zataskati, a krivci ce se 
izvuci sa smesnim kaznama. Naravno, ne treba zaboraviti da je i Dzordz 
Bus, kao i njegov otac, postao Clan tajnog bratstva Mrtvacka glava, sto 
jc nezaobilazni stepenik u uspinjanju ka vrhovima raoci i vlasti. 

Dzordz Bus je svoju karijeru poslovnog coveka zapoceo u indu- 
striji nafte, sto ce ostati njegova ljubav do danasnjih dana. Prvo je radio 
u firmi u kojoj je njegov otac bio Clan upravnog odbora, a 1953 godine 
osniva sopstvenu firmu, "Zapata petroleum corp." u Hjustonu, Teksas. Ka- 
snije ce ova firma uci u "Penzoil", jednu od danas najmocnijih naftaskih 
kompanija. "Zapata" je 1985 godine prijavila prihod od preko dve sto- 
line i pedeset miliona dolara. Nije lose za nepoznatu kompaniju! Dok 
je Bus bio potpredsednik, njegov sin, Dzordz mladl, postao je predsed- 
nik kompanije "Zapata Ofsor". Toj kompaniji je bio potreban veci pri- 
hod, pa je zbog toga potpredsednik Amerike odleteo pocetkom 1986 
godine na Bliski Istok, da arapskim zemljama, proizvodacima nafte, 
sugerise povecanje cene sirove nafte, jer americka bezbednost zavisi od 
toga! Cene su odmah porasle dva dolara po barelu, sto je izazvalo kon- 

45 



Dosije Omega 

sternaciju u Beloj Kuci. Medutim, Bus je vec toliko politicki bio mo- 
can, da ovakav potez nije imao nikakvih posledica za njega. Naprotiv, 
zadobio je verne prijatelje i finansijere iz redova naftaske oligarhije u 
Americi. "Zapata oil" je Dzordzu Busu sluzila ne samo za zgrtanje nov- 
ca, vec i kao dobar paravan za delovanje CIA (ciji je agent bio pre 1961 
godine), odnosno invazije na Kubu u Zalivu svinja. To nije bilo cudno, 
jer je "Zapata" imala bliske veze sa kubanskim diktatorom Batistom. 

U vezi ubistva Dzona Kenedija, ime Dzordza Busa se pojavilo u 
vrlo nejasnom kontekstu, sto je Dzerald Ford, Clan "Vorenove komisi- 
je", znao i defmitivno zataskao onog trenutka kada je BuSa imenovao za 
sefa CIA. Interesantan je izvestaj Edgara Huvera, napisan samo nedelju 
dana posle Kenedijcvog ubistva, upucen "Birou za obavestajni rad" Stejt 
departmenta, u kome Huvcr opisuje brifing sa Dzordzom Busom iz 
CIA, odrzan samo jedan dan posle ubistva Dzona Kenedija. Razgovor 
je odrzan, prema zapisu dircktora FBI, zbog straha Stejt departmenta da 
bi "neke zabludele anti-Kastro grupe mogle profitirati iz sadasnje situ- 
acije i preduzeti neodobren napad na Kubu, verujuci da je ubistvo pred- 
sednika Kenedija znak promene americke politike, sto nije istina". Bus 
je opisao naimenovanje za sefa CIA kao pravi Sok: 

"Znao sam o radu CIA samo uopstene stvari, a moje iskustvo sa 
inostranstvom potice iz sfere biznisa." 

Kada ga je americki novinar Mekbrajd, 1988 godine, upitao za Hu- 
verov memorandum, Bus je odgovorio da je u to vreme bio samo biznis- 
men koji se bavio naftom i da je u to vreme za CIA radio "neki drugi 
Dzordz Bus". I zaista, postojao je covek u Agenciji istog imena, Dzordz 
Vilijam Bus, ali je imao jako nizak rang u organizaciji (GS-5), odnosno, 
radio je kao analiticar i nije bilo sanse da ga agent FBI, poslat od strane 
Huvera, brifuje o bilo cemu! Novootkrivena dokumenta FBI potvrduju 
da je Dzordz Bus, iako je ziveo formalno u Hjustonu, u toku 1960 i 1961 
godine cesto boravio u Majamiju, gde je vrbovao Kubance desnicare za 
eventualnu invaziju na Kubu. Tu je upoznao Feliksa Rodrigeza, koji je 
postao clan "tima strelaca" u CIA i uvezbavao "paljbi u trouglu"*, u 
Meksiku, u bazi koju je formalno drzalo "Odelenje 5"**, a koje for- 

*Paljba u trouglu" - termin koji oznacava tri atentatora, koji unakrsnom vatrom 
gadaju isti cilj. 

**"Odelenje 5" - deo sluzbe FBI koje se bavi poslovima u inosCranstvu, iako po 
ustavu SAD-a FBI ima ovlascenja za delovanje samo u SAD-u. 

46 



Red Cetvrtog Rajha 

macijski pripada FBI. Feliks Rodrigez je u oktobru 1986 godine priz- 
nao da se kao agent CIA bavio prevozom oruzja iz Irana u Nikaragvu. 
Prilikom pada jednog od tih aviona, Rodrigez je napravio gresku i po- 
zvao svog CIA supervizora Donalda Grega, koji je bio savetnik za naci- 
onalnu bezbednost potpredsednika Busa. Bus je negirao da je umesan 
u ove operacije, ali kada je pocela kongresna istraga protiv potpukovni- 
ka Olivera Norta, postalo je jasno da je Bus ne samo znao za ove ile- 
galne operacije, vec da je i ucestvovao u njihovom kreiranju. I preko 
ovih Busovih lazi olako se preslo, iako je bilo jasno da je u izjavi pred 
Kongresom, 1988 godine, Bus svesno lagao o svom ucescu u operaci- 
ji pomaganja "kontrasa" u Nlkaragvi. 



Rat sa Irakom 



Sledeca velika afera u koju je Bus bio umesan je sa Irakom. Neki 
sjajni araericki novinari, koje masni honorari i velike plate u uticajnim 
novinama i televizijama nisu otupeli, u svojim analizama tvrde da je 
americka administracija ohrabrivala Sadama Huseina u njegovim po- 
gledima ka bogatim naftonosnim poljima Al Rumeilah. Bus je aktivno 
ohrabrivao Sadama da trazi vece cene nafte na sastanku OPEC-a, sedam 
meseci pre invazije Kuvajta. Tajming je bio odlican. U januaru 1990 
godine Sadam Husein je bankrotirao i borio se za opstanak. Bila je to 
posledica dugotrajnog rata sa Iranom. Godisnji prihod od nafte, dva- 
naest do trinaest milijardi dolara, nije bio dovoljan. Uvoz za civilne po- 
trebe je presao jedanaest milijardi u 1990 godini, od toga tri milijarde 
za hranu. Vojni uvoz je dosao do sedam milijardi dolara, a ostali tro- 
skovi prema inostranstvu iznosili su jednu milijardu dolara. Dodalnih 
sedam milijardi bilo je potrebno da se pokriju tekuci troSkovi. Dug 
prema inostranstvu, koji je 1979 godine iznosio jednu milijardu dolara, 
sada je narastao na sto milijardi. Istovremeno, Sadam je trebalo da 
demobilise sedam stotina hiljada ijudi koji nisu mogli da nadu civilni 
posao, a buntovnicki oficirski hor kovao je zaveru za njegovo rusenje. 
6 januara, atentat na njega zamalo da nije uspeo. Politicki, bio je pod op- 
sadom. Ratom iscrpljeni Iracani su ocekivali, a bilo im je to i obecano, 

47 



Dosije Omega 

ustavne i demokratske reforme. Ali Sadam ne bi politicki preziveo pro- 
ces demokratizacije, pa je stega rezima postala jos veca, rezultirajuci kra- 
jem te godine naimenovanjem njegovog sina i polubrata za sefove snaga 
bezbednosti. U ovim kriticnim okolnostima, Amerika je predlozila podiza- 
nje cena nafte Sadamu Huseinu. U januaru 1990 godine, cena nafte bila 
je dvadeset i jedan dolar za barel, ali su analiticari ocekivali da ce u dru- 
gom kvartalu cena pasti na oko petnaest dolara po barelu, sto se i obi- 
stinilo. Da se u leto ne bi suocio sa krizom, Sadam je narucio studiju o 
kretanju cena nafte, od centra za strateske i medunarodne studije. Deta- 
lji su ostali tajna, ali nije spomo da su sugerisali agresivnu politiku cena 
nafte za arapske proizvodace, i cenu izmedu dvadeset i cetiri i dvadeset 
i pet dolara za barel. To jc odgovaralo Americi. jer je i ona veliki proi- 
zvodac nafte, kojom zadovoljava pedesct odsto sopstvenih potreba, pa 
bi i americke naftne kompanije u zemlji i inostranstvu profitirale, a nije 
bez znacaja ni podatak da su i predsednik Bus i drzavni sekretar Bejker 
imali jake poslovne veze u tim krugovima. U jesen 1989 godine, kada 
je do invazije Kuvajta ostalo devet meseci, a Irak bio u ocajnoj situaci- 
ji, jer nije imao novca da kupi novo oruzje, Bus je izdao tajnu direk- 
tivu o uspostavljanju blizih veza sa Bagdadom i otvaranje mogucnosti 
da Irak dobije ekonomsku pomoc od jedne milijarde dolara! Ova podrs- 
ka u bankarskim garancijama, za kupovinu americkih poljoprivrednih 
proizvoda, omogucila je Sadamu Huseinu da sopstvena oskudna sred- 
stva usmeri na kupovinu oruzja. Rat je bio sve blizi, a zna se da kada 
zapreti ratna opasnost na Bliskom Istoku, cena nafte pocinje da raste 
do dvadeset i pet dolara za barel, a mozda i vise. Za laike, ovo su bili 
nesmotreni potezi americkog predsednika. Za one bolje upucene, ovo je 
bio samo nastavak politike pomoci Iraku, koja je vukla korene jos iz 
perioda rata sa Iranom. Ovo priblizavanje usledilo je na predlog tada- 
snjeg predsednika Regana, jer je trebalo zaustaviti muslimanski funda- 
mentalizam olicen u Iranu. Prvo je u februaru 1982 godine Irak skinut 
sa liste teroristickih zemalja, iako su se tome protivili mnogi visoki 
sluzbenici americke administracije. Bilo je poznato da je Irak pruzao 
utociste mnogim arapskim grupama i pojedincima umesanim u meduna- 
rodni terorizam, izmedu ostalih i Abu Abasu, napadacu na brod "Akile 
Lauro". Iste godine Amerikanci su ponudili svoje minobacace u zamenu 
za jedan ruski tenk T-72, jer je bio zasticen oklopom nepoznatim arneri- 
ckoj armiji. U drugoj polovini 1983 godine, Irak je dobio mogucnost da 
kupi americku vojnu opremu za cetrdeset i pet miliona dolara - topove 

48 



Red Cetvrtog Rajha 

velikog dometa, 175 milimetara, i municiju. 1984 godine Bus je naterao 
"Eksport-Import banku" da garantuje Iraku kredit od pet stotina miliona 
dolara za izgradnju naftovoda. Taj trend se nastavio i 1987 godine, po- 
novo preko "Eksport-Import banke", iako je bilo mnogo upozorenja da 
se krediti nece vratiti. Kao potpredsednik, te iste godine Bus se sastao 
sa Nizarom Hamdunom, irackim ambasadorom u Ujedinjenim Nacija- 
ma, i obecao da ce pomoci u nastojanjima Iraka da kupi opremu koja 
se vodila kao "tehnologija dvostruke upotrebe" .* Posle potpisivanja direk- 
tive, 1989 godine, drzavni sekretar Dzejms Bejker je nagovorio mini- 
stra poljoprivrede da se ne suprotstavlja ovoj odluci. Polovina sume 
stavljena je Iraku na raspolaganje pocetkom 1990 godine. U julu iste godi- 
ne, samo mesec dana pre pocetka invazije na Kuvajt, Savet za nacionai- 
nu bezbednost Amerike je isforsirao drugi deo kredita, iako jc bilo jasno 
da se taj novae koristi za program proizvodnje balistickih raketa i proiz- 
vodnji nuklearnog oruzja. Sve u svemu, za osam godina, Irak je dobio 
pet milijardi dolara kredita, a kasnio je sa vracanjem citave dve milijarde 
iz tog paketa. U istom periodu, filijala italijanske banke "BNL"** u At- 
lanti, odobrila je Sadamu cetiri i po milijardi dolara kredita u periodu od 
1986 do 1989 godine. Krajem iste godine, "Volstrit Dzumal" je objavio 
da su inspektori poreske sluzbe, IRS, ustanovili da su direktori "BNL" 
dobijali mito. Tek je skandal sa "BCCI" bankom*** pokazao koliko su 
mracni i razgranati poslovi izmedu pojedinih zemalja, kao i sluzbi i poje- 
dinaca. U toku istrage pocela su da se pojavljuju imena Dzordza Busa, 
Sadama Huseina i Manuela Norijege. 

U toku istrage pocela su da se pojavljuju imena Dzordza Busa, Sa- 
dama Huseina i Manuela Norijege. "BCCI" je osnovana sedamdesetih 
godina od strane arapskih i azijskih finansijera i njen prevashodni za- 
datak bio je da sluzi naftaskim magnatima i drugim multimilijarderima, 
koji su iraali razloga da se kriju od poreskih i drugih organa u svojim 
zemljama. Ova tajnovitost poslovanja banke bila je idealan paravan za 
CIA i Mosad, da kroz nju finansiraju svoje tajne operacije, pa su kroz 
ovu banku isla sredstva za gradanski rat u Avganistanu, tajne prodaje 
oruzja Iranu, finansiranje pobunjenika u Nikaragvi i rat u bivsoj SFRJ. 
Pocele su da se pronose price kako se kroz banku pere novae od trgo- 

*Oprema koja se moze koristiti i u vojne i u civilne svrhe 

** "Banca Nazionale del Lavoro" 

*** "Bank of Commerce and Credit International" 

49 



Dosije Omega 

vine drogom, ali je neuporedivo najveci skandal bio vezan za Sadama 
Huseina i njegove americke prijatelje, u prvom redu Busa. "BCCI" i 
italijanska "BNL" banka, filijala u Cikagu, bile su predmet tuzbe broj 
90 C 6863, u kojoj je drzava Ilinois i kongresmen Henri Gonzales, 
zamenik predsedavajuceg "Komiteta za bankarstvo" Kongresa, trazio da 
se stave na uvid dokumenta iz kojih bi se videlo da li je u periodu od 
deset godina "oprano" dve stotine i pedeset milijardi dolara od naftnih 
kompanija iz regiona Bliskog Istoka, a uz pomoc Sadama Huseina. Od- 
bor "Federalne rezerve" SAD-a trazio je od Gonzalesa da potpise 
obavezu da ono sto ce dobiti na uvid nikada nece upotrebiti u nekora 
od svojih kongresnih izvestaja. Kongresmen je odbio da potpise izjavu 
o tajnosti, a banka je izjaviia da je rec o "non-bank" podacima, za koje 
ne zeli da budu objavljeni. 

Iz cele afere jasno je da je Sadam Husein izigravao "siledziju" u 
regionu, odrzavajuci odredeni nivo napetosti i time visoku cenu nafte. 
Zemlje regiona, odnosno naftne kompanije, placale su "danak" kako bi 
se ocuvao mir. Prihod od naftnih kompanija delio se na "ucesnike u 
poslu". "BCCI" je sluzila da "opere" taj novae, sto nije bilo tesko, jer 
ima cetiri stotine filijala u sedamdeset i tri zemlje sveta. Iracku naftu 
je prodavao "Teksako". Na zahtev kompanije "Penzoil", sud u Teksasu 
je dosudio ogroman odstetni zahtev u korist ove kompanije, a na stetu 
"Teksaka", zato sto je navodno osujetio ugovor izmedu "Penzoila" i 
"Geti oila". Mnogi misle da je to bila kazna za neposlusnost, a bila je 
odrezana na dve stotine milijardi dolara. Proviziju od pet odsto, sto 
iznosi deset milijardi dolara, podelili su Irak i "Penzoil". 



Grupa 



Ono sto ce proisteci, kao zakljucak ove knjige, mracna je slika za- 
strasujucih razmera. U Drugom svetskom ratu, porazena je samo Nema- 
cka i Vermaht, ali NACIZAM NIJE PORAZEN! Nije, iz vrlo prostog 
razloga, jer je nacisticka Nemacka bila "eksperiment uzivo" drzave, ka- 
kva treba da se uspostavi na svetskom nivou. Korporativna drzava nacisti- 
ckog tipa je ideal Novog svetskog poretka. Nema ni jednog mracnog i 

50 



Red Cetvrtog Rajha 

nezamislivog zlocina koji vec nije pocinjen ili ce se sprovesti, kako bi 
sc ovaj cilj ostvario. Za obicne ljude, ciji moral bez dvoumljenja odbacu- 
je zlo u bilo kom vidu kao okvir zivljenja, bice zaprepascujuce kada ot- 
kriju da su ljudi koji su uCestvovali u stvaranju nacisticke Nemacke i 
danas na vlasti, sa istim ciljevima, ali novim tehnikama kako da taj cilj 
ostvare. Danas je to zadatak mnogih tajnih drustava, vlada unutar vlada, 
siroke mreze subverzivnih aktivnosti koje su premrezile covecanstvo i 
mentalno ga pripremaju za novo doba, "novu em napredne civilizacije", a 
zapravo se covecanstvo priprema za ropstvo. Mozda su nauka i poziti- 
vizam postale religije ovog veka, ali se kljucne stvari organizacije, sadrza- 
ja i delovanja pojedinih socijalnih i ekonomskih zajednica nisu promenile. 
Govoriti danas o tajnim dmstvima mnogim citaocima moze izgle- 
dati smesno i van konteksta vremena u kome zivimo. Ali tajna drustva 
i danas egzistiraju. Nisu prekidala rad hiljadama godina, pa to ne cine 
ni danas. Potpuno negiranje postojanja, tajnost ciljeva, delimicna tajnost 
sireg i potpuna tajnost uzeg kruga clanstva, ostale su nepromenjene kon- 
stante svih tajnih drustava. To je vazno pogotovo u slucaju kada je cilj 
velik - porobljavanje celog sveta. Upravo oni krugovi koji su najvise 
omalovazavali i kompromitovali istrazivace rada tajnih drustava, pripa- 
dali su, po pravilu, tajnim drustvima. Odnos izmedu tajnih drustava i 
Novog svetskog poretka oduvek je bio jak. Jedno bez drugoga kao da 
nije postojalo, iako je ovaj drugi pojam novijeg datuma. Medutim, on 
je samo drugacija jezicka formulacija prastarog cilja svih tajnih drusta- 
va, a to je neogranicena moc i kontrola nad ljudima. O najmonstruo- 
znijem i najbeskrupuloznijem tajnom drustvu, koje sebe prosto zove 
Grupa, saznalo se od clanova koji su pobegli iz njegovih kandzi. Oni 
koji su im pomogli u bekstvu i kasnijem razotkrivanju delovanja Grupe 
u prvoj fazi, od 1983 do 1992 godine, morali su svoja istrazivanja da 
objave pod laznim imenima, jer je opasnost, kao sto se videlo iz njiho- 
vog rada, bila stalno prisutna. Zato cemo istrazivaca rada Grupe oznaciti 
inicijalima R. D., a begunce. svedoke i zrtve Grupe, imenima DZeri 
Smit i En Vajt. Prve indicije da se desava nesto protivzakonito, pojavi- 
le su se kod R. D.-a dok je kao pravnik za radno pravo radio u kom- 
paniji "Atlantik Ricfild", od 1973 do maja meseca 1984 godine. U torn 
periodu prikupio je mnogo dokaza da se u Pitsburgu dogadaju prevare, 
krivokletstva, falsifikati i druga kriminalna dela. Ona su ukljucivala 
fizicku torturu i prinudno obucavanje radnika u fabrici, u mestu Monaka, 
poznatoj i kao fabrika u Biver Veliju. Ova dela su izvrsena od strane 

51 



Dosije Omega 

clanova Grupe. Istrazivanja bazirana na svedocenju En Vajt iz Pitsburga 
i Suzane Smit iz Atlante. kao i mnogih drugih radnika i sluzbenika kom- 
panije, prezentirano je u pismu upravi kompanije, u martu mesecu 1984 
godine. Posebna paznja bila je usmerena na torturu pod hipnozom induko- 
vanom drogom, u periodu od 1977 do 1980 godine. Ocigledno je i da su 
zrtve bile izlozene radijaciji, u julu 1986 godine, kao posledice tajne pro- 
izvodnje radioaktivnih uredaja od strane Grupe. Kada je "ARCO" saznao 
za ovu istragu, menadzment Pravnog odelenja je naredio R. D.-u da pre- 
stane ili ce biti otpusten. Posle cetvrte opomene i posle cetvrtog odbija- 
nja usledilo je otpustanje u maju te godine. Godinu dana kasnije, za vreme 
ispitivanja gospodina Dzerija Smita u Pitsburgu, saznao je verovatni ra- 
zlog za otpustanje iz "ARCO"-a. Gospodin Srait je identifikovao bivseg 
direktora 'ARCO"-a, Roberta O. Andresona, kao clana Grupe, ciji ce rad 
kasnije biti opisan na osnovu svedocenja Smita, koji je prisustvovao razgo- 
voru izmedu Andresona i dr Jozefa Mengelea. Uz Smitovu pomoc, R. D. 
je sakupio ogroman raaterijal koji se sastoji od belezaka, audio i video ka- 
seta, fotografija, dokumenata i drugih materijala o delatnosti Grupe. 



Grupa koja zeli da kontrolise svet 



Ovaj prikupljeni materijal u bitnim crtama objasnjava subverzivnu 
delatnost organizacije, cije ime je spomenuo Smit za vreme snimanog 
ispitivanja u decembru 1984 godine. Ime je glasilo Red Cetvrtog Rajha! 
Smitov opis Grupe, posle 1984 godine, nagovestava da su njeni cilje- 
vi mnogo siri i mnogo opasniji nego sto se moglo ocekivati od obicne 
neonacisticke organizacije. Njen krajnji cilj je uspostavljanje svetske 
vlade, a ne samo novog nemackog Rajha. Grupu cine mocni clanovi 
iz evropskih kraljevskih kuca, medunarodnog bankarstva i multina- 
cionalnih firmi, visoki vojni funkcioneri u najvaznijim zapadnim armi- 
jama i bivsem Sovjetskom Savezu, politicki radnici sirom sveta i pro- 
fcsionalci iz raznih profesija. Njihov cilj je da uspostave novu svetsku 
vladu i socijalnu strukturu koja ce ukljucivati tri stvari, koje smatram 
gnusnim. To je genocid masovnih razmera, kontrola uma kroz vestacke 
promene ljudske genetske strukture i ponovno uspostavljanje ropstva, 

52 



Red Cetvrtog Rajha 

kao drzavno sankcionisane institucije. Gore spomenuti ciljevi su toliko 
zli da im se mora suprotstaviti svaki posten covek. Gospodin Smit jc 
izjavio da njegovo znanje o Grupi potice sa brojnih sastanaka na koji- 
ma je bio u "Heritidz Fondaciji", u Njujorku, sedamdesetih godina. 
Nekim od ovih sastanaka su prisustvovali i oficiri visokih cinova. Smit 
je memorisao imena Clanova Grupe sa liste koju je video u "Heritidzu", 
od osnivanja Grupe tridesetih godina, do kraja sedamdesetih godina, 
kao i poslc toga na raznim drugim mestima. U ranoj fazi istrazivanja, 
Smit i gospoda En Vajt su imenovali neke od lidera Grupe. To su bili: 
Helga Laros, zena Lindona Larosa; Kurt Valdhajm. bivsi gemeralni 
sekretar OUN-a; Ricard Helms, bivsi direklor CIA, i drugi. 
Identifikaciju Ricarda Helmsa uradila je prvo gospoda Vajt, za vrerae 
razgovora sa dr Raselom Skotom iz Pitsburga, dok je bila pod hipno- 
zom. Prcpoznala ga je kasnije na seriji fotografija koje je dr Skot dobio 
od R. D.-a. Identifikovala ga je kao coveka "koji je uvek razgovarao 
sa Dzerijem" i koji je, izgleda, naredivao fizicku torturu gospodina 
Smita, kako je izjavila. U Vestburiju, 11 marta 1992 godine, Srait je 
konacno potvrdio da je Helms bio "Amerikanac" o kome je govorio u 
prvim intervjuima. Opisao je tog coveka kao osobu blisko povezanu sa 
Grupom i sa dr Mengeleom. Smit je potvrdio da je Helms bio prisu- 
tan kada je dr Mengele fizicki mucio Smita. U pocetnoj fazi istrage, 
koju je sproveo R. D., Larosova organizacija je izgledala kao najvaznija 
grupa upletena u ovu semu. Posle prvih intervjua shvatio je da je orga- 
nizacija mnogo veca i znacajnija. Vise od pedeset godina Grupa je 
ubacivala svoje clanove na kljucna mesta u mnogim zemljama, kako bi 
pripremila eventualnu primenu svoje doktrine kroz zbacivanje legalnih 
vlada. Njen plan je bio da drzavni udari zapocnu 1990 godine. Opera- 
cija je, u stvari, zapoceta 1989 godine, kada je seme zbacivanja komu- 
nistickih vlada u Sovjetskom Savezu i Kini po prvi put javno posejano. 



Ko je ko 



Gospoda Vajt i gospodin Smit su odrasli u razlicitim delovima 
Pensilvanije. Vajtova je odrasla u Pitsburgu, a Smit u Matamorasu. Po 

53 



Dosije Omega 

prvi put su se sreli 1977 godine, jer su oboje radili u fabrici u Biver 
Veliju. Na razne nacine su ih povezali agenti Grupe. Oboje su bili pod- 
vrgnuti mucenju i naterani da gledaju mucenje onog drugog. Drzani su 
na istom mestu duzi period vremena. Iako su R. D.-u uvek izgledali 
povezani, nije mu pala na pamet pomisao da su bili i u krvnom srod- 
stvu, sve do leta 1985 godine. Tada je Smit poceo da ga ispituje o 
poreklu Vajtove i pokazao interesovanje za nacisticke logore za odga- 
janje dece, gde je mozda i sam bio zacet. Ukupni zakljucak, koji se 
mogao izvesti posle razgovora sa Smitom, jeste da su Vajtova i Smit 
deca visokog funkcionera nacisticke Nemacke i da su oni, ili njihova 
trudna majka, prokrijumcareni u Ameriku negde 1943 godine. Oboje su 
smesteni u porodice Amerikanaca, gde je nad njima godinama spro- 
vodena kontrola od strane Grupe. Oboje su rodeni 1943 godine. Agenti 
Grupe iz Biver Velija koristili su tehnike kontrole uma na Smitu i 
Vajtovoj, kako bi deci potisnuli secanja na rodendane i rano detinj- 
stvo. Gospoda Vajt je ispricala u seriji intervjua, od maja do jula 1984 
godine, da je njena majka, tada pokojna, verovatno bila programirana 
da zaboravi okolnosti njenog rodenja. Gospodin Smit ne lici ni na 
jednog clana u svojoj americkoj porodici. R.D. je uocio indikaciju da 
je i njegova surogat majka, gospoda Smit, takode prosla trening po 
pitanju njegovog rodenja. Krstenice Dzerija Smita (postoje dva takva 
dokumenta, iz dva razlicita grada blizu Bingamtona, drzava Njujork) su 
verovatno falsifikati. U leto 1985 godine, Smit je rekao R.D.-U da je 
Vajtova njegova sestra. Slicnost je postojala izmedu oblika lica Vajtove 
i Smita. Ovu njegovu izjavu R. D. nije saopstio Vajtovoj. Otprilike go- 
dinu dana kasnije, dr Skot je preneo R. D.-u informaciju da je gospoda 
Vajt, u dubokoj hipnozi, izjavila da je Smit njen brat. Oboje su ispoljili 
osecanja i iskustva koja ukazuju na to da su brat i sestra blizanci! 
Smitova navodna baka, koja ga je odgajila, ispricala je svojoj cerki 
Olivi da je Dzerijev "ujak", Gustav Slos, bio uraesan u izdaju nacista 
za vreme Drugog svetskog rata. Slos je cesto vidao Dzerija, dok je ovaj 
bio mali. Dzerijeva "tetka" Oliva je ispricala R. D.-u da je, kada je 
Dzeri imao sest godina, stalno govorio ljudima, ukljucujuci i drugove 
u skoli, da je njegov pravi otac bio oficir nemacke vojske. Dzeri se 
seca kako su mu kazali da je njegov pravi otac bio oficir nemacke 
vojske i da mu je to pricao jedan stari Nemac, koji ga je posecivao 
dok je bio mali. Covek je ponekad bio u drustvu zene. Drugi znacajan 
podatak je da je jedna fondacija pokazala interesovanje za Dzerijevo 

54 



Red Cetvrtog Rajha 

zdravlje, ucenje i status. Fondacija se dopisivala sa Dzerijevom 
"majkom" u vezi njega, od najranijeg doba, i svake godine je dobijala 
upitnike koje je popunjavala. Cudne stvari su se desile sa Dzerijevom 
"porodicom" u Milriftu. Njegovog Medu" je ubio nepoznati ubica, 
raznevsi ga hicem iz lovacke puske, u njegovoj planinskoj kuci. Sloso- 
va zena takode je umrla na bizaran nacin. Ostali clanovi familije misle 
da ju je ubio Gustav. Smit je ispricao R. D.-u, 1985 godine, da mu je 
saopsteno na jednom od sastanaka "Heritidz fondacije", da je njegov 
otac bio istaknuti clan Treceg Rajha. Tom prilikom mu je receno da su 
on i Ana zaceti u Nemackoj i da je njihova majka dosla u Ameriku. 
Zatim je Smit, prilikom rodenja, bio zamenjen sa bioloskim detetom 
svojih americkih roditelja. En je takode ubacena u svoju americku 
porodicu, prostom zamenom u bolnickoj kolevci, odmah po rodenju. 

U martu 1986 godine, obavljen je razgovor sa Smitom, u vezi 
Lindona Larosa i identifikacije imena clanova Grupe. Razgovor je 
voden telefonom, jer je Smit radio na SBA programu u Klarksburgu, 
Zapadna Virdzinija. Jedne veceri, Smit je usao u svoja kola i na zad- 
njem sedistu je bio covek koji je u njega uperio magnum 357, Smit je 
kasnije ispricao R. D.-u ovaj dogadaj. Covek je za sebe rekao da je 
clan Larosove organizacije. U torn razgovoru, Covek je rekao Smitu da 
ako ima i malo postovanja prema svom ocu, prestace da razgovara sa 
R. D.-om. Bilo kako bilo, u razgovoru u Voterberiju, 24 novembra 1992 
godine, Smit je ispricao ono sto mu je jednom davno ispricao stari 
Nemac. Starac mu je ispricao pricu o nemackom oficiru, clanu Grupe, 
koji je imao plemicko poreklo i bio uspesan bankar i poslovni covek 
pre rata. Grupa je zelela da ga infiltrira u Hitlerov rezim, pa ga je 
postavila u nacisticku organizaciju kao obavestajnog oficira. Postao je 
najuspesniji spijun na svetu - kameleon koji je mogao da ude na svaka 
vrata u svakoj vladi sveta. Podnosio je izvestaje licno Hitleru. Izgradio 
je najbolju obavestajnu mrezu u Evropi. Negde 1943 godine, Hitler mu 
je rekao da izabere sebi partnerku u nekom od nacistickih logora za 
uzgajanje dece. Izabrao je zenu u koju se zaljubio i koja je takode imala 
"plave krvi" u svom poreklu. Ostala je u drugom stanju. Bila je tesko 
ranjena u saveznickom bombardovanju 1943 godine. U torn trenutku, 
sanse da Nemacka dobije rat izgledale su jadno. Grupa je odlucila da 
uskrati svoju pomoc Nemackoj. Ovaj covek je postao kljucna licnost u 
pperacijama dvostrukih agenata, ukljucujuci zamenu jednog varalice za 
Rudolf a Hesa, bekstvo mnogih nacistickih glavesina i otkrivanje 

55 



Dosije Omega 

nemackih planova Americi, Britaniji i Francuskoj. Zeleo je da mu nje- 
gova zena rodi dete. Organizovao je prebacivanje ranjene zene u 
Ameriku. Smitov "ujka Gas" je bio nemacki agent u oblasti Njujorka. 
Njegov surak, Smitov americki "otac", imao je takode trudnu zenu. Gas 
i surak su se dogovorili da zamene nemacku bebu za njegovu biolosku 
bebu prilikom rodenja i Gasov surak je prihvatio da dete odgoji kao 
svoje. Pristao je i da Gasovi "prijatelji" s vremena na vreme posecuju 
dete. Dzerijeva prava majka umrla je ubrzo posle njegovog rodenja. 
Kada se Nemacka predala, pravi otac je sklopio jedinstven sporazum sa 
americkom vladom. On i mnogobrojni clanovi njegove organizacije, 
odigrali su kljucnu ulogu u stvaranju onoga sto je kasnije postala CIA. 
Otac je ostao kljucna licnost tajnih operacija sve do svoje smrti. Brinuo 
se o detetu dok je bio ziv, na diskretan nacin. Smit je rekao R. D.-u 
da ne zna kako se En Vajt uklapa u sve ovo. Mozda je njegova ses- 
tra bliznakinja, ali licno misli da nije. Mozda su povezani na neki drugi 
nacin. U svakom slucaju, jesu povezani necim. 

Na osnovu ove price, postoji samo jedan covek koji se uklapa u 
ovaj opis - general Rajnhard Gelen, koga su opisivali kao "spijuna 
stoleca". Jos 1943 godine, buduci sef CIA, Alen Dais, bavarski ilumi- 
nat, sklopio je sporazum sa nacistickom obavestajnom sluzbom. Ovo cc 
posle rata rezultirati masovnom infiltracijom nacista u CIA, koji ce za 
dobijeni azil, za uzvrat, zapoceti globalni program zbacivanja vlada ze- 
malja treceg sveta i njihovu zamenu kontrolisanim diktatorskim rezi- 
mima. Kasnije ce od Nemaca, koji su stigli u Ameriku, biti formirana 
i NSA. Sada se o ovim operacijama, Svitanje, Naoblacenje i Spajalica, 
dosta zna. Poznato je da su Nemci odlucili da sklone svoju "arijevsku 
elitu", decu i druge bitne elemente, naucna i tehnicka dostignuca. Skla- 
njali su ih u vec pripremljene baze sirom Juzne Amerike, Antarktika i 
Severne Amerike. General Hans Kamler, koji je nestao aprila meseca 
1945 godine, bio je kljucna licnost operacije evakuisanja, kao i gene- 
ral Nebe. Sada je jasno zasto se toliko funkcionera CIA brinulo o 
Dzeriju Smitu. Gelen je najzasluzniji sto je CIA postala najbolja oba- 
vestajna organizacija na svetu i odgovoran je za sedamdeset odsto 
obavestajnog rada NATO-a. Navodno je imao agente u svakoj vaznoj 
armiji i vladi za vreme rata. Cak ima podataka da je imao svoje agente 
i u sovjetskoj armiji 1943 godine, a kljucna je figura u mnogim naj- 
vaznijim obavestajnim operacijama za vreme rata u Nemackoj i 
Americi, i najmanje dvadeset godina posle rata. 

56 



Red Cetvrtog Raj ha 

Vratimo se Smitu. Poznato je da je 1943 godine princeza Stefani 
Henleve, jedna od Hitlerovih vrlo bliskih prijateljica i raozda ljubavni- 
ca, uhapsena u Njujorku kao nemacki spijun. Mozda je ona bila ta koja 
je prokrijumcarila ranjenu zenu u Njujork, pre nego sto je rodila dete 
ili decu. Zasto je Grupa odlucila da Smitu saopsti informacije o 
clanstvu i tehnickim znanjima, moze se objasniti samo na jedan nacin. 
Razlog lezi u ulozi koju mu je Grupa namenila u svojim planovima 
za subverzivno delovanje sirom sveta, radi ostvarenja krajnjeg cilja - 
ponovne pobede nacista. Verovatno su oboje ovih ljudi, Smit i Vajtova, 
trebali da budu upotrebljeni kao ikona, simboli nekih aspekata Novog 
svetskog poretka, zbog krvi koja je tekla u njima i zbog njihovih gena. 
Pretpostavka je da su to saopstili Smitu i da je on odbio da dobro- 
voljno obavlja ovu ulogu. To je bio razlog zasto je podvrgnut torturi 
i programiranju od strane dr Mengelea i drugih. Kako bi se sto pre- 
ciznije utvrdio spisak clanova, R. D. i Smit su primenili jedan metod. 
Proces identifikacije je ostvaren u dve faze. R. D. bi pripremio seriju 
"slepih" lista, obicno bez ikakve indikacije o kojim se ljudima radi i 
obicno sa pomesanim kategorijama - sudije sa novinarima, a ovi sa 
generalima. Prvi stepen identifikacije bio je baziran na citanju imena 
potencijalnih clanova i agenata, od strane R. D.-a, preko telefona. Smit 
je stalno ponavljao da bi bilo sigurnije ako bi dobio listu sa otkucan- 
im imenima, sto je R. D. ucinio krajem jula 1986 godine. Smit je 
napravio seriju identifikacija, poslao spiskove nazad, a u nekim slucaje- 
vima je on diktirao imena preko telefona. Drugi stepen identifikacije 
je zapravo vezan za sve one koji procitaju ova imena i ukrste ih sa 
Bvojira znanjem, koristeci imena kao istrazni trag, a ne kao konacni sud. 
Tamo gde se imena uklapaju sa drugim izvorima, vrlo je verovatno da 
su identifikovani ljudi bili, ili su sada clanovi. Mnoga imena clanova 
Grupe su Smitu poznata ne sa liste, vec iz razgovora kojima je pri- 
sustvovao, kao sto su Ricard Helms, Kler Dzordz i drugi. Po ovom 
principu, Smitu su poznata imena i francuskog predsednika Miterana; 
ruskih predsednika Mihaila Gorbacova i Borisa Jeljcina; nacista Rudolfa 
Hesa i Martina Bormana; americkog predsednika Lindona Dzonsona; 
potpredsednika Den Kvejla; sudije Erl Vorena; sefa CIA, Alena Dalsa; 
naucnika Alena Grinspena, Dzona Majnarda Kejnsa i Martina Orna; 
sefa FBI, J. Edgara Huvera; sefova mafije, Frenka Kostela i Karlosa 
Marcela; zatim Dzona D. Rokfelera, Lindona i Helge Laros i Boba 
Vudvorda iz "Vasington Posta". 

57 



Dosije Omega 
Koreni Grupe 



Prema Smitu, jedni od preteca Grupe bili su Clanovi Iluminata kra- 
jem XVIII veka i kasnije masoni. Grupa u dvadesetom veku nije nasta- 
la kao "naslednik" tih organizacija. Plan za formiranje fasistickih vlada 
u nasem veku, sirom sveta, prvobitno je formulisan na konferenciji, 
koja je odrzana u Engleskoj, tridesetih godina. Glavni sponzor ovog sas- 
tanka bili su clanovi engleske vladajuce kuce. Oni koji su sigurno iden- 
tifikovani kao ucesnici su Vinston Cercil, Georgij Zukov, baron Rotsild 
i Dzon D. Rokfeler. Identifikacija je napravljena i za mnoge druge 
ljude, clanove drugih evropskih kraljevskih kuca, britanskih, holandskih 
i nemackih industrijskih firmi i banaka, kao i vojnih lidera tih zemal- 
ja. Svrha konferencije bila je da stvori strukturu, nezavisnu od bilo koje 
vlade, koja ce u narednih pet dekada stvoriti svetsku vladu. Ovaj Novi 
svetski poredak ce uvesti "mir" u celom svetu. Ovaj mir ce biti bazi- 
ran na prosperitetu kroz visoku produktivnost i korporativnu strukturu 
drzave. Smit je sve ovo opisao kao mir koji ce trajati hiljadu godina. 
Opisao je da ce taj mir biti "rukavica na gvozdenoj pesnici". Novi svet- 
ski poredak ce stvoriti, i kasnije silom nametnuti, novu socijalnu struk- 
turu u svim zemljama. Smitov opis, iz januara 1989 godine, prikazuje 
novo drustvo, sustinski slicno onom u knjizi "Vrli novi svet" Oldosa 
Hakslija. Smit je identifikovao Hakslijevog oca, Dzulijana Sorela 
Hakslija, kao clana Grupe. Originalan model za drustvo bio je ncmacki 
Treci Rajh. Rasne teorije, kasnije nametnute od nacista, bile su usvo- 
jene na konferenciji kao osnovna socijalna hijerarhija Novog svetskog 
poretka. Ipak, Smit je vise puta upozorio da se ne precenjuje znacaj 
nacisticke povezanosti sa Grupom, koja je pomogla u formiranju i 
finansiranju nacisticke partije i njene filozofije tridesetih godina, ali je 
to koristila samo kao diverziju ili paravan za rad Grupe. Podrzavali su 
Hitlera, dok se ovaj nije otrgao kontroli sredinom Drugog svetskog rata. 
Grupa samo tezi svetskoj vlasti. Nemaju posebnu politicku filozofiju, 
osim superiornosti arijevske rase i potpune kontrole nad svim aspekti- 
ma ljudskog ponasanja. Za vreme intervjua sa Dzerijem Smitom, 16 
maja 1990, R. D. je postavio pitanje da li je engleski kralj Dzordz VI 
bio vrhovni voda Grupe za vreme Drugog svetskog rata. Smit je odgov- 
orio da nikada nije postojao, niti sada postoji, jedan voda. Grupa je oli- 

58 



Red Cetvrtog Rajha 

garhija, a Dzordz VI je bio samo jedan od principala organizacije, sa 
zadatkom da nadzire Edvarda VIII, koji je na engleskom prestolu bio 
od 20 januara do 11 decembra 1936 godine. Smitova naznaka o "sta- 
rateljskoj" ulozi kralja Dzordza, mora da se stavi u dva konteksta, pre 
nego sto za njih dara objasnjenje. Prvo, ljudi koje je Smit identifiko- 
vao sa specijalne liste odigrali su vaznu ulogu u abdikaciji kralja Ed- 
varda, 1936 godine. Najvaznije ime koje je Smit identifikovao u vezi 
abdikacije bila je Edvardova americka supruga, Besi Volis Vorfild, po- 
znatija kao Volis Simpson. Drugo, engleska aristokratija je tridesetih 
godina bila otvoreni simpatizer Adolfa Hitlera i otvoreno je zagovarala 
savez Engleske i Nemacke. Ovakav stav bio je vrlo nepopularan u en- 
gleskoj javnosti i vrlo brzo je "sklonjen u ilegalu". Kada je Smit anali- 
zirao specijalnu listu iraena, rekao je da je kralja Edvarda u Grupu 
regrutovala Besi Vorfild. Plan je bio da Edvard abdicira i javno zagova- 
ra savez sa Hitlerom. Grupa je planirala da Hitler dobije rat i da Nema- 
cka, kao posledica toga, vlada svetom. Kada Hitler pobedi, kralj Edvard 
se vraca na presto, kao popularni kralj koji je bio u pravu, jer se zala- 
gao za pakt sa Nemackom. U slucaju da tako dode na presto, Edvard se 
slozio da sprovede socijalne reforme koje je Grupa trazila, a kao primer 
ocigledne izdaje, u kojoj su ucestvovali clanovi kraljevske porodice i 
neki pripadnici engleske aristokratije, Smit je identifikovao dva visoka 
oficira engleske armije iz vremena Drugog svetskog rata. Prvi je bio 
Dzon Stendis Sartis Prendergast. Ovaj covek je u vojnim krugovima bio 
poznat kao vikont Gort, britanski general koji je komandovao odbra- 
nom istocne Francuske 1940 godine. Kada je nemacka armija usla u Fran- 
cusku, feldmarsal fon Rundstet je svoj glavni udar usmerio pravo u 
podrucje koje je branio Gort. Danima je Gort oklevao sa protivnapadom. 
Sa njim se nije moglo stupiti u kontakt u ovorn kriticnom periodu. Kada 
je konacno Vrhovna komanda dobila od vikonta Gorta izvestaj o situ- 
aciji na frontu, bilo je prekasno za protivnapad. Ovo je bio kljucni poje- 
dinacni vojni dogadaj u padu Francuske 1940 godine. Na drugom mestu, 
Smit je identifikovao, kao clana Grupe, britanskog admirala Carlsa 
Forbsa, koji je naredio kompletnoj britanskoj floti iz Severnog mora da 
krene u poteru za nepostojecom nemackom podmornicom, upravo u tre- 
nutku kad se nemacka mornarica pripremala za invaziju Norveske. 
Britanska flota bila je toliko udaljena od Norveske kada su Nemci uoce- 
ni, da prakticno nije bilo nikoga na moru da brani norvesku obalu. 



59 



Dosije Omega 
Nacisticka Nemacka 



Grupa je, tridesetih godina, videla Hitlera kao "pridoslicu" u neraa- 
cku politiku. Odlucili su da mu pomognu u dolasku na vlast, jer se nje- 
gova filozofija delimicno poklapala sa njihovom. Ipak, Hitler nije bio 
glavni "igrac" Grupe. Najvazniji clanovi Grupe, u nacistickoj Nemackoj, 
bili su: Rudolf Hes; Martin Borman, Sef bankarske grupacije; Sreder; 
Krup, i izvesni clanovi nemacke aristokratije, a posebno princeza Stefa- 
ni Hoenleve. Smit je identifikovao i brojne znacajne clanove iz velikih 
nemackih preduzeca i banaka, kao clanove Grupe. Rudolf Hes i Martin 
Borman su posebno bili vazni u subverziji Hitlerovog rezima i njegovog 
potcinjavanja interesima Grupe. Ditrih Step, Hitlerov licni telohranitelj, 
bio je vrlo vazan agent Grupe. Ipak, iz Smitovog izlaganja, cini se da je 
Borman bio najvazniji. Smit ga je oznacio kao "originalnog eksperimen- 
tatora Grupe". Tacnije, Borman je pokusao da izgradi u nacistickoj Ne- 
mackoj onakav tip drustva kakav je Grupa zelela da nametne celom 
svetu. Na kraju rata organizovana je akcija izvlacenja Bormana iz opko- 
ljenog Berlina. Smit misli da je Borman bio ziv i prebivao u Argentini 
sve do 1984 godine. Novija istrazivanja pokazuju da je Borman, dobro 
zasticen, sve vreme ziveo u Engleskoj! Posle smrti, njegov kostur je 
vracen u Berlin i zakopan u podzeranim hodnicima Berlina, a posle par 
godina spektakularno otkriven i otkopan, kako bi se podrzala uvrezena 
istorijska "istina" da je poginuo u Berlinu 1945 godine. 

Po misljenju Grupe, Hitler se otrgao kontroli. Ponasao se poput 
Dzona Vejna, rekao je Smit, glumca koji je odlucio da postane uloga 
koju je trebalo da glumi! Kao rezultat, cela Hitlerova vlada bila je pod 
kontrolom Grupe. Hitlerovo ponasanje su kontrolisali Step i doktor 
Morel, tajni agenti Grupe, koji su Hitlera pretvorili u narkomana, kako 
bi njime manipulisali, i koji je slabo bio upoznat sa svakodnevnim zbi- 
vanjima oko sebe. Grupa je zamislila genocid nad Jevrejima, kao 
eksperiment da se utvrdi da li se cele rase ili narodi mogu tajno istrebiti 
bez mesanja sa strane ili revolta. Eksperiment je u sustini bio uspesan, 
jer je Grupa naucila kako se takav genocid moze izvrsiti na svetskom 
nivou, tiho i bez znacajnih protesta! Smit je o genocidu nad Jevrejima 
govorio u dva navrata. U raaju 1988 godine jednostavno je rekao: 

"Jevreji su ubijani, jer je Borman bio nevernik." 

60 



Reel Cetvrtog Rajha 

U drugom razgovoru na ovu temu, 1990 godine, dopunio je samog sebe: 

"Borman je bio nevernik, svi bi trebali da budu nevernici! Borman 
jc mislio da svako u Nemackoj treba da bude nevernik. Jevreji veruju 
u visi autoritet, stoga moraju biti ubijeni." 

Smjtov drugi komentar je bio: 

"Ne mogu postojati dve vise rase. Jevreji su mislili da su superiorniji." 



Arijevci kontrolisu drustvo 



Rasa i socijalna struktura postavljeni su tako da ce na vrhu struk- 
ture biti pripadnici arijevske rase. Oni ce gospodariti socijalnim i poli- 
lickim sistemima. Svi ispod njih ce biti potcinjeni rasi "gospodara". 
Srednji socijalni sloj bice odgajan u potpunoj pokornosti, kroz genets- 
ki inzenjering, primenjen tajno ili silom. Intelektualne osobine i crte 
koje iznedruju nezavisnost i samostalnost, bide ukinute za veliku vecinu 
ljudi. Smitov komentar bio je da ce se u toku jedne generacije vecina 
ljudi odgajati u duhu pokornosti. Ponasanje masa bice kontrolisano uz 
pomoc droga, tajnih aditiva u hrani i vodi, kroz drzavnu kontrolu medi- 
ja i komunikacija. Deca ce se odgajati u institucijama pod kontrolom drza- 
ve. Izbor obrazovanja i zanimanja ce prestati da bude stvar slobodnog 
izbora. Najnizu socijalnu grupu ce ciniti robovi. Opravdanje Grupe, za 
ponovno uspostavljanje ove omrazene institucije, bazirano je na istoriji, 
jer su sve "velike" svetske civilizacije imale ropstvo. Oni koji ne mogu 
da rade, stari i slabi, ili oni bez produktivne funkcije, bice usmrceni. 
Nepozeljne rase i ljudi nepotrebnih zanimanja bice istrebljeni. Jedna 
od Smitovih najstrasnijih izjava, koju je ponovio vise puta, bila je: 

"Mnoge rase ce nestati sa lica zemlje!" 

Prva rasa koja ce biti likvidirana je crna rasa. Istu sudbinu ce imati 
pripadnici hispanske rase. Sto se tice Jevreja, postoji nesklad izmedu dve 
Smitove izjave, prve iz 1985 i druge, iz 1989 godine. Bazirano na 
opstem utisku i uverljivosti, vise kredibiliteta se moze dati diskusiji iz 
1985 godine. U torn razgovoru tvrdio je da ce politika prema Jevrejima 

61 



Dosije Omega 

biti ista onakva kakva je bila u nacistickoj Nemackoj. Kao sredstvo za 
unistenje, Smit je rekao da postoje planovi za otvaranje logora smrti, 
ali da ne zna detalje. Rekao je da postoje tehnoloske mogucnosti za 
masovno unistenje ljudi, koje ne ostavljaju tragove. Politicka moc bice 
skoncentrisana u svetskoj vladi. Po Smitovoj identifikaciji. ova vlada ce 
delovati po istim principima kao sto su delovale monarhije. Smit potvr- 
duje da su mnogi vodeci ljudi Grupe iz evropskih kraljevskih kuca. Prime- 
re za ovo dao je u intervjuu 28 novembra 1990 godine. Oni ukljucuju 
imena Margarete II Danske; Huana Karlosa; pokojnog kralja Engleske, 
Dzordza VI, i Karla Gustava, kralja Svedske. Smit je identifikovao i 
cara Japana, Hirohita, a u drugom krugu identifikacije jednu od Hirohi- 
tovih kceri. Smit je izjavio da nece postojati jedna vladajuca porodica u 
Novom svetskom poretku. To ce biti oligarhija, poput Vitezova okroglog 
stola. Koncept monarhije ce sadrzavati u sebi elemente "bozanskog pra- 
va". Smit misli da ce ova politicka struktura biti uspesna, "jer svi vole 
kralja i kraljicu". Ispoljavanje politicke moci bice kroz tribunal, koji ce 
arbitrirati i resavati sporove medu drzavama. Nacija koja odbije da se 
povinuje odluci tribunala bice kaznjena i po Smitovim recima "zbrisana 
sa lica zemlje". Da bi se obezbedilo opste prihvatanje monarhija sirom 
sveta, moraju se, izmedu ostalog, obezbediti neki uslovi. Svi demokrat- 
ski i komunisticki oblici vlasti moraju izgledati neuspesni i nefunkcional- 
ni. Kraljevske porodice na vrhu strukture Grupe moraju se predstaviti 
kao "prosvetljeni" vladari. Sve velike religijske denominacije i svi infor- 
mativni mediji moraju biti kontrolisani od strane Grupe. 



Subverzija zapadnih religija 



Smit je nedvosmsleno izjavio da Grupa tezi da ukine ili kontrolise 
judaizam i katolicizam zbog snage ovih religija. Crkvom ce upravljati 
agenti Grupe iz redova crkvene hijerarhije. Smit je identifikovao osam- 
naest clanova u Kolegijumu kardinala 1991 godine, ukljucujuci prefek- 
ta "Kongregacije za doktrinu vere", Jozefa Racingera. U razgovoru od 
13 oktobra 1990 godine, Smit je sa liste od trideset imena identifiko- 
vao kao clanove Grupe i Eudenija Pacelija (papu Pija XII) i Dovani 

62 



Red Cetvrtog Rajha 

Montinija (papu Pavla VI). Zatim je identifikovao, kao agenta Grupe, 
Turcina Ali Agdzu, koji je pokusao atentat na Jovana Pavla II. Smit 
misli da je pokusaj atentata usledio zato sto je Grupa zelela da ustolici 
svog coveka u Vatikanu. Takode je identifikovao Edmonda L. Braunin- 
ga, vrhovnog nadbiskupa Americke episkopalne crkve i bivseg nadbi- 
skupa Kenterberija, kao clanove Grupe. Gore navedeni podaci samo su 
vrh ledenog brega onoga sto je siroka subverzija religije. 



Subverzifa demokratije 



Subverzija demokratije za vreme Vajmarske republike, bila je 
model za subverziju demokratskih principa sirom sveta. 

"Mislim da ce nove istocne i centralne evropske demokratije dozi- 
veti propast, prouzrokovan delovanjem clanova Grupe", izjavio je Smit. 

Jedna od prvih stvari koju je Smit rekao R. D.-u, u vezi metoda 
zbacivanja americke vlade, jc da ce "drustvo eksplodirati iznutra". Ovo 
potvrduje cinjenica da su Clanovi Grupe, od Drugog svetskog rata, siste- 
matski radili na subverzivnom delovanju u svim aspektima americkog 
drustva. Na spiskovima identifikovanih su se nasli clanovi Vrhovnog 
suda, koji donose najvaznijc odluke iz ustavnog i krivicnog prava, 
religijskih i licnih sloboda gradana. U clanstvo Grupe su ukJjuceni ljudi 
koji drze znacajne funkcije u industrijskim i bankarskim firmama, obra- 
zovanju, medicini, drustvenim naukama, policiji i srodnim sluzbama, 
vojsci, gangsterskim organizacijama, politickim partijama. Smit smatra 
da najvecu podrsku Grupi daje americka armija, ali misli da se preuzi- 
manje vlasti nece desiti drzavnim udarom. Meni se cini da je uloga 
vojne podrske u svojevrsnoj uceni. Sve dok su na svojim mestima, 
legitimna vlast te zemlje ne moze delovati protiv Grupe, iako zna za 
njeno postojanje i identitet mnogih izdajnika. Razlog je visoka koncen- 
tracija clanova Grupe u Stejt departmentu, "Federalnoj banci" i drugim 
drzavnim institucijama. Smit je vise puta ponovio da ce konacni korak 
u zbacivanju americkog ustava i sistema vlasti biti izazivanje masovnih 
gradanskih nereda, koji ce nastupiti kao posledica vestacki izazvane 

63 



Dosije Omega 

ekonomske depresije. Njegov opis tako planiranog rata je huskanje crna- 
ca protiv Jevreja i latinoamerikanaca, i protivnapad od strane drugih rasa. 
Armija ce kolabirati u toku ovih nereda i tako ce nestati ustav kakav je 
postojao u ovih dve stotine godina. Smitove prognoze iz 1985 i 1989 
godine su da ce 1990 godine kockice poceti da se slazu na svoje mesto. 
ne samo u Americi nego i u celom svetu. U januaru 1989 godine je do- 
punio ovu izjavu, tvrdnjom da ce deo plana Grupe, za svetski prevrat, bi- 
ti serija novih "demokratskih" promena sirom komunistickog sveta. Da 
ovo nije prazna prica, svedoce perfidni potezi izvrsne vlasti, od Drugog 
svetskog rata do danas, koji imaju jasni cilj slabljenja ustavnih i zakon- 
skih funkcija americkog drustva. Ja cu navesti samo neke od tih poteza. 
20 septembra 1945 godine, Verner fon Braun stize, sa drugim kole- 
gama iz raketnog programa, u Boston, u okviru projekta Spajalica. Kroz 
taj projekat je oko tri hiljade vaznih nacista dobilo nov identitet u SAD-u 
i nastavilo da radi na formiranju Cetvrtog Rajha. Ovi naucnici su usli u 
razne programe "vlade u senci" - genetiku i kloniranje, koje su obavlja- 
li doktori iz nacistickih logora (kao sto je Mengele), vestacke droge i kon- 
trolu uma, koju su obavljali tvorci prvih sintetickih droga (metadona i 
metedrina). 1946 godine, nacisti pomazu da se u okviru CIA formira 
operativno odelenje, uz Rokfelcrovu podrsku. Uvezeni SS obavestajni ofi- 
ciri pomogli su da se osnuju "Radio Liberti" i "Glas Amerike". 1947 go- 
dine, u vojnoj bolnici "Betesda", zapocinju CIA projekti kontrole uma. 
1947 godine donet je "National Security Act", koji je govorio o opasno- 
sti infiltracije SS nacista u CIA i NSA. Na zalost, vec je bilo kasno, jer 
su nacisti ved rasporedeni unutar vojnoindustrijskog kompleksa, uz pomoc 
porodice Rokfeler i bavarske crnomagijske sekte obozavalaca Zmije. U 
tome su im pomogli jezuiti, kao kontrolori naftasko-vojnoindustrijskog 
kompleksa. 10 aprila 1951 godine Truman je oslobodio komande gene- 
rala Mekartura i zamenio ga generalom Ridzvejom, clanom Saveta za 
medunarodne odnose. Mekartur jc prethodno prekrsio direktive UN-a, 
izvevsi tajni napad na komunisticko uporiste u Inconu, sto je dovelo do 
brzog okoncanja rata u Koreji. On i njegovi vojni komandanti su sum- 
njali da prosocijalisticki zvanicnici UN-a odaju njegove planove Sever- 
nim Korejandma. Truman se sklonio u Kemp Dejvid, u toku dve nedelje 
posle povratka Mekartura, plaseci se da ce ga najvisi americki general 
uhapsili zbog izdaje. 1952 godine, Rajnhard Gelen i Alen Dais postaju 
malteski vitezovi. Veliki broj jezuita je pomagao u razvoju i bio u clanstvu 
SS-a. Da li su masovna ubistva Jevreja i pravoslavnih Srba, u toku Dru- 

64 



Red Cetvrtog Rajha 

gog svetskog rata, bila nastavak delovanja inkvizicije protiv neprijatelja 
Vatikana? Drevno Drustvo vavilonske misterije, ostvarilo je snazno prisu- 
stvo unutar nacistickog SS-a. Drustvo je odrzavalo tajnu lozu Pontifeks 
Maksimusa (od vremena kralja Nimroda) i koristilo takozvano Sveto rim- 
sko carstvo, kao paravan za svoje tajne aktivnosti. Saradivali su sa Jezu- 
itskom lozom, koja je stvorila Skotski ritual kao sredstvo za infiltriranj e 
u masoneriju Jorksirskog obreda. Jezuiti, po nekim autorima, stoje iza ilu- 
minata Adama Vajshaupta, jer imaju cilj isti - ostvarivanje magijske 
kontrole nad tajnim drustvima. Organizacija kontrolisana od strane jezu- 
ita je Svetska vizija. Ona tera crkve da im daju novae, pod izgovorom da 
im treba za sirenje svetskog mira. Ono sto ne govore je da taj novae, u 
stvari, fmansira plan svetskog mira pod kontrolom uma. Kljuc Kraljev- 
stva definisao je Bil Benet, u skladu sa jezuitskim programiranjem: 

"U osvit hriscanstva, Apostoli su prikupili sve informacije koje su do- 
hili od Hrista i stvorili Svetu katolicku apostolsku crkvu. Hrist je namera- 
vao da stvori jednu svetsku crkvu - istinu, svetlost i put, Tajne su cuvane 
u Zavetnom Kovcegu i prenosene sa generacije na generaciju. Hrist je pro- 
uzrokovao to da se vise pise - plodovi njegovih napora objasnili su istinu. 
Sada je Kovceg postao arhiv - bogatstvo informacija. Ova informacija 
dostupna je mmo nekolicini - nekolicini koji drze Kljuceve Kraljevstva." 

Od kad je Katolicka crkva udruzila snage sa Ujedinjenim Nacija- 
ma, da preuzme vlast kroz masovnu kontrolu uma, uticaj jezuita na Haiti 
bio je potpun. Katolicizam i UN su postali jedno u istom, odrzavajuci 
ceremonije, stavljajuci bukvalnu interpretaciju na "jedenje tela i pijenje 
krvi", omogucujuci zamenu dobra zlom i katolicizam vuduom. Haiti, je- 
dnom prototip kontrole Novog svetskog poretka, sada je isceden i odba- 
cen od CIA i jezuita. Mirovne snage UN-a su stvorile dimnu zavesu i 
iluziju u ogledalu mira, drzeci ga podalje od stanovnika Haitija. 

1953 godine Dvajt Ajzenhauer postaje predsednik. Ajzenhauer je 
naimenovao Nelsona Rokfelera, u martu 1955 godine, na celo komisi- 
je koja je trebala da reorganizuje americku vladu. Rokfeler je bio taj 
koji je, u saradnji sa nacistima, pomogao u formiranju MJ-12 (kasnije 
nazvana PI-40 ili ALFA-2). NSA i CIA su bile paravana "bavarske 
obavestajne sluzbe" u okviru ustavne vlade. Mnogi koji su se priblizili 
najvecoj tajni CIA, da su SS nacisti kontrolori njenog rada, likvidirani 
su od strane CIA ubica. Alen Dais, direktor CIA, odobrio je rad na 
projektu kontrole uma Mk Delta. Serijom memoranduma Saveta za 

65 



Dosije Omega 

nacionalnu bezbednost* SAD-a, CIA je dobila rnogucnost da se ne bavi 
samo prikupljanjem obavestajnih podataka iz inostranstva, vec je poste- 
peno legalizovana direktna aktivnost kroz formu tajnih operacija. 
Memorandumi, ukljucujuci NSC-10/1 i NSC-10/2, su uspostavili tam- 
pon izmedu predsednika SAD-a i aktivnosti CIA, kako bi Ajzenhauer 
raogao poreci da ista zna o tajnim operacijama. Naravno, sve ove aktiv- 
nosti su bile neustavne. Na nesrecu, americki Kongres nije bio svestan 
onoga Sto se tada desavalo. Bio je to pocetak procesa u kome su pred- 
stavnici vojno-industrijskog kompleksa poceli da preuzimaju kontrolu 
nad americkom vladom, odnosno da potiskuju legalno izabrane pred- 
stavnike Kongresa i Senata iz procesa odlucivanja, koje je prelazilo na 
tajne organizacije. Sada se zna da je 1947 godine cak pedeset odsto 
osoblja CIA bilo sastavljeno od obavestajnih oficira SS-a, koji su dobili 
azil u Americi! 1959 godine. "Rand korporejsn" je uz pomoc "Behtela", 
najvece gradevinske firme na svetu, pocela izgradnju podzemnih baza 
u Americi. Finansiranje vladinih podzemnih projekata ide iz posebnih 
fondova koje je stvorila CIA, kada je po nalogu MJ-12 preuzela kon- 
trolu trgovine drogom u svetu. Ova procedura traje i danas. U slucaju 
vanrednog stanja, predvideno je da zemlju vodi vlada iz podzemne baze 
"Maunt Veder" blizu Blumonta, Virdzinija. 1963 godine, Dzon Kenedi 
postavlja ultimatum clanu MJ-12, Gordonu Greju, rekavsi da cc otkriti 
umesanost CIA u nezakonite poslove (medunarodnu trgovinu drogora, 
projekte kontrole uma, saradnju sa nacistickim naucnicima koji su dobili 
azil i nov identitet u Americi). Kenedi je deo ovih inforraacija dobio 
od Rusa, otkrio da su informacije tacne i zapretio da ce "raspustiti" CIA 
ako se suprotstave kongresnoj istrazi i kontroli nad njenim radom. 

22 novembra 1963 godine predsednik Kenedi je ubijen u pokusaju 
nacistickog drzavnog udara, koji su izveli operativci CIA i ubice mafi- 
je, pod supervizijom MJ-12 (MAJI ili Crni monasi). Njihov Covek, Lin- 
don Dzonson, postaje predsednik. Od 1975 do 1978 godine radeno je 
na Projektu Gabrijel - razvoju sonicnog oruzja izvedenog iz nacisticke 
tehnologije. 1976 godine, clan nemackog kulta Mrtvacka glava, Dzordz 
Bus, postaje direktor CIA. Baza "Dulsi" u Novom Meksiku postaje 
glavni podzerani operativni i kontrotni centar Novog svetskog poretka 
za zapadnu hemisferu. Slican objekat se gradi u Australiji, u regionu 
Pajn Gep, blizu Alis Springsa, kao kontrolni centar za istok. 19 juna 

*NSC - National Security Council. 

66 



Red Cetvrtog Raj ha 

1978 godine predsednik Karter potpisuje neustavnu Izvrsnu odredbu 
kojom stvara organizaciju FEMA. Kasnije izvrsne odredbe ovlascuju 
suspendovanje Ustava SAD-a i Povelje slobode u slucaju nacionalne 
upasnosti, a sve izvrsne funkcije prenose se na FEMU. 



FEMA 

Drzavna agencija za upravljanje krizom, FEMA ("The Federal 
Emergency Management Agency"), stvorena je nizom predsednickih 
izvrsnih odluka u zadnjih petnaest godina, koje su FEMU ovlastile za 
citav niz protivustavnih dejstava u slucaju vanrednih situacija. Izmedu 
ostalog, FEMA moze da hapsi, deportuje i drzi zatvorene gradane SAD- 
a, da konfiskuje njihovu imovinu, uvede vojnu upravu i prakticno zao- 
bide americki ustav, zavodeci vojnu diktaturu. Izvrsnom odlukom, koju 
je potpisao predsednik Dzordz Bus 1989 godine, FEMI je odobrena 
izgradnja cetrdeset i tri "primarna logora", od kojih svaki ima kapacitet 
Od trideset i pet do cetrdeset i pet hiljada zatvorenika. Interesantno je 
da su mnoge stare, nekoriscene vojne baze, iz perioda Drugog svetskog 
rata, ponovo aktivirane za potrebe FEME, a neke od njih mogu da 
prime stotinu hiljada zatvorenika. Ovi objekti su adaptirani i vecina je 
kompletirana potrebnom opremom, ali su prazni, sem minimalnog broja 
osoblja koje ih odrzava. Ceka se trenutak kada ce FEMA biti aktivi- 
rana, a to je "svaka vanredna situacija od nacionalnog znacaja, koja 
moze ugroziti vladu". Trenutkom aktiviranja FEME, bice automatski 
sprovedene sledece Izvrsne odluke: 

1.0.12148 - FEMA nacionalna krizna situacija, kao sto je: elementarna 

nepogoda, socijalni nemiri, pobuna, nacionalna finansijska kriza. 

1. 0. 10995 - "...obezbeduje zaplenu svih medija za komunikaciju u 

SAD-u". 

1. 0. 10997 - "...obezbeduje zaplenu celokupne elektricne energije, benzi- 

na, gasa, goriva i minerala, bilo javnih bilo privatnih". 

1. 0. 10998 -"...obezbeduje zaplenu svih rezervi hrane i resursa, javnih i 

privatnih, sve farme, zemlju i mehanizaciju". 

I.O.10999 -"...obezbeduje zaplenu svih prevoznih sredstava, ukljucujuci 

privatne automobile, kamione ili vozila bilo koje vrste, kao i potpunu 

67 



Dosije Omega 

kontrolu nad svim autoputevima, lukaraa i vodenim putevima". 

I.0. 11000 -"...obezbeduje angazovanje svih americkih gradana, kao ra- 

dne snage pod federalnom upravom, ukljucujuci razdvajanje clanova 

porodice ako vlada tako odluci". 

I.0. 11001 -"...obezbeduje vladi zaplenu svih zdravstvenih, obrazovnih i 

socijalnih funkcija". 

I.O.11002 -"...odreduje da direktor savezne poste mkovodi nacionalnom 

registracijom svih gradana". (Pod ovom izvrsnom odlukom gradani su 

obavezni da se prijave u lokalnu postu, gde ce se porodice razdvajati i 

biti relocirane u nove oblasti). 

1. 0. 11003 -"...obezbeduje vladi da preuzme sve aerodrome i avione, 

komercijalne, javne i privatne". 

1. 0. 11004 -"...obezbeduje ministarstvu za finansije i nastanjivanje da 

izmesta naselja, odreduje koje ce oblasti biti napustene i ustanovljava 

nove lokacije za stanovnistvo". 

I.0. 11005 -"...obezbeduje vladi da preuzme celokupnu zeleznicu, 

unutrasnje vodne puteve i javni skladisni prostor". 

I.0. 11051 -"...Odelenje za krizno planiranije ima sva ovlascenja da stavi 

spomenute odluke u funkciju, u vreme povecane medunarodne napetosti 

ili ekonomske i finansijske krize". 

Sve gore pomenute Izvrsne odluke objedinio je predsednik Ricard 
Nikson u Izvrsnu odluku 11490, koja obezbeduje da se sve ovo aktivi- 
ra ako predsednik SAD-a objavi vanredno stanje. Nemiri u Los Andele- 
su, u slucaju ubistva crnca Rodnija Kinga od strane policije, delimicno su 
aktivirali neke od ovih Izvrsnih odluka. Isto se dogodilo u Sijetlu 2000-te 
godine, prilikom zasedanja MMF, kada je protiv demonstranata surovo 
intervenisala specijalna policija obucena u erne uniforme, koja se aktivi- 
ra kada to naredi FEMA. Ove policijske snage poznate su pod imenom 
FINCEN. Izvrsna odluka 12919, "Priprema industrijskih resursa za naci- 
onalnu odbranu", potpisana je 3 juna 1994 godine, od strane predsed- 
nika Bila Klintona. Ova odluka rasporeduje ovlascenja i odgovornosti, 
odreduje primenu Izvrsnih odluka FEME za konfiskaciju celokupne 
imovine americkih gradana, kao i njihovo okupljanje i rasporedivanje u 
"radne" logore. Ona zamenjuje ili opoziva jedanaest prethodnih Izvrsnih 
odluKa, donetih u vremenu od 1939 do 1991 godine, i dopunjuje Izvrs- 
ne odluke 10789 i 11790. Ova Izvrsna odluka je objava rata protiv ame- 
rickog naroda, od strane tajne vlade Sjedinjenih Drzava, koja radi u 
dogovoru sa Ujedinjenim Nacijama na porobljavanju Amerike. U okviru 

68 



Red Cetvrtog Rajha 

sistema iz ove Izvrsne odluke, razradena je i operacija Mreza za ptice, 
po kojoj drzavni javni tuzilac Dzenet Rino moze aktivirati ovu operaci- 
ju na osnovu naloga predsednika. Nalozi za hapsenje ce biti spremljeni 
za privodenje milion americkih gradana, koji se budu opirali Novom 
svetskom poretku. Ovi ljudi su oznaceni kao "politicki neispravni". Po- 
sebno su pomenuti hriscani i oni koji citaju Bibliju, jer je i za njih pri- 
premljeno mesto izolacije. Ovo ne treba previse da cudi, jer jedan od 
osnovnih ciljeva Novog svetskog poretka jeste ukidanje hriscanstva i 
njegova zamena religijom bez Boga, iz bogatog arsenala Nju Ejdza. 
Savrsen primer za rusenje hriscanstva daju i nemacki luterani, koji su 
lako kapitulirali pred nacistima, iza kojih su stajali luciferijanski kultovi 
kojima su morali da se suprotstave. Umesto toga, ovi prividni hriscani 
u Nemackoj su zazmurili i cak podrzali zlocine svojih nacistickih voda, 
koji su poslali u smrt milione Slovena, Jevreja i Cigana, ljudi, zena i de- 
ce. Kao da su zaboravili kako je Martin Luter sam ustao protiv crkvenih 
birokrata na koncilu u Vormsu i optuzio ih za bogohuljenje, pokazuju- 
ci sta licna hrabrost i integritet znace u borbi protiv lazi i zla. 

Operacija Nadolazeca Oluja je operacija koja ukljucuje pretres 
kuca, nasilan ulazak, zaplenu oruzja i zaliha hrane od strane BATF (na- 
cionalne garde), aktivne vojske i lokalne policije. Ovom funkcijom 
rukovodi i koordinira je FEMA. "Javni Zakon 100-690" zabranjuje sva 
javna religiozna okupljanja. Ovaj zakon se jos ne primenjuje, ali kada 
stupi na snagu znacice ne samo krsenje svih ustavnih prava americkih 
gradana, vec ce biti i uvod u operaciju nasilnog deportovanja stanov- 
nistva. "Opsti zakon o kriminalu" iz 1990 godine, propisuje od konfi- 
skacije celokupne privatne imovine, do pranja novca, od krsenja propisa 
o zastiti prirodne sredine, do seksualne zloupotrebe dcce. Ovaj zakon 
takode koordinira aktivnosti kroz FEMU i Ministarstvo vojske, Vrhovnu 
komandu i Komandu americke vojske u bazi "Mekferson", Dzordzija, 
gde se cuvaju sve kopije operativnih planova FEME, ukljucujuci i one 
koje je razvila sama armija da bi podrzala FEMU. Po njima bi ustav 
bio privremeno suspendovan i stavljen van snage, dok se stvama ili 
zamisljena pretnja ne ukloni. Doduse, praksa pokazuje da se jednom 
ukinuti zakon, ovaj put Ustav, retko vracao i primenjivao u izvornom 
obliku. 8 marta 1990 godine prakticno je ukinut 4. amandman americ- 
kog Ustava. Vlastima vise nije potreban sudski nalog ili verovatan ra- 
zlog ("probable cause") za ulazak u neciji stan. Dovoljna je "sumnja". 
Krivicni zakon iz 1994 godine zabranjuje posedovanje svih vrsti oruzja 

69 



Dosije Omega 

koje su potrebne za formiranje narodnih milicija, i zabranjuje nabavku 
druge vojne opremc za jedinice narodne milicije, sto je uvod u zaplenu 
licnog naoruzanja i razoruzanja araerickog naroda i ukidanje zagaran- 
tovanih sloboda po Prvom amandmanu ustava. Time se onemogucava 
potencijalni narodni otpor, kada dode trenutak za rusenje ustavnog siste- 
ma SAD-a i uvodenje diktature po receptu Novog svetskog poretka. Ovaj 
scenario ide i korak dalje. Pretpostavka je da americki vojnici u ogrom- 
noj vecini ne bi upotrebili oruzje protiv svog naroda. Zato je zamisljen 
koncept medudrzavne saradnje, "Partnerstvo za mir", koji podrazumeva i 
obuku vojnih jedinica zemalja koje pretenduju da jednog dana postanu 
ravnopravni clanovi NATO pakta. Po ovom planu, obuka se cesto odrza- 
va u Americi, u njihovim vojnim bazama i na vojnim poligonima, ali ima 
i mnogo perfidniji i mracniji cilj. Strane trupe treba da posluze kao okupa- 
ciona, kvislinska vojska, koja ce intervenisati na mestima gde se pojavi 
oruzani otpor americkog naroda. Ove jedinice, sastavljene od stranih voj- 
nika, imaju naziv FINCEN i nose erne uniforme, voze crna vozila bez 
oznaka i iste takve helikoptere. Vecina identifikovanih FINCEN jedini- 
ca su jacine cete (oko stotinu i sezdeset ljudi), a neke imaju formacij- 
ski oblik brigade (oko dve hiljade i sest stotina ljudi). Zadaci FINCENA 
su: pretres kuca i zaplena imovine i oruzja; razdvajanje i kategorizacija 
ljudi, zena i dece, kao zatvorenika u velikom broju i prevoz svih zatvo- 
renika u pripremljene centre. Kroz amandman na budzet za 1991 godi- 
nu, ministarstvu odbrane su dodeljena sredstva za otvaranje dvadeset 
centara za izolaciju ljudi, sto sa vec postojeca dvadeset i tri FEMA 
objekta daje ukupan broj od cetrdeset i tri logora, rasporedenih najvise 
u Vajomingu, Nebraski, Teksasu, Viskonsinu, Micigenu, Indijani, Ohaju 
i Njujorku. Svaki logor moze da primi izmedu trideset i dve i cetrde- 
set i cetiri hiljade ljudi. Ima indicija da su logori u Teksasu, i novi koji 
se grade na Aljasci, mnogo veceg kapaciteta i bolje zasticeni. Za oblasti 
zapadno od reke Misisipi, centralna tacka razvrstavanja je Oklahoma 
Siti, koja u podzemnim objektima moze da drzi sto hiljada uhapsenih 
ljudi. Za istocni deo zemlje glavni centar jos nije identifikovan. 

Kada krenu FINCEN trupe, od grada do grada, od kuce do kuce, 
svaki tim ce nositi tri liste gradana, koje je kompjuter razvrstao na crnu, 
belu i sivu listu. Gradani na crnoj listi bice uhapseni, ukreani u erne 
helikoptere i odvedeni u logore, po unapred odredenom rasporedu. Oni 
na beloj listi (mozda kolaboracionisti) bice takode premesteni, zbog nji- 
hove sigurnosti. Ljudi sa sive liste bice locirani i na njih ce trupe obrati- 

70 



Red Cetvrtog Raj ha 

ti posebnu paznju, dok se ne ustanovi da li spadaju na emu ili belu li- 
stu. Ima podataka da su kroz obuku pripadnistva FINCEN-u i njegovim 
zadacima, do sada prosli Rodezijanci, Istocni Nemci, Bugari, Madari, 
Estonci, Afganistanci, Pakistanci, Gurke i Juznoafrikanci. Jasno je da je 
rec o pripadnicima armija zemalja koje vise ne postoje, ili koje su sma- 
ajile brojno stanje svojih armija, pa se pojavio visak vojnog personala 
sa kojim se nije znalo gde ce. Ovi profesionalci, sada bez domovine i 
pripadnosti nacionalnoj armiji zemlje u kojoj su rodeni, postali su ide- 
alni placenici bez ikakvog moralnog odnosa prema americkom stanov- 
nistvu. Oni ce ciniti jezgro buducih interventnih snaga, formiranih pod 
okriljem Ujedinjenih Nacija, kao njena stalna, anacionalna, placenicka 
vojska, koju ce kontrolisati vrhovi Novog svetskog poretka. 



Eliminacija komunisticke filozofije 



U prolece 1989 godine, Smit se sreo sa "starim prijateljem", ka- 
snije identifikovanim kao Kler Dzordz, koji mu je rekao da ce plan za 
pokoravanje sveta poceti godinu dana pre nego sto je planirano. Kao 
primer metoda, koji ce se koristiti u buducim "demokratskim" pokreti- 
ma, je pokusaj da se zbaci sa vlasti kinesko mkovodstvo, 1989 godine. 
Manje od mesec dana pre studentskih nemira u Pekingu, Smit jerekao 
R. D.-u da Li Peng nije clan Grupe. U skladu sa dm, nije bilo izne- 
nadenje kada su se pojavili studenti, koji su nosili transparente na koji- 
ma se trazi skidanje Li Penga sa vlasti. Ovo je ocigledno bio dogadaj 
iz razgovora Smita i R. D.-a, u januaru 1989 godine, kada je Smit rekao 
da ce se desiti nesto krupno. Nije bilo nikakvog prethodnog dogadaja 
u Kini, koji bi generisao protest na takav nacin. Izgledao je kao dogadaj 
pripremljen od pocetka. Smit je kasnije objasnio da je pokusaj drzavnog 
udara bio jedna iz niza Feniks operacija. CIA je, za vreme vijetnara- 
skog rata, koristila operacije Feniks kao paravan za tajne operacije 
Grupe u Sjedinjenim Drzavaraa i na drugim raestima. Kada je R. D. to 
spomenuo Smitu, posto Li Peng nije srusen, Smit je odgovorio: 

"Sada ce poceti da rade na kineskom dvoglavom zmaju - Armiji!" 

71 



Dosije Omega 
Kontrola stampe 



Britanske novinske kuce Smit je odavno identifikovao kao deo 
Grupe, narocito Ruperta Mardoka, kao i druge evropske firme koje 
kupuju americke radio i tv stanice, i novinske koncerne, pojacanirn 
tempom u poslednjih desetak godina. Jedan od zadataka kontrolisane 
stampe je i "prodaja prosvetljenih monarhija", kao pogodnije alterna- 
tive od demokratije i komunizma. Grupa je uspesno primenila svoju 
strategiju. Posle Drugog svetskog rata, monarhije iz Grupe su dale 
prividnu nezavisnost bivsim kolonijama, zadrzavsi u javnosti samo 
ostatke svoje bivse suverenosti nad tim zemljama. Pokupili su sva 
moguca priznanja zbog "davanja nezavisnosti" zemljama Treceg sveta, 
Njihova masinerija za odnose sa javnoscu je ovo, i naredne dogadaje, 
iskoristila da uspostavi i ojaca imidz "prosvetljenih monarhija". U 
okvirima stvarne vlasti, monarhije nisu nikada prestale da kontrolisu 
vecinu nacija Zapada i zemalja Treceg sveta. Ovo je ostvareno kroz 
regrutovanje, zaposljavanje i placanje izdajnika u tim zemljama. Preko 
bankara Grupe i njihove sposobnosti da regrutuju buduce lidere na 
svim poljima, postavili su svoje agente na kljucna rnesta sa kojih sc 
uspesno kontrolisu aktivnosti vecine nacija, potpomognuto pritom ne- 
znanjem drugih lidera u tim zemljama. Grupa nikada nije javno ili pri- 
vatno isticala svoju direktnu kontrolu nad najvaznijim oruzjem koje 
ima - ekonomskom sferom. Kroz sistem tajnih operacija, ekonomsku 
moc i kontrolu medija, umesane monarhije su bile u stanju da izbeg- 
nu odgovornost za planiranje i sprovodenje genocida u toku Drugog 
svetskog rata, kao i za druge ratne zlocine. Zadrzali su i moc i dobar 
imidz, uprkos odgovornosti za nacisticki "eksperiment". 



Ekonomski rat 



Smit je vise puta isticao da je kljucni metod kontrole i zbacivanja 
vlasti u Sjedinjenim Drzavama ekonomska moc. Glavni cilj je trziste 
akcija, protiv koga je vec bilo nekoliko "testova", kao i bankarski sistem. 

72 



Red Cetvrtog Rajha 

Njegova identifikaciona lista iz 1986 godine, u prvom i drugom talasu 
identifikacije, pokazuje da je umesano nekoliko najvecih banaka u namer- 
no potkopavanje americke bankarske strukture. Izgleda da je strategija 
rusenja u tome da se dovede do sloma unistenjem mnogih manjih ban- 
karskih institucija, kao i manipulacijom monete prcko clanova Grupe u 
"Banci federalne rezervc". Smitova identifikacija, od 11 marta 1992 go- 
dine, ukljucuje predsedavajuceg banke, Alena Grinspena, kao clana Gru- 
pe, i nagovestava nastavak manipulacije ekonomije u skladu sa ciljevima 
Grupe. Izazvace se kratkotrajna depresija u Americi. Cilj depresije ce 
biti da se pomogne Grupa i zbaci ustavna demokratija, koja vlada ze- 
mljom od njenog osnivanja. U opstim crtama je rekao da ce ekonomska 
moc nastaviti da se konsoliduje u nekoliko banaka i velikih korporaci- 
ja. Veci deo industrije i institucija bice u vlasnistvu Nemaca i Japanaca. 
Buduce korporacije bice dodatak korporativno drzavnog oblika vlasti, 
slicnog fasizmu. Dva dogadaja pokazuju da se ratni plan testiranja privre- 
dc ostvaruje. Doslo je skoro do kolapsa berze, samo dan posto je Do- 
nald Tramp objavio da nije u stanju da obezbedi finansiranje kupovine 
avio kompanije. Cini se da je Trampova objava bila dogovoreni signal 
za panicnu prodaju u Njujorku. Napad Iraka na Kuvajt je druga epizoda, 
osmisljena da izazove ozbiljne poremecaje i povecanje cena nafte. Od- 
secanje kuvajtske i saudijske nafte sa americkog trzista imalo bi ozbilj- 
ne posledice po americku ekonomiju. Smit je identifikovao Trampa i 
Sadama Huseina kao clanove Grupe, sa liste u ranoj fazi drugog talasa 
identifikacija, u periodu od jeseni 1996 do januara 1997 godine. 



Kontrola kroz obavestajne agencije 



Najvazniji element dnevne kontrole rada drugih drzava, od strane 
Grupe, je kontrola obavestajnih i drugih tajnih agencija i njihovog rada. 
Ovo su idealne institucije za pracenje aktivnosti vlada koje zele da obo- 
re, a u isto vreme sacuvaju tajnost delovanja Grupe. Smit je identifiko- 
vao kljucne licnosti u najvaznijim sluzbama, kao clanove Grupe. Ovo 
ukljucuje bivseg sefa britanske obavestajne sluzbe (za koga se misli da 
upravlja celim sistemom); bivse sefove KGB-a, Juri Andropova i Viktora 
Ccbrikova; sefove CIA, Dalsa, Kolbija, Helmsa i druge, i sefovi vojnih 

73 



Dosije Omega 

obavestajnih sluzbi, kako na Zapadu tako i na Istoku i Bliskom Istoku. 
Smitov opis nacina kontrole CIA je model za nacin kontrole bilo gde 
u svetu. Clanovi Grupe u CIA nisu na nivou agenata. Oni su na nivou 
veza, posrednicke supervizije izmedu razlicitih nivoa organizacije. Obi- 
cno su to ljudi koji prenose (ili potajno zaustavljaju) informaeije sa 
jednog nivoa na drugi. Do nedavno je Sef Grupinih operacija u okviru 
CIA bio Kler Dzordz, bivsi sef odelenja CIA za tajne operacije. Dzordz, 
koga je Smit poznavao petnaest godina kao "Halorana", bio je medu 
optuzeniraa u protivustavnim akcijama snabdevanja oruzjem kontrasa u 
Nikaragvi. Grupa koristi atentate da bi se oslobodila lidera koji im se 
suprotstavljaju i koje ne moze da eliminise politickim sredstvima, Smi- 
tova identifikacija sa spiska atentata navodi na zakljucak da je Grupa 
planirala i izvela ubistva i pokusaje ubistava Josifa Visarionovica Sta- 
ljina, Mahatma Gandija, Dzordz Valasa, Ulof Palmea, Ronalda Regana, 
pape Jovana Pavla II i Delano Ruzvelta. Smit je detaljno opisao planove 
i ljude umesane u ubistva Dzona Kenedija, Roberta Kenedija i Martina 
Luter Kinga. Grupa je za izvrsenje atentata razvila citav niz specificnih 
metoda, kao sto su davanje injekcija, ili drugi nacin davanja supstanci, 
koje izazivaju srcani udar, mozdani udar i Alchajmerovu bolest. Sumnja 
se da je jedna od ovih supstanci koriscena da se ukloni senator iz 
Alabame, Dzon Sparkman. Smit je rekao da veruje da su agenti Grupe 
likvidirali senatore Hajnca i Tauera, iako ih je februara 1991 godine 
identifikovao kao clanove Grupe. Surovo uklanjanje sledi svira clanovi- 
ma Grupe koji ne izvrse data naredenja. 

Razgovor sa Smitom, iz 1986 godine, navodi na zakljucak da je 
covek o kome on govori kao o "Amerikancu" (bivsi direktor CIA, Ricard 
Helms), zacetnik ideje o koriscenju terorista za vrsenje pritisaka na vlade. 
Smitovo spominjanje "Amerikanca" desilo se u kontekstu prepricavanja 
razgovora koji je cuo, izmedu ovog coveka i dr Jozefa Mengelea. Ev- 
ropski teroristi su finansirani i kontrolisani kroz zapadnonemacku grupu 
Helge Laros. Teroriste zapadne hemisfere kontrolisu Clanovi Grupe u 
CIA. Oni se finansiraju iz sredstava koja poticu iz nelegalnih izvora. U 
razgovoru vodenom na terau finansiranja "crnih operacija", 11 marta 1992 
godine, Smit je objasnio da su "erne operacije", koje su podrazumevale 
atentate i terorizam, godinama bile frnansirane iz ilegalne trgovine dro 
gom i oruzjem pod kontrolom CIA. Novae je isao kroz banke na Kaj- 
manskim ostrvima. Po Smitu, CIA je umesana u trgovinu drogom 
najranije od vremena kada je on radio za CIA, sezdesetih godina. 

74 



Red Cetvrtog Rajha 

U organizaciji Grupe zapocet je i tajni bioloski rat, u skladu sa ra- 
sistickim teorijama i monstruoznim konceptom eliminacije nepozeljnih 
rasa. Jos u leto 1986 godine, Smit je ispricao da je virus side pronaden 
i proizveden od strane Grupe i uveden u SAD preko agenata Larosove 
organizacije. Takode je identifikovao Haiti kao "laboratoriju" za razvoj 
virusa. Smit je tvrdio da su clanovi CIA vrsili eksperimente sa virusom 
i izveli inicijalno zarazivanje muskih i zenskih prostitutki u San Franci- 
sku. Drugi monstruozni nacin uvodenja virusa medu rase, koje Grupa 
planira da desetkuje, odvija se preko sluzbi "Svetske zdravstvene orga- 
nizacije" u Africi. Prilikom drugog talasa identifikacije, Smit je identi- 
fikovao kljucne ljude iz SZO u Africi, kao clanove Grupe. Rekao je, 
1986 godine, da je Larosova organizacija imala neku vrstu protivotro- 
va i mislio je da je epidemija izazvana kako bi Laros mogao da se kan- 
diduje na predsednickim izborima i pobedi, jer bi se pojavio sa lekom. 
Smit takode veruje da se epidemija koristi kako bi se unistile rase i 
ljudi koji smetaju Grupi. Fil Snajder, inzenjer geologije, koji je radio 
na izgradnji podzemnih gradova u Americi, odlucio je da javno pro 
govori o mracnim operacijama "vlade u send", sto ga je kostalo zivota. 
Po Snajderu, sida je stvorena u "National Ordinance Laboratory" u 
Cikagu, 1972 godine, a preko vojne laboratorije "Biogenetics facility", 
u bazi "Fort Detrik", Merilend, ubacena je u vakcinu malih boginja za 
Afriku i vakcinu hepatitisa-2 u Americi. Ovo su potvrdili i lekari dr 
Vilijem Kembel Daglas, Alan Kantvel mladi i Robert Streker. Po 
Snajderu, sida se siri uz pomoc UN-a, kroz "Svetsku zdravstvenu orga- 
nizaciju" koja navodno pomaze zemljama u razvoju. Stavove Fila 
Snajdera potvrdio je i jugoslovenski naucnik, dr Todor Jovanovic, svo- 
jim istrazivanjem i otkricem da se sida koristi za genocid nad "manje 
vrednira narodima" i da se svi lekovi na kojima se radi i sva istraziva- 
nja, namerno upucuju pogresnim smerom. Neki istrazivaci fenomena 
Novog svetskog poretka misle da je cilj epidemije side prilika da se 
dobije pretekst za masovnu primenu vakcine, koja bi poremetila genet- 
sku celijsku strukturu, sto bi otvorilo put za razvoj "pitomih" i manje 
inteligentnih ljudi, kakvi su im potrebni u buducnosti. Ovo smatraju 
zato sto je epidemija side jedina prilika u poslednjih nekoliko godina 
da se tajno ostvari jedan od ciljeva Grupe, a to je snizavanje opsteg 
nivoa inteligencije nacije koriscenjem vimsa, posto se pruzilo idealno 
medicinsko "pokrice". Smit je rekao da je virus mnogo vcca pretnja za 
obicne gradane, nego sto moze i da se pretpostavi. 

75 



Dosije Omega 

Povezanost sa organizovanim kriminalom 



Grupa odrzava tesne veze sa sefovima organizovanog kriminala i 
narko baronima Centralne i Juzne Amerike. Poceci ove saradnje su u 
periodu pedesetih i sezdesetih godina veka. Od tada su agenti Grupe u 
CIA odgovorni za zastitu sefova podzemlja i dovoz droge u Ameriku, 
uprkos naporima vlade da se bori protiv droge i krirainala. Smit je 
uporedio upotrebu kriminalaca od strane Grupe, sa slicnom strategijom 
u nacistickoj Nemackoj. Nacisti su kriminalce koristili za politicki tero 
rizam, kontrolu opozicionih grupa i kao cuvare u koncentracionim logo- 
rima. U prolece 1989 godine, Smit je identifikovao vrlo visok procenat 
imena medu masovnim ubicama i dmgim krirninalcima. Ovo je indici- 
ja da je znacajan obim ulicnog krimmala, deo strategije koju Grupa 
koristi protiv Sjedinjenih Drzava. 



Nestanak dece 



Jedan od najstrasnijih delova ove istrage odnosi se na Smitov opis 
onoga sto naziva "zetvom", a koji je snimljen na video traci 1985 
godine. U pitanju je tema o kojoj je bilo tesko govoriti. Radi se o kid- 
napovanju dece "nizih rasa" sirom Amerike i njihovom prebacivanju u 
Mengeleov logor. Do 1980 godine logor se nalazio u Everglejdsu, u 
juznoj Floridi. Smit je bio jedno vreme zatocen u torn logoru, u celiji 
koja se nalazila pored celije sa decom. Rekao je da su tamosnji cuvari 
govorili o deci kao o "doktorovim bebama". Mogao je da ih cuje kako 
vriste u susednoj zgradi, Mengeleovoj "operacionoj" sali, a vidao je 
vracenu decu umotanu u zavoje. Sve vreme su izgledala kao zombiji. 
U torn stadijumu ispitivanja, Smit je rekao da o tome vise ne zeli da 
govori. Kasnije je rekao da Mengele voli eksperimente sa decom. U 
februaru 1992 godine, Smit je izjavio da su Mengeleovi eksperimenti 
bili u oblasti genetike i da je boravak dece u Floridi bio preliminaran, 
pre njihovog prebacivanja u vecu genetsku laboratoriju, "Dulsi" u 
Novom Meksiku. 

76 



Red Cetvrtog Rajha 
Napad na pravni sistem 



Svrha Grupe da podrzava organizovani kriminal, trgovinu drogom, 
ubice, silovatelje i kidnapere dece, dvostruka je. Prvo, logicno je zaklju- 
citi da ce dramaticno povecanje kriminalne aktivnosti, praceno redukci- 
jom snaga za odrzavanje reda, sto ce znacajno smanjiti sposobnost za 
borbu protiv kriminala, dovesti do toga da Amerika "eksplodira iznu- 
tra", kako je Smit predvideo. Ovu aktivnost ce pratiti stav da drustvo 
koje ne moze da zastiti gradane ne treba ni da postoji. Drugo, i vaznije, 
posle preuzimanja vlasti od strane Grupe, kriminalci ce bid korisceni 
za kontrolu masa kroz svakodnevni teror. Preci nekih monarha. koji su 
danas clanovi Grupe, vladali su svojim zemljama u srednjem veku na 
ovaj nacin, a i nacisti su koristili istu tehniku. U blizoj proslosti, jedan 
od clanova Grupe, diktator sa Haitija, Zan Klod Divalije, koristio je 
kriminalce kao toboznje pripadnike policije, kako bi se terorom nad 
stanovnistvom odrzao na vlasti. Napad na pravni sistem se stoga moze 
identifikovati kao napad iz tri pravca. Prvo, kao ocigledna subverzija 
zakona i procedure hvatanja, sudenja i kaznjavanja kriminalaca. Zatim 
podsticanje dramaticnog povecanja kriminalnih aktivnosti i nasilja kroz 
drogu, organizovani kriminai i americku advokaturu, koja je vecim svo- 
jim delom lisena svake moralnosti. I na kraju rutinsko i rasireno potko- 
pavanje sistema podmetanjem nevinih ljudi i osudivanjem za zlocine 
koje nisu pocinili. 

Smit tvrdi da Grupa rutinski, bukvalno svakog dana, uplice mnoge 
nevine ljude sirom zemlje u zlocine koje nisu pocinili. Oni koji su iza- 
brani za ove namestaljke obicno su iz siromasnih slojeva i nize sred- 
nje klase. Po Smitu, ima mnogo nevinih ljudi u zatvorima, zato sto ne 
mogu da plate dobrog advokata. Personal, treniran od strane CIA, 
uplice ih u zlocine, pa lokalni istrazni organi nemaju razloga da tra- 
gaju za njiraa, a ukoliko istraga i krene u njihovom pravcu, tu je CIA 
da ih zastiti. Oni su nevidljivi strucnjaci za podmetanje drugima. Zrtve 
njihovih namestaljki nemaju nacina da se izvuku, pogotovo sto ne 
znaju ko je to prouzrokovao i zasto. Sa liste svedoka, uzetih iz novin- 
skih izvestaja sa sudenja sirom Amerike, Smit je identifikovao, kao 
agente Grupe, kljucne svedoke, koji sami nisu bili osumnjiceni ili 
optuzeni u ovim slucajevima. Prilikom razgovora, oktobra 1990 godine, 
upitan sta je svrha ovih masovnih operacija, Smit je objasnio da je 

77 



Dosije Omega 

cela akcija zamisljena da unisti kod ljudi poverenje u pravni sistem, 
njihovu volju da koriste osnovne ustavne slobode i zelju da preduzi- 
maju nezavisne aktivnosti kao pojedinci. Po Smitovim recima, ako 
dovoljno nevinih ljudi ode u zatvor, siroka populacija ce steci uveren- 
je da nema nade za one koji ne slusaju naredenja onih sto su na vlasti 
i da je besciljno boriti se "protiv sudbine". Ljudi ce pre "leci i umreti", 
nego se zaliti oniraa na vlasti. Cela sema zamisljena je da bi se stvo- 
rilo poslusno stanovnistvo. 



Politicka i drustvena manipulacija 



Grupa koristi dobro pozicionirane agente, kako bi unistila osnovne 
institucije Amerike. Napadnut je sistem javnog obrazovanja, preko age- 
nata Grupe u pokretima za ljudska prava i profesorskim strukturama 
na mnogim univerzitetima. Tu je delovao Erl Vorena, dok je bio na 
celu Vrhovnog suda, i Laros, kontrolor lokalnih skolskih odbora. Erl 
Voren, kao sudija Vrhovnog suda i predsednik Vorenove komisije koja 
je istrazivala Kenedijevo ubistvo, naneo je vise stete americkim dru- 
stvenim interesima nego sto bi to uspele armije drugih. Drasticno je 
umanjio mogucnost policijskih snaga da se bore protiv kriminala i dao 
tumacenje Ustava koje je lisilo religiju bilo kakve smislene uloge u 
zivotu zajednice. Smit je citirao Mengelea, koji se stalno pozivao na 
"nase senatore i kongresmene" i "nase ljude u FBI". Jasno je da su ti 
senatori i kongresmeni pomogli da se uvedu zakoni koji potpomazu 
prikriveni rat, tako sto socijalni sistem cine nefunkcionalnim i nepro- 
duktivnim. Najnovija kampanja Grupe je oduzimanje prava stanovni- 
stvu na posedovanje oruzje. Vec vise puta, u toku mandata nekoliko 
predsednika, pokusavalo se sa izglasavanjem novog zakon, kojim bi se 
ponistio drugi amandman americkog ustava, a koji gradanima garantu- 
je pravo da poseduju oruzje. "Razoruzavanje" americkog naroda je bitna 
medufaza, koja ce prethoditi zavodenju vanrednog stanja i hapsenju 
nepodobnih gradana. 



78 



Red Cetvrtog Rajha 

Istovetni metodi ubistva 



Prva sumnja da je Staljin ubijen, javila se posle nekih knjiga i felj- 
tona u "Njujork Tajmsu", koja su razmatrala ovu naizgled neverovatnu 
temu. Jos u decembru 1984 godine, Smit je ispricao R. D.-u i doktoru 
Skotu da je Grupa koristila izvesnu supstancu za ubistva, tako sto je 
ova supstanca izazivala krvarenje u mozgu. Smit je takode bio obucen 
da je koristi, od strane dr Kernsa u "ARCO"-u, na taj nacin sto se ova 
supstanca ubrizgava zakrivljenom iglom iza ocnih jabucica zrtve. Po 
njegovoj prici, u pocetku se supstanca davala oralno, a novi metod, 
ubrizgavanjem iza ocne jabucice, ne ostavlja nikakve tragove i ne moze 
se otkriti nikakvom istraznom tehnikom. Staljinov "izliv krvi u mozak" 
desio se jedan dan posle vecere koju su pripremila Staljinova deca, Va- 
silije i Svetlana Alilujeva. I Vasilij i Svetlana su mrzeli Staljina a Smit 
je oboje identifikovao kao clanove i agente Grupe. Jedan od gostiju na 
veceri bio je Georgij Maljenkov, Staljinov naslednik i jos jedan clan 
Grupe koga je Smit identifikovao. Ono sto iznenaduje je da je Staljin 
doziveo apsolutno istovetan, neocekivan izliv krvi u mozak, kao i ame- 
ricki predsednik Ruzvelt. Smit je liste Staljinovih lekara, koji su ga leci- 
li 1953 godine, pregledao 25 maja 1990 godine. Identifikovao je tri od 
deset ruskih doktora - Tretjakova, Mjasnikova i Ivanov-Neznamova. Ta- 
kode je pregledao spisak svih prisutnih osoba u Vorm Springsu, u aprilu 
1945 godine, kada je Ruzvelt doziveo izliv krvi u mozak. U Ruzvel- 
lovom slucaju, identifikovao je pomorskog oficira Bruna, lekara koji je 
bio prisutan onog dana kada je Ruzvelt umro; Dzordza Foksa, farmace- 
uta Bele Kuce, koji je takode bio prisutan u Vorm Springsu, i Elizabetu 
Sumatov, umetnicu koja je crtala Ruzvelta u trenutku kada je doziveo 
izliv. Ona je bila jedna od tri osobe u sobi, kada je Ruzvelt izgovorio 
svoje zadnje reci: "Imam strasnu glavobolju". Prisutnost ove tri osobe 
daje jake indicije da je Ruzvelt ubijen tog dana. Svo troje su bili potreb- 
ni da bi se ubrizgala supstanca. Ako je Ruzvelt ubijen, to mora da je 
bilo povezano sa necim sto je receno na konferenciji u Jalti, koja je 
zavrsena februara 1945 godine. Nacelnik americkog staba, Dzordz Mar- 
sal, clan Grupe, bio je jedan od glavnih govornika konferencije. 

Po zavrsetku Drugog svetskog rata, pocela je potera za nacistickim 
glavesinama. Jedan od najtrazenijih je bio Martin Borman, jedan od naj- 
znacajnijih lidera Grupe. Zato je Grupa trazila od dvojice svojih uticajnih 

79 



Dosije Omega 

clanova da mu poraognu u bekstvu. General Dzordz Paton bio je jedan 
od njih, a drugi je bio nadbiskup katolicke crkve, koji je obezbedio do- 
kumenta i novae da se bekstvo izvede. Podsecam da je Smit identifiko- 
vao, kao clana Grupe, Eudenija Marija Duzepea Dovanija Pacelija, koji 
je kasnije postao papa Pije XII. Pedesetih godina Grupa se plasila da ce 
Izraelci uhvatiti Bormana, kao sto su kasnije uhvatili Ajhmana. Prema 
Smitu, aranzirana je lazna smrt, kako bi Borman izbegao dalje proga- 
njanje od strane Mosada. Slicno su pripremili laznu smrt i za dr Jozefa 
Mengelea, kada su Vizentalova organizacija i americka vlada pokrenule 
akciju 1985 godine. U ovoj akciji lazi i zataskavanja, Smit je kao clanove 
Grupe identifikovao javnog tuzioca pokrajine Hesen u Nemackoj, i clana 
americkog tima patologa u slucaju Mengele. Jedna od najsokantnijih je 
bila Smitovih identifikacija generala Dzordza C. Marsala. O njemu je 
Smit, 28 februara 1990 godine, izjavio da je Grupin covek i da je Mar- 
salov plan bio njihov plan. Sustina i cilj plana bio je da se izgrade one 
ekonoraije koje ce biti u stanju da u devedesetim godinama ekonomski 
uniste Sjedinjene Drzave! Tada se poveo razgovor i o senatoru Mekarti- 
ju, a na pitanje da li je umesan u rad Grupe, Smit je odgovorio da je 
Grupa pokuSala da se priblizi Makartiju, ali on nije razumeo o cemu se 
tu radi. Komunizam je tada bio velika tema i pomislio je da su u poza- 
dini toga mozda komunisti. Ceprkao je malo oko Grupe, ali nije razumeo 
organizaciju. Kada ga je R. D. upitao da li je Grupa zbog toga radila Ma- 
kartiju o glavi, odgovorio je da ne zna, ali ga ne bi iznenadilo da jesu. 



Najvazniji americki agent Grupe 



Kao Drzavni tuzilac Kalifornije, 1940 godine, Erl Voren je zagova- 
rao neustavno i nemoralno naredenje iz Vasingtona, da se svi americki 
gradani japanskog porckla zatvore u koncentracione logore, a njihova 
imovina konfiskuje. Da li je takav covek deset godina kasnije mogao 
da postane najveci zagovornik gradanskih prava kao Vrhovni sudija Arne- 
rike?! Da li se njegov karakter toliko promenio da je cak postao zabri- 
nut za prava ubica, silovatelja, i uopsteno govoreci, olosa americkog 
drustva? Od prvih razgovora i Smitovih opisa iz 1986 godine, kako ce 

80 



Red Cetvrtog Ra/'ha 

i kojim sredstvima Grupa pokusati da zbaci legalnu vlast SAD-a, Erl 
Voren i odluke Vrhovnog suda su bile primer uklapanja u plan, na mno- 
go nacina. Smit je objasnio da je izdaja u SAD-u "uglavnom na liberal- 
noj strani spektruma". Svakako, Erl Voren koji je bio na celu Vrhovnog 
suda dvadeset godina, bio je liberal. Vorenova povezanost sa Grupom 
proistice iz izjave koju Smit pripisuje A. L. Rajsu, jednom od pripad- 
nika Grupe iz fabrike u Biver Veliju. Smit je video Rajsa, u najmanje 
jednoj prilici, obucenog u nemacku SS uniformu. U toku jedne od sean- 
si torture koju je prosao, Smit se seca da je Rajs rekao: 

"Americki narod nece shvatiti Vorenov izvestaj ni za hiljadu godina." 

Svi prisutni su se nasmejali, osim Smita. 

Pocetkom 1990 godine, En Vajt je rekla R. D.-u da Dzeri Smit i 
on treba da procitaju knjigu "Izdaja". Autori zakljucuju da je Dzona F. 
Kenedija pogodilo vise od jednog metka, da je postojala zavera na vrlo 
visokom nivou da se on ubije i da je Vorenova komisija sklonila i ign- 
orisala sve dokaze o takvoj zaveri, kao i mnoge druge tacke koje su se 
podudarale sa onim sto je Smit rekao. O ovome su R. D. i Srnit, 5 
aprila 1990 godine, vodili sledeci razgovor: 

"Jesi li procitao knjigu?" 

"Da." 

"Sta mislis o njoj?" 

"Vredi novae za koji se prodaje." 

"Posto su se pojaviia imena svih ljudi koji su ucestvovali u istrazi 
o ubistvu, da li prepoznajes nekng od njih kao clana Grupe?' 

"Voren. Zar nisi znao za Erla Vorena?" 

"Nisi mi nikada pricao o njemu." 

"Mnogo ljudi iz istrage je bilo ukljuceno, ali Voren je bio kljucni 
covek." 

Za vreme njihovog razgovora o Lindonu Dzonsonu, 12 aprila 1990 
godine, R. D. je upitao da li je prethodna izjava bila bazirana samo na 
Smitovom secanju Vorenovog imena sa neke liste. Smit je odgovorio 
da je to mnogo dublje. Konacno, 14 maja 1990 godine, Smit je odlucio 
da odgovori na pitanja o Vorenu: 



Dosije Omega 

"Ne bas... Imali su nesto o njemu. Naterali su ga da ude, kao i 

mnoge druge." 

"Da li je rad za njih ukljucivao i pravne odluke?" 

"Naravno. Namesten je na to mesto da obavi posao zbog kog je 

tu bio." 

Po misljenju R. D.-a, Erl Voren i njegov sud naneli su neprocenji- 
vu stetu americkim institucijama i drustvu. Zakon bi trebalo da odrzava 
i prati obicaje ljudi. U ovom slucaju bilo je obrnuto. Ljudi su naterani 
da prate ocigledne nedostatke obicaja u zakonima. Pocelo je slucajem 
"Map protiv drzave Ohajo". Vorenov sud objavio je odluku, koja je 
slicna jednacini po kojoj dva zla cine jedno dobro. Odluceno je da ako 
policajac prekrsi ustav prilikom hapsenja ili prikupljanja dokaza, taj 
dokaz ce bid iskljucen sa sudenja, iako pokazuje da je optuzeni kriv, 
cak i ako sudija zeli da ga prihvati! Receno prostim reciraa, sudija ce 
prekrsiti zakon, jer ce osloboditi kriminalca. Posle ovog slucaja, Vore- 
nov sud prakticno je promenio kriminalisticku proceduru u Sjedinjenim 
Drzavama, kao da je on zapravo Kongres, a to je izazvalo promene u 
svim legislaturama pedeset americkih drzava. Ceo proces je skoro uni- 
stio poverenje javnosti u mogucnost vlade da obezbedi jedan od naj- 
starijih mandata zivota u organizovanom drustvu - sigurnost od zlocina. 
Isti sud ucinio je nelegitimnom javnu molitvu, sto je u skladu sa pla- 
nom Grupe da stvori novo, amoralno drustvo. U celini, odluke Vore- 
novog Vrhovnog suda pratile su planove Grupe, kada je americko drustvo 
u pitanju. Grupa je zelela drustvo u kome kriminal buja, a snage reda 
nisu u stanju da ga sprece ili kazne. Vorenov sud je to omogucio. 
Grupa je zelela drustvo u kome je uloga religije umanjena ili sasvim iz- 
brisana. Zelela je amoralno drustvo u kome je jedina vrednost materijal- 
na ("gotovina"). Zelela je neobrazovane generacije, koje ce devedesetih 
godina doci u punoletstvo. Kao dodatak svemu, Voren je odigrao speci- 
jalnu ulogu u zataskavanju i prikrivanju dokaza, kao clan komisije koja 
je radila na ubistvu predsednika Kenedija. Ako bi javnost i Ministarstvo 
pravde prihvatili Smitovu pricu kao istinitu i tacnu, onda bi u SAD-u 
nastupila ozbiljna ustavna kriza. Sve odluke u kojima je Erl Voren uce- 
stvovao, cak i one u kojima je glasao "protiv" u odnosu na vecinu sudi- 
ja, morale bi da se ponovo preispitaju. Ako je bio izdajnik, slucajevi u 
kojima je njegov glas bio za vecinu moraju se ponistiti, kao da nikada 
nisu postali zakon. Situacija je pogorsana i prisustvom sudije Renkvista, 

82 



Red CetVFtOg Rujha 

koga je Smit identifikovao kao clana Grupe, 1991 godine. U februaru 1992 
godine, identifikovao je kao Clanove Grupe i sudije Sautera i Blekmena. 



Ubistvo Dzona Kenedija 



Smitove izjave se zasnivaju na sastanku kome je prisustvovao u 
"Heritidz fondaciji" i komentarima koje je cuo za vreme svog "tre- 
ninga" kod dr Mengelea i coveka koga je ovaj zvao "Amerikanac". 
Smit je "Amerikanca" identifikovao 1992 godine, kao Ricarda Helmsa. 
bivseg direktora CIA. Dzozef Kenedi je bio Clan Grupe od samog 
pocetka. Njegovi sinovi, Dzon Kenedi i Robert Kenedi, trebali su da 
postanu predsednici (jedan za drugim) i da budu manipulisani i isko 
risceni od strane Grupe. Obojica su trebala da sprovedu politiku Grupe 
u toku od nekoliko decenija. Na kraju njihovih mandata, americko 
drustvo bi bilo spremno za preuzimanje od strane Grupe i za drustvene 
promene koje sada pokusavaju da izvedu. Braca Kenedi su bili ne- 
poslusni i ni jedan od njih se ne bi povinovao zahtevima Grupe, kada 
je politika u pitanju. Konacna odluka da se ubije predsednik Dzon 
Kenedi, proistekla je iz nekoliko razloga. Bobi Kenedi je otkrio Grupu. 
Naleteo je na njih u toku istrage svog ministarstva, o nasilju protiv 
boraca za ljudska prava na jugu Amerike. Kao drzavni tuzilac, poveo 
je istragu o Grupi i njenom glavnom savezniku, mafiji. Nije bilo 
nacina da Grupa zaustavi Bobija Kenedija dok je Dzon bio u Beloj 
Kuci. U skladu sa tim, veliki deo motivacije za ubistvo J. F. K. lezi 
u otklanjanju Bobija. Dzon Kenedi je gotovo izazvao rat sa SSSR-om. 
zbog blokade Kube. Hruscov je bio spreman na rat zbog blokade. Smit 
kaze da su Hruscova umirili dogovorom napravljenim izmedu funkci- 
onera CIA i KGB-a. Dogovor je bio da se Kenedi ubije, uz koriscenje 
agenata CIA i KGB-a, i zajednickog zataskavanja. Smit je potvrdio da 
je postojao jos jedan razlog za ubistvo. Agent Grupe, Lindon Dzonson, 
trebao je da bude predsednik. Posto je video film "J. F. K.", Smit je 
rekao da se ne slaze samo sa jednim stavom, da je rat u Vijetnamu 
bio primarni razlog za ubistvo. Dodao je da je ovaj rat bio samo jedan 
od razloga. 

83 



Dosije Omega 

Smrt Dzona Kenedija ostaje jedno od najzamrsenijih i kljucnih 
politickih ubistava u XX veku. I sam zainteresovan za ovu temu, pri- 
kupljao sam materijal koji mi se cinio interesantnim. Bio sara iznenaden 
ulogom Aristotela Onazisa u ovom ubistvu, koju je obelodanio Brus 
Roberts, strucnjak za kristalografiju i lasere, nekada zaposlen u kompa- 
niji "Hjuz Erkraft". Radeci u ovoj kompaniji, upoznao se sa Onazisom, 
a uskoro su bizarni detalji ovog druzenja poceli da mu zaokupljaju pa- 
znju. Kivan na firmu, koja mu je pokrala patente iz oblasti lasera, odlu- 
cio da svoja saznanja objavi. Mnogi detalji su se uklopili u kasnija 
istrazivanja drugih istrazivaca i pokazali mracnu sliku okruzenja u kome 
je bio Kenedi. On je kaznjen za "neposlusnost" prema onima koji su 
hteli da ga kontrolisu, a koje danas mozemo identifikovati kao Komitet 
300. Feljton koji sam napisao 1992 godine i objavio u casopisu "No 
stradamus", ovde cu prczentirati u obimu koji je pogodan da podupre 
nasu osnovnu pricu. Aristotel Onazis je, bez suranje, bio nemilosrdan, 
lukav, proracunat i iznad svega neutoljivo pohlepan za novcem i vlascu. 
Roberts opisuje njegov zivot pocev od 1932 godine, kada je Onazis, 
vec dolarski milioner zahvaljujuci prodaji opijuma u Argentini, zapoceo 
unosan posao sa Dzozefom Kenedijem, Judzinom Mejerom, koji je ka- 
snije kupio "Vasington Post" i Mejerom Lenskim, gangsterom. Ova ce- 
tvorka je zaradila pravo bogatstvo krijumcareci alkohol u SAD. Dve go- 
dine kasnije, Onazis, Rokfeler i predstavnici "Sedam sestara" (kartela 
najvecih naftnih kompanija) sklopili su ugovor po kome je Onazis dobio 
pravo da transportuje jeftinu arapsku naftu sopstvenim brodovima. Za 
vreme Drugog svetskog rata Onazis je stekao ogromno bogatstvo pro- 
dajuci naftu i oruzje, i saveznicima i Nemcima, a rat je prosao ne izgu- 
bivsi ni jedan brod, niti jednog clana posade. Onda je 1949 godine, uz 
pomoc advokata Burka Marsala, otkupio americke ratne viskove, bro- 
dove tipa "liberti"*, u poslu sumnjive legalnosti. U ovo vreme u pricu 
se ukljucuje i Hauard Hjuz. U periodu do 1956 godine, Hjuz je potku- 
pio popriliCan broj americkih politicara, senatora i guvernera. Na kraju, 
osigurao je podrsku tek izabranog potpredsednika Niksona, tako sto je 
dao zajam od dve stotine i pedeset hiljada dolara (koji nikada nije vra- 
cen) Niksonovom bratu Donaldu. Nikson je uzvratio tako sto je naterao 
IRS (poresku sluzbu) da dodeli status firme oslobodene poreza 



*jeftini brodovi, masovno proizvocteni u periodu rata, koji su posle rata prodati 
na "kilo" 



Red Cetvrtog Rajhu 

"Hjuzovoj medicinskoj fondaciji", koja je jedini vlasnik "Hjuz Erkrafta". 
Ovo je stvorilo kanal za pranje novca iz raznih Hjuzovih poslova. Nik- 
son se takode postarao da budu odbacene sve tuzbe za krsenje zakona 
o monopolima protiv Hjuzove avio-kompanije "TWA". Onazis je stupio 
u akciju marta 1957 godine. Kidnapovao je Hjuza iz njegovog apart- 
mana u "Beverli Hils" hotelu, uz pomoc Hjuzovih sluzbenika. Glavni 
zaverenik bio je izvesni Cester Dejvis, zapravo Sicilijanac cije je pravo 
ime bilo Cezare. Nekoliko dana kasnije, kada je ostatak Hjuzovih 
sluzbenika bio otpuSten sa posla ili ukljucen u novu Hjuz-Onazis firmu, 
Onazis je uz pomoc gradonacelnika Kenona, kasnije senatora iz Nevade, 
aranzirao lazno vencanje "Hjuza" i Dzin Piters. Svrha je bila da se 
objasni iznenadni gubitak Hjuzovog interesovanja za jurenjem filmskih 
glumica (sto mu je bio omiljeni hobi) i njegovo povlacenje iz javnog 
zivota, sto se pretvorilo u svojevrsnu ekscentricnost. Pravi Hjuz, ozbilj- 
no povreden tretmanom koji mu je pruzila mafija, prebacen je na Baha- 
me, u hotel "Smaragdna ostrva", gde je bio zakupljen ceo sprat za Hjuza 
i "njegovo drustvo". Ovde je Hjuz mesec dana svakodnevno kljukan 
heroinom, a onda prebacen u celiju na Onazisovo ostrvo Skorpios. Tu 
je proveo ostatak zivota i konacno umro 18 aprila 1971 godine. Vejn 
Rektor, koga je Hjuz zaposlio kao svog dvojnika 1955 godine, preuzeo 
je posao. Postao je "Hjuz". Tako je Onazis stekao veliku moc u Ame- 
rici, kontrolisao je Hjuzovu imperiju, kontrolisao je Niksona i sve poli- 
ticare koje je kupio Hjuz. Krajem te godine odrzan je sastanak, poznal 
kao "Sastanak u Apalacima", koji je sazvao Onazis sa sefovima ame- 
ricke mafije i obavestio ih da kontrolise Hjuzovu imperiju i da rau je 
namera da nastavi sa Hjuzovim metodom korumpiranja visokih funkci- 
onera, sa ciljem da se stekne kontrola nad americkom vladom. Iste 
godine, Dzozef Kenedi je poveo Dzona i njegovu suprugu Dzeki u 
posetu Onazisu, na njegovoj jahti. Ovo upoznavanje je trebalo da pod- 
seti Onazisa na staro obecanje raafije da omoguci jednom Kenediju da 
postane pretsednik. Onazis se saglasio i prema Piteru Evansu, autoru 
knjige "Ari", razvio vise nego trenutni interes da unapredi svoje poz- 
nanstvo sa Dzeki. U toku 1958 godine, horde politicara koje je selek- 
tirala, kupila i podrzala mafija, preplavile su javne funkcije. Godina 
1959 je bila godina kubanske revolucije. Tada je Kastro zbrisao sa ostr- 
va lukrativno mafijino kockarsko carstvo, kojim je za Onazisa rukovo- 
dio njegov partner Mejer Lenski. Onazis je bio besan. Potpredsednik 
Nikson je postao sef tima, koji je poceo pripreme za invaziju Kube. 

85 



Dosije Omega 

Hauard Hant, Dzejms Mekord i drugi operativci CIA, udruzili su se sa 
izbeglim Kubancima, pripadnicima Batistine tajne policije, koji su bili 
poznati americkim vlastima kao "kubanski borci za slobodu". 

1959 godine je pocela predizborna kampanja predsednickih kandi- 
data. Onazis je mogao mirno da sedi i posmatra. Trka se odvijala izme- 
du Kenedija i Niksona, a on je kontrolisao oba kandidata. Izbor Dzona 
Ficdzeralda Kenedija za pretsednika, izgledalo je da ce usreciti mnoge. 
Ipak, stvari se nisu odvijale prema planu. Za Kenedija, njegovih hiljadu 
dana na mestu pretsednika bili su vise nego teski. Ne samo sto je stekao 
mnogo neprijatelja u desnicarskim krugovima, zbog otvorene podrske 
crnackom pokretu za gradanska prava, vec je imao pred sobom rat u 
Vijetnamu i kubansku raketnu krizu, koja je svet dovela do ivice atom- 
skog rata. Uz to je napravio i seriju poteza koji su razbesneli mafiju. 
April 1961 godine bio je katastrofalan. Invazija u Zalivu svinja, radi 
zbacivanja Kastra, u potpunosti je propala. CIA i mafija su krivicu pre- 
bacili na Kenedija. Lisjen Vandebruk, autor knjige "Priznanja", citirao 
je Alena Dalsa, tadasnjeg direktora CIA, koji je optuzio Kenedija da je 
njegov "nedostatak odlucnosti da se uspe", glavni krivac za poraz. Onazi- 
sova desna ruka u Americi, Robert Maho, angazovao je i uvezbao mafi- 
jin tim ubica, ciji zadatak je bila likvidacija Kastra. Maho, koji je bio 
i Hjuzov (to jest, Rektorov) bliski saradnik, inace bivsi covek FBI i CIA, 
pripremio je tim vrhunskih ubica na cijem celu su bili Dzon Roseli i 
Dzimi Fratiano, zvani "Lasica". Radeci u zajednici sa Hantom i Mekor- 
dom, formirali su zajednicku ekipu sa CIA i pokusali pet puta da likvi- 
diraju Kastra, sluzeci se raznim sredstvima, od puske velikog domcta 
do pilula sodium morfata, koje izazivaju srcani napad. Kastro je sve 
preziveo. Ako vam ovo sto je izneseno zvuci nestvarao, navescu i para- 
lelni izvor, knjigu Dzona Renlija, "Agencija: Uspon i pad CIA". Maho 
je zaista bivsi agent FBI i CIA. Radio je za Onazisa u Rimu, sto mu 
nije smetalo da za CIA "ozvuci" Onazisovu sobu. U svojstvu Ona- 
zisovog saradnika, priblizio se Dzonu Roseliju, Santosu Trafikanteu i 
Semu Dankani, trojici mafijasa visokog ranga. Ponudio im je stotinu i 
pedeset hiljada funti za ubistvo Kastra. Dankana je bio Roselijev sef, a 
jedna od njegovih ljubavnica bila je Dzudit Kembel. Sedraog februara 
1960 godine, u "Sends hotelu" u Las Vegasu, Frenk Sinatra je upoznao 
Dzudit sa Dzonom Kenedijem. U roku od mesec dana postala je Kenedi- 
jeva ljubavnica. Ta veza je jos trajala u zimu 1962 godine, kada je od- 
bila ponudu Seraa Dankane da se uda za njega. Renli sugerise da je ovaj 

86 



Red Cetvrtog Rajha 

aranzman zapravo bio od koristi Dankani, ali mu je takode dao dovoljno 
povoda da mrzi Kenedija, sto ce se kasnije potvrditi kao vazan cinilac. 
Nekako u ovo vreme, Dzozef Kenedi je doziveo mozdani udar, sto je 
njegove sinove Dzona i Bobija (tadasnjeg saveznog javnog tuzioca) osta- 
vilo bez njegove cvrste kontrole. Jos vaznije, pobunili su se protiv Onazi- 
s6vog velikog uticaja. Tesko je reel da li su bili motivisani idealizmom ili 
spostvenom ambicijom. Mozda su dogadaji koji su usledili bili i rezultat 
rivalstva unutar mafije. Bilo kako bilo, braca su preduzela seriju akci- 
ja, koje ce ugroziti njihov polozaj i zivote. Prvo su uhapsili Voli Birda, 
vlasnika vazduhoplovne kompanije "Er Tajland", koji je Onazisov heri- 
on iz "Zlatnog trougla" prebacivao u skladu s operacijom Er opijum, 
kojom je rukovodila CIA. Zatim su uhapsili raafijinog coveka Dzimija 
Hofu, vodu "Timstera" (mocni sindikat vozaca) i zatvorili ga. Objavili su 
i da su "Hjuzove" tapije na zemlju, vredne sedamdeset i tri miliona do- 
lara, u stvari falsifikat. Ove tapije su bile deponovane u "Benk of Ame- 
rika", San Francisku, kao kolateral u sporu "TWA" protiv "Hjuza". 1963 
godine, paznja mafije, pod Onazisom, okrenula se sa Kastra na Kenedija. 
Prema Robertsu, dva ubistva izazivaju posebnu paznju u ovom perio- 
du. Senator Estes Kifiver, cija je komisija za istrazivanje kriminala ot- 
krila vezu Onazis-Kenedi-Lenski, ubijen je pomocu sodium morfata koji 
rau ]e izazvao srcani udar u Senatu, neposredno pred govor u kome je 
trebalo da razotkrije mafijine operacije. Druga zrtva je bio Filip Gra- 
ham, urednik "Vasington Posta", muz Katarinin, a zet Judzina Mejera. 
Njegov greh je bio u tome sto je stao na stranu Kenedija protiv Onazi- 
sa. Roberts tvrdi da je Katarina Graham podmitila psihijatre koji su njenog 
muza proglasili ludim. Kasnije, pronaden je mrtav sa ranom od raetka na 
glavi, a smrt se desila za vrerae njegove vikend posete iz azila. Slucaj 
je proglasena za samoubistvo, ali Roberts misli drugacije. Klimaks sve- 
ga ovoga je ubistvo predsednika. Prvog novembra 1963 godine, mafija 
je planirala da izvede trostruku egzekuciju. Meta je bio Dzon Kenedi, u 
Cikagu*, na ragbi stadionu. Druge dve mete su bili predsednik Juznog 
Vijetnama, Ngo Din Diem i njegov mocni brat, Ngo Din Nu. Prema 
Renliju, sa punim znanjem i saglasnoscu CIA, braca su kasnije zbacena 
sa vlasti drzavnim udarom i ubijena. Dzon Kenedi je bio obavesten da 
postoji plan za njegovu likvidaciju i otkazao je dolazak na stadion. Da 

*Sem Bankana je bio sef mafije u Cikagu i u to vreme najmocnija figura u 
americkoj mafiji. 

87 



Dosije Omega 

ironija bude veca, u torn trenutku je Dzeki Kenedi bila na krstarenju sa 
Onazisom. Razbesneli Dzon je pozvao jahtu telefonom iz Bele Kuce i 
rekao Dzeki da "side sa broda makar morala da pliva". Nekoliko dana 
kasnije, Dzeki se iskrcala u Turskoj, ruku pod ruku sa Onazisom. 

Onazis je iskoristio Mahoa za ubistvo. Posao je bio planiran za 22 no- 
vembar u Dalasu. Ovaj put su resili da ga obave kako valja. Svom tirau 
ubica prikljucio je mafljinog likvidatora Judzina Bredinga i Li Harvi Osval- 
da, coveka CIA. Osvald je bio cudnovata licnost. Imao je pazljivo kreira- 
ne veze i sa ultradesnicarima i sa koraunistima. Medutim, "namestena" 
mu je igra. Bio je "glineni golub", sa zadatkom da ubije guvernera Ko- 
nelija. Breding, Fratiano i Roseli su bili trojka koja je trebala da se 
pobrine za pretsednika. Hant i Mekord su takode bili tu da priskoce u 
pomoc. Plan je bio pazljivo smisljen. Svakog od cetvorice atentatora 
pratice po dva asistenta: covek za podrsku, koji ce da pokupi caure i 
oslobodi se oruzja, i "tajmer" koji daje znak za otvaranje vatre. Fratiano 
je bio odlican strelac. Sa drugog sprata zgrade "Dal-Tek" pogodio je 
Kenedija dva puta, jednom u leda i jednom u glavu. U istoj zgradi se 
nalazi dalaska policija. Strelac i njegov covek za podrsku bili su "uhap- 
seni", odvezeni policijskim kolima i kasnije oslobodeni. Roseli je bio iza 
ograde na travnatom uzvisenju, pogodio je Kenedija u desnu stranu glave 
i razneo mu mozak. Breding, sa Kenedijeve leve strane, pucao je sa male 
pagode, preko puta travnatog uzvisenja. Promasio je, posto je Kenedi 
bio pogoden u istom trenutku od Roselija i Fratijana. Udaljio se bez pro- 
blema, jer je nosio sesir sa oznakom ljudi iz tajne sluzbe. Osvald je na- 
pustio skladiste i nije imao pojma da je njegov covek za podrsku sakrio 
pusku iza kutija, umesto da je izneo kao sto je bilo planirano. Tri coveka, 
odeveni kao skitnice, a jedan od njih je bio Hauard Hant, pokupili su ca- 
ure i odsetali do praznog zeleznickog vagona na pruzi, koji je stajao sa 
druge strane travnatog uzvisenja. Tu su sacekali policiju i ostali sa njima 
dok nije stigao nalog da se uhvati Osvald. Zatim su pusteni, a da nije po- 
dignuta nikakva optuznica protiv njih. Sve u svemu, posle pucnjave je 
uhapseno deset ljudi. O njima nema ni jedne jedine reci u izvestaju Vo- 
renove komisije. Sta je sa ubistvom policajca Tipita? Prema Vorenovom 
izvestaju, najmanje dvanaest ljudi je videlo da se Tipit zaustavlja i razgo- 
vara sa jednim covekom, onda izlazi iz sluzbenih kola i krece ka coveku 
koji puca u njega cetiri puta. Od svih ocevidaca, u izvestaju je svedocenje 
samo Dominga Benavidesa i Helen Markam. Mark Lejn, koji nije bio za- 
dovoljan izvestajem Vorenove komisije, proveo je tri godine preispitujuci 

88 



Red Cetvrtog Rajha 

izvestaj do najsitnijih detalja. Njegova knjiga, "Prebrzi zakljucak", potko- 
pava mnoge zakljucke Vorenove komisije. U poglavlju o Tipitovom ubi- 
stvu, potpuno razbija svedocenje Helen Markam i dokazuje da su u ubistvu 
Tipita koriscena dva revolvera. Objavio je i svedocenja nekoliko drugih 
svedoka, koje Vorenova komisija nikada nije pozvala, i sugerisao da je to 
zbog toga sto se njihova svedocenja nisu uklapala. Na kraju je prezentirao 
svog svedoka, Akvilu Klemons, koja je izjavila da je videla dvojicu ubica. 
Brus Roberts kaze da je Tipit bio na duznosti u svojim policijskim 
kolima, u kraju u kome je Osvald iznajmio sobu. Tipit je trebalo da ubi- 
je Osvalda, ali je nesto pokvarilo plan. Roberts tvrdi da su Tipita ubila 
dvojica ljudi i tvrdi da je svedok Domingo Benavides jedan od onih ko- 
ji su pucali. On je upotrebio radio u Tipitovim kolima da raportira kako 
su imali pucnjavu sa te strane. Nije bez znacaja da se Domingo Be- 
navides pojavljuje i u vezi atentata na Martina Lutera Kinga. Potom jc 
Dzek Rubi ubio Osvalda. Mark Lejn istice da su Osvald i Rubi bili na 
Kubi, gde su imali dobre veze. Silven Foks je uocio da je Tipit ubijen 
samo dva btoka od Rubijeve kuce, u ulici Marsalis. Vilijem Mancester, u 
svojoj knjizi "Predsednikova smrt", opisuje Rubija kao neinteligentnog, 
sitnog propalicu, koji se hvalisao time sto ima veze u policiji. Kada je 
krenuo da ubije Osvalda, bio je toliko siguran u svoj uspeh da je usput 
svratio u postu da uplati neki novae, a u policijsku stanicu je usao otprili- 
ke minut i po pre nego sto je pucao u Osvalda iz revolvera kalibra 0,38. 
Pogodio ga je u jetru, slezinu i aortu. Cudna cinjenica je da je polici- 
ja izvela Osvalda iz celije sat kasnije nego sto je planirano, sto suge- 
riSe zakljucak da je Rubi znao za zakasnjenje. Prilikom unakrsnog ispiti- 
vanja o ovome, Rubi je slegao ramenima i rekao da je mogao znati za 
zakasnjenje samo pod uslovom da mu je to rekla policija. Iako je po- 
kusao da bude ironican, rekao je zapravo istinu. Roberts dodaje novu 
dimenziju tvrdnjom da je Breding odseo u "Kubana hotelu", u Dalasu, 
koji je bio vlasnistvo "Timstera" i mafije. Rubi je bio na istom mestu vece 
pre njega. Roberts takode upucuje na nelogicnosti u izveStaju Vorenove 
komisije, koje su daleko od toga da su slucajne. Po njemu, glavni krivac 
je Dzerald Ford, koji je na preporuku Niksona bio jedan od sest zna- 
cajnih clanova komisije i koji je Cesto, uraesto Vorena, predsedavao na 
sednicama ovog tela. U svojoj knjizi, Dzon Renli napominje da je Ford, 
jos u ranim pedesetim godinama, imao bliskc kontakte sa CIA. Od 
ostalih pet clanova, tri senatora su bili ljudi koji nece dizati galamu. To 
su J. S. Kuper i kongresmeni Hejl Bogs i Dzon J. Mekoj. Druga dvo- 

89 



Dosife Omega 

jica su bili sef CIA, Alen Dais, i senator Ricard D. Rasel, koji je, kako 
navodi Renli, bio modan clan Senata. On je bio nadlezan za zastitu sigur- 
nosti i pozicije CIA. Drugim recima, CIA nije iraala razloga da strepi od 
Vorenove komisije, niti zbog svojih veza sa mafijom i Onazisom. 

Sta se desilo sa Kenedijevim ubicama? Dzoni Roseli je dobio dve sto- 
tine i pedeset hiljada dolara, kao "nagradu za potragu", jer je doveo Ona- 
zisa u Las Vegas 1967 godine (preko Vejna Rektora, navodnog Hauarda 
Hjuza). Preuzimanje grada je za Onazisa obavio Maho. Roselijevih cetvrt 
miliona bili su samo deo isplate za Kenedijevo ubistvo. Roseli je u dva 
raaha, 24 juna 1975 i 23 aprila 1976 godine, svedocio pred Cercovim 
komitetom, doduse oklevajuci, jer se plasio da ga mafija ne ukloni. 7 avgu- 
sta 1976 godine, njegovo telo ugurano u metalno bure, pronadeno je u zali- 
vu Damfaundling, u sevemom Majami Bicu. Isplata Dzimi Fratijana uklju- 
civala je stotinu i devet hiljada dolara, kroz nepovratni zajam od strane 
"Nacionalne banke San Franciska". Odobrenje za kredit u vise rata, 1964 
i 1965 godine, potpisao je licno predsednik banke Dzo AHoto, jedan od 
visokih funkcionera "Timstera". Kompanija koja prati finansijske transak- 
cije, "Dan i Bredstrit", registrovala je ovu transakciju u svom mesecnom 
izvestaju, pitajuci se kako je Fratiano bio u stanju da obezbedi takav kre- 
dit, kada je njegovo jedino poznato zanimanje bilo "mafijin covek". Frati- 
ano je iskoristio novae za otvaranje transportne kompanije, a uskoro se 
ukljucio u mnoge mutne poslove u gradevinarstvu, koje je obezbedivala 
drzava. O tome je jedan clan komisije za kriminal Kalifornije izjavio: 

"Mafija sada direktno dobija poslove od americke vlade." 

Bredinga je dva meseca posle ubistva ispitivala Vorenova komisi- 
ja. Bez obzira sto je bio kriminalac sa dvadesetogodisnjim dosijeom, a u 
vreme Kenedijevog ubistva bio je na uslovnoj slobodi, FBI je konsta- 
tovao da Breding o zlocinu ne zna nista. Postao je povlasceni clan "La- 
kosta kantri kluba", poznatog sastajalista mafije, blizu San Klementea. 
Takode je bio kurir za prenos "prljavog novca" iz Onazisovih i Hju- 
zovih kazina, do Onazisove banke u Svajcarskoj. Sera Dankana je cetiri 
puta u toku 1974 godine izlazio pred Veliku porotu, koja je istrazivala 
organizovani kriminal. Bezuspesno je trazio pomoc od CIA da izbegne 
svedocenje. U cetvrtak, 19 jula 1975 godine, u Cikago su stigli clanovi 
Cercovog komiteta, kako bi pripremili ispitivanje Dankane. Te noci Dan- 
kana je ubijen u svojoj kuci. Prakticno se nisu stedela ni sredstva, ni 
ljudski zivoti, u skrivanju cinjenica vezanih za ubistvo Kenedija. Bizarni 

90 



Red Cetvrtog Rajha 

dogadaji su se nizali citavu deceniju posle ovog dogadaja. CIA, mafija i 
multinacionalni biznis su bili zainteresovani i umesani u ovo nevidcno za- 
taskavanje. Iza svake lazi stajao je strah da ce se prava istina otkriti. 
Tesko bi bilo poverovati da Aristotel Onazis, koji je kupio kontrolu nad 
Niksonom i Kenedijem. pred izbore 1960 godine, a onda organizovao 
Kenedijevo ubistvo, nijc bio siguran da u dzepu ima i Lindona B. Dzon- 
sona. Roberts u svojoj knjizi kaze da je to-nesumnjivo postignuto pret- 
njama, i da je Dzonson znao da ce u Dalasu doci do pucnjave. Kenedi- 
jeva smrt je potvrdena trideset minuta posle atentata. Sat i po kasnije, 
Lindon Dzonson je polozio zakletvu kao trideset i sesti predsednik Sje- 
dinjenih Americkih Drzava. Kasnije, dok je leteo nazad za Vasington, 
Dzonson je dobio poruku putem radija, iz vazduhoplovne baze. Nepo- 
znati sagovornik je rekao: 

"Nije bilo nikakve zavere. Shvatas, Lindone?" 

Druga prljava prica oko Kenedijevog ubistva, vezana je za slikarku 
Meri Mejer. Bila je to bivsa zena Korda Mejera, jednog od osnivaca CIA, 
i svastika novinara Bena Bredlija, Kenedijevog drugara. On je tada bio 
dopisnik "Njusvika", a kasnije postao urednik "Vasington Posta" u vreme 
afere Votergejt. Meri je bila jedna od stalrtih Kenedijevih ljubavnica. 
Druge dve su bile danska novinarka Inga Arvad, povezana sa ekstrem- 
nira, neonacistickim krugovima u Evropi, i Engleskinja Marijela Novot- 
ni, Cije su se sumnjive veze sa KGB-om potencirale kada se u Engle- 
skoj nasiroko raspredala afera Profjumo, 1963 godine. I pored toga, bila 
je jedna od "stalnih" devojaka, kao i Dzudit Kembel, za razliku od veli- 
kog broja ljubavnica kojc su sluzile za "jednokratne upotrebe". Meri je 
od Kenedija dobijala ljubavna pisma i vodila je detaljan dnevnik o njiho- 
voj vezi. Jedanaest meseci po Kenedijevoj smrti, u oktobru 1964 godine, 
Meri Mejer je ubio na ulici "poludeli mladic, crnac". On je uhapsen, su- 
deno mu je i osloboden je kao nevin! Njen dnevnik i ljubavna pisma 
Dzona Kenedija, nestali su iz njene kuce. CIA je priznala kako ih je 
jedan njihov covek greskom spalio! 

Za vreme svog predsednikovanja, Dzonson je teziste sa unutrasnje 
politike prebacio na spoljnu. Prosirio je rat u Jugoistocnoj Aziji. Urbana 
mafija starog tipa pokazivala je znake slabljenja, CIA je sve cesce trpela 
kritike u Senatu zbog svojih "neoficijelnih" akcija u Americi, sto je u pot- 
punoj suprotnosti sa njenim ustavnim ovlascenjima. Onazis je nastavio da 
gura svoje ljude na vazna raesta u americkoj administraciji, manipulisuci 

91 



Dosije Omega 

drzavnim agencijama i sluzbama u svoju korist, ostvarujuci nove profitabil- 
ne poslove u Juznoj Americi uz pomoc Rokfelera i njihovog coveka Ki- 
sindzera. Njega cemo sresti u ubistvu Roberta Kenedija i Votergejt aferi. 



Ucesce dr Jozefa Mengelea 



1985 godine, Smit je izjavio da mu je dr Mengele pricao kako je obu- 
cavao Li Harvi Osvalda pod hipnozom, na isti nacin kako su bili obucava- 
ni Smit i mnogi drugi. Osvald je treniran da bude "zrtveno jagnje". Plan 
je bio da se Osvald ubije ubrzo po atentatu. tako da ne bi raogao da se 
brani. Osvald nije ispalio metke koji su ubili Kenedija. Grupa je imala ti- 
move atentatora na razlicitim lokacijama, jer je mesto za atentat bilo te- 
Sko. Kenedija su pogodila tri metka, svaki ispaljen sa razlicite lokacije! 

Uloga KGB-a bila je da obezbedi "dublera" Osvaldu. Agent KGB-a 
za ovaj zadatak bio je izabran iz odelenja kojim je rukovodio Mihail Gor- 
bacov, jos jedan iz Clanstva Grupe. Uloga dvojnika bila je da "glumi" 
Osvalda i kompromituje ga. Smit je rekao da se dvojnik pojavio na pro- 
zoru sa koga je Osvald navodno pucao, i opalio jedan metak na Kene- 
dija. Dvojnik je takocte ubio policajca Tipita usred dana, ne skrivajuci 
se, samo da bi krivica pala na Osvalda. Posle toga se odmah ukrcao u 
avion za Meksiko. Odatle je odleteo na Kubu, a zatim u SSSR. Smit 
kaze da je likvidaciju Osvalda od strane Dzeka Rubija naredio Rubijev 
sef, mafijas Karios Marcelo iz Nju Orleansa, koji je godinama bio jedan 
od Grupinih najvaznijih ljudi iz sveta kriminala. 



Ubistvo Roberta Kenedija 

O ubistvu Roberta Kenedija, Smit je, 12 decembra 1989 godine, 
ispricao: 

"Neko iz Grupe je upozorio Bobija da se ne kandiduje za predsed- 
nika. Njegova odluka da ucestvuje na izborima 1968 godine bila je nje- 
gova smrtna osuda." 

92 



Red Cetvrtog Rajhu 

Smit je znao detalje ubistva Roberta Kenedija i neke detalje ubistva 
Dzona Kenedija, jer je bio ucesnik u planiranju atentata na Roberta Ke- 
nedija, dok je bio u Vijetnamu. Prema Smitu. celom operacijom se ruko- 
vodilo iz Vijetnama. Sirhan Sirhan je obucavan na isti nacin. pod hip- 
nozom, kao i Smit. Sirhan je tako obucen da se svesno ne seca obuke, 
naredenja da ubije Kenedija ili samog atentata koji je izvrsio. Izgleda 
da je Smit ucestvovao u taktickom planiranju atentata, ali nije hteo o 
tome da govori. Vorenova komisija i Erl Voren licno, bili su kljuc u 
skrivanju dokaza koji su se ticali zavere da se ubije Dzon Kenedi. Ed- 
gar Huver je takode igrao jednu od kljucnih uloga u skrivanju dokaza o 
zaveri za ubistvo Dzona Kenedija i Martina Lutera Kinga. Agenti FBI. 
koji su otkrili dokaze o zaveri, bili su ignorisani ili su nestali. Dzcri 
Smit je 11 marta 1992 godine pregledao listu Clanova Vorenove komisi- 
je, savetnika, clanova staba i svedoka. Identifikovao je mnoge, jer je 
video njihova imena na listi clanova Grupe. Od sedam clanova Komi- 
sije, identifikovao je cetvoricu: Erl Vorena, Dzeralda Forda, Alena Dalsa 
i Dzona Mekoja. Identifikovao je drzavnog pravobranioca i Sest clanova 
njegovog tima, ukljucujuci senatora Arlena Spektera. Takode je identifi- 
kovao petoro, od jedanaest clanova istraznog tima. Od svedoka Voreno- 
ve komisije. Smit je identifikovao cetrdeset i sedmoro ljudi. ali je moguce 
da se imena nekih svedoka seca sa drugih lista, a ne sa liste clanstva 
u Grupi. Na sastaaku, 15 maja 1990 godine, Smit je rekao: 

"Svi koji su bilo sta znali o zaveri, odnomo oni koji su mogli zna- 
li, nece o tome nikad progovoriti. Svi su mrtvi." 

CIA ih je sve likvidirala. Merilin Monro je bila osudena da umre, 
dugo pre ubistva Kenedija, jer je mozda znala za planove Grupe od 
sefa mafije Cikaga, koji je imao informaciju o ubistvu Dzona Kenedija. 
Smit je u jednom razgovoru, 1992 godine, rekao da njena saznanja mo- 
zda nisu bila u direktnoj vezi sa atentatom. Monro je protiv svoje volje 
bila upotrebljena od cikaskog mafijasa, da sazna o Kenedijevim plano- 
vima za akciju protiv organizovanog kriminala. Mozda je poznavanje 
ovih stvari dovelo do njene smrti. Robert Kenedi je, naravno, bio upetl- 
jan u zbivanja oko svog brata Dzona. Do danas je iz vise pouzdanih izvo- 
ra potvrdeno da je bio u ljubavnoj vezi sa Merlin Monro, kao i njegov 
brat Dzon pre njega. Ono sto je znaia iz ovih veza i pogotovo zato sto 
je bila sklona alkoholu i pilulama, po mnogima su bili razlozi za njenu 
smrt. Neke okolnosti koje okruzuju njeno toboznje samoubistvo, u noci 

93 



Dosije Omega 

4 avgusta 1962 godine, nisu u skladu sa zbivanjima tipicnim za samo- 
ubistvo. Robert Selcer, u svojoj knjizi "Zivot i cudna smrt Merlin Mon- 
ro", tvrdi da su ona i Robert bili jedno vreme u braku, sklopljenom u 
neformalnoj ceremoniji u Meksiku, oktobra meseca 1952 godine. Autor 
tvrdi da je u noci navodnog samoubistva, Robert Kenedi bio vrlo blizu 
njene kuce, ako ne i u samoj kuci. U knjizi ima mnogo podataka o nje- 
nim vezama sa mafijom. Par meseci pred smrt, Merilin drustveni zivot 
bio je usko povezan sa Sinatrinim klanom i zurkama sa mafijasima, ko- 
je su organizovali Sinatrini najblizi prijatelji. Brus Roberts kaze da jc 
Bobi Kenedi znao ko je ubio njegovog brata u Dalasu, navodeci da je 
o tome Robert detaljno pisao u svojoj neobjavljenoj knjizi "Unutrasnji 
neprijatelj". Samo to bi bilo dovoljno da ga kosta zivota. Ovorae treba 
dodati Cinjenicu da su ga Dzonson i Onazis mrzeli onoliko koliko je i 
on mrzeo njih. Kao drzavni javni tuzilac SAD-a, bio je inspirator i iz- 
vrsilac mnogih akcija koje su bile razlog smrti Dzona Kenedija. Robert 
je bio i nezaobilazna prepreka Aristotelu Onazisu da se ozeni sa Dzeki. 
Kap koja je prevrsila casu bila je Bobijeva odluka da se kandiduje za 
pretsednika. Oni koji su se oslobodili jednog Kenedija, nisu iraali na- 
meru da puste drugog u Belu Kucu. Sem toga, osovina Onazis-mafija- 
CIA imala je svog kandidata, Ricarda Milhausa Niksona. 

Metod koji je primenjen prilikom ubistva Roberta Kenedija bio je 
nov. Sirhan B. Sirhan, koji je osuden za ubistvo, bio je "glineni golub" 
sa programa kontrole uma. On je pucao u Bobija Kenedija stojeci ispred 
njega. Svi ovi meci su promasili cilj. Stvami ubica je bio strazar obez- 
bedenja firme "Lokid", po imenu Tejn Cezar. Pucao je s leda, iz blizi- 
ne, i nije mogao da promasi. Robert Kenedi je ubijen 5 juna 1968 godine, 
u hotelu "Ambasador", u Los Andelesu. Vest o smrti je objavljena sle- 
deceg jutra. oko deset casova. Onazis, deset hiljada kilometara udaljen, 
u Londonu, pozvao je telefonom svog najboljeg prijatelja, Konstantina 
Gratosa i rekao: 

"Ona (Dzeki Kenedi) se konacno oslobodila Kenedijevih. Zadnja 
karika je upravo pukla." 

Prema Piteru Evansu i njegovoj knjizi "Ari", Onazis nije bio ni tu- 
zan ni iznenaden. Prema izjavi jednog saradnika u Londonu, "bio je zado- 
voljan sto je njegova najveca glavobolja eliminisana". Cetiri meseca 
kasnije, na Skorpiosu, Aristotel Sokrat Onazis ozenio je Zaklinu Buvije 
Kenedi. Tim vencanjem ispunilo se staro pravilo mafije da onaj koji 

94 



Red Cetvrtog Rajhu 

ubije coveka, koji je prekrsio ugovor, dobija njegovu zenu! O ubistvu Ro- 
berta Kenedija snimljen je dokumentarni film "Drugi pistolj". Autor fil- 
ma, Ted Karac iz Los Andelesa, nije imao srece. Njegov film je otkupila 
korapanija "Vomer braders", u kojoj mafija ima ulozen novae. Film nije 
javno prikazivan, jer je u sebi sadrzavao previse uznemiravajucih detalja. 



Vloga Lindona Dzonsona 



Na osnovu Smitovih izjava, u periodu od 1985 do 1986 godine, u 
vezi ubistava brace Kenedi i njegovih opisa o raSirenoj izdaji medu viso- 
kim oficirima u Vijetnamu, postalo je jasno da je americki predsednik 
Dzonson bio umesan u aktivnosti Grupe. Bar dva dogadaja povezuju 
Dzonsona sa onima koji su organizovali ubistva. Prvo, Dzonson je ot- 
pustio Bobija Kenedija sa mesta drzavnog tuzioca, skoro odraah po zavr- 
setku perioda zvanicne zalosti. Drugo, naimenovao je komisiju da istrazi 
ubistvo predsednika, umesto da je dozvolio ustavno odredenoj institu- 
ciji, Ministarstvu pravde, da obavi svoj zadatak. Na ovaj nacin izuzeo je 
FBI od kontrole ministarstva u toku ove istrage. U Port Dzarvisu, 12 
aprila 1990 godine, R. D. i Smit su o tome vodili sledeci razgovor: 

"Hteo sam da te upitam o ulozi Lindona Dzonsona u ovim do- 
gadajima." 

"Bio je umesan do guse, ali nije znao za sve ono sto se valja iza 
brda. Bio je preplasen na smrt. Zato se posle nije kandidovao za 
predsednika." 

"Pa i da jeste, ne bi pobedio." 

"Nema politicara koji bi odustao zato sto ne moze da pobedi. Bio 
je preplasen. Zato nije pokusao." 

"Od cega je bio preplasen?" 

"Pokusaj da pogodis. Ocigledno je!" 

1968 godine, Lindonu Dzonsonu je bilo svega dosta. Najavio je da 
se nece kandidovati za pretsednika. Edvard Kenedi, poslednji od brace, 
suocio se sa dilemom izmedu kandidature i dugog zivota. Odlucio se 
za ovo drugo. To je ostavilo Niksonu otvoren put ka mestu za koje se 

95 



Dosije Omega 

borio godinama. Beznadezni Hjubert Hamfri, kandidat demokrata, nije 
boo ozbiljna prepreka. U novembru 1968 godine, Nikson je postao tride- 
set i sedmi americki predsednik. Nikson je vodio bucnu kampanju protiv 
krijumcarenja droge preko meksicke granice. Brojna hapsenja i ubistva 
krijumcara pogadala su individualne krijumcare i male bande, koje su 
pokusavale da budu konkurencija mafiji i njenoj mamutskoj mrezi. Nikso- 
nove agente, koji su stitili mafijine operacije sa drogom, predvodio je 
niko drugi do Hauard Hant, dobro znano ime iz raznih mutnih poslo- 
va. Vazna licnost u neverovatnim novcanim transakcijama bio je Robert 
Maknamara, direktor "Svetske banke". Kroz ovu banku je novae name- 
njen "gladnim nacijama" cesto zavrsavao na privatnim racunima raznih 
diktatora. Ove racune u Svajcarskoj kontrolisao je Onazis. Tako je osam 
milijardi dolara namenjenih Etiopiji zavrsilo na privatnom racunu Haila 
Selasija. Slicna "pomoc" upucena je iranskom sahu Pahlaviju i diktatoru 
Filipina, Markosu. Jos dok je bio direktor "Rand korporacije", Maknama- 
ra je bio umesan u veliku aferu, a sa njim i njegov pomocnik, Danijel 
Elsberg. U periodu izraedu maja i juna 1971 godine, "Njujork Tajms" 
je objavio senzacionalne dokaze, koji su dobili popularni naziv "Penta- 
gonski papiri", a koji su toboze bili vrhunska drzavna tajna o umesano- 
sti Amerike u Indokini. Bio je to jos jedan sjajan manevar da se prikrije 
prava sustina angazovanja u Indokini, odakle je trgovina drogora do- 
nosila milijarde dolara. Tako je vijetnamski rat proglasen za jos jednu 
nesmotrenu gresku politickih struktura, a da bi sve izgledalo ubedljivo, 
protiv Elsberga je podignuta optuznica 28 juna 1971 godine. 3 sep- 
tembra 1971 godine, u psihijatrijsku ordinaciju dr Luisa Fildinga u Los 
Andelesu, neko je provalio i ukrao dosije Daniela Elsberga. Cilj je bio 
da se time Elsberg uceni da svoju ulogu odigra do kraja, a da se onda 
diskredituje, ako bude potrebno. Kasnije ce se ustanoviti da je ovo bila 
jedna u seriji provala, koju su izveli Niksonovi ljudi, preruseni u vodoin- 
stalatere. Kljucni tandem u ovim provalama cinili su nezaobilazni Ha- 
uard Hant i Dzejms Mekord. Tek za vreme sudenja Elsbergu, aprila 
1973 godine, sudija Metju Birn je otkrio javnosti da su Hauard Hant i 
Gordon Lidi izvrSili provalu u ordinaciju dr Fildinga. Na kraju sudenja, 
11 maja 1973 godine, sudija je objavio obustavu proeesa i odbacio sve 
optuzbe protiv Elsberga. Takode jc otkrio da mu je Niksonov savetnik 
za unutrasnje poslovc, Dzon Erlibman, ponudio mesto direktora FBI, 
kao protivuslugu da se provala zataska. "Pentagonski papiri" su naneli 
dosta stete CIA. Hant i Mekord su zvanicno napustili CIA 1970 godine. 

96 



Red Cetvrtog Rajha 

U julu 1971 godine, Hant je naimenovan za konsultanta Bele Kuce za 
bezbednost. U vrlo kratkom vremenu formirao je, uz Niksonov pristanak, 
"vodoinstalatersku sluzbu". Njena sluzbena definicija bila je da zaustavlja 
oticanje poverljivih informacija i da istrazuje bezbedonosne probleme od 
vaznosti za Belu Kucu. Za njih se nije znalo do Votergejta. 

U vrlo ranom stadijumu ispitivanja Smita, pod hipnozom od strane 
dr Skota, rectale su se izjava za izjavom, koje su svedocile o sabotiranju 
americkih vojnih operacija sa vrlo visokog nivoa. Vise puta je naglasio 
da je kljuc CIA u operaciji pod imenom Feniks. Smit je i sam ucestvo 
vao u toj operaciji, kao clan Grupe. Feniks je bio zamisljen, izmedu 
ostalog, da sabotira ratne napore. Igrao je vaznu ulogu u obuci ljudi. 
robotizovanih ubica, koje su zvali "podmornice". U jednom trenutku, u 
transu, Smit je rekao da se operacija Feniks nikada nece okoncati. Pro- 
gram Feniks, ili kako se kodirano zvao na vijetnamskom, Phung Huang, 
Sto je vijetnamski ekvivalent ptici iz grcke mitologije, bio je jedan od 
najuspesnijih programa specijalnih operacija vodenih u toku vijetnam- 
skog rata. Iako je zvanicno organizovan u julu 1968 godine, zapravo je 
tajno zapoceo nekoliko godina pre toga. Njegov koren je u programu 
CIA, da se stvori "antiteroristicka" jedinica. Ovo je dovelo do formira- 
nja Izvidackih jedinica provincija, sastavljenih od personala Juznog 
Vijetnama i dobrovoljaca. 1968 godine. americka vojska je preuzela 
program. Cilj programa Feniks, zvanicno, bio jc da unistava kadrove 
Vijetkonga. Iako se uopsteno smatra programom za vrsenje atentata, 
njegov primarni cilj bio je da unisti politicku infrastrukturu Vijetkonga. 
Iako je na vrhuncu svog delovanja imao sarao cetiri hiljade operativa- 
ca, posledice delovanja Feniksa su bile zastrasujuce. Zelja onih koji su 
ga zamislili bila je da Feniks pronade kolaboracioniste u redovima Vijet- 
konga, koji ce raditi protiv svog pokreta, sto je podrazumevalo njihov 
obavestajni rad u pozadini, u korist vlade u Sajgonu. Medutim, stati- 
stike pokazuju da se Feniks uglavnom bavio likvidacijaraa. Nije bilo 
mnogo onih koji su bili sprerani da rade za vladu u Sajgonu i okupa- 
tore iz Amerike - ukupno oko sedamnaest hiljada ljudi u toku celog pe- 
rioda rata. Skoro svi su svoju podrsku otvoreno iskazali pristupajuci 
jedinicama Juznog Vijetnama ili drugim sluzbama rezima u Sajgonu. 
Zato su operativci Feniksa vise voleli da se sa Vijetkongovcima obra- 
cunaju odmah, pa je tako ubijeno oko dvadeset hiljada ljudi, medu njima 
mnogo maloletnika i cak dece, a zarobljeno je oko dvadeset i osam 
hiljada aktivista Vijetkonga. Iako nije ostvario svoje pretpostavljene 

97 



Dosije Omega 

ciljeve u Vijetnamu, ipak je naneo ogromnu stetu i predstavljao ozbiljnu 
opasnost za pokret Vijetkonga, jer je ciljao najkvalitetnije kadrove oslo- 
bodilackog pokreta, koje nije bilo lako nadoknaditi. 

U jesen 1989 godine, Smit je identifikovao, kao clanove i agente 
Grupe, preko stotinu oficira americke vojske. Tu su bili ukljuceni ko- 
mandanti osamdeset odsto americkih armija, sefova vaznih odeljenja, 
komandi, evropske komande, vojnih skola i mnogih drugih znacajnih 
pozicija u armiji. Vecina ovih oficira bila je na visokim komandnim 
pozicijama u vijetnamskom ratu. U jednora trenutku, kada je opisivao 
izdaju, R. D. ga je prekinuo i rekao: 

u Oni su izgubili rat." 

Smit je odgovorio: "Ne, oni su ga dobijali za drugu stranu!" 

U seriji razgovora, tokom 1989 godine, Smit je ispricao da je 
masakr u Mi Laju bio operacija Feniks. Zvanicno objasnjenje araericke 
armije, u sluzbenom izvestaju, bilo je sledece: 

"16 marta 1968 godine, vojnici trece cete, prvog bataljona jeda- 
naeste lake pesadijske brigade, u sastavu dvadeset i trece divizije, upali 
su u selo Mi Laj, u provinciji Kvang Ngai. Bila je to jedna od mnogo- 
brojnih operacija 'pretrazi i unisti', jer je ovaj kraj zemlje bio poznat 
po simpatijama prema Vljetkongu. Vojnike je predvodio potporucnik 
Vilijem L. Keli i prakticno naredio masakr neduznih seljana. Ubijeno 
je najmanje stotinu i pedeset, a verovatno i cetiri stotine civila, najvise 
starih zena, muskaraca, dece, cak beba. Mnogi vojnici ove jedinice su 
protestvovali zbog napada na seto, u kome ocigledno nije bilo boraca 
Vijetkonga, ali je Keli zapretio svima vojnim sudom, ako ne izvrse nje- 
govo naredenje. Jedan vojnik je u nemocnom besu pucao u sebe, a pilot 
helikoptera za podrsku, Hju Tomson, sprecio je dalji masakr, zapretivsi 
da ce otvoriti vatru po svojim drugovima, ako se pokolj ne obustavi." 

U izvestaju o ovoj akciji, Keli je zapisao da je njegova jedinica 
ubila stotinu i dvadeset i osam neprijateljskih vojnika, zbog cega je jedi- 
nica zvanicno pohvaljena. Ono sto je cudno, pravi karakter ove akcije bio 
je poznat Kelijevim nadredenim oficirima, komandiru cete, komandiru 
cele operacije i komandantu brigade, kao i nekolicini vojnih kapelana, 
kojima su vojnici koji su ucestvovali u masakru ispricali stvarni doga- 
daj. Niko od nadredenih oficira nije nista preduzeo po ovom pitanju. 

98 



Red Cetvrtog Rajhu 

Tek godinu dana kasnije, neki uporai vojnici uspeli su da proture, kroz 
vojnu birokratiju, pravu verziju dogadaja. Pismo je stiglo do nacelnika 
senatskog komiteta za vojnu sluzbu i odmah prosledeno vojnom mini- 
stru, a ovaj ga je prosledio nacelniku generalstaba americke vojske, gene- 
ralu Vestmorlendu. Istraga je zapocela. Bila je sveobuhvatna, sa dosta 
dokaza, zastrasujucih izjava i fotografija sa lica mesta. Zakljucak je bio 
da je lanac komandovanja zatajio, da su pocinjene velike greske u pro- 
ceni situacije i da su naredenja za dejstvo bila pogresna. Takode je oce- 
njeno da je jedinica bila slabo obucena i nedisciplinovana, a komandiri 
nesposobni da pravilno procene situaciju i donesu ispravne odluke. Kon- 
statovano je da je Keli neadekvatna licnost za komandira, jer se ni u 
civilstvu nije odlikovao dobrim licnim osobinama. On je cak izbacen 
sa koledza, pa je pravo cudo da je postao komandir jedinice u ratu. 
Podignute su optuzbe protiv dvadeset i pet vojnika. Protiv dvanaestorice 
podignuta je optuzba za ratni zlocin, a medu optuzenima nasli su se 
Keli, njegov komandant bataljona, kapetan Ernest Medina, i komandant 
brigade, general Semjuel Koster. Na sudenju su se pojavila samo cetiri 
optuzena, a ostali su oslobodeni zbog "tehnickih propusta" u istrazi! Od 
cetvorice na sudu, trojica su oslobodena, zbog proceduralnih propusta, 
cime su ugrozena njihova prava. Jedino je Keli osuden na dozivotnu 
robiju. Kazna mu je prvo snizena na dvadeset godina, pa na deset godi- 
na zatvora, i na kraju na dve godine kucnog pritvora! Optuzeni oficiri 
su pogubili cinove. General Koster je izgubio generalski Cin i zvanicno 
je ukoren, a osara "najtezih" slucajeva okoncano je otpustanjem iz vojne 
sluzbe. Ono sto je bilo zataskavano nije nesposobnost komandnog ka- 
dra, vec je masakr u Mi Laju bio jedan od eksperimenata kontrole uma, 
a vecina umesanih oficira bila je obucavana pod hipnozom, kako bi se vi- 
delo da li de izvrsiti ekstremna naredenja, cak i kad se to protivi vojnim 
propisima i etici. Smit je ovu specificnu tehniku obuke oznacio kao 
"pomamu". Jos jedan zataskani skandal je bio fijasko sa puskom M-16, 
koja je uvedena u upotrebu upravo u vreme rata u Vijetnamu. Osnovni 
model iz 1963 godine cesto se kvario, narocito ako je prljavstina usla 
u mehanizam. Na niskim temperaturama mehanizam se zamrzavao, a 
barut nije odgovarao standardima za municiju, sto je davalo jake indi- 
cije da je rec o namernoj sabotazi nekih krugova iz Komande za vojni 
materijal, ili iz grupa za testiranje oruzja. Problemi su bili toliki da je 
cak "Komitet za vojna pitanja" americkog senata sproveo istragu i 
nalozio ispravku svih gresaka u konstrukciji, tako da je od 1967 godine 

99 



Dosije Omega 

ovo postala jedna od najboljih automatskih pusaka u svetu. Maja mese- 
ca 1990 godine, u razgovoru sa Smitom, R. D. ga je upitao da li zna 
nesto o ovome. Smit je odgovorio da jedino sto zna je umesanost proiz- 
vodaca, firme "Kolt", upletene sve vreme u poslove Grupe. 



Prava Votergejt zavera 



U ranim fazama prvog talasa identifikacije, 1986 godine, Smit je 
identifikovao tadasnjeg sefa zapadnonemacke obavestajne sluzbe, Valt- 
ra Sela, kao clana Grupe. Povezao ga je sa aferom Votergejt. Prepoznao 
je i Alena Dalsa, jos jednog clana Grupe, iz razgovora koji su vodili 
"Amerikanac" (identifikovan kao bivsi sef CIA, Ricard Helms), "Ha- 
loran" (identifikovan kao bivsi sef operacija CIA, Kler Dzordz) i engle- 
ski operativac, poznat Smitu samo kao "ser Alek". Zakljucak iz Sraitove 
price je da su Votergejt isplanirali Sel i Dais. Mada je na neki nacin bio 
povezan sa Grupom, predsednik Ricard Nikson nije bio njen "igrac", 
ali je Grupa manipulisala njime preko njegovih bliskih saradnika, Dzo- 
na Erlihmana i H. R. Haldemana, koji su bili agenti Grupe. Takode su 
se nadali da ce kontrolisati Niksona preko Karlosa Marcela, koji je bio 
blizak uzem krugu ljudi oko Niksona. U toku prvog raandata, Ricard 
Nikson je ucinio nesto sto je nateralo Grupu da krene protiv njega. 
Smit nije znao sta je po sredi. U kontekstu celokupne price izgleda 
logicno da je Niksonova politika detanta bila razlog, jer je sa stanovista 
Grupe bila preuranjena i narusavala njihove planove. 

Smit je siguran da je Grupa isplanirala i izvela provalu u zgradu 
"Votergejt", kao i zataskavanje provale, sa ciljem da eliminise Ricarda 
Niksona kao predsednika. Smitovo secanje na razgovor Helmsa i Dzor- 
dza je da je provala namemo zabrljana. Istu stvar su izveli vise puta pre 
toga i bili su uspesni. Slucaj namemo sabotirane akcije izveli su u vreme 
mandata Dzimija Kartera, kada je propao pokusaj spasavanja talaca u 
Iranu. Kljucni covek u ostvarenju plana Votergejt bio je Gordon Lidi, 
koji je u potpunosti bio odan "Haloranu". U toku razgovora, 16 maja 
1990 godine, Smit je identifikovao sledece ucesnike u Votergejt zaveri, 
kao clanove Grupe: H. R. Haldemana, Dzona Erlihmana, Hauarda 

100 



Red Cetvrtog Raj ha 

Hanta mladeg, Gordona Lidia, Boba Vudvorda iz "Vasington Posta" i 
Kler Dzordza iz CIA. Smitove izjave potvrduju da je Dzordz rukovo- 
dio celom operacijom na lieu mesta. 

Votergejt afem treba osvetliti i iz ugla u kome stoje mafija i Ona- 
zis. Mafija je osecala da se situacija u Araerici menja, a gubila je i 
novae koji je osnova njene moci, jer su izgubili kubanske kockarnice. 
Zbog toga se bacila svim snagama u trgovinu drogom. CIA je obezbe- 
dila avione za transport droge iz "Zlatnog trougla". Bande mafije su 
distribuirale i prodavale drogu. Novae se prao preko Onazisa u Svaj- 
carskoj. U ovoj prljavoj operaciji nista im nije bilo sveto. Heroin se 
ponekad prenosio u Ameriku, u mrtvim telima americkih "vojnika, Telo 
kome je izvadena utroba, moze da prenese dvadeset kilograma droge. 
Po tvrdnjama Robertsa, velike kolicine heroina su preradivane u Laosu, 
u fabrici koju je podigla "Pepsi-kola". Toliko su imali posla da iz ove 
fabrike nikada nije izasla ni jedna boca populamog pica. 

1972 godine, Niksona su cekali izbori. Zeleo je i drugi mandat 
predsednika. Da bi se osigurao ponovni izbor Niksona, trebalo je pro- 
naci nesto sto ce kompromitovati Demokratsku stranku. Tako je done- 
ta odluka da "vodoinstalateri" posete sediste Demokratske stranke u 
kompleksu "Votergejt". U zoru, pre svanuca, 28 maja 1972 godine, 
"vodoinstalateri" u sastavu Mekord, Barker, Martinez, Garsija, Gonzales 
i Stardzis, provalili su u sediste Demokratske stranke. De Dijego i Diko 
su Cuvali strazu napolju. Hant i Gordon Lidi su rukovodili operacijom. 
Provalnici su u prostorijama postavili opremu za prisluskivanje. Cela 
operacija je pazljivo planirana u januaru te godine, u San Francisku, 
gde se tim okupio. Jedina greska bila je u tome sto su se skupljali i o 
planu pricali u "Drift Inu", popularnora sastajalistu sluzbenika FBI i 
CIA u San Francisku. Barmen Al Strom je snimao njihove razgovore, 
po nalogu Katarine Mejer Graham. Tako pada u vodu teorija da su nov- 
inari "Vasington Posta", Vudvord i Bernstin, otkrili celu aferu i kasni- 
je je obelodanili. Njihova sefica je sve znala o "vodoinstalaterima", 
mesecima unapred. Al Strom je sve informacije o aferi kasnije preneo 
Robertsu. 27 januara, po Robertsu, odrzan je vazan sastanak izmedu 
Gordona Lidija, Dzona Dina (Niksonovog savetnika) i drzavnog tuzioca 
Dzona Micela. Lidi je izlozio plan za operaciju uhodenja i kidnapo- 
vanja Henka Grinspena, urednika Iista "San" iz Las Vegasa. Cilj je bio 
da se od Grinspena oduzrau dokazi koje je ovaj imao o kidnapovanju 
Hauarda Hjuza i poslova Onazisa u Las Vegasu. Ove kompromitujuce 

101 



Dosije Omega 

dokaze Grinspen je koristio da bi ucenjivao Onazisa, koji je do tog tre- 
nutka platio vec preko cetiri miliona dolara. Zaverenici su trazili avion, 
koji ce provalnike iz "glavnog plana" prebaciti u Meksiko po obavlje- 
nom zadatku. Vecinu fotografija Hanta, Lidija i ostalih "vodoinstalate- 
ra", koje su se kasnije pojavile u "Vasington Postu", snimio je Al 
Strom. On je ubijen 9 jula 1973 godine. Roberts misli da je to ucinjeno 
po nalogu Katarine Graham, zato sto je celu stvar odao njemu. U aprilu 
1972 godine, Mekord je od Lidija dobio sedamdeset i sest hiljada 
dolara. Ovaj je potrosio pedeset i osara hiljada dolara za kupovinu 
opreme za prisluskivanje i snimanje. 

Prva provala u "Votergejt", 28 maja 1972 godine, prosla je bez 
problema. U stvari, celu operaciju je pratio Hal Lipset, detektiv koji je 
radio za Katarinu Graham. On je dvojicu "vodoinstalatera" pratio vec 
izvesno vreme. Sa svojom seficom se dogovorio da postavi zamku proval- 
nicima, kada se budu vratili da demontiraju opremu. Prerusen u postara, 
Hal Lipset je 17 juna postavio prislusni uredaj na ulaznim vratima, ali 
tako da se mogao lako otkriti. Cuvar je odmah pozvao policiju. Posta- 
vljena je zaseda i uskoro su "vodoinstalateri" uhvaceni. Hant i Lidi su 
jedini izbegli hapsenje, jer nisu bili na lieu mesta. Lidi je odmah po- 
zvao Megrudera, zamenika direktora za komunikacije Bele Kuce. Ovaj 
je obavestio Micela i ostale. Bilo je dovoljno vremena da se spale dosi- 
jei i uniste optuzujuci dokazi. Zapocelo je jos jedno zataskavanje. 20 
juna, Lari O'Brajen, predsednik Demokratske stranke, podneo je tuzbu 
zbog provale i prisluskivanja. Optuzen je bio CRP, "Komitet za reiz- 
bor predsednika"* Republikanske stranke. U tuzbi je kao odgovorno lice 
CRP-a (cesto su ga zvali CREEP)** naveden Frensis L. Dejl, predsed- 
nik. Kako navodi Roberts, ovo je bila velika greska mafije, jer se u javno- 
sti pojavilo Dejlovo ime, koje je vodilo direktno do Onazisa. Svi su se 
maksimalno trudili da ovo ime nestane iz svih papira u aferi Votergejt, 
kao i svih okolnih, povezanih dogadaja. Ovo je zaista cudno kad se zna 
da je CRP stajao iza provale, a drugo, imena Lidija, Megrudera i Mi- 
cela su bila centar ove afere, kao rukovodecih iz struktura CRP-a. 

Roberts prvi put pominje Dejla i CRP u vezi sa isplatama za zata- 
Skavanje ubistva Dzona Kenedija. Navodi da je sef CIA u Dalasu, Dzon 
Mekoun, nagraden za uspesnu saradnju mestom u upravnom odboru 

*CRP-Comitee for the Reelecton of the President 
**Creep - puzati, gmizati 

102 



Red Cetvrtog Raj ha 

multinacionalne kompanije "ITT", odmah pored Frensisa L. Dejla. Sle- 
dece pominjanje ovog misterioznog coveka je u februaru 1972 godine, 
kada je Dejl pritisnuo Megrudera da posalje Lidija u "Votergejt". U ve- 
zi sa tim, do aprila je novae priticao u CRP. "Galf Risorsiz and Ke- 
mikls" prilozio je sto hiljada dolara, opranih preko Meksika i vracenih 
kroz "Lidke of Pencoil Korporejsn" iz Hjustona, ciji je suvlasnik 
Dzordz Bus! Robert Vesko je dao prilog od dve stotine hiljada dolara 
Morisu Stansu. Stans je bio finansijski direktor CRP-a i bivsi americki 
ministar trgovine. To potvrduju Vudvord i Berastin u svojoj knjizi "Svi 
predsednikovi ljudi": 

"Medunarodni finansijer i poznata varalica, Robert L. Vesko, po- 
klonio je dve stotine hiljada dolara komitetu, u novcanicama od po sto 
dolara. Ovaj novae je pridodat novcanom fondu u Stansovom sefu i po- 
mogao fmansiranje operacije 'Votergejt i ostalih ilegalnih aktivnosti." 

Iz ovog fonda Lidi je dao sedamdeset i sest hiljada dolara Mekor- 
du. Na preliminarnom saslusanju u aferi Votergejt, 10 maja 1973 go- 
dine, prvi svedok koji je govorio o organizacionoj strukturi CRP-a, 
spomenuo je ime Frensisa L. Dejla, kao predsednika. Njegovo ime vise 
nije spomenuto za sve vreme sudenja. Cak ni u knjizi Vudvorda i Bern- 
stina, koja im je donela Pulicerovu nagradu, ovo ime se ne spominje ni 
jedan jedini put. Ocigledno je "ITT" bio dovoljno mocan da spreci spo- 
rninjanje njegovog imena u ovoj aferi. Roberts nudi interesantnu anali- 
zu moci "ITT"-a. Avgusta 1973 godine, Rokfeler, Kisindzer i CIA su 
udruzili snage sa "ITT", da obore Aljendeovu vladu u Cileu. Mekoun iz 
CIA je bio, podsecamo, u upravnom odboru "ITT"-a. Njegov zamenik 
u CIA, Ricard Helms, sada je bio na celu CIA. Dzon Renli, u svojoj 
knjizi o CIA, kaze da je Mekoun predlozio Helmsu zajednicku akciju 
izmedu CIA i "ITT"-a, da se srusi Aljende. "ITT" je odmah ponudio 
milion dolara kao avans za operaciju. Poznato je da je Aljende, odmah 
posle izbora za pretsednika Cilea, nacionalizovao imovinu "ITT"-a, koji 
je izgubio monopol i mnogo novca. U avgustu 1973 godine, Aljende je 
oboren, Rokfeler je dobio nazad svoje izgubljene investicije u rudnicima 
bakra, a "ITT" je kao nadoknadu dobio stotinu i dvadeset i pet miliona 
dolara. 6 avgusta 1974 godine, u Beloj Kuci su se sastali Ricard Nikson 
i Dzeri Ford. Dogovorili su se da Ford postane predsednik. Nikson ce 
spaliti kompromitujuce trake i dokumenta. a Ford ce pomoci na svaki 
nacin da se ceo slucaj zataska. Dva dana kasnije Nikson je podneo 

103 



Dosije Omega 

ostavku. Po Robertsovim recima, 30 avgusta Ford je angazovao advoka- 
ta mafije, Beksa, da izradi nacrt pomilovanja za Niksona. Ford je 8 sep- 
tembra pomilovao Niksona za sva kriminalna dela, pocinjena od 20 juna 

1969 do kraja avgusta 1974 godine. U oktobru, pocelo je sudenje optu- 
zenima u aferi Votergejt. Bilo je to zataskavanje zataskavanja. 

Vec sam vam opisao kako je Hauard Hjuz kidnapovan, 1957 godi- 
ne. Onazis ga je drzao zatocenog na Skorpiosu, do njegove smrti 1971 
godine. Vejn Rektor, koga jc Hjuz angazovao kao dvojnika, nastavio je 
njegov posao. Smrt pravog Hjuza jedva da je nesto znacila Onazisu. Hju- 
zov rukopis i potpis je raogao biti reprodukovan uz pomoc vrhunskih 
falsifikatora, a sve poznate cinjenice o njegovom zivotu bile sredene i 
pohranjene u kompjuter, kome su pristup iraali "Hjuzovi" direktori iz naj- 
uzeg kruga. Prema Robertsu, pisac Kliford Irving, koji je hteo da napise 
knjigu o Hjuzu, sprijateljio se sa jednim clanom Hjuzove "Mormonske 
mafije"*. Taj covek, Merimen, dao je Irvingu kopiju biografije iz kom- 
pjutera. Irving ju je iskoristio za pisanje knjige, koja je izazvala buru 
u javnosti, kada se pojavila. Onazis je pobesneo. Pogresno je pretposta- 
vio da je Robert Maho bio izvor informacija i otpustio ga je, septembra 

1970 godine. Na Badnje vece, "Hjuzova" ekspedicija izvela je "tajni 
odlazak" iz Las Vegasa (koji su pratili svi mediji), posle trinestogodisnjeg 
boravka, gde je Maho vodio "Hjuzova" kazina za Onazisa. U decem- 
bru, kada je otkrio svoju gresku, Onazis je naredio da se Merimen li- 
kvidira. Na sam dan smrti pravog Hjuza, 18 aprila 1971 godine, zena 
Kliforda Irvinga dala je na naplatu cek za pisanje knjige, koji je pot- 
pisao "Hjuz". Onazisova svajcarska banka je platila. Tri godine kasni- 
je, u januaru 1974 godine, Robert Maho je dobio spor protiv "Hjuza", 
zbog izgubljene zarade, vredan pet stotina hiljada dolara. Kako navodi 
Roberts, ova ucena je bila pazljivo uoblicena. Maho je mnogo znao o 
Onazisovim poslovima. Zato je Onazis platio ne oklevajuci. 

"Hjuzovo" drustvo, posle odlaska iz Las Vegasa, prvo se zaustavilo 
na Bahamima. Nisu se dugo zadrzali, jer su lokalne vlasti vec vodile 
istragu o vezama mafije i "Hjuza". Presli su u Nikaragvu, a zatim u Ka- 
nadu. Ovde su, prema Robertsu, izveli veliku prevaru na berzi i presli 
brzo u Englesku. Svoj stab su smestili u Rotsildovom "In of the Park" 
hotelu, u Londonu. Ovde je krajem 1972 godine likvidiran L. Vejn Rek- 
tor, ali se nastavilo sa prevarom cuvanja "ostarelog i ekscentricnog 

*Sest "medicinskih sestara" koje SU bili stalno sa "Hjuzom" 
104 



Red Cetvrtog Rujhu 

Hjuza". Ako je Hjuz umro 1971 godine, a Rektor 1972 godine, cijc je 
onda telo postalo zvanicno Hjuzovo telo u Hjustonu. 4 aprila 1976 go- 
dine? FBI je izveo jedinstven, neuobicajen potez za praksu ove orga- 
nizacije. Uzeli su otiske prstiju tela i "pozitivno identifikovali" Hauarda 
Hjuza. Doktor Henri Mekintos je u umrlici smrt opisao kao prirodnu. 
Roberts tvrdi da je "satanska licnost", Gordon Lidi, prouzrokovao Rekto- 
rovu smrt, kao i onu Lindona Dzonsona (uz pomoc sodijum morfata 
koji izaziva srcani udar), Judzina Lajmena (predsednika Demokratske 
stranke Kalifornije, coveka za vezu izmedu Dzona Kenedija i mafije) i 
Aleksandra Onazisa. Aleksandar Onazis, jedini Aristotelov sin, poginuo 
je nekoliko sekundi po uzletanju privatnog aviona u Atini, popodne. 22 
januara 1973 godine. Roberts tvrdi, u svojoj knjizi "Dosije dragi ka- 
men". da se osamnaest i po minuta trake iz Bele Kuce (koja se spom- 
inje u istrazi oko "Votergejta" kao "izbrisana"), u stvari odnosi na pso- 
vanje i proklinjanje od strane Niksona. kada je saznao za hvatanje "vo- 
doinstalatera" u zgradi "Votergejt". Ne znajuci da je to delo H. Lipseta. 
Nikson je optuzio Robertsa, koji je odavno njuskao oko ovih afera. 
Nikson je tada neoprezno spomenuo Onazisa, Hjuza i Dejla. Traka zbog 
toga nije mogla biti prezentirana sudu. Prema Robertsu, sekretarica Be- 
verli Kej je kasnije cula "izbrisanu traku", koja je bila zakljucana u 
sluzbenim prostorijama Bele Kuce. Slusanje trake ju je uznemirilo. Na- 
pisala je nekoliko depresjvnih pisama prijateijima. Postala je problem. 
Umrla je od srcanog udara u liftu Bele Kuce. 

Sodijum morfat je vekovima bio omiljeni otrov mafije. Mirise na 
jabuke. izaziva letargiju, pospanost, porvekad povracanje i na kraju srca- 
ni udar. Ne ostavlja nikakve tragove u tclu. Maja meseca 1972 godine, 
Dz. Edgar Huver, direktor FBI, ultra desnicar koji je mnogo znao, dozi- 
veo je srcani udar posto je pojeo pitu od jabuka. Posle njegove smrti, 
ustanovljeno je da je imao licnu dokumentaciju o smrti Dzona Kenedija 
i o mafiji iz Teksasa. Svi ti dosijei su spaljeni. Aristotel Onazis, jedna 
od najmracnijih figura XX veka, stvaralac i unistavac americkih pred- 
sednika, takode je bio na kraju svog puta. Posle smrti sina, kome je 
nameravao da ostavi svoju svetsku imperiju, licio je na rusevinu od co- 
veka. Umro je u subotu, 15 marta 1974 godine. Dzeki je u torn trenutku 
bila u Njujorku. Brus Roberts tvrdi da je jos jedna znacajna licnost 
uklonjena uz pomoc sodijum morfata, febmara 1972 godine. Bio je to 
kardinal Tiseran, koji se nalazio na celu "Kolegijuraa kardinala". Tise- 
ran je vodio zabeleske o karijeri kardinala Montinija, koji je otrovao 

105 



Dosije Omega 

papu Pija XI, pa ga je papa Pije XII udaljio iz Rima, da bi na kraju i 
sam postao papa, 1963 godine, pod imenom Pavle VI. Tiseran je sve 
ovo opisao u detalje, nazivajuci Montinija "zamenikom Hrista u Ausvi- 
cu". Kroz njega je video ispunjenje prorocanstva iz Fatime, da ce se 
Antihrist uzdici do vrha i stati na celo Crkve. 

Krajem 1984 godine, R. D. i doktor Skot bili su u ranoj fazi poma- 
ganja Dzeriju da se oslobodi i deprogramira od onoga sto je sustina 
programa "Zapamti da zaboravis". Za vreme prve seanse, u novembru 
1984 godine, uspeli su da savladaju Smitove instrukcije iz programa 
Feniks, po kojima je trebalo da ubije svakog ko pokusa da ga uvede u 
hipnoticko stanje bez upotrebe prave lozinke. U svesnom stanju, Smit 
je dozivljavao povecan broj flesbekova*, na dogadaje za koje je obu- 
cavan da ih zaboravi i koje nije uspevao da poveze u koherentnu pricu. 
Ono sto su ispitivaci Smita primetili, bile su nelogicnosti koje se nisu 
uklapale u vec uspostavljanu matricu delovanja Grupe, kako je to Smit 
ranije opisivao. 

Ovde prica dobija filmski ritam i tempo. R. D. je pozvao Smita uoci 
Nove godine i upitao ga da li inauguracija Ronalda Regana, predvidena 
za 21 januar 1985 godine, ima neke veze sa nelogicnostima iz Smitove 
price. Smit je odgovorio da nema nikakve veze, a trideset minuta ka- 
snije pozvao je R. D.-a telefonom. Priznao je R. D.-u da je u toku zad- 
njih seansi imao problema sa samokontrolom, jer je osecao jak nagon 
da mu oduzme zivot. Ovaj osecaj je dostigao vrhunac za vreme iden- 
tifikacije "dokaza broj 3", kada je potpuno izgubio kontrolu. Dokaz je 
bila fotografija dr Jozefa Mengelea, snimljena od strane argentinske 
policije 1959 godine. Fotografija je dobijena iz kancelarije Simona Vi- 
zentala u Njujorku. Smit je u hipnotickom transu ispricao o planu za dan 
inauguracije. Rekao je da je on ucesnik atentata i planiranog masakra 
ucesnika inauguracije. Nije znao ko rukovodi operacijom, ali je izjavio 
da ce Rakel, pratilac dr Mengelea, verovatno imati neposrednu kontrolu 
nad ovom misijom. Ovaj covek je rodom sa Kariba, a gospoda Vajt ga 
je zvala "Ostrvljanin". Identifikovala ga je jula meseca 1984 godine. 
Kada je videla Rakela, taj dan je provela crtajuci slike u pesku, koje su 
predstavljale masku coveka koji place, a suze mu teku niz obraze. U to- 
ku telefonskog razgovora sa R. D.-om, zvucala je prestravljeno. Smit je 
opisao masku kao identicnu onoj koju je nosio jedan stari lekar Nemac, 

*"Flushback" - secanje na prosle dogadaje koje se javi iznenada. 
106 



Red Cetvrtog Raj ha 

kasnije identifikovan kao dr Mengele, u toku seansi kada je Smit 
mucen. Smit nije mogao da opise tacan plan napada, sem sto je izjavio 
da ce to bid masakr svih prisutnih. Po povratku u Pitsburg, dr Skot je 
intervjuisao gospodu Vajt o ovom slucaju. Njena izjava je generalno bi- 
la ista kao i Smitova. Ispalo je da je i ona trebala da ucestvuje u ovom 
dogadaju. Oboje, i Smit i Vajtova, su u svesnom stanju osecali jak na- 
gon da napuste svoje domove i otputuju na nepoznatu destinaciju. Kada 
se R. D. vratio u Filadelfiju, obratio se Bil Piklu, koji je radio za Tajnu 
sluzbu u Vasingtonu. Po kuriru mu je poslao pismo 5 januara. U roku 
od nekoliko dana, trazio je da se R. D. i Smit prijave u kancelariju slu- 
zbe u Filadelfiji, sto su ovi i ucinili. Tu su ih agenti ispitivali puna dva 
dana. Inauguracija, na kojoj se ocekivalo sto hiljada ljudi, otkazana je 
20 januara 1985 godine, zbog veoma hladnog vremena. Mediji su zabe- 
lezili da je ovo bilo prvo otkazivanje inauguracije u istoriji zemlje. U 
razgovoru sa jednim visokim agentom FBI, 1989 godine, Dzeri Smit je 
saznao da je inauguracija otkazana iz razloga bezbednosti. 



Obuka "Mandzurijskog kandidata" 



Da podsetimo ukratko na istorijat susreta R. D.-a i njegovih kas- 
nijih saradnika, Vajtove i Smita. R. D. je u periodu od 1973 do 1984 
godine bio visi pravni zastupnik za rad, u kompaniji "Atlantik Ricfild", 
ukljucujuci njihovu fabriku u Monaki. Kroz rad je upoznao gospodu 
Em Vajt, koja je radila u administraciji kompanije, i gospodina Dzerija 
Smita, sefa odrzavanja u fabrici. Smit i njegovo odelenje su postali 
glavni "klijenti" R. D.-a. 1980 godine, posle serije bizarnih dogadaja, 
Vajtova i Smit su otpusteni. Ti dogadaji su ukljucivali kidnapovanje 
Dzerija Smita iz motela u Filadelfiji, seriju rasistickih i antisemitskih 
pisama upravi firme, za koja je lazno bila optuzena Vajtova, kao i niz 
drugih. Smitovo otpuslanje u septembm 1980 godine, bilo je posledica 
njegovog reagovanja na test prototipa jednog nuklearnog uredaja od 
strane Grupe, blizu grada Sarpsburga, 20 septembra 1980 godine. 
Nekoliko nedelja pre otpustanja, kako je kasnije ispricao, Smit je bio 
zatvoren od strane Grupe, u vojnoj bazi u juznom Everglejdsu, Florida. 

107 



Dosije Omega 

pod supervizijom jednog starog nemackog lekara, koji je kasnije idnti- 
fikovan kao dr Jozef Mengele. U januaru 1983 godinc. R. D. je odlu- 
cio da istrazi ove dogadaje, uprkos upozorenja nekih direktora "ARCO"- 
a. Izvestaj je imao cetrdeset i sest strana i baziran je na intervjuima sa 
gospodom Vajt, gospodom Suzanom Smit i jos oko dvadeset svedoka 
zbivanja u fabrici, kao i analizi dokumentacije o proizvodnji same fa- 
brike. Istraga je pokazala da nedostaju sirovine u vrednosti od nekoliko 
miliona dolara. Pretpostavka je da je nestali materijal bio upotrebljen 
za proizvodnju plasticnog eksploziva i radioaktivnog punjenja za nu- 
klearno oruzje. U toku istrage, R. D. je otkrio da su radnici u fabrici 
bili podvrgnuti torturi, dok su se nalazili u stanju hipnoze, izazvane 
drogama. Krajnji cilj hipnoze i mucenja bio je ostvarivanje oblika kon- 
trole uma, slican onorae opisanom u knjizi Dzona Marksa "Potraga za 
mandzurijskim kandidatom". To je studija o pokusaju CIA da obuci 
atentatore, koji se u svesnom stanju nece secati da su pocinili ubistvo. 
Pre mnogo tezeg "treninga" pod hipnozom, svaka zrtva bila je pod- 
vrgnuta najmanje trima tehnikama od strane agenata Grupe u fabrici. 
Agenti su bili osoblje koje je relativno lako imalo pristupa telima 
zrtava, a uzivali su poverenje zaposlenih. Tu su bili ukljuceni fabricki 
lekar dr Dzek Kerns i najmanje dve medicinske sestre iz ambulante. 
Takode je bio ukljucen i sef personalnog odelenja, A. L. Rajs. Cesto 
se smatra, u strucnim kragovima, da se subjekt ne moze dovesti u hip- 
noticko stanje protiv njegove volje. Ova evidentna istina je prevazidena 
novim tehnikama, tako sto su razvijani bliski prijateljski odnosi izmedu 
zrtava i agenata Grupe, uz pomoc hipnotickih droga i cestim pona- 
vljanjem hipnotickih indukcija. Zrtve su na kraju razvile mogucnost 
trenutnog ulaska u hipnoticko stanje, kad god bi neko upotrebio odre- 
deni stimulus. Preliminarne tehnike su ukljucivale nezakonito davanjc 
droge, indukovanje hipnoze i ponovljeno pojacavanje prirodne ljudske 
tendencije da zaboravi dogadaje koji su se desili pod hipnozom. Svaka 
zrtva je trenirana da ude u hipnoticko stanje posle ispoljavanja odre- 
denog stimulansa - obicno kljucne reci ili fraze. Svako je obucen kroz 
prograra "zapamti da zaboravis", koji se obavljao dok se subjekt nalazio 
u hipnotickom stanju, i svako je vise puta bio podvrgnut identicnom 
procesu, stimulus - odgovor, da bi se stvorila automatska reakcija na 
odredeni stimulans. 

U periodu od 1977 do 1980 godine, Vajtova je vise puta dobijala 
injekcije droge poznate pod imenom ketamin. Ovo je tada bila skoro 

108 



Red Cetvrtog Rajha 

nepoznata veterinarska droga koja, ako se daje ljudima, dovodi do pri- 
vremene paralize svih misica. Droga je proizvodila polusvesno stanje 
slicno hipnozi, posle kojeg bi sledila amnezija. Svaki put kada bi Vaj- 
tova dobila injekciju, budila bi se u polusvesnom stanju, u sobi u kojoj 
je sve bilo samo u jednoj boji. Nakon obuke, nije bila u stanju da se 
pomeri, kada bi neki pripadnik Grupe, koji je sebe oznacavao kao nje- 
nog "gospodara", upotrebio odredenu nemacku rec ("kljuc") i pokazao 
joj odredenu boju. Ovo obucavanje smisljeno je da zrtvu ucini bcspo- 
mocnom i dovede je u stanje u kome nece moci da se seti dogadaja, 
torture i naredenja koja je dobila pod hipnozom. Posle ovog, prelimi- 
narnog dela obuke, zapoceo je tezi, prinudni deo. On je obicno bio 
pracen nanosenjem nepodnosljivog bola iz elektricnog izvora. Zice su 
postavljane na zrtvine udove, glavu, oci, genitalije. Zrtve su dobijale 
instrukcije da izvrse odredene naloge. Ako to nisu uradili, dobijali su 
vrlo bolne elektricne udare, a proces se ponavljao sve dotle dok zrtva 
ne bi pocela da naloge izvrsava automatski. Na nekim zenama u fabri- 
ci je ovaj proces ukljucivao visestruko silovanje, sa slicnim konacnim 
rezultatom. Jedna varijanta procesa koriscena je da se stvori vestacki 
ubica, u najmanje tri slucaja, ukljucujuci Vajtovu i Smita. Medu mnogi- 
raa koji su bili umesani u programiranje, bila su i dva vrhunska eksper- 
ta za hipriozu, za koje se znalo da imaju veze sa CIA. Jedan od njih, 
dr Bernard Dajmond iz Kalifornije, pojavio se u fabrici pod laznim 
identitetom neurologa. Po izjavama Suzane Smit, Dzerijeve bivse zene, 
Dajmondova prava misija u fabrici bila je da selekcionise zene, koje ce 
treningom postati kurve protiv svoje volje. Ovde je prica Smitove ne- 
verovatno slicna sa slucajem Keti O'Brajen. Dzeri Smit se ne seca da 
je sreo Dajmonda u fabrici, ali ga je sreo pre nego sto je otisao u Vi- 
jetnam i jednom posle toga. Smit tvrdi da je Dajmond radio za CIA na 
programima kontrole uma. Kao psihijatar, bio je u timu koji je branio 
Sirhana Sirhana, ubicu Roberta Kenedija. Smitovu obuku je, takode, 
nadzirao i dr Martin Orn sa univerziteta "Pensilvanija", jos jedan promi- 
nentni ekspert za hipnozu. Smit kaze da je Orn ucestvovao u projektu 
Feniks, u Vijetnamu, i nadgledao Smitovu hipnoticku obuku u bazi "Bin 
Hoa" i na drugim mestima. Smit je ponovo sreo Orna, prilikom svog 
premestaja u Nacionalnu gardu u Raderfordu. Da ironija bude veca, Orn 
je u americkoj javnosti poznat kao protivnik prakse da se sudski dokazi 
pribavljaju pod hipnozom. 



109 



Dosije Omega 

Vestacko stvaranje nemackog identiteta 



Mucenje i programiranje Smita i Vajtove otislo je mnogo dublje i si- 
re nego kod nekih drugih zrtava, a jos 1977 godine Smit je dobio instruk- 
cije od svog CIA kontrolora (identifikovanog kao Kler Dzordz, bivsi 
sef tajnih operacija), da se ponudi kompaniji "ARCO" i da prihvati za- 
poslenje. Vajtova je tu vec radila. Sigurno je da su Smit i Vajtova namer- 
no dovedeni u vezu, u kompaniji u Biver Veliju, kako bi zajedno bili 
podvrgnuti programiranju. Jedan od nacina je bio da gledaju mucenje 
onog drugog. Kao i kod Keti O'Brajen, kod Vajtove je vestacki stvoren 
sindrom dvostruke licnosti, traume koju je koristila Grupa, a koju su 
primenjivali uglavnom dr Jozef Mengele i Helga Laros. Vajtova je iden- 
tifikovana, kasnijim analizama R. D.-a i dr Skota, kroz razgovore pod 
hipnozom, kao Nemica iz para "dvostruke licnosti", izuzetno kompetent- 
ni kompjuterski programer i druga licnost iz para "dvostruke licnosti". 
Gospoda Vajt, iako je zavrsila visoku skolu, nikada nije govorila nema- 
cki, niti je ucila programiranje na kompjuteru. Njenim stanjem se po 
sebno pozabavio dr Skot, koji je pokusao da je deprogramira. Uspeo je 
da uspostavi normalnu komunikaciju sa "licnoscu Nemice". Zakljucio je 
da se druga licnost ponasa kao da je sama kompjuter. Njegov zakljucak 
se delimicno zasnivao na opazanju "neobaveznog svrljanja" Vajtove na 
papiru, gde su stranica za stranicom ispunjene plus-minus znacima osnov- 
nog kompjuterskog jezika. u na izgled slucajnom redu. Izgleda da i "dvoj- 
nici" Dzerija Smita funkcionisu na isti nacin. On takode ima "Nemca" 
i "kompjuter". Dr Skot i R. D. su krajem 1984 godine uspostavili osnov- 
ni kontakt sa "Nemcem". Posle toga se nastavila rutinska komunikaci- 
ja sa torn "licnoscu" kroz Dzerija, koji tvrdi da je deo Mengeleovog 
"treninga" imao za cilj da natera Vajtovu i njega da upotrebe nekorisce- 
ne polovine mozga. U razgovoru iz januara 1989 godine, rekao je da "dru- 
ga strana" mozga funkcionise kao kompjuter. Jedino su on i Vajtova 
obucavani da je koriste. Veruje da ce poznavanje ove tehnike biti od 
koristi covecanstvu, ako se upotrebi u pozitivne svrhe. Moje poimanje 
opisanog je sledece: frontalni reznjevi kod vecine ljudi su oni delovi 
mozga koji nisu iskorisceni. U detinjstvu se opredeljujemo za jednu ili 
drugu stranu mozga, kada odlucimo hocemo li biti "desnjaci" ili "levari". 
Ako je neko "desnjak", leva strana mozga je aktivna strana, i obrnuto. 
Jedan od najinteresantnijih fenomena, koji su R. D. i dr Skot uocili 

110 



Red Cetvrtog Rajha 

tokom intervjua sa Vajtovom i Smitom, bio je da kada su u stanju 
"visestruke Iicnosti", koriste suprotnu ruku za pisanje. Gledali su Smita 
kako menja ruku kojom pise, obicno kada dode do imena na listi koje 
je posebno vazno i ocigledno uskladisteno na nekoriscenoj strani raozga. 
Tako je koristio levu ruku da oznaci imena svih generala sa dve ili vise 
zvezdica, a desnu ruku da oznaci generale sa jednom zvezdicom. Tako- 
de je stao sa oznacavanjem novinara na listi i prebacio se na levu ruku 
kada je dosao do imena Pulicera. 



Identifikacija dr Mengelea i Helge Laros 



I Smit i Vajtova, nezavisno jedno od drugog, identifikovali su dr 
Mengelea na fotografijama, kao jednog od najmonstruoznijih mucitelja 
koji je na njima primenjivao torturu. Pod hipnozom, u intervjuu decem- 
bra 1984 godine, Smit je vise puta govorio o Mengeleu na samo dva 
nacina. Odbijao je da upotrebi neke druge reci. Zvao ga je "Andeo 
smrti", posto Smit kaze da je sam Mengele koristio ovo ime kada je 
govorio o sebi, i "Zlo". Odmah iza Mengelea, po monstruoznosti je bila 
Helga Laros, zena Lindona Larosa. Tipican tretman, koji je primenji- 
vala na Vajtovoj, bio je da je veze potpuno nagu za hirurski krevet, u 
podrumu kuce dr Dzeka Kernsa, u Ohajovilu. Strava koja se osecala u 
glasu Vajtove, u ocima i na lieu, kada je govorila o ovoj zeni, nesto je 
sto R. D. nije video ni u jednom drugom ljudskom bicu, kako je zabe- 
lezio u svom notesu. Dr Mengele i njegovi pomagaci ucinili su vise od 
fizickog mucenja ovih ljudi. Smit citira Mengelea, koji kaze da je cilj 
mucenja da slomi njegov duh. Navescu dva primera da ilustrujem ponasa- 
nje i misljenje mucitelja, onako kako su ga zrtve opisale. Kada je Smit 
(ili "Nemac") odbio da sledi naredenja koja je dobio u drogiranom sta- 
nju, u podrumu dr Dzeka Kernsa, vezan je i nateran da gleda visestruko 
silovanje svoje zene Suzan. Kada je Vajtova propustila da izvrsi narede- 
nja, takode je odvueena u isti podrum, vezana za ginekoloSku stolicu i 
silovana. Dok je silovana, dr Rajs joj je vise puta ponovio da de njenom 
muzu saopstiti da je bila silovana, a on je posle toga nikad nece dodir- 
nuti. Jedna od najsurovijih epizoda odigrala se na Bozic 1980 godine, 

111 



Dosije Omega 

neposredno pre proslave u fabrici "ARCO". Vajtova i njen muz su god- 
inama bezuspesno pokusavali da dobiju dete. Konacno je ostala u dru- 
gora stanju, u jesen 1980 godine. Suzan Smit, koja je radila sa njom, ka- 
ze da je En bila vrlo uzbudena i srecna zbog toga. Ono sto se desilo, 
opisala je Smitova, Dzerijeva zena u to vreme, ispricavsi sve u video 
kameru R. D.-u i dr Skotu, 1985 godine na Bozic, ili jedan dan posle 
toga. Suzan je u drogiranom stanju bila odvedena u sobu, koja se na- 
lazila ispod fabrickog skladista. Nije mogla da pomeri ni jedan deo tela. 
Samo je gledala kada je nekolicina ljudi dovela En, koja je bila gola. 
Dvojica su je drzala da se ne bi otimala. Dok su je drzali, Geri Deker 
je tukao Vajtovu po stomaku, sve dok nije pobacila. 



Stvaranje Ijudskog oruzja - "podmornica" 



Mengele i Helga Laros su radili po naredenjima Grape. Bazirano 
na identifikaciji Vajtove, jasno je da je Ricard Helms licno prisustvo- 
vao Smitovom mucenju od strane Mengelea, i to ne samo jednom. Do 
1973 godine, Helms je bio direktor CIA. Verovatno je da je Helms ili 
rukovodio tajnim operacijama Grupe u Americi, ili je bio na visokom 
mestu u njenoj hijerarhiji, jos od Dragog svetskog rata. Hipnoza, droge i 
tortura su korisceni da se stvori veStacki dvojnik, nemacka licnost, u Vaj- 
tovoj i Smitu. Stvoreni proizvod ove traume je govorio nemacki. Stvar- 
ne licnosti Vajtove i Smita komunicirale su sa stvorenirn licnostima 
samo na nemackom. "Nemacke licnosti" su obucavane da sluze u sledece 
svrhe: da slede ono sto Helms i njegovi istomisljenici misle da oni treba 
da veruju i cine; da izvrsavaju naredenja, ukljucujuci ubistva drugih lju- 
di, po naredenju "gospodara" (ljudi koji upotrebe ispravnu lozinku, i 
onih koji pokazu amblem, koji je po opisu Smita podsecao na Men- 
gelea, sa orlovim kandzama koje drze gvozdeni krst); da automatski ubi- 
ju svaku osobu koja pokusa da ih ispituje, ili njihove "normalne" licno- 
sti, o poslovima Grupe; da uskladiste, u nekoriscenu sferu svoga mozga, 
podatke o rasporedu vojnih snaga i ciljeva, kao i svih ostalih podataka 
potrebnih za njihovo delovanje, kao "Ijudskog oruzja" protiv Sjedinjenih 
Drzava. Dr Skot je potvrdio da se ovo saznanje bazira na njegovim 

112 



Red Cetvrtog Raj ha 

seansama sa Vajtovom, u Pitsburgu 1984 godine, gde je potvrdeno da 
su Vajtova i Smit osecali jak impuls da napadnu R. D.-a za vreme sva- 
kog susreta, u periodu od 1983 do 1985 godine. Oboje su izjavili kako 
su obucavani od strane Grupe da budu "ljudsko oruzje" i da su ih kodi- 
rano zvali "podmornice". Takode su rekli da su i drugi bili obucavani 
kao "podmornice". Mnogi od ovih agenata su obucavani u toku dugog pe- 
rioda vremena, u toku celog zivota, a za to vreme ziveli.su normalnim 
zivotom u normalnoj sredini. Grupa je posvetila ranogo vremena obu- 
cavanju i pripremanju ovih dugorocnih agenata. Smit kaze da je koncept 
bio da ovi agenti operisu po vojnom konceptu po kome su delovale 
nemacke podmornice, kao "copor vukova". Oni su trebali da budu nevi- 
dljivi za bilo koju policijsku organizaciju koja pokusa da ih pronade, 
Uvek su bili ispod povrsine, cekajuci naredenja za akciju. Grupa bi ih 
povremeno pozivala da obave zadatak, koga se kasnije nisu secali. Smit 
misli, da zbog ceste upotrebe u ovom smislu, od strane Orupe, nije imao 
svoj zivot sve dok dr Skot i R. D. nisu poceli da ga dekodiraju. U 
prvom periodu svoga zivota, verovao je da sluzi svojoj zemlji, jer je 
naredenja dobijao od pripadnika CIA. 

Postojale su "podmornice" koje su bile obucene da izvedu samo 
jedan zadatak, koga ne mogu da se sete u svesnom stanju. Ovaj oblik 
obuke i pripreme ni izdaleka ne zahteva toliko vremena kao u slucaju 
agenata na duge staze. Cini se da je vecina ubica, koje je Grupa kori- 
stila, obucena na ovaj nacin, za jednu misiju. Medu onima koji su obu- 
ceni na ovakav nacin bio je i Li Harvi Osvald. U toku razgovora u 
Bedfordu, 1985 godine, Smit je naveo dr Mengelea kao onog ko je 
obucavao Osvalda. Osvald je obucen da ode tamo gde mu se kaze i da 
uradi ono sto mu se kaze, tako da ispadne da je izvrsio zlocin, a da se 
pritom ne seca naredenja. Po istom principu obucen je i Sirhan Sirhan. 
Smit je znao za Sirhanovu obuku, jer je imao pristup informacijama u 
vezi plana za ubistvo Roberta Kenedija. Operacija je vodena iz Vijet — 
nama. Smit veruje da su i Dzejms Erl Rej, ubica Martina Lutera Kinga, 
i Hinkli, koji je pokusao atentat na Regana, kao i ubica Ulofa Palmea, 
verovatno bili obuceni na taj nacin. 

Detalje tehnike obuke ubica i metode izvrsenja spontanog ubistva, 
dok su u hipnotickom transu, R. D. je izneo u pismu dr Raselu Skotu, 
17 decembra 1984 godine. Opisani metod ima neke slicnosti sa trenin- 
gom "pasa ubica" u zivotinjskom svetu. Veci deo treninga cini namer- 
no provociranje zrtvinog besa prema mucitelju i nametanje vrlo stroge 

113 



Dosije Omega 

kontrole nad tim besom. U stvari, bes je preusmeren tako sto je zrtva 
obucena da bes ispolji ne prema dr Mengeleu, vec prema meti odrede- 
noj od strane "gospodara", koji koristi ispravne lozinke i znake. Smit 
kaze da se ne seca "upucavanja" koja je izvrsio, ali povremeno, u sve- 
snom stanju, ima delimicna secanja koja se odnose na "vrebanje" i pri- 
preme za ubistvo. Komunikacija izmedu mkovodilaca operacija i ovih 
ljudskih oruzja-robova, obavlja se uz pomoc visokofrekventnih kompju- 
terskih kodova. Kada bi se kod prenosio putem telefona, zvucao bi po- 
put smetnji na vezama. Suzana i Dzeri Smit su opisali posetu imanju 
Lindona Larosa u Virdziniji, kojom prilikom su obucavani da slusaju i 
prevode ove kodirane transmisije. Kada je R. D. radio telefonske inter- 
vjue sa Vajtovom i Smitom, primetio je vise puta ove kodirane poruke. 
Okolnosti pokazuju da je neko nadzirao ove intervjue telefonom. Kad 
god bi se doslo do odredene tacke u razgovoru, za koju kontrolor nije 
zeleo da R. D. dobije odgovor, slala bi se kodirana poruka. U torn 
istom trenutku svedok bi prestao da govori, ponekad usred recenice, i 
rekao da je zaboravio o cemu pricaju ili o cerau se radi. 

Vratimo se coveku koga je Smit znao kao "Halorana". Rec je o 
Kler Dzordzu, koga je sem Smita identifikovao i sef CIA u Sajgonu, 
Dzordz Piterson iz Sent Luisa. Ovaj deo price ima veze sa potvrdom 
da je Smit radio za CIA, sto je bitno, jer daje verodostojnost svemu do- 
sad iznetom. U maju 1990 godine, Smit je objasnio kako ga je "Halo- 
ran" regrutovao da ucestvuje u ubistvima svedoka atentata na Dzona 
Kenedija. Ali, krenimo redom. U toku 1988 godine, Smit je poceo da se 
udaljava od R. D.-a. Mnogi dogadaji, koji su se desili u torn periodu, 
pokazuju necije mesanje sa strane. Neko blizak Dzeriju ga je ubedio da 
ne odgovara na pitanja R. D.-a, kao i da odbije dalju identifikaciju cla- 
nova Grupe, sa spiskova koje mu je davao R. D. Okolnosti pokazuju 
da je Smit bio podvrgnut rutinskoj hipnozi i programiranju pod hipno 
zora, kakvo je okusio u Biver Veliju i Vijetnarau. U toku zime 1988 i 
ranog proleca 1989 godine, Dzeri Smit se zalio da tri puta nedeljno, 
ujutru, oseca samoubilacki nagon. Teorija dr Skota je da samoubilacko 
osecanje ima veze sa prirodnim "alarmom" u Ijudskoj psihi. Ovo izla- 
ganje je ostavilo utisak na Dzerija, ali ga nije komentarisao. Nedelju da- 
na kasnije, Dzeri se pojavio u njegovoj kancelariji naoruzan Magnumom 
357 i Lugerom. Ispalio je hitac u visini glave R. D.-a. Da li su komen- 
tari dr Skota prouzrokovali da Dzerijev "kontrolor" inicira ili ga ohrabri 
za ovaj incident? Tada se na sceni ponovo pojavio "Haloran". U leto 

114 



Red Cetvrtog Rajha 

1989 godine, Smit je radio na identifikaciji americkih generala sa liste 
lidera Grum U isto vreme, "Haloran" je sredio sa nekim u Pensilvaniji 
da se obezbedi inzinjerska licenca za Smita, na osnovu njegove sluzbe 
u CIA. Ubrzo posto je R. D. poslao Dzerijevu listu, sa identifikovanim 
generalima, Ministarstvu pravde, Dzeri se pojavio da isprica kako je sreo 
"starog prijatelja". Prilikom preuzimanja licence razgovarali su i Dzeri 
je saznao da je plan Grupe o svetskoj dominaciji pomeren za jednu go- 
dinu u napred. Njegovo ostvarivanje ce poceti 1989 godine, umesto 
1990. Smit je torn prilikom rekao da ce R. D. i dr Skot bid smaknu- 
ti, a da ce odredenog trenutka i predsednik Bus bid smaknut. Bilo je 
jasno da je ponasanje "Halorana" izazvano Smitovim identifikacijama i 
necijim strahom u Grupi. Strah je izazivala opasnost da ce Smit otkri- 
ti sustimi plana Grupe oko preuzimanja vlasti u Americi. 



Tajna proizvodnja neutronske bombe 



Svrha torture i programiranja u Biver Veliju bila je da se sakrije 
tajna proizvodnja supstance, Smitu poznate pod imenom 1-4. Smit opi- 
suje 1-4 kao kriticni sastojak za nuklearni plasticni eksploziv. Citirao je 
nekoliko clanova Grupe iz fabrike, koji su mu rekli da 1-4 ima malu 
kolicinu u odnosu na snagu, slicno neutronskoj bombi, i da jedan kilo- 
gram 1-4 stvara eksploziju ekvivalentnu bombi bacenoj na Hirosimu. 
Smitov opis proizvodnje materijala u firmi "Corning Glass Co.", u 
Njujorku, gde je radio sedamdesetih godina, je da je smesa velicine 
malog kofera, 40 x 75 cm, bela, oivicena olovom. Bazirano na inter- 
vjuima pod hipnozom (u periodu izmedu novembra 1985 i januara 1986 
godine), Smit je otkrio da je njegov "nemacki dvojnik" postavio bombu 
u vreme svog zaposlenja u firmi "Hes Oil Co." na Devicanskim ostrvi- 
ma (u periodu od 1980 do 1982 godine), a posle toga u Atlanti, 
Dzordzija, u saradnji sa nekolicinom ljudi za koje se sumnjalo da su u 
vezi sa Larosovom organizacijom. Smit je izjavio da je Leon Hes, iz 
"Hes Oila", clan Grupe. Postavljanje bombi je imalo za cilj da posluzi 
kao nukleama ucena protiv SAD-a i ostalih zapadnih zemalja. Po Smitu, 
Larosova organizacija je planirala da atomske bombe raseje po zemlja- 

115 



Dosije Omega 

ma "slobodnog sveta" u 1990 godini, kada je planirano da zapocne 
glavna operacija. Smitova tvrdnja da je 1-4 radioaktivan, dramaticno je 
potvrdena testoviraa analize krvi zaposlenih, smrtnoscu i bolestima koje 
nastaju kao posledica dugotrajnoj izlozenosti radijaciji. Po recima Vaj- 
tove, da bi se stvar zataskala, nadleznim organima je podnet veliki broj 
falsifikovanih analiza i veliki broj izjava agenata Grupe, zaposlenih u 
kompaniji "ARCO". Istina je da je oko stotinu zaposlenih obolelo od 
teskih bolesti, ili umrlo od raka, leukemije i slicnih bolesti krvi, sto je 
rezultat izlozenosti radijaciji. 

Stvaranje dvostruke licnosti vestackim putem, kroz traumu, razliku- 
je se od prirodnog fenomena dvostruke licnosti samo po nacinu, a ne 
po rezultatu. Dzeri Smit se, kao Dzeri, secao samo kroz "flesbekove", 
naredenja i onoga sto je radio na rasporedivanju bombi, U intervjuima, 
u kojima je konacno objasnio nacin preuzimanja vlasti od strane Grupe, 
insistirao je na tome kako mu je receno da je u pitanju samo probno 
rasporedivanje i neka vrsta vezbe. "Flesbekove" je opisao kao "vojne 
filmove o obuci". U njima je video sebe, kako to radi na raznim lokaci- 
jama i gradovima. Zakljucak je da je "nemacki dvojnik" bio instrument, 
koji je Grupa koristila da u stvamosti postavi nuklearne bombe u Ame- 
rici i drugim zemljama. Vreme u kome je izvrsio postavljanje bombi je 
od pocetka 1981 godine, do avgusta 1983 godine. Smit se seca da su 
bombe stavljene u San Francisko, Sent Luis, Cikago, Njujork i Vasing- 
ton. Takode je potvrdio da su bombe postavljene ne samo u velikim 
gradovima, vec i u najvaznijim vojnim bazama. Rekao je da nijedna 
bomba nije postavljena na fiksiranu lokaciju ili zakopana. Bombe su 
postavljene tako sto su date Grupinim agentima, u mestima koja su 
odredena kao mete. One su "na sigurnom", do trenutka kada ce se upo- 
trebiti. Vajtova i Smit, nezavisno jedno od drugog, imali su "flesbe- 
kove" na vojne mape Amerike, na kojima su razni delovi bili oznaceni 
krugovima. Smit je rekao da su vojne mape, izdeljene u sekcije, jedna 
od najvaznijih stvari koje su smestene u njegovoj glavi. Bazirano na 
ovim "flesbekovima", cini se da su "nemacki dvojnici" Smita i Vajtove 
znali kodove i nacin aktiviranja, podatke o ciljevima i drugo. Izgleda 
da je to bilo smesteno u njihovoj "manje koriscenoj sferi mozga", kao 
u kompjuteru. U intervjuima, Smit je rekao da su sifre za ciljeve i akti- 
viranje smestene u nekora kompjuteru. Verovatno da je govoreci o pro- 
gramiranju, mislio na svoj sopstveni mozak. Vojne mape o kojima je 
govorio izgleda da imaju veze sa vojnim bazama. Na mapi je, po njego- 

116 



Red Cetvrtog Rajha 

vom secanju, bilo mnogo kruzica. Verovatno je rec o silosima u koji- 
ma su rakete sa nuklearnim bojevim glavama. U vezi sa ovim, u leto 
1989 godine, Smitu je pokazana lista sa imeniraa visokih oficira ame- 
rickog vazduhoplovstva, koji su rukovodili izgradnjom odbrambenog 
sistema pedesetih godina. Bez izuzetka, svakog je identifikovao kao 
clana Grupe. Ono sto se uglavnom ne zna je da su rakete ICBM samo 
delimicno pouzdano oruzje. Vojni eksperti su decenijama svesno pod- 
grevali lazno misljenje u javosti da su balisticke rakete nepogresivo pre- 
cizno oruzje i da projektil lansiran u Misuriju moze da pogodi Moskvu, 
na primer, ili neki drugi cilj na koji je usmeren. Suvisno je reci da nu- 
klearne snage ne mo'gu da se mere u svojoj preciznosti sa bombama, 
koje su postavljene na metama, cekajuci signal za aktiviranje. Dok su 
"posejdon", "trident" i drugi projektili sa podmornica i aviona precizni- 
ji od konvencionalnih raketa ispaljenih sa zemlje, one ipak imaju pri- 
bliznu preciznost i treba im izvesno vreme da dolete do cilja. Bombe 
koje je Smit opisao su sto odsto precizne i potrebno je vrlo malo vre- 
mena da budu aktivirane. "Ljudi podmomice". koji vode racuna o bom- 
bama, postavljenim izmedu 1980 i 1983 godine, ne mogu se prevariti 
kamuflazom cilja ili otkriti radarom. Oni zive na mestu gde je bomba 
i potrebno je vrlo malo vremena da je pripreme za aktiviranje. Konacno, 
Amerika ne moze da se pripremi za odbranu od napada, jer pocev od 
ministarstva odbrane, do jedinica na terenu u kojima ima clanova 
Grupe, to ce odmah bid poznato. Jedno od polja sa najvecom koncen- 
tracijom agenata Grupe je nuklearna i takticka komanda. Zakljucak je 
da je Grupa, koja je razmestila ovo oruzje, u superiornoj vojnoj po- 
ziciji u odnosu na oruzane snage Sjedinjenih Drzava. Takode je u su- 
periornoj poziciji i u konvencionalnoj vojnoj poziciji, zbog rasirene 
izdaje, sto pokazuje Smitova identifikacija clanova Grupe u svim vojn- 
im sluzbama i Pentagonu. 

Neutronske bombe su najprljavije atomsko oruzje ikad stvoreno. 
Njihov cilj je da nanesu maksimalnu stetu ljudima, a minimalnu stetu 
imovini. Samo jedna od njih moze da ubije milione ljudi svojom radi- 
jacijom. Smit kaze da je plan Grupe da bombe koristi samo kao pret- 
nju. Oni ce aktivirati jednu bombu, da pokazu kako imaju mogucnosti 
da ih aktiviraju sve. To ce uciniti kada jedan od njihovih agenata dospe 
u Belu Kucu i postane predsednik. I Smit i Vajtova, nezavisno jedno 
od drugog, izjavili su da je rec o tadasnjem americkom potpredsedniku 
Den Kvejlu. Plan koji je Smit opisao je da ce se detonacija iskoristiti 

117 



Dosije Omega 

kao izgovor da predsednik prenese deo svojih ovlascenja na Grupu. 
Interesantno je da je 1997 godine, ruski general Aleksandar Lebed, koji 
je najavljivao svoj politicki pohod na mesto predsednika Rusije, dao 
jednu cudnu izjavu. Po Lebedu, iz nuklearnog arsenala Rusije nestalo 
je pedeset mini-nuklearnih bombi od jednog kilotona, koje mogu da sta- 
nu u kofer! Ovo je potvrdio 1998 godine ruski agent Prebeg, bivsi clan 
sovjetske vojne obavestajne sluzbe GRU, na saslusanju pred americkim 
Kongresom. Bivsi pripadnik GRU-a izjavio je kako je njegov zadatak 
bio da izabere skrovista za ove kofere sa bombom, a na dati signal, 
drugi agenti su trebali da aktiviraju bombe. Ove bombe su navodno 
osamdesetih godina prokrujumcarene u SAD. Da li to znaci da agenti 
Grupe u Rusiji imaju isti cilj i primenjuju isti metod koji je primenjen 
u Americi (zastrasivanje svetskog javnog mnjenja), ili rade za Grupu i 
time direktno potvrduju Smitovu pricu? Posle Lebedove izjave usledili 
su demanti Ruskog ministarstva za. nuklearnu energiju, tadasnjeg premi- 
jcra Cernomirdina, Ministarstva odbrane i Generalstaba ruske arraije. Po 
njima, sve bombe su na broju, a Lebed prica neistine. Zasto bi to Lebed 
uradio? Da li je i on clan Grupe, pa pocinje da preti, sto je moguce, 
jer je 1996 godine postao malteski vitez. Ili je ruski patriota i upozo- 
rava na opasnost od Grupe u Rusiji? Ostaje da se vidi. 



Dogadaji koji potvrduju Smitova otkrica 

Mada se cini da je Grupa svemocna (u skorije vreme pojavilo se 
novo ime za ovu mracnu organizaciju - Konzorcijum), reakcije patriot- 
skih snaga u Americi bile su energicne i u mnogo slucajeva efikasne. 
Postoje primeri preduzetih mera da se suzbije aktivnost Grupe: 

1) Otkazivanje inauguracije predsednika Regana 1985 godine 
Januara meseca 1985 godine, Smit je prijavio plan o masakru prisut- 

nih na inauguraciji predsednika Regana, predvidenoj za 21 januar. Posto 
su tajnoj sluzbi dati na uvid materijali o Smitu, i posle dvodnevnih sa- 
slusanja R. D.-a, Smita, dr Skota i En Vajt, inauguracija je otkazana. 

2) Potraga za dr Mengeleom 
118 



Red Cetvrtog Rajha 

Treceg januara 1985 godine dr Skot i R. D. su pokazali Smitu, ko- 
ji je bio u hipnotizovanom stanju, seriju fotografija, ukljucujuci i foto- 
grafiju dr Jozefa Mengelea, koju su dobili od "Vizentalovog centra" u 
Njujorku. Smit je identifikovao Mengelea kao svog glavnog mucitelja 
i coveka koji je sebe nazivao "Andeo smrti". U roku od mesec dana, 
posto su dokazi o identifikaciji poslati "Vizentalu" i ministarstvu prav- 
de, "Vizental" je zapoceo svetsku kampanju za pronalazenje Mengelea. 
Jos znacajnije, ministarstvo pravde je zapocelo sa svojom istragom. 
Medutim, istraga je obustavljena kada je istrazni tim otkrio kosti pre- 
minulog muskarca u Sao Paolu, koje su navodno pripadale Mengeleu. 
Smit je jos 1979 godine identifikovao dva kljucna svedoka Mengeleove 
navodne smrti u Sao Paolu, kao agente Grupe. Tako je 1985 godine 
identifikovao agente Grupe medu clanovima istraznog tima ministarst- 
va pravde. Identifikovao je i javnog tuzioca pokrajine Hesen u Ne- 
mackoj, i kljucne svedoke povodom navodne smrti Martina Bormana, 
kao agente Grupe. 

3) Razotkrivanje ratnih zlocina Kurta Valdhajma 

U prolece 1986 godine, gotovo odmah posto su podneti dokazi 
ministarstvu pravde, o Smitovoj identifikaciji Kurta Valdhajma kao 
clana Grupe, pocelo je istrazivanje Valdhajmovog dosijea iz Drugog 
svetskog rata. Zapocelo je u Izraelu, dve nedelje posto je materijal 
poslat postom. 

4) Istraga nad Lindonom Laros 

Kada je Smit imenovao Lindona Larosa i njegovu zenu Helgu kao 
clanove Grupe, americka vlada je pocela sa istragom kriminalnih aktiv- 
nosti Larosovih. 

5) Bombardovanje Gadafija i zbacivanje Norijege 

U roku kracem od mesec dana, nakon sto je Smit imenovao libij- 
skog predsednika pukovnika Moamera El-Gadafija kao clana Grupe, 
predsednik Regan je naredio vojni napad na Libiju. Navedeni razlog 
za napad, odmazda za ranije teroristicke akcije Libije, bio je poznat 
vise od cetiri meseca pre vojne akcije, pa se ne raoze smatrati klju- 
cnim. Bilo je potrebno da prode sest meseci od Smitove identifikaci- 
je panamskog diktatora Manuela Norijege, do vojne akcije koja ga je 
srusila sa vlasti. 

119 



Dosije Omega 

6) Ostavka predsednika Federalne rezerve 

U roku od nekoliko nedelja, nakon sto je Smit identifikovao 
predsednika Federalnih rezervi ("Narodne banke") SAD-a, Dz. Vokera, 
kao clana Grupe, ovaj je podneo ostavku iz "licnih razloga". 

7) Izbor generala Pauela za glavnokomandujuceg 

1989 godine, u roku od mesec dana posto je Smit identifikovao 
sezdeset odsto generala iz visokih vojnih krugova americke arraije kao 
clanove Grupe, predsednik Bus je izabrao generala Kolina Pauela za 
glavnokomandujuceg "Udruzenog staba americkih oruzanih snaga". 
General Kolin Pauel je prvi crnac glavnokomandujuci, a izabran je pot- 
puno van principa normalnog vojnog senioriteta. Vedina generala, koji 
su po rangu bili iznad generala Pauela, identifikovani su kao clanovi 
Grupe. 

8) CIA potvrduje da je Smit radio za njih 

Jedan od vrhunaca Srnitove price bilo je njegovo insistiranje na po- 
datku da je radio za CIA, jos dok je bio u Vijetnamu, sedamdesetih 
godina. Tacnije, radio je u okviru operacije Feniks, segmenta CIA, za 
cije delovanje je rekao da se nikad nece okoncati, jer je to operacija 
koju kontrolise Grupa. CIA je negirala da je Smit radio za njih, sve 
do 1989 godine, kada su bili prinudeni da odgovore na zahtev FBI, koji 
je vodio istragu o Smitu. Dzeri je bio glavni svedok FBI o delovanju 
mafije u Pajk Kauntiju. Posle nekoliko odbijanja, CIA je konacno 
potvrdila da je Smit radio za njih do 1985 godine. Kasnije je potvrdeno 
da je svaki podatak koji je FBI dobio od Smita, o delovanju mafije, 
bio apsolutno tacan. 

9) Eksplozija "Calendzera" 

Sredinom januara 1986 godine, otprilike nedelju dana pre lansira- 
nja "Calendzera", Dzeri je rekao R. D.-u da satl nikada nece uzleteti, 
jer Grupa planira da sabotira let. Smit nije mogao nista da kaze o na- 
cinu sabotaze. Preneo je razgovor sa sastanka u "Heritidz fondaciji", o 
tome kako Grupa ne zeli da SAD i Sovjetski Savez budu uspesni u 
istrazivanju kosmosa. Dve godine posle eksplozije, R. D. je sproveo 
istragu. Razgovarao je sa zaposlenima u NASA, koji su bili na poslovi- 
raa vezanim za lansiranje. Jedan svedok iz Floride rekao je da postoje 

120 



Red Cetvrtog Raj ha 

video snimci lansiranja, koje je snimila automatska kamera. Snimci 
pokazuju seriju bocnih udara, napred i nazad, koji su se desili za vreme 
lansiranja, u vrlo brzom ritmu. On veruje da je sabotiranje lansiranja 
izvedeno uvodenjem "virusa" u program koji je kontrolisao potisak u 
motorima rakete. Bocni udari su mogli dovesti do vibracija na glavnom 
torzu broda, koje su prosto rastrgnule "Calendzer". Ova prica se ne po- 
klapa sa zvanicnim izvestajem Rodzersove komisije, koji kaze da su 
popustili "O-prstenovi". Objavljivanju zvanicnog izvestaja prethodile su 
dve cudne odluke. Kongres je posebnom odlukom izuzeo softvere sa 
broda iz Zakona o slobodi informisanja, pa je njihovo istrazivanje i 
objavljivanje rezultata nemoguce, jer su bukvalno zapecaceni i negde 
zakljucani. Automatska kamera, koja je bila na takvom mestu da je naj- 
bolje snimala raotore u trenutku lansiranja, pokvarila se bas u trenutku 
iansiranja. 11 marta 1992 godine, u jednom od ciklusa identifikacije, 
Smit je sa spiska identifikovao clanove predsednicke komisije koja je 
ispitivala uzroke tragedije "Calendzera": Roberta B. Hodza, dr Artura 
Vokera mladeg, dr Altona G. Kila i Tomasa T. Renharta. 

10) Zatvaranje nukleamih elektrana 

Ne mnogo nakon katastrofe u Cernobilu, 1986 godine, Smit je is- 
pricao da je posumnjao kako to nije bio slucajni incident. Po njemu, 
do incidenta je doslo zbog sabotaze, a o planu da se sabotiraju nukle- 
arne elektrane slusao je godinama pre toga od coveka koji je imao 
pseudonira "Amerikanac" (bivsi direktor CIA, Ricard Helms). Smit je 
identifikovao izvestan broj Ijudi iz kljucnog personala u upravljanju i 
odrzavanju Cernobila, kao clanove Grupe. Posle nesrece u Cernobilu, 
Vajtova i Smit su izjavili da su nuklearne elektrane u Americi poten- 
cijalna meta sabotaze od strane Grupe. Oboje su identifikovali "Go 
reham" na Long Ajlendu, kao jedan od objekata koji bi mogao bid 
sabotiran. Dzeri je identifikovao i najvecu nukleamu elektranu u Ka- 
liforniji, kao potencijalno oruzje cernobilskog tipa. Posle tih izjava, 
vlada i druge drzavne institucije blokirale su otvaranje novih elektrana 
tog tipa i zatvorile postojece. Poseban slucaj je incident na nuklearnoj 
elektrani "Tri Majl Ajlend". Smit je identifikovao kao clanove Grupe 
nekoliko kljucnih supervizora, predradnika i tehnicara, koji su bili na 
duznosti neposredno pre katastrofe. R. D. je intervjuisao jednog od 
prvih fizicara "Behtela", koji je usao u elektrarnu posle incidenta. Tvrdio 
je da je jasno video dokaze o sabotazi. Kompanija mu je naredila da 

121 



Dosije Omega 

p tome drzi usta zatvorena. Njegove nalaze vlada je ignorisala. Smit je 
takode identifikovao, kao clanove Grupe, nekolicinu clanova vladine 
komisije koja je istrazivala ovu nesrecu. 

11) Nestanak evidencije o zajmovima 

Istraga o zajmovima, koji su davani sirom zemlje, a cija evidenci- 
ja je kasnije uklonjena iz knjigovodstva "Administracije za mali biznis" 
i drugih agencija, pokazala je da je rec o jednoj od najvecih afera, koja 
je zataskavana svim silama. Razlog za uklanjanje evidencije, a rec je o 
stotinama miliona dolara, je sto je neko na vrlo visokom polozaju u 
Vasingtonu krao ili preusmeravao taj novae. Usledile su tuzbe sudovi- 
ma od strane R. D.-a, a ovaj slucaj se jos povlaci kroz birokratiju ame- 
rickog pravosuda, jer bi obelodanjenje velikih krada novca americkih 
gradana imalo teske reperkusije po americku vladu. 

Posle svih navedenih dokaza o monstruoznosti delovanja "vlade u 
senci", koja nece prezati ni od najvecih zlocina da bi se dokopala vlasti, 
postavlja se pitanje kako su Smit, Vajtova i drugi jos u zivotu, odnosno, 
da li je moguce razotkrivati planove Grupe, a da to ne izazove njihovu 
reakciju. Po iznetim saznanjima, R. D. je vise puta proglasavan za ekscen- 
trika, "blagog ludaka", koga ne treba uzimati za ozbiljno. Na Smita su 
pokusali atentat nekoliko puta. Neko je pokusao da ga ubije 1985 go- 
dine, u Klarksburgu, nakon intervjua koji su poceli da vode ka britan- 
skoj kraljevskoj kuci. Drugi, perfidniji, pokusaj izveden je 1988 godine 
u Masacusetsu. Dzeri je skoro izgubio krv, dok ga zena napokon nije 
smestila u bolnicu. a u drugom incidentu je doslo do naprsnuca slepog 
creva i posle dvadeset i cetiri casa u torn stanju, jedva je spasen. Poku- 
saji su prestali kada je R. D. podneo ministarstvu pravde analizu metoda 
koji su upotrebljeni, kao i identitet moguceg atentatora. Takode bi smrcu 
Smita, ili nekog iz ekipe koja prati rad Grupe, bio pokrenut lanac nepri- 
jatnih pitanja, izmedu ostalog i oko tvrdnje da je jedan od lidera Grupe 
engleska kraljica Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor. U roku od pet go- 
dina po objavljivanju prvog izvestaja o delovanju Grupe, u javnost su 
izasli i drugi dokazi koji su potvrdili osnovnu nit price, kao sto su silova- 
nja u Bruklinu uz primenu ketamina i otkrice da covek u zatvoru "Span- 
dau", poslat iz Engleske posle Drugog svetskog rata, nije Rudolf Hes, 
vec njegov dvojnik. Tu je i film "JFK", Olivera Stouna, o atentatu na 
Kenedija, koji doslovno prati Dzerijev opis o Kenedijevom ubistvu. 

122 



Red Cetvrtog Rajha 
Smit nije usamljena zrtva 



Tragicna sudbina Dzerija Smita, koji se natcovecanskom snagom 
bori da razoblici monstrume koji su ga zloupotrebljavali i unistavali de- 
cenijama, nije usamljen primer. U mnogim zemljama zapadne hemisfere, 
u takozvanim demokratskim zemljama, preglasni borci za ljudska prava 
i slobode su zapravo koristili svoje sugradane kao laboratorijske zivoti- 
nje, eksperimentisuci na njima koristeci radijaciju, bioloska i hemijska 
oruzja, psihotropne droge, vakcine i sterilizaciju. Zlocini nad ljudima, 
koji nisu znali da su predmet eksperimenta, moze se uporediti sa onima 
u nacistickim logorima. U toku perioda hladnog rata paranoja politicara 
se prenela i na svet nauke. Hiljade ljudi su bili izlozeni smrtonosnim 
dozama radijacije, kako bi se utvrdila opasnost po ljude u slucaju ru- 
skog nuklearnog napada na SAD. Drugi su bili zrtve CIA programa 
kontrole uma, izlozeni LSD-u, elektrosokoviraa i hipnozi. Deca bez rodi- 
telja u drzavnim sirotistima posluzila su za isprobavanje novih vakcina. 
Lokalno stanovnistvo, koje je zivelo u blizini mesta za testiranje atom- 
skog oruzja, upotrebljeno je kao zamorcici. U Engleskoj, na zatvorenici- 
ma homoseksualcima isprobana je terapija elektrosokovima, a dobijali 
su i zenski hormon estrogen, kako bi promenili svoje seksualno usme- 
renje. U Americi, zatvorenici, po pravilu crnci, zarazeni su sifilisom i 
onda godinama podvrgnuti "posmatranju" bez lecenja. Ljudi sa urode- 
nim intelektualnim nedostacima bili su prisilno sterilisani u velikom 
broju zemalja. Vlade ovih zemalja i dalje su na recima za ljudska prava 
i slobode, ali su zato obespravljeni, bolesni i bespomocni, zrtve neve- 
rovatnih zloupotreba i zlocina koji se mogu okarakterisati kao zlocini 
protiv covecanstva, sto ove zemlje svrstava u blok "zemalja Cetvrtog 
Rajha", o cemu govori ova knjiga. 



Americki eksperimenti sa radijacijom 



Brojne americke drzavne agencije bile su umesane u eksperimente 
sa radijacijom, u toku perioda hladnog rata. Najveci broj eksperimena- 

123 



Dosije Omega 

ta izveli su ministarstva odbrane, energije, zdravlja i pravde, kao i "Na- 
cionalna agencija za bezbednost" (NSA), CIA i NASA. Ove mracne 
aktivnosti americkih vlada i organizacija sabrane su u izvestaju kongre- 
snog potkomiteta iz 1986 godine, pod naslovom "Americki nukleami 
zamorcici: Tri dekade eksperimenata radijacijom na americkim grada- 
nima". Izvestaj, koji je Reganova administracija kasnije "zaboravila", 
govori o eksperimentima, radenim uz znanje vlade, na vise od dvade- 
set i tri hiljade gradana i na hiljadu i cetiri stotine razlicitih lokacija u 
toku trideset godina. Svi eksperimenti su izvrseni bez znanja i pristan- 
ka zrtava. 

Izmedu 1943 i 1973 godine, istrazivaci na univerzitetu "Harvard" i 
"Masacusetskom institutu za tehnologiju", vrsili su ispitivanja cetrdeset 
decaka sa intelektualnim ostecenjima. DeCacima je davana radioaktivna 
hrana, a rezultati "istrazivanja" su objavljeni u "strucnim" casopisima. 
Pristanci na eksperimente, koje su roditelji potpisali, nisu spominjali 
radijaciju. 

Izmedu 1949 i 1957 godine, "Medicinski koledz" Virdzinije osno- 
vao je tajnu laboratoriju, koja se bavila proucavanjem metabolizma sa 
primarnim ciljem za pripreme u slucaju brojnih gubitaka, kao posledicu 
nuklearnog napada. Lekari su sproveli seriju opasnih eksperimenata na 
stotinama ljudi, vecinom crnaca, koji nisu sumnjali da su predmet 
eksperimenata, a vec su bili tesko povredeni u pozarima i sa opekoti- 
nama doneti u bolnicu. 

Na "Medicinskom koledzu" Virdzinije, kao i u dve slicne bolni- 
ce - "Duliju", bolnici za crnu decu, i "Svetom Filipu", bolnici za pu- 
noletno crno stanovnistvo, oko stotinu pacijenata godisnje bilo je 
podvrgnuto eksperimentalnom lecenju opekotina, radijaciji i lecenju anti- 
bioticima, na nacin koji je ispunjavao svrhu "istrazivanja". Islo se dotle 
da su se pacijentima, koji su vec bili na ivici smrti, ubrizgavali radioak- 
tivni izotopi. 

U laboratoriji "MKV", doktori su pacijentima nanosili opekotine 
prvog, drugog i treceg stepena, uz pomoc fokusiranja svetlosti iz jakih 
vojnih reflektora, precnika jednog kvadratnog santimetra, simulirajuci 
tako opekotine nastale posle nuklearne eksplozije. 

Pedesetih godina, stanovnicima Aljaske su davani radioaktivni izo- 
topi, da bi se videlo kako se posle toga adaptiraju na hladnocu. 

Stotinu i dva pripadnika plemena Inuita i Gvicina su dobili kap- 
sule joda-131, kako bi lekari americkog vazduhoplovstva proucavali 

124 



Red Cetvrtog Raj ha 

aktivnost njihovih tiroidnih zlezda. Indijancima je receno da su primili 
"medicinsku terapiju". 

Od 1946 do 1956 godine, devetnaest decaka iz "Fernland" skole 
za mentalno zaostalu decu u Valtamu, Masacusets, dobijali su radioak- 
tivnu hranu. Decaci su bili clanovi skolskog "naucnog kluba" i imali su 
privilegije: odlazak na utakmice bezbola, kao i pravo na specijalni do- 
rucak (zobene pahuljice i mleko obogaceno radioaktivnim gvozdem i 
kalcijumom). 

Pocev od 1963 godine, stotinu i trideset i jedan zatvorenik saveznih 
zatvora Oregona i Vasingtona dobili su po dve stotine dolara, kako bi 
pristali da im "Komisija za atomsku energiju" ("Atomic Energy Com- 
mision") ozraci testise. 



Nuklearni testovi u Nevadi 



U periodu od 1940 do 1960 godine, na poligonima u Nevadi, 
izvrseno je oko dve stotine i cetrdeset nuklearnih testova. Milioni ljudi 
sirom Amerike bili su izlozeni radioaktivnim padavinama sa teskim po- 
sledicama po njihovo zdravlje, iako je zvanicna propaganda tvrdila da 
su testovi bezopasni. Izmedu 1951 i 1962 godine, u saradnji sa britan- 
skom vladom, u Nevadi je izvrseno devedeset testova. Rezultat je bio 
povecanje radioaktivnog joda, u kolicini koja je bila deset puta veca od 
one 1986 godine, posle nukleame katastrofe u Cernobilu. Drzave u bli- 
zini Nevade, a narocito Juta, Novi Meksiko, Oklahoma, Ajova i Vis- 
konsin, obavile su merenja i utvrdile da su deca starosti od tri meseca 
do pet godina primila kolicinu zracenja od pedeset do stotinu i sezde- 
set rada. Savezni zakon zahteva preduzimanje zastitnih mera kada nivo 
radijacije dostigne petnaest rada. Testovi u Nevadi su verovatno direk- 
tni uzrocnik vise od pedeset hiljada slucajeva tiroidnog raka, i to preko 
zagadenog mleka i mesa, koje je ozracena stoka prenosila na ljude u 
duzem periodu. "AEC" je 1965 godine namerao prouzrokovala da nu- 
klearni radioaktivni oblak prede preko Los Andelesa. Ceo eksperiment 
je bio zamisljen tako da se raketa sa nuklearnom bojevom glavom "pok- 
vari" posle lansiranja, kako bi se pratili efekti tog kvara. Raketa je lan- 

125 



Dosije Omega 

sirana 12 januara 1965 godine, u deset sati i pedeset i osam minuta 
(10:58h), iz vojne baze "Dzekes Flets" u Nevadi, a onda je deo svog 
nuklearnog jezgra sagorela u atmosferi, u spektaklu koji su naucnici 
opisali kao "gorenje bozicne svede". Vetrovi su radioaktivni oblak pote- 
rali na jugozapad, preko Doline smrti i Los Andelesa. Oblak je prestao 
da se prati kada se rasprsio iznad Pacifika. 



Britanski nuklearni eksperimenti 



Britanska vlada je vrsila eksperimente sa radijacijom nad svojim sta- 
novnistvom u toku cetrdeset godina. Istraga je utvrdila da je preko dve 
hiljade ljudi, protiv svoje volje, izlozeno radijaciji, jelo zagadenu hranu 
i primalo injekcije radioaktivnih izotopa. Britanija je, pedesetih i sezdese- 
tih godina, aktivno koristila Australiju za testiranje svojih nuklearnih bom- 
bi. U tri oblasti u Juznoj Australiji, izmedu 1952 i 1958 godine, izvrseno 
je dvanaest atmosferskih nuklearnih eksplozija i oko sedam stotina "ma- 
njih proba" na tlu. Narocito je stradala oblast Maralinga, gde su, sem 
australijanaca koji su radili bez adekvatne zastite, posledicama zracenja 
bili izlozeni i Aboridzini, o kojima se, naravno, nije vodilo racuna. Tek 
1985 godine, jedna komisija je utvrdila da je u periodu od pocetka 
testova u oblasti Maralinga, ovo sveto mesto Aboridzina bilo konta- 
minirano sa ukupno dvadeset i pet kilograma plutonijuma, osam tona 
uranijuma i stotinu i jednim kilogramom izuzetno otrovnog berilijuma. 



Bioloskim ratom protiv gradana 



Odavno je biolosko oruzje nazvano "atomskom bombom siroma- 
snih". Ono nije izum naseg doba, vec se koristi stotinama godina sa 
zastrasujucom efikasnoscu. Britanci su koristili boginje, kao oruzje u 
kolonijalnoj Americi, u ratu protiv Francuza i Indijanaca. Kapetan Ekjer 

126 



Red Cetvrtog Rajha 

je 1763 godine dvojici indijanskih poglavica, u irae prijateljstva, poklo- 
nio cebad uzetu iz bolnice. U toku sledecih meseci, boginje su desetko- 
vale Indijance u Ohaju. Japan je, u toku Drugog svetskog rata, u Kini 
pocinio nevidene zlocine. Zloglasna Jedinica 731 pokusala je da razvi- 
je bakteriju kuge sa produzenim delovanjem. U te svrhe, koristila je hil- 
jade Kineza i drugih azijskih civila, kao i ratne zarobljenike, pritom do- 
bro prikrivajuci ovo zlocinacko delovanje. Zarobljenici su korisceni i u 
bestijalnim vivisekcijama bez anestezije, "istrazivanjima" delovanja 
promrzlina na ljudski organizam i slicnim "naucnim" eksperimentima. 
Ono sto je neshvatljivo, ovi zlocinci se nisu nasli na sudu, jer su posle 
rata dobili imunitet od americke administracije, a za uzvrat su joj pro- 
sledili dokumentaciju o svom radu. U godinama posle rata, americka, 
britanska i kanadska vlada, u zajednickim projektima, koristile su svoje 
gradane kao subjekte eksperimenata, kako bi razvijale bioloska i hemij- 
ska oruzja. Do danasnjih dana, najmanje sedamnaest drzava identifikova- 
no je kao zemlje u kojima su se razvijala bioloska oruzja. To su Bugarska. 
Kina, Kuba, Egipat, Indija, Iran, Irak, Izrael, Japan, Laos, Libija, Se- 
verna Koreja, Rusija, Juzna Afrika, Juzna Koreja, Sirija, Tajvan i 
Vijetnam. Izmedu 1949 i 1969 godine, americka armija je "sprejisala" 
dve stotine i trideset i devet naseljenih oblasti (gradove, puteve, tunele) 
bioloskim agensima i takozvanim bioloskim simulantima (razblazenim 
verzijama bioloskih agensa, pripremljenih za rat). 1977 godine odrzana je 
senatska rasprava "Potkomiteta za zdravlje i naucna istrazivanja", kada 
je javnosti otkrivena priroda i obim vojnog bioloskog programa. Poznati 
kao "testiranje u vazduhu", ovi eksperimenti su podrazumevali prskanje 
oblasti Aljaske i Havaja, gradova San Franciska i Vasingtona, kao i ne- 
koliko gradova na Floridi, toksicnim, vimlentnim mikroorganizmiraa, sa 
ciljem da se stvori, armijskim recnikom receno, "scenario realisticne pret- 
nje". U vreme rasprsivanja, bilo je poznato da su koriscene bakterije 
stetne, cak smrtonosne po ljude. Americka armija je ostala zaintereso- 
vana samo za merenje brzine raznosenja vazdusnim strujama i vremena 
u kome su bakterije zive, a nisu preduzete nikakve mere predostro- 
znosti, niti zastite miliona izlozenih stanovnika. CIA je pribavila veliku 
kolicinu bakterija velikog kaslja (Haemophilus pertussis) iz baze "Fort 
Detrik". Bakterija je rasprsena iznad gradova duz obale Floride. Prema 
medicinskim statistikama Floride, te godine oboljenje od velikog kaslja 
se utrostrucilo u odnosu na prethodnu godinu, prouzrokujuci i dvanaest 
smrtnih slucajeva, u odnosu na jedan od prethodne godine. 

127 



Dosije Omega 

Drugi eksperiment, operacija Beli mantil (takode poznata kao CD- 
22), izvedena je sa ciljem da se vidi koliko su ljudi podlozni infekciji 
posle aerosolnog rasprsivanja Rickettsia burnetii, jer su u laboratorija- 
ma vec bili izvrseni eksperimenti na zamorcima i majraunima. Bakterija 
je rasprsena sa visine od sedam stotina metara, a jednom kada je raspr- 
sena, vise se ne moze kontrolisati. Izaziva takozvanu Q-groznicu, ciji 
su simptomi zapaljenje pluca, mucnina i povracanje. U knjizi "Oblaci 
tajnosti". Leonard Koul daje popis bioloskih agensa isprobanih nad 
americkim stanovnistvom: 

'"Aspergillus fumigatus' je gljivica koja je nasiroko koriscena od pe- 
desetih godina i poznata je kao zagadivac rana, kao i agens infekcije 
pluca, bronhija, spoljnjeg uha, paranaz.alnih sinusa, ocne Supljine, ko- 
stiju i mozdane opne. IzveStaji objavljeni 1980 godine pokazuju da je 
armija namerno izlagala ovom patogenu neproporcionalni broj crnog 
stanovnistva. 

'Cink kadmijum sulfid' je hemijski agens, koji se siroko primenji- 
vao u eksperimentima americke armije. 'Cink kadmijum sulfid' je suv 
fluoroscentni prah, koji se upotrebljava samostalno ili u kombinaciji sa 
bioloskim agensima. Upotrebljen na ljudima, talozi se u tkivima i tok- 
sican je zct sve fizioloske sisteme. 

'Bacillus subtilis' je bakterija koja ima neke karakteristike bakteri- 
je 'Bacillus anthracis', koja izaziva antraks. Smatra se bezopasnom po 
vecinu ljudi, ali moze iz.az.vati infekcije i napasti krvotok ljudi koji bolu- 
ju od hronicnih bolesti. Moze izazvati meningitis kada se rasprsuje u 
zatvorenim. prostorima. Americka armija je 1966 godine napaia Njujork 
ovom bakterijom, kojoj je bilo izlozeno preko milion ljudi. 

'Serratia marcescens' izaziva meningitis, infekciju rana i artritis, a 
armija ju je rasprsivala iznad San Franciska 1950 godine." 

Veruje se da su eksperimenti sa ovom bakterijom nastavljeni do 
danas, a sigurno su upotrebljavani i drugi agensi. Ono sto se prati zad- 
njih godina je pojava bioloskih agensa koji su stvoreni genetskim 
inzenjeringom. 

I britansko Ministarstvo odbrane je sprovelo svoje tajne eksperi- 
mente sa bioloskim oruzjem izmedu 1964 i 1977 godine. Simulanti, 
ukljucujuci Bacillus globigii, Seratia marcescens i E.coli-162, raspr- 
sivani su na javnim mestima, ukljucujuci most "Vaterlo" i obale Temze. 
Velike kolicine bioloskih agensa su rasprsene duz obale Dorseta, izazi- 

128 



Red Cetvrtog Raj ha 

vajuci zapaljenje pluca, ociju i trovanja sirokog spektra. Agensi su ras- 
prsivani iz aviona, brodova i vozila, a mikroorganizmi su ostavljani i u 
specijalnim kutijama sa otvorima za ventilaciju, kako bi strujanje vaz- 
duha ponelo ove agense. Tome su bili izlozeni delovi Londona. Saut- 
emptona. Dorcestera. Vejmauta i drugih delova Engleske. Juzna Afrika 
je aktivno ucestvovala u bioloskim eksperimentima nad civilnim stanov- 
nistvom. Zloglasni "Sedmi medicinski bataljon", uz saglasnost vojnih 
vlasti, izlagao je bioloskom oruzju politicke zatvorenike, vojnike i 
Busmane, zadnje ostatke autohtonog stanovnistva Afrike. U bioloske 
eksperimente nad stanovnistvom spada i isprobavanje vakcina na ljudi- 
ma, bez njihovog znanja ili pristanka. U Britaniji i Australiji eksperi- 
mentalne vakcine su bile isprobavane na deci u drzavnim sirotistima. 
Sezdesetih godina, bebe i mala deca obolela od Daunovog sindroma, 
upotrebljena su kao zamorcici, da se na njima isproba eksperimentalna 
vakcina za male boginje. U Australiji, vakcina je testirana u sirotistima, 
od zavrsetka rata do sedamdesetih godina. Eksperimenti su ukljucivali 
testiranje novih vakcina, koje nisu prosle testove sigurnosti na eksperi- 
mentalnim zivotinjama! Bebama do godinu dana starosti, davane su 
velike doze eksperimentalne vakcine protiv herpesa, a drugima probne 
vakcine protiv velikog kaslja. Probna vakcinisanja u Australiji vrsili su 
istrazivaci "Laboratorije za serume Komonvelta" i "Institut za medicin- 
ska istrazivanja Voltera i Elize Hoi". U najvecem eksperimentu, 1970 
godine, tri stotine i pedesetoro dece dobilo je probne vakcine gripa, u 
dozama namenjenim za odrasle. 



Prisilna sterilizacija 

u demokratskim drzavama 



Skandali u vezi prisilne sterilizacije, uzdrmali su nedavno javnost 
u mnogim zemljama, ukljucujuci Australiju, Austriju, Kanadu, Dansku, 
Finsku, Francusku, Italiju, Japan, Norvesku, Svajcarsku, Svedsku i Sje- 
dinjene Drzave. Hiljade ljudi, uglavnom zena, sterilisano je u okviru 
standardne prakse brige za ljude sa intelektualnim i psihijatrijskim nedo- 
stacima i oboljenjima. Najmanji broj sterilizacija izvrsen je zbog medi- 

129 



Dosije Omega 

cinskih ili terapeutskih potreba. One su vrsene u drzavnim institucija- 
ma i bolnicama, uz ozbiljno krsenje ustavnih prava bolesnika. To sto 
kod nekih gradana postoje nedostaci na intelektualnom planu, ne znaci 
da su iskljuceni iz donosenja odluka i odbijanja lecenja koje ne zele. 
Za preduzimanje odredenih terapija nad ovim ljudima, nije obezbedena 
njihova pismena saglasnost. U stvari, oni su namerno dovedeni u za~ 
bludu povodom hirurskih intervencija izvedenih na njima. Obicno im se 
govorilo da im je izvadeno slepo crevo ili operisan kuk, dok su u stvari 
bili nasilno sterilisani od strane drzave. Cak sezdeset hiljada ljudi u 
Svedskoj nasilno je sterilisano u vremenu od 1935 do 1976 godine, 
zbog "nepozeljnih" rasnih karakteristika ili "inferiornih" kvaliteta, 
ukljucujuci slab vid i mentalnu zaostalost. Neudate majke su rutinski 
bile sterilisane. Vise od sesnaest hiljada Japanki sa nedostaciraa, sterili- 
sano je po nalogu vlade, izmedu 1949 i 1995 godine. U Francuskoj, 
petnaest hiljada zena sa intelektualnim nedostacima, prisilno je sterili- 
sano od strane drzave, u Danskoj sest hiljada, a u Norveskoj cetrdeset 
hiljada. U spomenutim drzavama, prisilno sterilisanje je sprovodeno na 
mentalno hendikepiranim muskarcima i zenama. Skoro sedamdeset 
odsto intelektualno ostecenih zena u Austriji sterilisano je prisilno. U 
Australiji, aktivisti i borci za ljudska prava procenili su, u svom iz- 
vestaju, da je oko pedeset odsto zena sa intelektualnim nedostacima 
rutinski sterilisano do pocetka osamdesetih godina. U izvestaju, koji su 
objavili u decembru 1997 godine, zakljucuju da je najmanje hiljadu i 
cetrdeset i pet intelektualno ostecenih devojcica sterilisano u periodu od 
1992 do 1997 godine, iako je za samo sedamnaest od ovih devojcica 
sprovedena zakonska procedura. Ni jedna od ovih vlada nije snosila 
zakonsku odgovornost za ovakve monstruozne akcije. Daju ponekad 
izvinjenja i pokusavaju da svoju izgubljenu savest otkupe mizernim 
novcanim odstetama u korist zrtava, cesto onda kada im vise nije po- 
trebna. Moglo bi se ocekivati da veliki branioci principa demokratije, 
mediji, razotkrivaju ove zlocine nad hendikepiranim gradanima, ali 
zarad karijere, urednici i novinari su se pretvorili u saucesnike koncep- 
ta eliminacije "nepozeljnih" gradana, koje je Novi svetski poredak u 
svojim dokumentima predvideo za odstrel. To jasno pokazuje hladno, 
neljudsko lice novog sveta. Ono se ne moze sakriti ni jednom maskom, 
bilo da se ona zove hladni rat, potreba za naucnim saznanjem, kulturni 
imperijalizam ili neznanje. Posebna prica su lekari koji su prekrsili 
najsvetije principe svoje profesije, kompletnu medicinsku i naucnu etiku 

130 



Red Cetvrtog Rajha 

i prvo pravilo svog zaveta da ne cine zlo. Prekrsili su, kao svoju pro- 
fesiju, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Sada je trenutak da 
se podsetimo kako smo mozda i sami ucestvovali u raznim oblicima 
eksperimenata, zagovarajuci razne naucne "novitete", kao sto je genet- 
ski proizvedena hrana, vakcinacija dece, fluorisanje vode ili prepisivan- 
je stetnih lekova, kao sto su pilule za kontracepciju. 



131 



II DEO 



"Izgibe moj narod, jer je bez znanja" 
Knjiga proroka Osije, 4:6 



Prvi deo ove knjige se drzao samo nekih specificnih i licnih is- 
kaza pojedinaca, koji su bili zrtve jednog okrutnog sistema kon- 
trole nad Ijudima. Ono sto je zastrasujuce je da ovaj koncept 
nije izolovani eksces jedne fanatizovane grupe, vec svesno ra- 
zvijan i primenjivan globalni koncept novog porobljavanja 
sveta od strane mocnog i brojnog kruga ljudi, vodenih istom 
ideologijom u duzem periodu vremena. Zato u drugom delu 
knjige dajem pregled onog sto bez zazora mozemo nazvati ne 
samo "novim svetskim poretkom, vec i "novim satanskim po- 
retkom", jer je prevashodno usmeren na unistenje velikog de- 
la covecanstva, kako bi se prirodna bogatstva sacuvala za uzi 
krug "vladara", a preostali deo stanovnistva pretvorio u 
robove. 



Komitet 300 



Nema sumnje da ono o cemu svedoci Dzeri Smit, kao zrtva i de- 
cenijama zloupotrebljavani vojnik organizacije koja se krije iza mnogih 
imena, a jedno je i bezlicno, Grupa, kako je zove Smit, zapravo se 
odnosi na organizaciju koju on nije mogao da vidi iz svoje suzene per- 
spektive i koja je prava "kupola" raznih organizacija Novog svetskog 
poretka, a koja je poznata vec stotinu i pedeset godina, po imenu koje 
ce mnogi prepoznati - Komitet 300. Analizirajuci funkcionisanje ove 
organizacije i svih njenih "pipaka" (organizacija i pojedinaca), upot- 
punicu sliku koju je Smit dao, jer se iz njegove price mozda ne vidi 
velicina i ispreplitanost globalne mreze nove svetske oligarhijske vlasti, 
vesto prikrivene od ociju svetske javnosti, kako bi se ona uljuljkala u 
zabludi da je svet demokratska tvorevina, i kako ono sto rade samo- 
proklamovani demokrati sluzi covecanstvu, njegovom napretku i sve- 
opstoj sreci. Sta su ciljevi ove tajne elitisticke organizacije, koordina- 
tora i glavnog manipulatora svetskim organizacijama i svih segmenata 
zivota, vidi se iz analize dr Dzona Kolmena, jednog od najvecih svet- 
skih autoriteta za Novi svetski poredak. Pripadnici Komiteta 300 su u 
duhovnom smislu moderna manifestacija drevnog podzemnog Kulta 
Zmije, nastalog u drevnom Egiptu. Njega su u Bavarsku doneli Clanovi 
ranih nemackih trgovinskih cehova u toku najvece moci Svetog rim- 
skog (nemackog) carstva. Ovo ucenje, kasnije nazvano ucenjem Belog 
bratstva, imalo je svoj novovekovni oblik u ucenju Illuminata i masona 
Skotskog obreda, a u sebe je inkorporiralo i ucenja mnogih drugih kul- 
tova niklih iz njega - kulta Izide, Dionisa, Katara i drugih. 

Bratstvo se moze identifikovati preko svojih simbola - piramide, 
Svevideceg oka, kukastog krsta, jagnjeta, kecelje i obeliska. Ova grupa 
"vladara iz senke" sebe naziva i Olimpijcima, verujuci da je zaista ravna 
paganskim bogovima Olimpa, sto ne govori samo o njihovoj sujeti, vec 
i o sustini - obozavanju nehriscanskog Boga. Njihovi konkretni, poli- 
ticki ciljevi su sledeci: 

135 



Dosije Omega 

1) Jedna svetska vlada - Novi svetski poredak sa jedinstvenom crkvom 
i monetarnim sistemom pod njihovom upravom. 

2) Potpuno unistenje svakog nacionalnog identiteta i nacionalnog 
ponosa. 

3) Unistenje religije, posebno hriscanstva, sa izuzetkom njihove religi- 
je, koju ce stvoriti sami. 

4) Kontrola svih gradana, putem kontrole uma i uz pomoc sredstava 
koje Zbignjev Bzezinski naziva "tehnotronikom", sto ce stvoriti 
robote koji samo lice na ljudska bica. 

5) Okoncanje industrijalizacije i proizvodnje struje iz atomske energi- 
je, radi stvaranja onoga sto nazivaju "postindustrijsko drustvo nul- 
tog rasta". Izuzetak su industrija kompjutera i usluzne delatnosti. 
Industrije koje preostanu u SAD-u, bice prebacene u zemlje kao 
sto je Meksiko, gde postoji obilje jeftine robovske radne snage. 
Nezaposleni ce biti statistika podlozna eliminaciji u okviru projek- 
ta koji se zove Global 2000. 

6) Legalizacija droge i pornografije. 

7) Depopularizacija velikih gradova, isprobana od strane rezima Pol 
Pota u Kambodzi. Genocidni planovi Pol Pota razradeni su u Sje- 
dinjenim Drzavama, od strane jedne istrazivacke fondacije koja pri- 
pada Rimskom klubu. 

8) Ogranicavanje razvoja nauke, osim onih grana koje rade u prilog 
Komiteta. Posebno je na meti koriscenje nuklearne energije u mir- 
nodopske svrhe. Komitet se okomio na sve naucnike i institucije 
koje istrazuju puteve koriscenja fuzije, jer ce to potpuno ponistiti 
koncepciju Komiteta o "ogranicenim prirodnim resursima", posto 
fuzija moze da obezbedi neogranicene kolicine jeftine energije. 

9) Smanjenje broja stanovnika u svetu, uz pomoc ratova na ogra- 
nicenom prostoru, bolestima, bedom i gladu u zemljama Treceg 
sveta, jer Komitet smatra da su tri milijarde ljudi "beskorisni 
potrosaci hrane". Zato se na celu radnog tela Komiteta nasao Sajrus 

136 



Komitet 300 

Vens, ciji tim je stvorio projekat Global 2000. Zakljucke izvestaja 
ovog projekta, zvanicno je potpisom potvrdio tadasnji predsednik 
SAD-a, Dzimi Karter, i drzavni sekretar Edvin Maski. Po ovom 
projektu, stanovnistvo Sjedinjenih Drzava treba smanjiti za stotinu 
miliona do 2050 godine. 

10) Da bi se oslabio moral nacije i demoralisala radnicka klasa, treba 
stvoriti u duzem periodu vremena, na sirokom planu, masovnu ne- 
zaposlenost. Kako se broj radnih mesta smanjuje, u skladu sa kon- 
ceptom "nulte postindustrijske stope privrednog rasta" Rimskog 
kluba, demoralizovani i obeshrabreni radnici okrenuce se alkoholu 
i drogama. Mladi ce se kroz rok kulturu i narkomaniju ohrabrivati 
da ustanu protiv drustvenog status quoa, unistavajuci na taj nacin 
okvire porodicnog zivota. Komitet 300 je nalozio "Tavistok" insti- 
tutu da pripremi matricu za postizanje ovog cilja. "Tavistok" je 
angazovao "Stanford riserc", da sprovede ovaj projekat pod ruko- 
vodstvom profesora Vilisa Harmona. Poduhvat je postao poznat 
pod imenom Zavera Akvarijus. 

11) Kako bi se stanovnistvo onemogucilo da odlucuje u svoje ime, na 
osnovu ustavnih prava, Komitet 300 ce pribeci svojoj omiljenoj tak- 
tici, stvaranju krize i zatim nudenju resenja da se kriza resi. Poenta 
je da se stvori toliko kriznih zarista, u isto vreme i na razlicitim 
nivoima, kako bi se stanovnistvo potpuno dezorijentisalo i potonu- 
lo u apatiju pred "neresivim problemima". Tako bi se stvorio pro- 
stor za uvodenje vanrednog stanja, ukidanje ustava i uvodenje 
FEME, agencije za resavanje kriza. 

12) Uvodenje novih kultova najrazlicitijeg usmerenja i podupiranje 
delovanja vec postojecih. 

13) Podupiranje hriscanskog fundamentalizma, kako bi se prouzroko- 
valo osecanje ugrozenosti kod drugih, sto bi iniciralo jacanja cio- 
nisticke drzave Izrael i njenog mita o "izabranom narodu". 

14) Sirenje ekstremnih islamskih verskih zajednica, kao sto je musli- 
mansko bratstvo Siki, kako bi se stvorila situacija slicna u Iranu, 
gde je na vlast doveden Ajatolah Homeini, tvorevina britanske 
vojne obavestajne sluzbe MI6. 

137 



Dosije Omega 

15) Izvoz ideja "religioznog liberalizma", radi potkopavanja postojecih 
religija, narocito hriscanstva. Ovaj proces je zapoceo sa "jezuitskom 
teologijom oslobodenja" u Juznoj Americi, koja je dovela do rata 
u Salvadoru, Nikaragva, a izazvala je i ozbiljne probleme u drugim 
zemljama Juzne Amerike. Jedna od ovih grupa, marksisticki na- 
strojenih, je Misija Meri Nol. Za njih se saznalo kada su cetiri 
opatice ove misije ubijene u Salvadoru. 

16) Jedan od najvaznijih ciljeva Komiteta 300 je izazivanje kolapsa 
svetske ekonomije i uzrokovanje potpunog politickog haosa. 

17) Preuzimanje kontrole nad unutrasnjom i spoljnom politikom Sje- 
dinjenih Drzava. 

18) Davanje najvece podrske organizacijama koje Komitet kontrolise: 
Ujedinjenim Nacijama, "Medunarodnom monetarnom fondu" (IMF), 
"Banci za medunarodno poravnjanje" (BIS) i Svetskom sudu, kao 
i davanje znacaja manjim organizacijama u svetu, radi postepenog 
dovodenja pod pokroviteljstvo Ujcdinjcnih Nacija. 

19) Prodiranje, subverzija u vlade i potkopavanje iznutra, kako bi se 
unistio suverenitet i integritet nacija koje vode. 

20) Organizovanje teroristicke mreze sirom sveta i njeno usmeravanjc 
u one zemlje i delove sveta koje treba destabilizovati. 

21) Preuzimanje kontrole nad obrazovanjem u Sjedinjenim Drzavama, 
sa namerom da se ono potpuno unisti. 

Politicka moc Komiteta 300 pociva na pravoj mrezi "javnih insti- 
tucija sa tajnim delovanjem", koje neprekidno osniva, kako bi uvodila 
nove delove svog dugorocnog plana u funkcionisanje. Ekonomske teori- 
je Komiteta zasnovane su na toboze odavno prevazidenim teorijama 
Maltusa, tvorca rasisticke teorije, po kojoj ogranicene resurse zemlje tre- 
ba cuvati ogranicavanjem rasta stanovnistva, podrazumevajudi da "elita" 
ne spada pod ogranicenje. Naprotiv, "elita" ce za sebe uzeti sacuvane 
resurse, a ogranicice se "beskorisni potrosaci". Ako mislite da ta teorija 
danas ne prolazi, grdno se varate. Upravo ova teorija, osavremenjena i 

138 



Komitet 300 

lukavo upakovana u "ekonomsku nauku", ciji su istureni protagonisti 
Frederik fon Hajek i Dzefri Saks, koje sponzorise Rimski klub, cini 
osnovu "novog ekonomskog poretka" u svetu. Efekti su vec vidljivi i la- 
icima. Bogati postaju sve bogatiji, a siromasni sve siromasniji. Baza 
ekonoraske moci Komiteta 300 je enormni novae koji pritice iz kon- 
trole svetskih tokova trgovine drogom. Komitet 300 je najveci svetski 
diler droge, vec stotinu i pedeset godina! Da pojasnim. Sjajno poture- 
na laz, koja funkcionise vec dva veka, je da je britanska imperija stvo- 
rila ogromne profite trgujuci indijskim cajem. Navodno, to je osnova 
bogatstva, ne samo ove kompanije, vec i cele imperije. Opijum je iz 
Bengala prvi put stigao u Britaniju 1683 godine, ali ga nisu prihvatile 
nize klase britanskog drustva, kao sto se ocekivalo. Da bi se iskoristio 
ogromni potencijal profita koji je lezao u opijumu, moralo se naci ve- 
liko trziste. Logicni izbor bila je Kina. Desilo se ono sto ni najveci 
optimisti nisu ocekivali. Milioni ljudi su poceli da puse opijum, koji je 
uzgred receno, vrlo toksican i lako stvara naviku kod korisnika. Pusio- 
nice opijuma su se prosirile Kinom poput pozara, a u stotinama hilja- 
da ovih kuca, lula napunjena opijumom bila je jedino sredstvo uz koje 
su najsiromasniji mogli da zaborave koliko bedan zivot inace vode. Tek 
posle sto godina, Kina je shvatila da je na ivici propasti. 1729 godine, 
pokusala je da uvede zakone protiv upotrebe droge, kojima bi zaustavila 
britansku Istocnoindijsku kompaniju, koja je zapocela rat protiv Kine 
radi zastite svojih interesa. Tri stotine clanova upravnog odbora Isto- 
cnoindijske kompanije zaista su bili toliko mocni da su, radeci za bri- 
tansku krunu, ciji su prihodi u ovim decenijama takode vrtoglavo rasli, 
postali prva osamostaljena organizacija globalne snage, koja je pocela 
da siri svoju moc i poslove na ceo svet. Lord Bertrand Rasel, inace 
clan Komiteta, za njih je sa divljenjem rekao: 

"Mogli su cak da posavetuju i Boga kada je imao probleme na 

Nebu." 

Da bi ojacali svoju poziciju svetskog monopoliste u trgovini opiju- 
mom, Britanci su opijum uvezali dvostruko. Naime, u severnoj Engle- 
skoj se proizvodio pamuk u tkacnicama sa skoro robovskim radom. 
Zene i deca su radili po sesnaest casova za razbojem. Vlasnici fabrika 
su bile najuglednije britanske porodice, koje su zivele u Londonu, Bering- 
si, Palraerstoni i Kesvici, a najveci je bio Dzardin Matesons, vlasnik 

139 



Dosije Omega 

brodova i cuvene brodske linije "Blu Star Siping Lajn". Svojim brodovi- 
ma prevozio je pamucnu tikaninu u Indiju, i niskim cenama potpuno 
unistio proizvodace pamucnih tkanina u Indiji. Plan je bio vrlo prost. 
Indijci su morali da snize cenu opijuma i povecaju proizvodnju, kako 
bi nadoknadili razliku u ceni i mogli da prezive. Britanska imperija je 
na ovom primeru pokazala Sta znaci "industrijska revolucija" i kako se 
pomaze siromasnim kolonijama u njihovom razvoju. Isti princip su pri- 
menjivali i Saterlendi, jos jedna ugledna aristokratska porodica. Mate- 
sonsi su bili partner! sa porodicom Bering, koja je imala svoju brodsku 
liniju, cuvenu "Peninsular end Orijent Navigejsn Lajn", koja je postala 
najveca trgovinska linija u Britaniji. Braca Bering su bili najveci inve- 
stitori u plantaze pamuka u Americi, a njihovi brodovi su neumorno 
spartali izraedu istocne obale SAD-a i Kine. Danasnji Berinzi su aris- 
tokratija americke istocne obale, bogati i ugledni clanovi drustva i cla- 
novi Komiteta 300, jer ko se nije bar malo bavio trgovinom opijumom, 
nema "pedigre" za clanstvo u Komitetu. 

Amerikom danas vlada oko tri stotine porodica, a Britanijom oko 
stotinu porodica, koje uz britansku kraljevsku kucu kontrolisu neverovat- 
no bogatstvo. Ne samo sto znaju jedni za druge, ne samo da su njihovi 
preci zajedno trgovali opijumom, vec su medusobno povezani bracnim 
vezama, ortaci su u zajednickim kompanijama i bankaraa, a sve su to 
ucvrstili pripadnistvom Crnom plemstvu, masonskim lozama, Redu sve- 
tog Jovana Jerusalimskog i mnogim drugim tajnim drustvima. Danas 
oni sede u Rimskom klubu, Bilderberg klubu i Trilateralnoj komisiji, 
a upravljaju Ujedinjenim Nacijama, radi ostvarenja svoje globalne stra- 
tegije - porobljavanja celog sveta. Zato, kada u bulevarskoj stampi citate 
srceparajuce limunade o aristokratiji i njihovom ruzicasto obojenom zi- 
votu, znajte da su svi oni poceli (i ostali) kao trgovci drogom. Tu "ari- 
stokratiju" cine cuvene porodice Delano, Forbs, Eplton, Bejkon, Bojle- 
ston, Perkins, Rasel, Kaningem, So, Kulidz, Parkman, Ranevel, Kabot, 
Kodman, Leman i mnogi drugi koje cemo spomenuti. Najugledniji me- 
du njima su porodice Delano i Astor, Pretsednik SAD-a, Ruzvelt, bio 
je ozenjen jednom Delano, a Dzon Jakob Astor je svoje prihode od trgo- 
vine opijumom ulozio u nekretnine, kupujuci prostor na Menhetnu. Bio 
je i vazan clan Komiteta 300, koji je u to vreme igrao kljucnu ulogu 
u odredivanju kome ce se dozvoliti da trguje opijumom. Potomci onih 
koji su novae od opijuma prali kroz kupovinu zemljista, danas su vla- 
snici basnoslovno skupog gradevinskog zemljista u Njujorku i najveceg 

140 



Komitet 300 

broja nekretnina. I ne samo to. Sin Dzona Astora, Valdorf Astor, dozi- 
veo je dodatnu pocast izborom u "Kraljevski institut za medunarodne 
odnose" (RIIA), kroz koji Komitet 300 utice i kontrolise mnoge aspek- 
te zivota u SAD-u. 

Rat koji je lord Palmerston nametnuo Kini, radi zastite interesa bri- 
tanske krune i Istocnoindijske kompanije, rezultirao je ugovorom po ko- 
me se opijum vise nece transportovati ni u Kanton, ni u Sangaj, niti 
druge gradove duz obale, vec samo u jedan grad - Hong Kong. Takode 
je dogovoreno da Britanija i Kina postanu ravnopravni partneri u podeli 
prihoda od trgovine opijumom. Hong Kong je postao i najvece trziste 
zlata na svetu, do danasnjih dana, jer su uzgajivaci opijuma placani 
zlatom, posto nisu imali poverenje u papime novcanice. Tako je osta- 
lo do danas. Na berzi u Hong Kongu, obavlja se ogroman promet zlata 
u specijalno livenim malim plocicama, umesto u klasicnim polugama. 
Te zlatne plocice su izmisljene upravo zbog trgovaca opijumom, kako 
bi se mogli isplatiti svi brojni posrednici i ucesnici trgovine zlatom. 
Posao sa opijumom toliko se razgranao u periodu izraedu 1791 i 1894 
godine, da je broj ovlascenih trgovaca porastao sa osamdeset i sedam 
na sest stotina i sezdeset i tri. Opijum je prosto tekao u Sjedinjene 
Drzave, jer su tamo postojali korisnici, kineski kuliji dovedeni da grade 
prugu u Americi, sredinom XIX veka. Ipak, posao je morao da se dis- 
kretno usmeri na razne strane, jer su poceli prvi ozbiljni protesti u svetu 
protiv ovog monstruoznog biznisa. 

Britanski aristokrati, clanovi Vitezova svetog Jovana i Reda Podve- 
zice, poceli su poslove sa opijumom polako da prebacuju na novo mesto 
- Persiju (danasnji Iran). Lord Inckejp, vlasnik najvece parobrodske 
kompanije na svetu krajem proslog i pocetkom ovog veka, legendarne 
"Peninsula end Orijent Stim Navigejsn Kompani", osnovao je ne manje 
cuvenu "Hong Kong end Sangaj Benk", koja je tada, a i sada, vodeca 
banka na Dalekom Istoku za pranje novca od trgovine drogom. Posto 
se opijum nije primio medu crncima Amerike i ostalim siromasnim slo- 
jevima stanovnistva, glavnim potrosacima opijuma, smisljena je sjajna 
kombinacija. Iz Kine ce se dovesti radna snaga za izgradnju zeleznice, 
od istocne do zapadne obale Amerike. Intersantno je da porodica Hari- 
man i ostali zeleznicki magnati nisu dosli na ideju da angazuju jeftinu 
radnu snagu medu crnackim stanovnistvora, upravo oslobodenim robo- 
vima, i ostalim siromasnim useljenicima u Ameriku, koji su jedva cekali 
da dobiju nekakav posao. Ne, sustina nije bila samo u jeftinoj radnoj 

141 



Dosije Omega 

snazi. Kinezi su pusili opijum, a ostali nisu, pa su bili nepotrebni. Do 
1846 godine, vec je stotinu i dvadeset hiljada kulija stiglo u Ameriku, 
da radi na velikim poslovima, u prvom redu zeleznici. Po proceni ame- 
ricke vlade, oko stotinu i petnaest hiljada su bili pusaci opijuma! Je- 
dnom kada je gradnja zeleznice okoncana, kineski radnici nisu vraceni u 
Kinu. Ostali su u Americi i naseljeni u San Francisko, Los Ancteles, Port- 
land i Vankuver. Istu taktiku je primenio i ser Sesil Dzon Rouds, clan 
Komiteta 300, osnivac drustva Okruglog stola, zastupnik interesa Rot- 
silda u Juznoj Africi. On je u Juznu Afriku doveo indijske kulije, da 
rade na plantazama secerne trske u provinciji Natal. Kao i za kineske 
kulije, za ogromnu vecinu nije bilo povratka u Indiju. Jedan od onih 
koji su se vratili u Indiju bio je Mahatma Gandi. Do 1875 godine, kine- 
ski kuliji, sada trajno naseljeni u San Francisku i okolini, stvorili su 
kriminalno udruzenje koje je uvozilo opijum u Ameriku, ne samo za 
Kineze, vec i za Amerikance. Procena je da je medu njima vec bilo sto- 
tinu i dvadeset i devet hiljada narkomana, sto je lordu Inckejpu i nje- 
govoj porodici donosilo prihod koji bi u danasnjim relacijama iznosio 
sto miliona dolara godisnje. Posao je cvetao i na istocnoj obali. Beringo- 
vi, koje smo vec spominjali, orodili su se sa beskrajno bogatim Vilijemom 
Bingemom i zajednicki postali vlasnici polovine zemljista u Filadelfiji. 
Slican je bio i Stiven Zerar, ciji naslednici danas poseduju "Zerar Benk 
end Trast". Slavne porodice istocne obale, Forbs, Perkins i Hatavej, na- 
laze se u popisu clanova Britanske istocnoindijske kompanije. Njihova 
firma, "Rasel end Kompani", imala je takvih zasluga za britansku krunu 
u trgovini opijumorn, kao i brodskim transportom sa Kinom i Juznom 
Amerikom, da im je Komitet 300 dodelio monopol u trgovini robovima 
1833 godine. Najvecu podrsku, britanska kruna je imala upravo u Bo 
stonu, medu porodicama "plave krvi", cija imena su danas ponosno ispi- 
sana u starim knjigama i medu pocasnim clanovima velikih trgovinskih 
kuca i banaka. Sir Dzon Murej Forbsa bio je prvi Amerikanac kome 
je Komitet 300 dozvolio da sedi u upravnom odboru najprestiznije narko 
banke, "Hong Kong end Sangaj Benk". Takode i porodica Perkins, bo- 
stonska aristokratija, svoj danasnji polozaj duguje tome sto je jedan nji- 
hov predak bio prvi Amerikanac izabran u Komitet 300. Tomas Nelson 
Perkins bio je Morganov Covek u Bostonu, a radio je i za britansku 
obavestajnu sluzbu. Morgan je bio vrlo mocan clan Komiteta 300, pa 
je T. N. Perkins brzo napredovao u hijerarhiji trgovine kineskim opiju- 
morn. Svi Morgani i Perkinsi bili su masoni, sto je jedan od uslova da 

142 



Komitet 300 

se ucte u vrhove Komiteta 300. Najmocniji ljudi u Hong Kongu bili su 
povezani sa Morganom. Ser Robert Hart, koji je skoro trideset godina 
bio sef imperijalne carine, naimenovan je u upravni odbor "Morgans 
Garanti Benk" za Daleki istok. Isto vazi i za porodicu Njubiging, ciji cla- 
novi sede ne samo u upravi Morganove banke, ved su i savetnici kine- 
ske vlade. Tako preko Hong Konga ide i nabavka raketa, kompjutera i 
zlata, a sve se placa opijumom. Ovaj medudrzavni posao, koji traje dve 
stotine godina, nije se prekidao ni u vreme ratova, pogotovo sto su se 
pojavili i dragi korisnici van Kine. Cak u vreme Mao Cedunga. saradnja 
kineske vlade i britanske kraljevske porodice. koja kontrolise svetsko 
trziste droge, nije se narusila. Najvece transakcije i pranje novca od ove 
trgovine, vec dve stotine godina ide preko "Hong Kong and Sangaj 
Benk", koja je otvorila filijale Sirom sveta, kako bi se pranje novca 
olaksalo i prikrilo. 

Cena zlata na svetskim berzama i danas direktno zavisi od cene dro- 
ge! Kada je Kina, 1987 godine, neocekivano bacila na berze osamdeset 
tona zlata, to je izazvalo sok medu svim poznavaocima trgovine zlatom 
(pogotovo u Americi) i drastican pad cena zlata. Jedno od pitanja koje 
se nametnulo laicima, bilo je odakle Kini toliko zlata. Vrlo prosto, to je 
zlato isplaceno kineskira odgajivacima opijuma, preko hongkonske berze 
zlata. Ocigledno su rezerve postale breme za kinesku vladu. Privreda 
Kine i spoljna trgovina, koja i danas ide preko Hong Konga, u velikoj 
je zavisnosti od veza starih dva veka. Jedna od oligarhijskih britanskih 
porodica, Matisonovi, cije bogatstvo vuce poreklo iz trgovine opijumom, 
i danas su aktivni. Pre nekoliko godina potpisan je ugovor o zajednickom 
ulaganju izmedu kineske vlade i "Matison banke", vredan tri stotine mi- 
liona dolara. Tamo gde je situacija nesigurna, ulazi se sa narkodolarima 
i stvari krecu dalje. Kao sto, uostalom, funkcionise i obrnuta varijanta. 
Ako neka zemlja ne zeli da svoju nacionalnu ekonomiju potcini diktatu 
oligarhijskog svetskog kapitala, na scenu stupaju banke i IMF ("Medu- 
narodni monetarai fond"), koji navodnim povoljnim kreditima zatrpa- 
vaju privredu te zemlje. Efekti koji se postizu su sledeci: pere se novae 
od prodaje droge, oruzja i drugih kriminalnih aktivnosti na svetskom 
nivou; unistava se ekonomija kreditirane zemlje, jer ne moze da vrati 
pozajmljeni novae i kamate. Samim tim se ponistava i suverenitet te 
zemlje, a ona onda prihvata uslove, koje je u prvom naletu odbila. 

Situacija u svetu se promenila. "Zlatni trougao" nije vise najveci pro- 
izvodac opijuma na svetu. To je sada "Zlatni polumesec" (Iran, Pakistan, 

143 



Dosije Omega 

Liban). Nema vise ni britanske istocnoindijske kompanije, ali je njen 
nekadasnji upravni odbor od tri stotine clanova ostao nepromenjen! Za- 
pravo, potomci onih mocnih plemickih porodica, koje su pre dve stoti- 
ne godina kontrolisale svetsku trgovinu drogom, kontrolisu je i danas. 
Prosirili su se regioni proizvodnje - u Aziji na Tursku, a u novije vreme 
Ceceniju i Albaniju. U Juznoj Americi je tridesetih godina ovoga veka, 
posle velikih investicija u "privredu" nekih zemalja, krenula proizvod- 
nja kokaina. Prosirila se i osnova korisnika droge, stvaranjem citavih 
drustvenih pokreta dvadesetog veka, koji su propovedali navodnu slo- 
bodu od konvencija i zakona, sto je podrazumevalo i koriscenje droge. 



Put heroina 



Kada je Komitet 300 shvatio da drogom moze potciniti svet, kre- 
nuo je u ovom veku na masovno investiranje u proizvodnju i stimuli- 
sanje potrosnje droge. Sem tradicionalnih proizvodaca droge, Indije, 
Kine i Burme, tu su sada i Afganistan, Pakistan, Iran, Kolumbija, Taj- 
land, Liban, Turska, Peru, Ekvador i Bolivija. Kolumbija je najveci 
preradivac i distributer droge, uglavnom kokaina, za trziste Severne 
Amerike. Trgovina heroinom se finansira preko banaka u Hong Kongu, 
Londonu, Libanu i Svajcarskoj, gde se opere najvise novca koji pritice 
od prodaje droge. Zemlje koje ucestvuju u distribuciji i transportu droge 
su Hong Kong, Turska, Bugarska, Italija, Monako, Francuska i Liban, 
a u novije vreme Albanija i Kosovo. U pojedinim zemljama, trgovina 
narkoticima je dostigla takav nivo da je pretila suverenitetu zemlje, pa 
su pretsednici vlada i drzava, koji su odbili saradnju sa Komitetom 300, 
bili uklonjeni. To je slucaj sa pakistanskim predsednikom Ali Butom i 
italijanskim premijerom Aldo Morom. Banke koje i danas procesiraju 
novae od droge su "Britis Benk of d Midi 1st", "Midlend Benk", 
"Nesenel end Vestminster Benk", "Berklis Benk", "Rojal Benk of 
Kanada", "Hong Kong end Sangaj Benk", "Bering Braders Benk" i 
"Hambros Benk". 

Jedna od bitnih tacaka, na putu unosenja heroina u Evropu, je Mo- 
nako. Sa Korzike, heroin dolazi feribotima u toku leta, koji prevoze tu- 

144 



Komitet 300 

riste. Niko ne kontrolise ove feribote, jer Monako "zivi od turizma". 
Takode, ne postoji granica, ni kontrola izmedu Monaka i Francuske, pa 
se droga iz Francuske bez problema transportuje dalje u svet, kao sto 
je to nekada funkcionisalo u okviru Francuske veze. Porodica Grimaldi 
je vekovima umesana u trgovinu drogom. Princ Renije, koji sjajno ne- 
guje javni imidz simpaticnog vladara male knezevine, clan je Komiteta 
300 i ima vrlo precizne zadatke u osnovnom biznisu Komiteta. U jed- 
nom trenutku, pogresio je u "racunanju", kao i Norijega. Posle nekoli- 
ko opomena, koje nije poslusao, usledila je kazna u vidu likvidacije nje- 
gove supruge, princeze Grejs. Ona je poginula u saobracajnoj nesreci, 
jer je tecnost iscurila iz kocnica njenog rovera, pa se automobil survao 
u provaliju. Do danas je taj automobil pod paskom francuske policije i 
na njemu nikada nije izvrsena strucna ekspertiza, koja bi utvrdila kako 
je doslo do pomenutog curenja. Signal za likvidaciju princeze Grejs 
uhvatila je prislusna sluzba britanske armije na Kipm. Obavestajni 
strucnjaci su procenili da je nalog stigao od Komiteta, preko masonske 
loze P2. Ako vam ovo zvuci neverovatno, proucite mehanizam pro- 
izvodnje i distribucije droge. Shvaticete da posao vredan pet stotina mi- 
lijardi dolara godisnje ne priznaje prepreke. 

Mehanizam proizvodnje i trgovine drogom pocinje na poljima ma- 
ka divljih plemena Burme i Tajlanda. Kada se zavrsi berba sirovog opi- 
juma, formiranog u lopte mrke, lepljive mase, sledi prva prodaja. Pla- 
ceni su zlatnim polugama teskim jedan kilogram, poznatim kao 4/10, a 
koje kupuje "Kredit Svis". Isti princip vazi i za Indiju, gde se vec veko- 
vima na isti nacin placaju pripadnici naroda Beludzisa, velikih uzgaji- 
vaca maka. Sirovi opijum iz "Zlatnog Trougla", pedesetih i sezdestih 
godina, isao je do sicilijanske mafije i francuskih laboratorija na potezu 
izmedu Marselja i Monte Karla. Tu se opijum preradivao u heroin. 
Zadnju deceniju, primat u preradi su preuzele laboratorije u Turskoj i 
Libanu, mada jos nisu dostigle nivo i obim koji su imali Francuzi na 
vrhuncu moci. Dosta laboratorija je bilo u Afganistanu (sedamdeset i 
sedam odsto ukupne svetske proizvodnje opijuma), koje su direktno 
preradivale pakistanski opijum. Sa dolaskom talibana na vlast, deo la- 
boratorija je prebacen u Ceceniju, gde je stvorena prva narko drzava na 
svetu, sa samo jednim ciljem, da rafinise opijum u heroin. 



145 



Dosije Omega 
Cecenija 



Cecenija je "crna rupa" kriminala i bolna rana ruske politike i drza- 
ve, jos od XVII veka. Cecenija je bila polazna tacka ruske carevine za 
osvajanje ostalih kavkaskih naroda i oblasti. Borbe sa Cecenima i drza- 
nje u pokornosti ovih krajeva, uvek su bili teski. Uz pomoc kozaka i 
Cerkeza, ruska carevina je bezbroj puta krvavo intervenisala, pa nije 
cudo da je obostrano neprijateljstvo doslo do izrazaja i u vreme raspa- 
da Sovjetskog Saveza i osamostaljenja Cecenije. 

Ceceni su primili islam u XIV i XV veku. kao i drugi kavkaski na- 
rodi, a do tog vremena su bili mnogobosci. Sve do XVIII i XIX veka, 
islam nije bio veliki oslonac, iz razloga sto Ceceni ni tada, a ni danas, ne 
pripadaju radikalnoj struji islama, koja trazi strogo pridrzavanje serijat- 
skim pravilima. Islam je bitan zbog rodovske organizacije cecenskog 
drustva. U Ceceniji sada preovladuje grana muslimanstva, koja postuje 
versku hijerarhiju i rodovsko uredenje, a to je odigralo znacajnu ulogu pri- 
likom izdvajanja Cecenije iz Sovjetskog Saveza. Svi Ceceni se dele na 
dva tarikata, odnosno verska reda - nadzibane i kadirije. Nadzibani zive u 
ravnicama. Oni su obrazovan i zemljoradnicki sloj Cecena. Kadirijama 
pripadaju ljudi koji uglavnom zive u planinskom delu zemlje. Tarikati 
se dele na rodove, kojih u Ceceniji ima oko trideset. Zato nije cudno 
da je u jesen 1991 godine, kada je pocela cecenska kriza, Jeljcin poslao u 
Grozni, kao svog izaslanika, Ahmeda Arsanova, koji pripada jednom od 
najuglednijih rodova iz nadzibanskog tarikata. Rodovi su izgradili vrlo 
slozenu i vrlo funkcionalnu drustvenu organizaciju, koju je Dzohar Du- 
dajev (pripadnik tarikatu planinaca u Ickeriji) iskoristio kada je krenuo 
u rat protiv Rusije. Po sticanju nezavisnosti, Dudajev je osnovao pravu 
mafijasku drzavu. Kremlj je uradio sve sto je mogao da Cecenija dobije 
nezavisnost. To je bio delic mnogo sireg plana, koji je izvrsavao Jeljcin, 
kao clan Komiteta 300. Prvo, na teritoriji Cecenije nije vazilo rusko 
zakonodavsrvo, kao ni zakonodavstvo bilo koje bivse republike, koja nije 
priznala Ceceniju kao drzavu. Tako Cecenija postaje centar trgovine dro- 
gom, oruzjem, naftom i drugim strateskim sirovinama. Ogromna kolici- 
na novca, koja se prala i prolazila kroz Ceceniju, prevazilazila je okvire 
te male republike. Moglo bi se reci da je ona namerno izabrana, kao 
mesto u kojem ce se milijarde dolara novonakupljenog kapitala u novoj 
Rusiji plasirati dalje i otici u inostranstvo, ili vratiti na bankovne racune 

146 



Komitet 300 

rukovodilaca u Moskvi. Dudajev je sirom otvorio vrata kriminalcima. 
Jedan od prvih ukaza se odnosio na oslobadanje kriminalaca iz zatvora, 
pa je oko cetiri hiljade njih izaslo na slobodu. U Ceceniju dolazi i veli- 
ki broj slovenskih, nececenskih kriminalaca, koji tu razvijaju poslove. 
Samo u januaru 1995 godine, u Ceceniji je ubijeno deset hiljada ljudi. 
Prvi veliki posao cecenske mafije, odnosoo rukovodstva, bio je sa 
laznim platnim nalozima. U centralnu sluzbu knjigovodstva, u Moskvi, 
stizali su nalozi za isplatu velikih suma novca nekakvim firmama. Nalo- 
zi su bili dokumentovani od strane cecenske sluzbe drustvenog knji- 
govodstva. Blagodareci potkupljivosti i losoj kontroli rada, od strane 
centralne sluzbe knjigovodstva, taj novae se isplacivao u gotovini i od- 
mah pretvarao u devize. Po proceni eksperata, samo 1992 godine se na 
ovaj nacin iz kase centralne banke Rusije odlilo sedam stotina milijardi 
rubalja. U taj veliki posao bili su ukljkuceni ranogi. Cak se pominje 
ime generala Lebeda. Bliski saradnik generala Lebeda, Sergej Drogus, 
sreo se u Ceceniji, 1992 godine, sa Aslanom Mashadovim. Kada je 
uhapsen, 1996 godine, Drogus je ispricao da je uz pomoc falsifikovanih 
platnih naloga ostetio moskovsku centralnu banku za dve stotine mili- 
ona rubalja. Drugi veliki posao cecenske mafije je posao sa narkotici- 
ma. Najblizi saradnici Dudajeva kontrolisali su promet heroina i kokaina 
u Rusiji. Po zvanicnim podacima, 9 decembra 1991 godine, odrzan je 
sastanak u "Podmoskovlju", izmedu predstavnika Dudajeva i nekada- 
snjih visokih funkcionera KGB-a, koji su tada bili van sluzbe. Tada je 
dogovoren plan o svercu droge preko Cecenije. Tim poslom je ruko 
vodila posebno oformljena gmpa, koja je sebe nazivala Prijateljstvo. 
Krenulo se sa dopremanjem opijuma iz Avganistana, preko Samarkanda 
u Grozni. Glavni partner grupe bio je uzbecki general Dostum, koji je 
tada kontrolisao severne provincije Avganistana. Od 1994 godine, cecen- 
ska mafija samostalno krece sa svercom i distribucijom droge, bez posred- 
nika iz Rusije. Dogovorili su se direktno sa premijerom Avganistana, 
Hekmatjarom, a u ime cecena pregovarao je licno Basajev. Reka opi- 
juma potekla je u Grozni. Posle pobede talibana, posao se nastavio 
preko njihovih sponzora, Pakistana. Sada avganistanska droga ide preko 
grada Citarava u Ceceniju, gde se u tamosnjim fabrikama preraduje u he- 
roin visokog kvaliteta. Samo u 1994 godini proizvedeno je trideset tona 
heroina. Prva linija transporta vodila je do Bejruta, ali vec krajem 1992 
godine, proradile su gruzijske i litvanske veze. Kroz Gruziju, heroin je 
isao od Groznog do luke Poti. Tim kanalom je, 1994 godine, proslo 

147 



Dosije Omega 

petnaest tona heroina. Tri tone heroina idu kroz Abhaziju, sto je bio 
licni kanal Basajeva. Jedan deo Cecenske droge se sirio Evropom i pre- 
ko sicilijanske mafije i kosovskih Albanaca. Sedamdeset posto ruske 
trgovine drogom pripada srednjoj Aziji, a na celu je Cecenija. 

Sem droge, cecenska mafija trguje i naftom. Velike kolicine nafte, 
koje se proizvode u kaspijskora regionu i Ceceniji, odlaze mimo zvani- 
cnih kanala i "Lukoila". Tvrdi se da je samo 1992 godine nestalo oko tri 
i po miliona tona nafte. Ministarstvo bezbednosti Rusije tvrdi da je ope- 
racijama sa naftom rukovodio zamenik premijera, Jaragi Mamodajev. 
Radilo se vrio drsko. Nafta je isporucivana stranim kompanijama, koje 
novae za nju nisu upucivale u Ceceniju, vec je on isao drugim kanali- 
ma. Nafta je trazena, jer joj je cena bila niza od trideset odsto u odno- 
su na berzu." Sam Mamodajev je jednom prilikom neoprezno izjavio, da 
je 1992 godine na taj nacin nestalo pet milijardi rubalja. Rusija ne samo 
da je zatvarala oci pred ovakvim izvozom nafte, vec je 1993 godine 
slala naftu iz Sibira na preradu u Ceceniju. Ovim poslom su do kraja 
1994 godine rukovodili direktno pojedini clanovi "Ministarstva ino- 
stranih poslova" Rusije. 

Cetvrti veliki posao cecenske mafije je sverc oruzja. Cecenija je po- 
stala centar iz kojeg se slalo oruzje, ne samo na "vruce tacke" bivseg So- 
vjetskog Saveza, nego i u Evropu i na Bliski Istok. Od avgusta 1992 do 
avgusta 1994 godine, redovno i svakodnevno, sa aerodroraa u Groznom, 
poletali su transportni avioni sa oruzjem. To oruzje prebacivano je u Ab- 
haziju, Nagorno-Karabah i u otcepljene zemlje bivse Jugoslavije. U torn 
poslu su ucestvovali predstavnici ruske vojske i drzave. U periodu od 
1992 do 1993 godine, u Grozni su stizali vojni viskovi raketnog siste- 
ma "Grad", iz dislociranih ruskih baza u Istocnoj Evropi i Mongoliji. 
Licno je marsal Saposnjikov dozvolio da se Ceceniji prodaje oruzje po 
nizim cenama, iz magacina u Istocnoj Nemackoj. Saposnjikov je kasni- 
je demantovao da je znao za ovu trgovinu, ali je rec o tolikim kolici- 
nama oruzja, da je sigurno da nisu mogle stici u Ceceniju bez dozvole 
najvisih instanci "Ministarstva odbrane" Rusije. Cecenija je, takode, poslu- 
zila kao kanal za prodaju oruzja Iraku, jer to Rusija zbog embarga nije 
mogla zvanicno da cini. Sve ovo navodi na zakljucak da Cecenija, kao 
i svi ogromni, nelegalni poslovi, ne bi bili moguci da odredeni ljudi iz 
vrhova u Moskvi, nastojeci da stvore od Cecenije zemlju u kojoj mogu 
da rade sta hoce, nisu stvorili mogucnost iz koje se izrodilo zlo i 
pogodilo samu Rusiju. 

148 



Komitet 300 

Vratimo se heroinu pod kontrolom Komiteta 300. Meksiko je poceo 
da proizvodi male kolicine heroina. populamog u Holivudu pod imenom 
"meksicki braon". U njegovu proizvodnju i transport u SAD, bili su, 
umesani neki krugovi meksicke vlade i vojske, koji su imali saradnike 
u istim krugovima u Americi. Trgovinski sporazum "NAFTA", stvorio 
je uslove za nesmetani uvoz roba preko granica, pa samim tim i droge. 
Ima onih koji tvrde da je "NAFTA" stvorena prvenstveno zbog toga da 
olaksa unos droge u Ameriku. Naravno, bilo je nepredvidenih incide- 
nata, kada su policijski organi, koji nisu znali za ovaj dogovor, prese- 
cali velike posiljke droge. Takav slucaj se desio u novembru mesecu 
1991 godine, kada su agenti meksicke policije za borbu protiv narkoti- 
ka, na jednom malom aerodromu opkolili krijumcare, misleci da ovi 
tovare marihuanu, glavni meksicki izvozni "artikal" za Ameriku. Izne- 
nadili su se kada su videli da se u avion ubacuje heroin. Tog frenutka 
se pojavila grupa meksickih vojnika i nemilosrdno poubijala policajce! 
Bio je to ozbiljan incident, koji je meksicki predsednik Galtijeri za- 
taskavao svim silama, jer je ovo bio prvi slucaj da u okviru Seme 
Komiteta 300 ima nesuglasica i sukoba oko kljucne aktivnosti, koja 
donosi novae i moc, cineci planove na razbijanju nacija, u okviru fizi- 
ckog i mentalnog zdravlja, ostvarivim. 

Slican slucaj se desio u Iranu, jer je droga iz "Zlatnog Polumeseca" 
isla kroz Iran, Tursku i Liban. Iranski sah Pahlavi pokusao je nasilno 
da prekine ovu liniju, a u prvom trenutku to mu je poslo za rukom, Nar- 
komanija je bila ozbiljan problem u Iranu, sa milion ovisnika od droge. 
Gubitak tako velikog proizvodaca kao Sto je Iran, britanska narko oli- 
garhija nije mogla da dozvoli. Uskoro su protiv Pahlavija zapocete akci- 
je na planu potkopavanja njegove vlasti. Taj posao je za Komitet 300 
obavila Amerika. Ajatolah Homeini je vrlo tajanstvena licnost. Mnogi 
tvrde da se umesto pravog Homeinija, koji je ziveo u egzilu, pojavio 
dvojnik koga je pripremio i kontrolisao MI6, britanska obavestajna 
sluzba, jedna od sluzbi pod kontrolom Komiteta. Kada su pristalice Ho- 
meinija zauzele americku ambasadu u Teheranu, priliv oruzja iz Ame- 
rike u Iran nije obustavljen. Da su to Amerikanci ucinili, Homeini bi 
obustavio isporuku opijuma Britancima. Homeini je bio vrlo tolerantan 
prema proizvodnji opijuma. U 1984 godini, proizvodnja opijuma u Iranu 
je iznosila preko sest stotina i pedeset metrickih tona, sto je ovu zemlju 
skoro izjednacilo sa proizvodnjom u "Zlatnom Trouglu". U istom peri- 
odu, broj ovisnika od heroina u Iranu, dostigao je stravicnih dva mili- 

149 



Dosije Omega 

ona ljudi. San Reza Pahlavi nije bio jedina zrtva Komiteta. Vilijem Ba- 
kli, sef stanice CIA u Bejrutu, vrsio je obimnu istragu i pracenje puteva 
droge u Libanu, Iranu, cak i Pakistanu. Uskoro su u sediste CIA, u Leng- 
liju, poceli da stizu njegovi dokumentovani izvestaji o trgovini drogom 
u "Zlatnom Polumesecu". Kada je postavljena bomba pred americku 
ambasadu u Islamabadu, Bakli je povucen nazad u SAD, jer njegov sta- 
tus i delovanje vise nisu bili tajna. Onda je CIA uradila nesto sto krsi 
sve principe tajnog rada i njenu sopstvenu proceduru. Ponovo je na te- 
ren poslala agenta, ciji je identitet bio otkriven. Tako se Bakli ponovo 
nasao na sluzbi u Bejrutu. Komitet 300 ga je osudio na smrt zbog nje- 
gove predane borbe protiv narko mafije, a CIA je pustila da njihov 
agent bude zrtvovan. Bakli je kidnapovan u Bejrutu, od strane musli- 
manske milicije. Podvrgnut strasnom mucenju, kojim je rukovodio gene- 
ral sirijske obavestajne sluzbe, Mohamed el Huili, Bakli je odao citavu 
mrezu svojih dousnika i agenata DEA na terenu, a zatim je likvidiran. 



Put kokaina 



Kokain je neprikosnovena droga u Juznoj Americi. Njen uspon i 
razvoj datiraju od tridesetih godina ovog veka. Tada je britanski kapi- 
tal naglo krenuo u osvajanje zemalja Juzne Amerike. Procena je da je 
investicija bila veca od jednog triliona funti! Sta je bio razlog tolikih 
investicija u jedan zaostali, ucmali kontinent? U svojoj knjizi, Kolmen 
tvrdi da je razlog droga, dugorocno razvijanje proizvodnje i distribu- 
cije, koje ce trajati vekovima i koju ce iz senke kontrolisati one iste 
porodice i porodicne banke koje to rade u protekla dva veka. Nevero- 
vatno je kako savrseno funkcionise sistem zastite ovih mocnih porodi- 
ca i koliko je bogatstvo i moc skoncentrisana u uskom krugu. Procena 
je da je samo petnaest porodica u Britaniji kontrolisalo vecinu bogat- 
stva imperije u zadnja dva veka. Juznu Ameriku i Karipski basen kontro- 
lisali su ser Carls Beri i porodica Cemberlen. Na njihovim ogromnim 
posedima ropstvo se zadrzalo do duboko u devetnaesti vek, a osnovna 
proizvodnja nisu bile banane i kafa, vec droga. U jednom trenutku, naj- 
veci izvozni artikal Jamajke bila je "gandza", mocnija varijanta mari- 

150 



Komitet 300 

huane. Njen izvoz u Ameriku odrzao se do danas, uz pomoc trgovin- 
skog pakta poznatog kao "Inicijativa karipskog basena", ciji idejni tvor- 
ci su Dejvid Rokfeler i Henri Kisindzer. 

U Juznoj Americi. proizvodnja i trgovina drogom je odlicno orga- 
nizovan porodicni posao. Centar te aktivnosti na kontinentu je Kolum- 
bija, sa sezdeset i pet odsto svetske proizvodnje, Peru, sa dvadeset i 
sest odsto i Bolivija, sa devet odsto. Snaga narko kartela je tako veli- 
ka, da su u jednom trenutku gerilci, borci za slobodu pokreta M 19, 
krenuli u otvoreni napad na drzavne institucije, vojsku i policiju. Za- 
vedeno je vanredno stanje u zemlji. Onima koji poznaju zbivanja u ovoj 
zemlji, bilo je jasno da iza M19 stoje svemocni narko baroni, podeljeni 
u dva velika kartela, jedan u Medelinu, a drugi u Kaliju. Medelinski 
kartel, tradicionalan i brutalan, koji se nemilosrdno obracunavao sa svi- 
ma koji su mu se nasli na putu, vodila su brada Ocoa, Horhe i Fabio. 
Njihov "direktor operacija" bio je famozni Pablo Eskobar. Nacin vode- 
nja poslova odigravao se "kao na filmu", pa su "gospodari iz senke" 
odlucili da vecu paznju poklone kartelu iz Kalija. Sa Eskobarom i 
bracom Ocoa postignut je sporazum da navodno budu uhvaceni i osu- 
deni na zatvorsku kaznu, kako bi ceo svet video delovanje pravde pro- 
tiv narko bosova. "Zatvor" u kome su se nasli, pre lici na hotel sa cetiri 
zvezdice, nego na kaznionicu, ali to je bio deo dogovora. Takode, 
zatvorski cuvari cine svojevrsnu gardu narko bosovima, koji iz ovih 
zatvora i dalje vode svoje poslove. Kartel iz Kalija pogodniji je za 
saradnju, jer njega vode "biznismeni". Nema pucnjave i spektakularnih 
likvidacija, paradiranja i razbacivanja novcem. Ovi poslovni ljudi se 
drze vrlo diskretno i sem toga nikada nisu pokusavali da kokain unose 
i prodaju na Floridi. Njihova trzista su Njujork, Los Andeles i Hjuston, 
tradicionalno heroinska trzista, na kojima je kartel iz Kalija usao u 
osvajanje klijenata i skoro dostigao prihode od heroina. Uklanjanje 
neposlusnog Manuela Norijege i invazija Paname, izbacili su za izves- 
no vreme Panamu iz kljucnog lanca. Panamske banke, nezaobilazna 
karika za pranje novca, su prevazidene. Uklanjanje Norijege, nekada Iju- 
bimca CIA, i njenog sefa Vilijema Kejsija, kao i vojnih krugova koji 
su sa aerodroma u Panami prebacivali oruzje "kontrasima" u Nikaragvu, 
poklopilo se (kakve slucajnost) sa ulaskom Kali kartela u igru. Kampa- 
nju protiv Norijege zapoceo je Dzesi Helms, "jastreb" americkog Se- 
nata, ultrakonzervativac, borac za tradicionalne moraine vrednosti i 
hriscanski fundamentalista. To mu, naravno, ne smeta da bude omiljeni 

151 



Dosije Omega 

saradnik Arijela Sarona, izraelskog "jastreba", bivseg generala i mini- 
stra, jednog od najvecih trgovaca oruzjem u Centralnoj Americi i Ko- 
lumbiji. Tako je promena "poslovnog partnera" u Panami bila brza i 
jeftina: svega sedam hiljada mrtvih panamaca i par milijardi dolara ste- 
te, sto se moze brzo nadoknaditi. 

Da trgovinu drogom organizuju i vode drzave, njene sluzbe i 
mocne tajne organizacije, potvrduje zdravorazumsko pitanje: Kako je 
moguce da uz sve moderne oblike pracenja na zemlji, u vazduhu i sve- 
miru, uz neogranicene mogucnosti snimanja telefonskih razgovora, faks 
poruka, carinskih organa, policije i dousnika, nije izvodljivo zaustavi- 
ti proizvodace droge? Odgovor je vrlo prost, ma koliko zvucao strasno. 
Droga je proizvod koji ostvaruje dve kljucne funkcije Novog svetskog 
poretka, Ona donosi enormne, neoporezovane i neevidentirane profite. 
Osim toga, droga pretvara veliki broj ljudi, u svim zemljama sveta, u 
narkomanske ovisnike, koji imaju samo jednu zivotnu zelju, da po sva- 
ku cenu dodu do sledece doze. Navodna borba protiv droge u zemlja- 
ma zapadnog sveta je farsa. Ogromna sredstva i ljudski potencijali 
koriste se da bi se zaplenilo deset odsto svetskog prometa droge. Oni 
kojima je stalo da se spreci zlo, predlagali su sasvim logicne mere da 
se ono suzbije. Jedno od prvih je da se proizvodaci acetnog anhidri- 
da, kljucne hemikalije za proizvodnju heroina, obavezu na strogo vo- 
denje poslovnih knjiga, jer bi tako bilo lako pratiti kuda se krece ovaj 
agens bez koga nema proizvodnje droge. Drugi predlog je da se ukinu 
TIR tablice u kamionskom transportu, u okviru Evropske ekonomske 
zajednice. Bezbroj puta je dokazano da su ove oznake za neometan 
prolaz, bez kontrole na usputnim granicama, idealno sredstvo za trans- 
port droge kroz Evropu. Ceo sistem TIR zamisljen je u cilju izbega- 
vanja kontrola. Sadrzaj tereta garantuje posiljalac robe, i to papirima 
koje vozac nosi sa soboro! Ovaj sistem je navodno izraisljen da bi se 
kvarljiva roba, u prvom redu voce i povrce, sto pre dostavila koris- 
nicima u Zapadnoj Evropi, bilo da su to samoposluge ili baze NATO 
pakta. Nije slucajno da je zato bas Bugarska, nekada veliki proizvodac 
bastovanskih proizvoda, postala jedan od kljucnih karika u transportu 
droge sa Bliskog Istoka u Evropu. Tako je otkriveno da je velika 
bugarska transportna kompanija "Kinteks", zapravo veliki prevoznik 
heroina sirom Evrope. Krastavac i paradajz se prosipao na odredistu, 
jer ko ce da vodi racuna o povrcu koje vredi par hiljada maraka, kada 
je u kamionu posiljka vredna milione maraka. Slicno je i u drugim 

152 



Komitet 300 

zemljama sveta, pogotovo centrima za distribuciju droge. Na primer, 
agentima DBA je zabranjen ulaz u Hong Kong, a po zakonima te drza- 
ve, policijskim organima je zabranjeno da pregledaju brodsku doku- 
mentaciju dok je brod u luci! Naravno, zaustavljanje brodova i pregled 
tereta na pucini predstavlja sasvim drugu proceduru u okviru pomor- 
skog prava. Lakse je pregledati dokumentaciju stotinu brodova u luci. 
nego teret jednog broda na pucini. Koliko bi to patrolnih brodova i 
Ijudstva bilo potrebno, da se sacekuju i pregledaju stotine brodova, koji 
napustaju luku Hong Kong, Makao, Sangaj, ili neku od desetina dru- 
gih, za koje se zna da se u njima vrsi ukrcaj droge? 

Posebnu opasnu grupaciju cine legalne farmaceutske korporacije, 
koje proizvode sinteticku drogu. "Tavistok" institut. "mozak" Komiteta 
300, stoji iza velikih drustvenih pokreta kao sto su "Era Vodolije", "hipi 
pokret", razni muzicki trendovi i novi oblici populame subkulture, gde 
droga zauzima znacajno mesto, kao sredstvo "oslobadanja od konven- 
cija", ili stvaranja novih negativnih utopija. Tako je jedna od najvecih 
farmaceutskih kompanija na svetu, svajcarski "Sandoz", odgovoraa za 
uvodenje LSD-a u novi "stil zivota" desetina tniliona ljudi. u svetu, 
prvenstveno u Americi. Kada je jedan od njenih hemicara, Albert Hof- 
man, otkrio kako se pravi sinteticki ergotamin, mocna masinerija Komi- 
teta 300 finansirala je projekat preko jedne od svojih banaka ("S. C. 
Varburg"). Angazovala je "Tavistok" institut i "Stanford Riserc", jos je- 
dnu od svojih firmi za definisanje novih potreba ljudi i stvaranje novih 
umetnickih i kulturoloskih trendova. Ovi trendovi sluze, prosto receno, 
za ispiranje mozga railiona ljudi sirom sveta, kako bi se stvorio pros- 
tor za vec definisan dvosmerni nacin delovanja - stvaranje novih. 
enormnih profita i zombiranje covecanstva. Drugi primer je proizvod- 
nja valijuma, droge za smirenje. Valijum proizvodi svajcarski farmace- 
utski gigant "Hofman la Ros". Troskovi kompanije za proizvodnju vali- 
juma su tri dolara za kilogram pilula. Grosistima se kilogram prodaje 
za dvadeset hiljada dolara, a kada stigne do potrosaca, u apoteke, cena 
kilograma valijuma je pedeset hiljada dolara. Valijum je inace lek koji 
se u Americi i Evropi prodaje u ogroranim kolicinama, jer je navodno 
najbezopasniji za upotrebu. Slicno je i sa svakim drugim medicinskim 
preparatom. Kompanija "Hofman la Ros" je najveci proizvodac C-vita- 
mina na svetu. Proizvodnja ovog preparata kosta manje od jednog centa 
po kilogramu, a prodaje se uz profit od deset hiljada odsto. Naravno 
da legalni proizvodaci droge, odnosno lekova koji imaju ista ili slicna 

153 



Dosije Omega 

dejstva kao prirodne droge, ne spadaju u kriminalce, niti ce ikada doci 
pod udar zakona. U ruke pravde padaju sitni trgovci drogom, male ban- 
de, individualci i konkurencija. Oni koriste riskantne metode. Robu pre- 
voze na nacin koji se moze otkriti, a novae nose rucno, u banke gde 
ce se obaviti "pranje". Veliki narko bosovi cesto prijavljuju konkurent- 
ske dilere droge policijskim organima, kao i svoje clanove koji zele da 
se osamostale, ili one koji se ne pridrzavaju strogih pravila podele 
trzista, profita i funkcionisanja celokupnog sistema. Veliki igraci, vla- 
snici mreze na svetskom nivou, nikada nisu ugrozeni. Dobro zasticeni 
svojom politickom moci, aristokratskim poreklom i ogromnim sumama 
novca kojima raspolazu, oni su iznad krivicnog zakona. Komitet 300 je 
pre.svega narko kartel, toliko mocan da je skoro neraoguce prodreti i 
identifikovati sta sve kontrolise. Izmisljeni su i funkcionisu elektronski 
sistemi za pranje novca, od kojih je poznat "CHIPS" sistem (akronim 
od "Clearing House International Payments Sistem"), smesten u "Buro- 
uzu", u Njujorku, gde se nalaze najvece banke i racunovodstvenc firme. 
Ovaj sistem koristi dvanaest velikih banaka, medu njima "Hong Kong 
end Sangaj Benk" i "Kredit Svis". U kombinaciji sa "SWIFT" siste- 
mom, koji je takode u Americi, transakcijama prljavog novca je tesko 
uci u trag. Mozda su za sada nedodirljivi "Dreksel Burnhem", "Kredit 
Svis" i "Hong Kong end Sangaj Benk", ali ce i njih jednog dana zade- 
siti sudbina "BCCI" banke o kojoj sam govorio. Bice razotkriven makar 
jedan deo ogromnog sistema prevare i prikrivanja. 

Jedna od znacajnih finansijskih institucija Komiteta 300 je i "Ame- 
riken Ekspres". Predsednici ove kompanije uvek su iz redova Komiteta 
300. "Amerikan Ekspres" je umesan u sve poslove Komiteta. Izmedu 
ostalog, vlasnik je "Trejd Development Benk", preko koje se ogromne 
kolicine zlata salju na berzu u Hong Kong, radi isplate prodavaca opi- 
juma. Kroz "Amerikan Ekspres", lako se pere novae od droge, preko 
njenih kreditnih kartica i putnickih cekova. Velika snaga i prednost 
"Ameriken Ekspresa" lezi u tome sto je ova privatna kompanija dobi- 
la pravo da stampa putne cekove, koji su zapravo novae. Kroz svoju 
svetsku mrezu, i milione mesta gde se cekovi mogu upotrebiti za pla- 
canje, zapravo stvara idealne mogucnosti za pranje novca, koji ce se 
legalno pojaviti kao pokrice za izdate cekove. Pametno, zar ne? Poslo- 
vanje "Ameriken Ekspresa" nakratko je istrazivao americki javni tuzilac 
Edvin Miz, ali je brzo morao da napusti istragu i posao, jer je bio 
"nepodoban". 

154 



Komitet 300 
Organizacije pod kontrolom Komiteta 



Stotine organizacija, instituta, medijskih kuca, drzavnih institucija, 
drzavnih policijskih i obavestajnih sluzbi, kao i hiljade pojedinaca, 
angazovani su, po raznim osnovama, u aktivnostima Komiteta 300. 
Manipulacija se obavlja uvek u vise slojeva istog nivoa, a zatim u pira- 
midalnoj strukturi, gde ide ka vrhu piramide. Kako to izgleda, pokazacu 
primerom. Na politickoj ravni, dno piramide cine politicki pokreti i par- 
tije, "krajnja levica", komunizam, socijalizam i partije centra labu- 
ristickog tipa. Drugu stranu spektra cine "krajnja desnica", fasizam, 
cionizam, republikanci i demokrati u Americi, i engleski konzervativci, 
koji se na ivici "politicke piramide" susrecu sa laburistima. Na bankar- 
skoj piramidi, osnovu cine poslovne banke. Na piramidi drustvenih 
fenomena, osnovu cine biznis, vojska, obrazovanje, mediji, religija, 
medicina, nauka i negativni aspekti obavestajne agencije - kriminal. Na 
politickoj piramidi visi stepen cine "nadnacionalne organizacije". Na 
bankarskoj su to nacionalne banke - u Engleskoj "Benk of Ingland", u 
Americi "Banka federalne rezerve". Na piramidi drustvenih fenomena 
su oni koji formiraju globalne drustvene trendove i svetsko javno mnje- 
nje. Vrh politicke piramide cine clanovi tajnih drustava Komiteta 300, 
kao svetske "nadvlade" i tajnih drustava o kojima se vrlo malo, ili nista 
ne zna. Vrh bankarske piramide cine "Mectunarodni monetarni fond", 
"Svetska banka", "OECD", "Medunarodna banka za poravnanje" i 
"Medunarodna bankarska komisija". Vrh piramide drustvenih fenomena 
cini "globalna elita". probrani pojedinci iz svih ostalih struktura. Ove 
piramide postoje kao ispreplitane mreza, prozete i povezane, nezavisne 
i zavisne jedna od druge, podsticuce i degradirajuce prema potrebi, 
isturene kada se to trazi i diskretne, kako bi se neke stvari odradile u 
miru. Kada je potrebno, nastupaju zestoko i smrtonosno. Kada se cini 
da je lakse postici cilj ubedivanjem, na raspolaganju su im beskrajna 
sredstva diplomatije i korupcije. Ova knjiga bi licila na telefonski ime- 
nik, kada bih pokusao da nabrojim sve tacke ove paukove mreze. Ili 
bolje receno, licila bi na kancerogene celije po telu covecanstva. Zato 
cu vam paznju skrenuti na najpoznatije i najuticajnije organizacije, a 
konteksti njihovog delovanja pojavice se sami. 



155 



Rimski klub 



Rimski klub se u javnosti pojavio 1968 godine. Osnovao ga je 
Aurelio Pecei, mason i clan Komiteta 300. Bio je jedan od izvrsnih di- 
rektora "Fijata", na cijem celu je veoma znacajni clan Komiteta i Bilder- 
berga, Dovani Anjeli. Anjeli je jedan od najmocnijih ljudi sveta, pripa- 
dnik porodice koja svoje korene i moc ima u Crnom plemstvu Londona, 
Venecije i Denove. Rimski klub je definisan na sastancima drzanim na 
imanju Rokfelerovih u Beladu, Italija. Planovi Rimskog kluba su: briga 
za zivotnu sredinu, zaustavljanje industrijskog razvoja na Zapadu i u ze- 
mljama Treceg sveta, kontrola populacije covecanstva i restruktuiranje 
sveta u pet regiona, pod kontrolom jedne svetske vlade. U periodu od 
1968 do 1972 godine, Rimski klub je postao definisano telo naucnika, 
zastupnika "nove nauke", globalista, planera buducnosti i internacionali- 
sta svih mogucih usmerenja. Peceijeva knjiga "Ljudski kvalitet" je defi- 
nisala doktrinu, koju je kasnije prihvatilo i politicko krilo NATO pakta. 
Osnovna ideja Peceija je da se zaustavi "manija rasta", ili kako doslov- 
no kaze, "nekontrolisani rast covecanstva, energetska kriza, stvarni ili 
potencijalni gubitak resursa, degradacija zivotne sredine, sirenje nukle- 
arne energije i povezane posledice". 

Rimski klub i njegovi finansijeri su visoko organizovana tela, koja 
rade direktno za NATO pakt. Vecina visokih funkcionera Rimskog klu- 
ba pre toga je radila za NATO. Rimski klub je formulisao sve politi- 
cke funkcije i principe NATO pakta. Kao jedna od najvaznijih grana za 
formulisanje spoljnopolitickih stavova Komiteta 300 (drugu cine bilder- 
bergovci), Rimski klub je nastao od clanova Morgentau grupe, sa ciljem 
ubrzavanja inicijative za stvaranje svetske vlade. Zadatak Rimskog klu- 
ba je da stvori i prosiri ideje postindustrijskog doba u Americi, i sprove- 
de citav niz programa kontrakulture, kao sto su droga, rok muzika, seks, 
hedonizam, satanizam i navodni pokreti za zastitu prirode. Zato nije 
cudno da se u upravnom odboru Rimskog kluba nalaze mnogi strucnjaci 
za primenjenu socijalnu psihologiju sa "Tavistok" instituta, "Stanford- 
skog instituta za istrazivanje" i "Instituta za socijalne odnose", kao i 
citav niz strucnjaka i savetnika. Njihov cilj je da se ove ideje usvoje, 

156 



Rimski klub 

pa cak i da NATO pakt usvoji doktrinu Zavere Vodolije. U jednom ra- 
zgovoru, Pecei je generalu Aleksandru Hejgu izneo sustinu svog vero- 
vanja, rekavsi da se oseca kao reinkarnirani Adam Vajshaupt. Mozda je 
Pecei ideolog savremenih iluminata, ali ono sto je sigumo je da je njego- 
vo tridesetogodisnje delovanje na celu Ekonomskog saveta "Atlantskog 
instituta" bilo kljucno u formulisanju NATO strategije i njenog prela- 
ska sa lokalnog, evropskog, na globalni plan. Rimski klub nije organiza- 
cija savetodavnog tipa koju cine naucnici, kako bi se to dalo zakljuciti 
na osnovu njenog preteznog sastava. Ona je prava, konspirativna organi- 
zacija, koja ima konkretna zaduzenja da izaziva i upravlja ekonomskim 
recesijama i potresima. To je samo deo taktike na globalnom planu, za 
ozbiljnije poremecaje koji se pripremaju u skladu sa planovima Komi- 
teta 300. Rimski klub ima rasirenu mrezu ne samo instituta i naucnika. 
vec deluje i kao "drzava u drzavi". Ima svoju obavestajnu sluzbu, a ko- 
risti rad Interpola i Mosada, kao i nekadasnjeg KGB-a, zahvaljujuci ve- 
likim ekonomskim projektima sa SSSR-om, koje je zapoceo Anjeli. 

Od svog osnivanja, Rimski klub ima za jedan od osnovnih ciljeva, 
rusenje ustavnog poretka Italije, u sprezi sa svim nadnacionalnim svet- 
skim centrima moci. U Italiji je imao pomoc laznih masona iz Loze P2 
i Crvenih brigada, ciji teroristi su uzivali zastitu nekih od najmocni- 
jih italijanskih porodica i koristili njihov novae, uticaj i njihove kuce za 
sakrivanje. Rimski klub je umesan u ubistvo italijanskog premijera Alda 
Mora, koga su kidnapovale Crvene brigade 1978 godine, zbog njego- 
vog opiranja "nultoj stopi rasta", predvidenoj za Italiju i druge industrij- 
ske zeralje. Ovaj koncept stvoren je u Komitetu 300, a egzekutori su 
Rimski klub, kao neka vrsta ministarstva spoljnih poslova, i "Kraljevski 
institut za medunarodne odnose" (RHA). Covek koji je direktno pretio 
Aldu Moru, da prihvati odluke Rimskog klnba, bio je Henri Kisindzer, 
o cemu je 1982 godine svedocio bliski Morov saradnik, Gorado Gvrco- 
ni. Naravno, ono Sto je bila senzacija u italijanskim novinama, nije bila 
senzacija za velike Sampione demokratije, americke novine, kao sto su 
"Vasington Post" ili "Njujork Tajms", koje o Gverconiju nisu objavili ni 
rec. Ubistvom Alda Mora, od strane teroristicke grupe koju je kontroli- 
sala paramasonska loza P2, Italija je postala eksperimentalno podrucje, 
kako bi se videlo kojom brzinom se moze izazvati haos i politicka kriza 
u zemlji. Sem toga, Italija je sediste Katolicke crkve, koju treba unistiti 
zajedno sa svim velikim religijama. Takode, tu zive neke od najmocnijih 
oligarhijskih porodica, koje pripadaju Crnom plemstvu. Italija je zemlja 

157 



Dosije Omega 

ulaza droge iz Irana i Libana u Evropu, sto je najvazniji trgovinski arti- 
kal Komiteta 300. Aktivnu ulogu u likvidaciji Mora i ispunjenju plano- 
va Komiteta 300 odigrao je tadasnji americki ambasador u Rimu, Ricard 
Gardner, koji je blisko saradivao sa Betinom Kraksijem, znacajnim cla- 
nom Rimskog kluba i NATO pakta. Kraksi je, kao premijer, uspeo da 
nanese prve ozbiljne udarce strukturi Katolicke crkve u Italiji, inauguri- 
suci zakon o razvodu i abortusu, sto je izazvalo dalekosezne posledice, 
ne samo na planu religije. U junu i julu 1982 godine, Eleonora, supru- 
ga Alda Mora, posvedocila je na sudu da su i njoj pretili smrcu. Nje- 
nom muzu je pretila "politicka licnost iz vrhova Sjedinjenih Drzava", 
koja je doslovce rekla: 

"Hi cete prestati sa sprovodenjem svoje politicke linije, ili cete za 
to debelo platiti." 

Rimski klub, radeci po instrukcijama Komiteta 300, stoji iza ka- 
znjavanja pakistanskog predsednika, generala Zia Ul Haka, zbog upli- 
tanja u rat u Avganistanu. Avion predsednika Ul Haka, u kome se 
nalazila i delegacija vojne obavestajne sluzbe SAD-a, na Celu sa brigad- 
nim generalom Herbertom Vasomom, oboren je raketom. Kisindzer i 
Rimski klub su krivi za smrt i prethodnog predsednika Pakistana. Ali 
Buta. U beleskama prokrijumcarenim iz zatvora, Buto je zapisao da mu 
je Kisindzer ostro pretio: 

"Napravicu od vas uzasan primer, ako budete nastavili sa svojom 
politikom uzdizanja zemlje." 

I pored upozorenja, Buto je napravio gresku, koju Rimski klub nije 
mogao da mu oprosti. Hteo je da od Pakistana stvori nuklearnu silu. 
To je bila pretnja za Izrael i njegovu ulogu kontrolora Bliskog Istoka. 
Drzavni udar i kasniju likvidaciju Ali Buta, izveo je Zia Ul Hak, clan "Sa- 
veta za medunarodne odnose", jos jedne jake organizacije Novog svet- 
skog poretka. Zainteresovanost Rimskog kluba za nuklearni program 
Pakistana, imalo je jedan vrlo bitan razlog. Rimski klub je promoter zasti- 
te prirode, "zelenih" i drugih pokreta, koji stite svet od nukleame energije. 
Klub je decenijama finansirao ovakve organizacije sirom sveta. Medu- 
tim, razlozi su mnogo prozaicniji, a briga za covecanstvo cisto licemer- 
je. Ako zemlje Treceg sveta dodu do izvora jeftine energije, to ce ojacati 
njihovu nezavisnost i izlazak iz kandzi "Medunarodnog monetarnog 

158 



Rimski klub 

fonda", sto bi bilo katastrofalno za planove Rimskog khtba i Komiteta 
300. Siromasni moraju da ostanu siromasni, kako bi bili izvor izrablji- 
vanja u korist "razvijenih" zemalja. Specijalizovani instituti Rimskog 
kluba u stanju su da dobiju i urade razvojne projekte najviseg nivoa, a to 
je upravo ono sto zele, kako bi kroz njih plasirali svoje ideje. Jedan od 
karakteristicnih primera je projekat koji je NASA narucila od "Tavistok" 
instituta, da se utvrdi kako ce svemirski program uticati na americko 
javno mnjenje. "Tavistok" je projekat delegirao dalje, "Stanfordskom in- 
stitutu za istrazivanje" i "Rand korporaciji". Istrazivanje je pokazalo da 
svemirski program NASA izuzetno povoljno utice na siroke slojeve sta- 
novnistva, pocev od predavanja na univerzitetima i skolama, do sirenja 
interesovanja za razne oblasti nauke, kroz novine, knjige, film i televizi- 
ju. Preporuceno je da se zaustavi dalji NASA program. Rimski klub je 
odmah reagovao. U Dovilu, u Francuskoj, organizovana je konferenci- 
ja, na kojoj su i zvanicnici NATO-a imali svoju ulogu, sa ciljem da se za- 
ustavi tehnoloski i industrijski progres SAD-a! U to vreme se pojavila 
knjiga Zbignjeva Bzezinskog, "Tehnotronska era", i nova knjiga Aurelija 
Peceija, "Provalija pred nama". Pecei ponovo insistira na (nedokazanoj) 
postavci da ce u buducnosti doci do haosa, ukoliko svetom ne vlada 
jedna svetska vlada, Takode je i ovom prilikom bio protiv nacionalne 
drzave, tvrdeci da njihovo postojanje deluje destruktivno na razvoj ljud- 
skog roda. Umesto toga, ponudio je "kolektivnu odgovornost". U mno- 
gim svojim govorima i javnira nastupima, Pecei je insistirao na tezi da 
je "nacionalizam kao kancer u coveku". Njegov saradnik i istomisljenik, 
Ervin Laslo, autor je jednog od kljucnih dokumenata Rimskog kluba, 
nazvanog "Ciljevi covecanstva", u kome su kljucne teze napad na indu- 
strijsku ekspanziju i porast stanovnistva. Clan Rimskog kluba, Harland 
Klivlend, autor je izvestaja, kojeg kao da je pisao Adolf Hitler, u vezi 
resenja "jevrejskog pitanja". Klivlend predlaze da zemlje Treceg sveta, 
same izmedu sebe, odluce Cije stanovnistvo treba smanjiti. Jedan od pri- 
menjenih recepata Komiteta 300 je da se stanovnistvo podsaharskog 
regiona namerno, izgladnjivanjem, desetkuje. Ovakvoj "politickoj teori- 
ji" nije potreban komentar. Sustina je u oduzimanju prirodnih resursa 
"nesposobnim nacijama" i uskracivanje mogucnosti zemljama Treceg sve- 
ta, da razvijaju poljoprivredu i industriju. Ukoliko ne prihvate koncept 
"globalnog planiranja", koji ne ide u korist tih drzava, onda ce potonu- 
ti u spolja izazvanu krizu i haos. Ovaj koncept je dosledno primenjen u 
arapsko-izraelskom ratu, 1973 godine, kako bi se ostro istakla opasnost 

159 



Dosije Omega 

da svetskim resursima nafte ne mogu upravljati te zemlje, vec global- 
ni kontrolori. Naravno, ovaj kontrolor je Komitet 300, koji svoje delo- 
vanje pravda navodnom zabrinutoscu za ugrozenost resursa i sigumost 
sveta. Kakav cinizam. Potpuno je u skladu sa njihovora osnovnom poli- 
tickom doktrinom, po kojoj tajno izazivaju konflikte, a onda ih javno 
resavaju u sopstvenu korist. 

Komitet 300 je naredio Rimskom klubu da iskoristi poljski naciona- 
lizam, kako bi generisao ekonomsku krizu, koja ce dovesti do politicke 
destabilizacije zemlje. Solidarnost je tvorevina Zbignjeva Bzezinskog. 
On je izabrao ime za "radnicki sindikat", kao sto je izabrao i njegove 
aktiviste i organizatore. Solidarnost nije radnicki pokret, iako je delo- 
vanje zapocelo u brodogradilistu u Gdanjsku. To je politicka organi- 
zacija, pomagana iz inostranstva, da dovede do politickih promena u 
Poljskoj. Vecina voda Solidamosti su potomci Jevreja boljsevika iz 
Odese. Poznati su kao agresivni antikomunisti. Pomoc iz inostranstva 
podrazumevala je i "savetnicku" ulogu Dzefrija Saksa, cije reforme ce 
Poljsku pretvoriti u ekonomskog roba SAD-a. Ono sto ce SAD ciniti u 
buducnosti, izlozeno je u knjizi Zbignjeva Bzezinskog, "Tehnotronska 
era", koju je napisao za potrebe Rimskog kluba. Bez uvijanja, on iznosi 
osnovnu tezu da Amerika ulazi u eru koja ne lici na nista sto joj je 
prethodilo. To je tehnotronska era, koja lako moze postati diktatura. 
Po oceni Bzezinskog, americko drustvo je sada u "informatickoj re- 
voluciji, cije je teziste na zabavi, spektaklima za gledaoce (zasiceno 
televizijskim pokrivanjem sportskih dogadaja), koji postaju opijum za 
besciljnu masu". Nekada je religija bila opijum za mase. Danas je to 
zabava, sport, seks, muzika i droge. Bzezinski predvida: 

"Uskoro ce biti moguce ostvariti skoro potpunu kontrolu nad svakim 
gradaninom i otvarati dosijea, koja ce sadrzati i najlicnije detalje o zdra- 
viju i ponasanju svakog gradanina. Ovi dosijei ce stajati na raspolaganju 
viastima. Vlast ce prelaziti u ruke onih koji budu kontrolisali informa- 
cije. Po.stojece institucije bice dopunjene institucijama za upravljanje 
pretkriznim situacijama, ciji ce zadatak biti da unapred indentifikuju 
moguce drustvene krize i razviju programe koji ce se sa njima suociti." 

Iz ovog koncepta je kasnije razvijena FEMA. Ne treba zaboraviti da 
je Bzezinski jedan od vodecih clanova Rimskog kluba, Komiteta 300, clan 
"Saveta za medunarodne odnose" i pripadnik poljskog Crnog plemstva. 

160 



Rimski klub 

Rimski klub se posebno angazovao na sprovodenju politike Komi- 
teta 300 u Juznoj Americi. U prvom redu je to bio gradanski rat u Sal- 
vadoru. za koji je razraden plan, po kome je to trebalo da bude novi tri- 
desetogodisnji rat. Plan je nosio bezazleno ime, "Andski plan", a za njego- 
vo sprovodenje bio je nadlezan Henri Kisindzer. Polarizacija Severne i 
Juzne Amerike bio je plan Komiteta 300. Kisindzer je bio izvrsilac, a 
jedan drugi clan Komiteta, Vili Brant, nemacki kancelar i predsednik So- 
cijalisticke intemacionale, bio je glavni koordinator i finansijer rata u Sal- 
vadoru. Njegov Sticenik, koji je na politicku scenu stupio kao posrednik 
u ime Rimskog kluba, bio je Felipe Gonzales, kasniji predsednik vlade 
Spanije. Dalje rastakanje Juzne Amerike takode je sproveo Komitet 300. 
Ova organizacija podstakla je rat oko Foklandskih ostrva, izmedu Ar- 
gentine i Velike Britanijc, pracen smenom vlasti u Argentini, ekonom- 
skim haosom i politickim potresima. Plan je razraden u Kisindzerovoj 
firmi "Kisindzer Asosijcjts", pod vodstvom iskusnog lorda Karingtona, 
jednog od clanova iz samog vrha Komiteta 300. Foklandski rat prouzro- 
kovao je stetu i drugim zemljama Juzne Amerike, u prvom redu Meksiku. 
Argentina i Meksiko su saradivali na atomskom programu, a Meksiko 
je imao vrlo ambiciozne razvojne planove. bazirane na jeftinoj atomskoj 
energiji. Rimski klub je u periodu od 1986 do 1991 godine, uspeo da 
zaustavi izvoz nukleamc tehnologije zemljama u razvoju, izuzimajuei 
Izrael, sa opravdanjem da je to ekoloski opasna tehnologija. To je nane- 
lo stetu mnogim zemljama. Sto se tice Meksika, ostvaren je strateski 
cilj da ova zemlja ostane siromasni izvor radne snage, koja toboze ile- 
galno radi u Americi, kao i da se iskoriste rezerve nafte koju Meksiko 
ima, sto je osnovni cilj naftaskog lobija u senci Rimskog kluba. 

Od stotina naucnika u SAD-u, koji rade pod kontrolom Rimskog 
kluba, ime Bernarda Levina nije na listi poznatih i slavnih. Ali on je 
izuzetno vazan, kao tvorac planova, kojima su ruseni rezimi u Iranu, 
Filipinima, Juznoj Africi, Nikaragvi i Juznoj Koreji. Silazak sa vlasti 
iranskog saha Pahlavija isao je po planu, koji su razradili Bernard Levin 
i Ricard Falk, a supervizor je bio Robert Anderson iz "Aspen institu- 
ta". Levin je autor knjige "Vremenske perspektive i moral", koju je 
pisao za potrebe Rimskog kluba. U knjizi razmatra nacine slamanja mo 
rala nacija i pojedinaca. 

"Jedna od gtavnih tehnika za slamanje morala, kroz strategiju terora, 
sadrzi se u sledecoj taktici: drzati osobu u neznanju oko toga gde je i 

161 



Dosije Omega 

sta moze da ocekuje. Uz to, ako ceste oscilacije izmedu ostrih disciplin- 
skih mera i obecanja o dobrom tretmanu, zajedno sa sirenjem kontra- 
diktornih vesti, cine strukturu situacije nejasnom, tada pojedinac prestaje 
da shvata da li neki plan vodi ka cilju ili ne. Pod ovim uslovima, cak 
i oni pojedinci koji imaju jasne ciljeve i spremni su na rizike, ostaju 
paralizovani jakim unutrasnjim konfliktom oko toga sta da urade." 

Demoralizacija ima za cilj prihvatanje ponudenih resenja, bez obzi- 
ra kakva su. Tada se obicno prihvataju resenja koja nudi "autoritet". ili 
"harizma". Ovaj princip najcesce primenjuju navodni spasioci nacije, 
lazne mesije i oni koji znaju bolje od drugih sta je dobro za njih. Ho- 
meini je godinama pripreman od strane MI6 (britanske obavestajne slu- 
zbe) u Parizu, kako bi se pojavio kao spasilac i harizmatski voda. Boris 
Jelcin je iz slicne skole. Rimski klub je vodio karapanju protiv hris- 
canskih crkava, stvarajuci u njihovim redovima fundamentaliste i televi- 
zijske propovednike, koji su se uspesno borili za cionisticki Izrael. Kada 
je pocela agresija na Irak, po svom karakteru genocidna, svi mediji u 
Americi su preplavljeni emisijama koje su opravdavale "pravedan 
hriscanski rat protiv Iraka". Propovednik Bil Graham se molio zajedno 
sa predsednikom Dzordzom Busom, neposredno pre nego sto su "to- 
mahavci" i avioni poleteli na Irak. Ovo licemerno hriscanstvo pokazu- 
je samo koliko ga malo ima u srcima onih, koji salju smrt drugima. 
Pokazuje i generalno stanje duha u Araerici, u kojoj je Rimski klub 
uspesno sproveo svoje ciljeve. Kljucni covek Rimskog kluba u Americi 
je senator Klejbom Pel. Tu su jos i Frenk M. Poter, predsednik senat- 
skog potkomiteta energije, Volter A. Han iz kongresne sluzbe za istrazi- 
vanje, En Cetam i Daglas Ros, ugledni ekonomisti. Mnogi clanovi Rimskog 
kluba su u isto vreme clanovi i drugih institucija i drustava. Ovde cu 
navesti samo neke, a njihova imena cemo sretati u vise navrata: Dejvid 
Rokfeler iz "Cejz Menhetn banke"; Gabrijel Hejg iz "Hanover Trast 
banke"; Milton Kac iz "Fordove fondacije"; Vili Brant, predsednik Soci- 
jalisticke.internacionale, agent KGB-a i clan Komiteta 300; Irving Blu- 
stoun, predsednik Izvrsnog odbora "Sindikata radnika autoindustrije"; 
Rasel Trejn, pretsednik americkog ogranka Rimskog kluba i "Svetskog 
fonda prirode" princa Filipa, supruga engleske kraljice; Elizabet Midzli, 
producent "CBS"-a; B. R. Giford, direktor "Rasel Sejdz fondacije"; 
Gvido Goldman sa "Aspenovog instituta"; Averil Hariman (sada pokoj- 
ni), izuzetno cenjeni clan Komiteta 300, direktna veza Komiteta sa 

162 



Rimski klub 

Kremljom i Belom kucom, ciju poziciju je nasledio Kisindzer; Jozef 
Retinger, jedan od tvoraca Bilderberskog kluba, njegov organizator i 
spiritus movens, inace jezuita i mason trideset i treceg stepena. Tu je i 
Ketrin Graham, vlasnica "Vasington Posta"; Pol G. Hofman iz "Njujor- 
skog zivotnog osiguranja", jednog od najvecih americkih osiguravajucih 
drustava; i ved spomenuti americki ambasador u Italiji, Ricard Gardner, 
ozenjen u jednoj od najstarijih porodica Crnog plemstva Venecije, sto 
mu je odmah otvorilo vrata Bele Kuce. Rimski klub takode upravlja i 
stotinom casopisa sirom sveta. Stoji iza, ili pomaze, nebrojene institute, 
kao sto to radi i "Tavistok" institut, kako bi kroz njihov rad formirao 
javno mnjenje u vezi odredenih pitanja. Najpoznatiji od ovih instituta 
su "Huverov institut" i "Heritidz fondacija". 

Jedan od osnivaca Rimskog klttba, Aurelio Pecei, u svojoj knjizi "Bez- 
dan pred nama", razotkriva pravo lice Riraskog kluba, zapravo Komiteta 
300. U knjizi citira reci Feliksa Derzinskog, osnivaca i prvog sefa Ceke, 
koje je ovaj izrekao u razgovoru sa Sidnijem Rejlijem. Rejli je bio 
agent MI6 u Rusiji, za vreme Oktobarske revolucije. Tamo je u ime 
Komiteta 300 bio pomocnik Lenjinu i Trockom. Feliks Derzinski kaze: 

"Za mene ljudi nisu nista drugo nego mozak na jednoj strani, a 
fabrika govana na drugoj." 

Potpuno odsustvo postovanja preraa ljudskom bicu rezultiralo je ra- 
sistickim, genocidnim i brutalnim "teorijama" maltuzijanskog tipa, koje 
streme ka jednoj svetskoj vladi i kroz nju ka neogranicenoj vlasti nad 
svetskim resursima i stanovnistvom. Elaborirajuci toboznji strah od pro- 
pasti covecanstva, ako se ono ne prikloni "Atlantskoj alijansi" (svetskoj 
vladi), Pecei i Rimski klub su predvideli sukob vojno-naucnotehno- 
loskog korapleksa u Sovjetskom Savezu i Zapada. Ideja je bila da se 
zemljama Varsavskog pakta ponudi priblizavanje Zapadu i svetskoj vladi. 
Rusija i njeni unutrasnji problemi, koji su rezultirali odvajanjem jednog 
broja republika, predvideni su u Peceijevoj knjizi. Planovi, koje je Komi- 
tet 300 imao u vezi slabljenja Rusije, sada su ostvareni. Komitet se na- 
lazi na poziciji daljeg delovanja, u kome ce dogadaji poprimiti ubrzani 
tok. Dok je Boris Jelcin bio na vlasti, doneto je vise dekreta iz arsena- 
la Komiteta 300, kako bi se video njihov prijem u javnosti. Nadara se 
da ce taj trend biti zaustavljen sa dolaskom novog predsednika Putina. 



163 



Bilderberg 



Ideja Bilderberg sastanaka ima korene u pedesetim godinama veka. 
Nju je proizvela promena na medunarodnoj politickoj i ekonomskoj sce- 
ni posle Drugog svetskog rata. Zapadnom svetu je trebao nov koncept 
i udruzivanje snaga pred nadolazecom komunistickom pretnjom sa 
Istoka. Jedan od onih koji su shvatili potrebu za definisanjem novih pra- 
vaca bio je Jozef Retinger. Jedno od Retingerovih priznatih dostignuca 
bilo je osnivanje Evropskog pokreta, koje je vodilo do osnivanja Saveta 
Evrope, 1949 godine. Sa sedistem u Strazburu, izvrsni komitet Saveta 
bio je Retingerova prva platforma sa koje je lansirao svoje ekspanzio- 
nisticke ideje. Jos od vremena studentskih dana na Sorboni, Retinger je 
verovao u vece jedinstvo Evrope, u vojnim i u ekonomskim okvirima. 
U to vreme je pristupio jezuitskom redu i ozbiljno se posvetio ispu- 
njenju svojih zivotnih ambicija, nametnutih ovim okvirima. Predlozio je 
francuskom pretsedniku vlade, Zorzu Klemansou, plan za ujedinjenje 
Istocne Evrope, koji je podrazumevao spajanje Austrije, Madarske i Polj- 
ske, kao tripartitne monarhije pod vodstvom jezuitskog reda. Klemanso 
nije verovao u plan, koji svoju inspiraciju vuce iz Vatikana. Bez ra- 
zmisljanja je odbio Retingerovu ideju. Ovaj plan je Retingeru doneo eti- 
ketu agenta Vatikana, koja ga je pratila do kraja zivota. 

U Drugom svetskom ratu, Retinger je aktivno ucestvovao kao poli- 
ticki savetnik generala Sikorskog, a radio je za poljsku vladu u egzilu, 
koja se nalazila u Londonu. Iako je imao pedeset i osam godina, prija- 
vio se za akciju komandosa i padobranom skakao u okolinu Varsave. 
Zbog ovako hrabre i uspesne karijere, pedesetih godina bio je u stanju 
da kontaktira sa brojnim visokim vojnim i politickim licnostima. Njegov 
cilj bio je ujedinjenje sveta, pod kontrolom nadnacionalnih mocnih 
organizacija. Mislio je da ce takve organizacije biti imune na kratko- 
trajne ideoloske konflikte koji izbijaju izmedu vlada. Verovao je da ove 
razlike moze dovesti u sklad, od strane mocnih multinacionalnih orga- 
nizacija, koje ce diktirati i primenjivati mocne ekonomske i vojne mere, 
stvarajuci tako jedinstvo i veze izmedu zemalja. Znajuci da se kontrola 
nad svetskim zbivanjima ne moze ostvariti bez SAD-a, poceo je kampanju 

164 



Bilderberg 

za stvaranje "Atlantske zajednice". Tako ce razvoj Evrope postati vazan 
politicki cilj za americke politicare, sto ce ih izvuci iz njihove politicke 
izolacije. Pazljivo osmisljavajuci svoje poteze, Retinger je za ovo zain- 
teresovao svog bliskog i modnog prijatelja, princa Bernarda, supruga 
holandske kraljice Julijane. Princ je zauzimao vazno mesto u naftnoj 
kompaniji "SeJ oil", kao i u mocnoj svetskoj firmi "Sosijete Zeneral de 
Belzik". U toku 1952 godine, Retinger je predlozio Bernardu odrzava- 
nje tajne konferencije, na kojoj ce ucestvovati lideri zemalja NATO 
pakta, koji ce u otvorenoj i iskrenoj diskusiji razmatrati medunarodne 
odnose iza zatvorenih vrata, bez prisustva medija. Na sastanku ce svaki 
ucesnik slobodno iznositi svoje misljenje, sa ciljem razvijanja ideje 
"Atlantske zajednice". Ideja je prihvacena sa odusevljenjem i princ Ber- 
nard se odmah angazovao da obezbedi podrsku u Americi. Princ Ber- 
nard je roden 1911 godine, u neraackoj porodici Lup-Bisterfeld. Kasnije 
je radio u odelenju "NW7", koje se bavilo obavestajnim radom za "I. 
G. Farben". Ozenio se holandskom princezom Julijanom, 1937 godine, 
a kada je poceo rat, holandska vlada je izbegla u Britaniju. Tako se 
ovaj bivsi nemacki SS oficir i spijun, nasao na odgovomoj funkciji u 
komandi saveznickih snaga. Posle rata radio je u naftnoj industriji, jer 
je bio glavni akcionar "Sela", sa lordom Viktorom Rotsildom. Prvi sa- 
stanak, kome je predsedavao princ Bernard, odrzan je u "Bilderberg" 
hotelu,'u Osterbeku, Holandija, od 29-og do 31 maja 1954 godine. 
Ucesnici su bili eminentne licnosti iz sveta industrije, politike, obrazova- 
nja i medija, svi oni koji na neki nacin mogu da doprinesu unapredenju 
ciljeva Bilderberga. Svi ucesnici su predstavljaju sebe, a ne institucije 
na cijem se celu nalaze tog trenutka. Od pocetka, osnivaci su predvideli 
da se ucesnicima ne namecu stroga proceduralna pravila u funkcionisan- 
ju sastanaka. Ulazu se ozbiljni napori da sastanci budu opusteni,"u ne- 
formalnoj atmosferi, podsticajnoj za slobodne i iskrene diskusije. For- 
malno, bilderbergovci nisu telo koje je tvorac neke politike. Ne donose 
nikakve zakljucke na svojim godisnjim sastancima. Nema glasanja i ne 
sastavljaju se rezolucije na kraju sastanka. Sastanci su strogo zatvorenog 
tipa, a u njima ucestvuju iskljucivo oni koji su pozvani. Zbog toga su 
mere obezbedenja izuzetne, a njih ispunjava zemlja domacin, kako bi 
se ucesnicima garantovala potpuna licna sigurnost i omogucilo im se 
da sastanke odrze efikasno i u miru. Sastancima prisustvuje oko stot- 
nu i petnaest ucesnika, koji posle upoznavanja nastavljaju kontakte i 
posle zavrsetka sastanka, bez obzira da li ce biti ucesnici sledeceg. Od 

165 



Dosije Omega 

stotinu i petnaest ucesnika, osamdeset su iz Zapadne Evrope, a ostatak 
iz Seveme Amerike. Jedna trecina pozvanih su iz sfere politike, a ostali 
su iz privrede, finansija, obrazovanja i komunikacija. Ucesnike na sasta- 
nak Bilderberga poziva Predsedavajuci, posle konsultacija i preporuka 
od strane Izvrsnog komiteta, Savetnicke grupe i pocasnih generalnih se- 
kretara. Troskovi godisnjih sastanaka su u odgovomosti clanova Izvrsnog 
komiteta zemlje domacina. Svi ostali troskovi delovanja Bilderberga 
pokrivaju se privatnim donacijama. Izvestaji sa sastanaka, ukoliko se 
prave, iskljucivo su za intemu upotrebu. Teme njihovih konferencija se 
misteriozno nadu na dnevnom redu drugih medunarodnih foruma, koji 
te teme razmatraju u okviru svojih redovnih aktivnosti. Koliko je tesko 
prodreti kroz koprenu tajnosti Bilderberga, neka posluzi slucaj britan- 
skog ministra odbrane, lorda Dzordza Robertsona, sada generalnog sekre- 
tara NATO-a. Na sednici britanskog Parlamenta, 10 jula 1998 godine, 
poslanik Konzervativne partije, Kristofer Gil postavio je pitanje: 

"Neka nam ministar odbrane objasni, koja prevozna sredstva je 
koristio, da bi prisustvovao sastanku Bilderberga u Turnberiju, i koliki 
su bili troskovi, na teret javnih rashoda." 

Dzordz Robertson je odgovorio: 

"Odleteo sam u petak, 14 maja, sluzbenim avionom RAF-a, u drustvu 
generalnog sekretara NATO-a, gospodina Solane. Vratio sam se sledeceg 
dana, vojnim helikopterom., zbog sluzbenih obaveza. Procenjena visina 
mojih troskova za ova dva leta je tri hiljade i osamstocetrdeset funti." 

Opozicioni clanovi Parlamenta nisu ga ostavili na mini. Na zase- 
danju Parlamenta, 20 jula, poslanik Liberalno-demokratske partije, Pol 
Kic, postavio je pitanje: 

"Neka sekretar odbrane da izjavu o svom prisustvu na konferenci- 
ji Bilderberga 14-og i 15-og maja." 

Robertsonov odgovor je bio stur: 

"Prisustvovao sam delu konferencije Bilderberga u Ajersajru, u 
maju mesecu, kako bih ucestvovao u diskusijama koje su se ticale obla- 
sti, koja spada u moje ministarske odgovomosti." 

166 



Bilderberg 

Tada se umesao i vec spomenuti Gil: 

"Neka ministar odbrane da spisak glavnih tema, o kojima se razgo- 
varalo na konferenciji, i neka pismeno prilozi dnevni red i zapisnik sa- 
stanka u Biblioteci." 

Robertson je hladno odgovorio: 

"Nemam nikakvih ministarskih obaveza da vam dam dnevni red, ili 
zapisnik sastanka Bilderberga, kome sam prisustvovao u maju mesecu 
ove godine." 

Naravno da tajni modus operandi Bilderberga izaziva podozrenje 
javnosti, koja ima pravo da zna u cije ime se tu daju razni predlozi, ko 
kasnije prosleduje te predloge drugima i zasto. Dokle god elitne grupe, 
kao sto je ova, namerno i arogantno izdizu sebe iznad domasaja javne 
kontrole, dotle ee postojati i tajni uticaj koji ove organizacije ostvaruju. 
Da bi ublazili javne kritike, bilderbergovci o sebi govore kao o nefor- 
malnoj grupi zamisljenoj da unapredi "bolje razumevanje snaga i tren- 
dova, koji uticu na zapadne zemlje". Urednik londonskog "Obzervera", Vil 
Haton, koji je pnsustvovao sastanku Bilderbergera 1977 godine, kaze: 

"Tu se ne donose odluke. Sve je samo razgovor, ponekad banalan 
i trivijalan. Ali konsenzus koji se tu postigne je pozadina na osnovu 
koje se u svetu uspostavlja politika." 

Pristalice teorije zavere nisu u dilemi da Bilderberg grupa, u zajed- 
nici sa srodnim organizacijama, Trilateralnom komisijom i "Savetom za 
medunarodne odnose", bitno utice na situaciju u svetu, koriscenjem 
indirektnih politickih sredstava. Retingerov prevashodni cilj, prilikom 
stvaranja Bilderberga, imao je mnogo vaznije aspekte, nego sto je 
neformalno okupljanje svetske elite. Njegov cilj bio je da one svetske 
politicare, nesvesne novih trendova razvoja hladnog rata, kroz politiku 
usmeravanja prosvetli u formi diskretnog diskusionog tela. Na prvom 
sastanku bio je uocljiv ideoloski razlaz, ostro razdvajanje americkih i 
evropskih ucesnika. Makartizam je u Americi bio na vrhuncu, a evrop- 
ski ucesnici, obmanuti Makartijevom propagandom, videli su u Americi 
jasan zaokret ka ultradesnicarskoj drzavi fasistickog tipa. Secanje na 
Drugi svetski rat jos je bilo sveze i ovaj koncept im je bio odbojan. C. 

167 



Dosije Omega 

D. Dzonson, inace clan "Saveta za medunarodne odnose", pokusao je 
da povrati poverenje delegata izjavom: 

"Bez obzira da li Makarti umre od metka, ili bude eliminisan na 
tradicionalan americki nacin oslobadanja od 'plikova' na telu polltike, 
proricem da ce do vremena naseg sledeceg sastanka nestati sa 
americke scene." 

Da li je uspeo da ih umiri nije poznato, ali odrzavanje sastanaka 
se nastavilo. Koncept Bilderberga nije bio nov. Mada su slicne grupe 
postojale. ni jedna nije privukla toliko paznje i postala globalni mit, kao 
Bilderberg. Grupa koju sam spomenuo, Bohemijan Grouv, osnovana 1872 
godine u San Francisku, igrala je znacajnu ulogu u oblikovanju ameri- 
cke vojne doktrine posle Drugog svetskog rata. Tu je doneta odluka da 
se sprovede projekat Menhetn (proizvodnja atomske bombe). Tu je Aj- 
zenhauer izabran za republickog kandidata, na predsednickim izborima 
1952 godine. "Fondacija Dicli" osnovana je 1953 godine, sa slicnim cilje- 
vima. Nalazi se u Dicli parku, blizu Oksforda, u zamku iz sesnaestog 
veka, ciji je vlasnik erl Licfild. Izvrsni komitet Bilderberga ccsto drzi 
svoje mesecne sastankc u sedistu ibndacijc. "Fondacija Dicli" je kreaci- 
ja Novog svetskog poretka i blisko saraduje sa "Tavistok institutom za 
ljudske odnose", koji je centar za proucavanje manipulacije masama. 

Radom Bilderberga upravlja Predsedavajuci. U prve dvadeset i dve 
godine postojanja grupe, to je bio princ Bernard. Zamenio ga je lord 
Houm od Hirsela, bivsi britanski preraijer. On je na zasedanju, 1980 go- 
dine, mesto Predsedavajuceg ustupio Valteru Selu, bivsem nemackom 
predsedniku. Sel je podneo ostavku 1985 godine, a njega je zamenio 
lord Rol od Ipsdena, direktor "S. G. Varburg Grup". Na konferenciji 
1989 godine, lord Rol je mesto Predsedavajuceg ustupio lordu Karing- 
tonu, bivsem britanskom ministru, generalnom sekretam NATO-a, clanu 
Komiteta 300 i predsedniku "Kraljevskog instituta za medunarodne. od- 
nose", koji i danas predsedava konferencijama. 

Piter Rupert Karington dolazi iz porodice koja se bavila bankar- 
stvom. Bio je u upravi "Hambros banke", koja je umesana u finansij- 
ski skandal Mikele Sindone i zloglasne loze P2, u Italiji. Karington je 
bio na direktorskim funkcijama u citavom nizu poznatih svetskih kom- 
panija, kao sto su "Rio Tinto Cink", "Berklis Benk", "Kadburi Sveps", 
"Amalgamejted Metal", "Britis Metal" i "Kristis". Bio je i predsednik 

168 



Bilderberg 

"Australian Nju Ziland Benk". Blizak sa Karingtonovima je Lajonel 
Rotsild, koji je cest gost u njihovoj kuci u Vajtholu. Dve porodice su 
povezane preko braka petog erla Rouzberija i Hane Rotsild, Mejerove 
cerke, 1878 godine. U izvrsnom komitetu Bilderberga, clan je bio i stalni 
ucesnik konferencija, Konrad Blek. Blek je jedan od najbogatijih kana- 
dana. izdavacki magnat, vlasnik "Holinger grupe". u kojoj su, izmedu 
ostalog, londonski "Dejli Telegraf, "Jemsalim Post" i jos oko sest sto- 
tina drugih listova. U upravnom odboru "Holinger grupe" sede lord Ka- 
rington, Henri Kisindzer i ser Evelin de Rotsild. "Holinger grupa" se zvala 
pre toga "Argus korporejsn", a "Argus" je nikao iz firme koju je napravi- 
la britanska obavestajna sluzba. Tu prvu firmu su vodili Edvard Planket 
Tejlor i Konradov otac, Dzordz Montegju Blek. Ova firma je trgovala 
ratnim viskovima i tu je napravljeno ogromno bogatstvo u posleratnim 
godinama, da bi se kasnije pretocilo u izdavacku delatnost. Neki kazu 
da im je tek sada jasno gde lezi sloboda stampe. Iza Bilderberga stoje 
RotSildi i Rokfeleri, a njihov potrcko, Henri Kisindzer. jedan je od naj- 
aktivnijih manipulatora svetske politike iza scene. Kisindzer je clan 
Bilderberga, Trilateralne komisije, "Saveta za medunarodne odnose" i 
"Rokfelerove fondacije". Za sve njih radi preko svoje firme "Kisindzer 
Asosijejts". Jedan od direktora u njegovoj firmi je Lord Karington. Tu 
je i njihov drugar, clan odbora Kisindzerove firme, lord Rol od Ipsdena, 
direktor trgovacke banke "S. G. Varburg". Jos jedan njihov bliski prija- 
telj je poznati britanski obavestajac i spijun, lord Viktor Rotsild. 

Na zasedanju grupe u Nemackoj, u Baden Badenu 1991 godine, 
bili su prisutni Dejvid Rokfeler, Bil Klinton, Konrad Blek, i kao i uvek, 
Dovani Anjeli. Od krunisanih glava bili su tu kraljica Beatriks iz Holan- 
dije, cerka princa Bernarda, i spanska kraljica Sofija. Englesku delega- 
ciju cinili su: Dzon Smit, jedan od lidera Laburisticke partije, koji je 
takode i trilateralist; zatim njegov partijski drug, Gordon Braun; Endrju 
Najt, izvrsni direktor Mardokove medijske imperije "Njuz Internesenel"; 
lord Rol od Ipsdena i Lorens Fridmen sa "Kings koledza". Bili su pri- 
sutni i Manfred Verner, bivsi sekretar NATOa, i americki general Dzon 
R. Galvin. Na sastanku 1994 godine u Finskoj, sem nezaobilaznih uces- 
nika, bili su: Piter D. Saterlend, generalni direktor GAT-a; holandski 
pretsednik vlade, Rud Lubers; bankar J. Martin Tejlor, direktor "Berklis 
banke"; Toni Bier, politicar laburista: i Kenet Klark, polilicar konzer- 
vativac. Oni su bili prisutni i 1993 godine, na sastanku u Vuliagmeniju, 
Grcka, gde je Dejvid Oven, clan Trilateralne komisije, imao izlaganje 

169 



Dosije Omega 

o Jugoslaviji i buducnosti Evrope. Bez obzira na tvrdnju bilderbergova- 
ca, o tome kako oni ne donose odluke na svojim konferencijama, jasno 
je da to nije tacno. Tipican primer je konferencija iz 1995 godine u Bur- 
genstoku, Svajcarska. Tada je odluceno da se britanski premijer, Dzon 
Mejdzor, konacno vrati liniji podrske ujedinjenoj Evropi, sa centralnom 
bankom i jedinstvenom valutom, ili ce biti uklonjen sa posla. Mejdzor 
je pristao da "podeli vlast", pa je Majkl Hezeltajn, pristalica ujedinjenja 
Evrope, postao zamenik premijera. Kada je Toni Bier postao premijer, 
Britanija je konacno usmerena tamo gde stigla sada. Mnogi britanski 
premijeri i sefovi partija su bilderbergovci, pa bi se moglo reci da je 
Britanija kolevka koja je odnegovala Bilderberg. Dzim Kalahan je jedan 
od direktora "Kraljevskog instituta za medunarodne odnose", zajedno sa 
lordom Karingtonom i bivsim ministrom, lordom Rojera Dzenkinsom. 
Dzenkins je sa jos nekim bilderbergovcima (lordom Dejvidom Ovenom, 
Bilom Rodzersom i Sirli Vilijems) napustio laburiste osamdesetih go- 
dina i formirao Liberalne demokrate. Bivsi premijeri, Vilson, Hit, Dzen- 
kins, i bilderbergovac Denis Hili, cine krug onih koji su studirali na 
"Oksfordu", uglavnom na "Baliol koledzu". Ovo nije slucajnost, jer se 
tu, sezdesetih godina, uoblicavala ideja ujedinjene Evrope. 

Po podacima iz 1999 godine, Izvrsni komitet su cinili: 

predsednik: lord Piter Karington, bivsi generalni sekretar NATO-a 

generalni sekretar za Evropu i Kanadu: Viktor Halberstad, profesor 

"Lajden univerziteta" iz Holandije 

generalni sekretar za SAD-a: Teodor L. Eliot, dekan "Flecer skole 

prava i diplomatije" 

blagajnik: Piter Kertveg, predsednik kompanije "Robeko grup" 

Austrija: Peter Jankovic, clan parlamenta, bivsi ministar inostranih poslova 

Belgija: Etijen Davinjon, direktor "Sosijete Zeneral de Belzik" 

Finska: Jako Iloniemi, bivsi ambasador u SAD-u 

Francuska: Mark Lardre de Lasarer, direktor "Fimalak" i Tijeri de 

Monbrial, profesor ekonomije na "Ekol Politehnik" 

Nemacka: Kristof Bertram, inostrani dopisnik "Di Cajt" i Hilmar Koper, 

portparol "Dojce bank" 

Grcka; Kosta Karas, biznismen 

Irska; Piter D. Saterlend, direktor "Elajd Ajris benk" 

Italija: Mario Monti, rektor i profesor ekonomije "Boconi univerziteta" 

170 



Bilderberg 

iz Milana i Renato Rudiero, clan upravnog odbora "Fiata" 
Norveska: Vestje Heg, brodovlasnik, "Lajf Heg &Ko." 
Portugalija: Francisko Pinto Balsemao, bivsi premijer 
Spanija: Haime Karvahal Urguiho, generalni direktor "Iberfomento" 
Svedska: Persi Barnevik, direktor "Asea Braun Boveri Ltd." 
Svajcarska: David de Puri, kodirektor "Asea Braun Boveri Grup" 
Turska: Selahatin Bajazit, biznismen 

Velika Britanija: Endrju Najt, izvrsni direktor "Njuz Internesener' 
SAD: Kenet V. Dara, profesor "Cikago Lo Skul"; Vernon E. Dzordan, 
bivsi pretsednik "Nesenel Urban Lig"; Henri A. Kisindzer, bivsi drzavni 
sekretar; Carls C. Matijas, bivsi senator; Rozen C. Vajthed, bivsi 
zamenik drzavnog sekretara; Lin R. Vilijams, medunarodni direktor 
"Junajtid Stil Vorkers of Amerika" i Kazimir A. Jost, izvrsni direktor 
"Asia Faundejsns Senter for Asian Pasifik Afears" 
SAD/Internesenel: Dzems D. Volfenson, direktor "Svetske banke". 

Clanovi Savetnicke grupe: 

Kanada; Entoni G. S. Grifin, biznismen 

Nemacka: Oto Volf fon Amerongen, direktor "Oto Volf Industri- 

beratung" 

Internesenel: Maks Kunstam, bivsi generalni sekretar Akcionog komite- 

ta za Evropu 

Italija: Dovani Anjeli, direktor "Fiata" 

Holandija: Ernst H. van der Bigel, profesor "Lajden univerziteta" 

Velika Britanija: lord Rol of Ipsden, direktor "S. G. Varburg Grup" 

SAD: Dzordz V. Bol, bivsi drzavni potsekretar; Vilijem P. Bandi, bivsi 

urednik "Forin Afears", i Dejvid Rokfeler, direktor "Cejs Menhetn 

Benk". 



Bilderberg i Jugoslavia 



Zbivanja na tlu Jugoslavije pokazuju duboku, kljucnu umesanost 
Bilderberga, u sprovodenje ideje razbijanja Jugoslavije, u cemu je 
NATO ucestvovao kao izvrsilac, Zbivanja u Jugoslaviji postavljena su 

171 



Dosije Omega 

u kontekst sirih zahvata u regionu Mediterana i Bliskog Istoka, sto je 
ocigledno bila preokupacija konferencija Bilderberga poslednjih neko- 
liko godina. Kljucna godina i konferencija za Jugoslaviju odrzana je 
1996 godine, u King Sitiju, predgradu Toronta, a domacin je bio Kon- 
rad Blek. Manje vazna odluka se ticala ponovnog izbora Bila Klintona 
za americkog predsednika. Vaznije je bilo to sto je odmah prekrsio 
obecanje dato americkoj javnosti, da ce povuci americke trupe iz Bosne. 
Umesto toga, te snage su relocirane u Madarsku i druge okolne zemlje, 
a komanda je, da se zamazu oci naivnima, preneta na nemackog gene- 
rala i tri hiljade nemackih vojnika iz Hajdelberga, u oktobru 1996 go- 
dine. Takode je doneta odluka da se Srbi isprovociraju, proglasenjem 
kljucnih ljudi za ratne zlocince, kojima ce se suditi pred Medunarod- 
nim sudom. Ako se Srbi pobune, odluceno je da se protiv njih pre- 
duzmu energicne vojne mere. Ovaj deo plana nije sproveden, jer su se 
u Hagu pojavili samo krivci niskog ranga. Tako je ideja o novom Bal- 
kanskom ratu, koji je trebalo da bude "Vijetnam devedesetih", morala 
da bude preformulisana u rat na Kosovu. Iz materijala, koji je nepo- 
znatim kanalom ipak prosleden sa sastanka i objavljen, plan je trebalo 
da izgleda ovako: 

"Kada rat na Kosovu zapocne, kako je planirano, mozda ce to biti 
temperatura paljenja koja ce rasplamsati rat sirih razmera, a koji ce 
obuhvatiti Grcku, Albaniju, Bugarsku, Rusiju i Tursku, uz dodatak 
bespomocnih NATO trupa i SAD-a usred Kosova." 

Analiticarima je ovaj stav bio potpuno jasan. Jedan od njih je stvar 
rasclanio ovako: 

"Kosovo, 'Jerusalim na Balkanu', je samoproklamovana republika, 
na Cijem celu je 'predsednik' Ibrahim Rugova. Sjedinjene Drzave, iako 
zvanicno preporucuju vise 'autonomije' za Kosovo, tretiraju provinciju 
kao 'de facto' nezavisnu drzavu, sto Srbe dovodi do besa. Dva puta, je- 
dnom 1992 godine, i ponovo 1993 godine, Sjedinjene Drzave su pretile 
Jugoslaviji vojnom odmazdom, u slucaju konflikta na Kosovu, pro- 
uzrokovanog srpskom akcijom. Da bi pojacali uvredu, SAD planiraju 
da uspostave 'zvanicno prisustvo' u 'glavnom gradu Kosova'. Besni zbog 
ovog, i proziruci nameru SAD-a da ih okruzi i izoluje, Srbi ce se 
verovatno okrenuti Rusiji, svom tradicionalnom zastitniku, trazeci vojnu 
pomoc. To znaci da ce se Srbija boriti da zadrzi Kosovo. Kosovski 

172 



Bilderberg 

Albanci ce se boriti da ostvare nezavisnost. To ce u konfiikt verovatno 
uvuci 3,4 mlliona Albanaca u Albaniji, zajedno sa Albancima u Crnoj 
Gori i Makedoniji, Albanija otvoreno ohrabruje separatisticke grupe 
Albanaca u zapadnoj Makedoniji, kako bi jednog dana pripojila te teri- 
torije svojoj drzavi, Bugarska, koja Makedonce smatra 'zapadnim. Buga- 
rima', mozda ce tada uci u rat, po cetvrti put u ovom veku, kako bi 
konacno resiia svoje teritorijalne aspiracije. Grcka, vec dovoljno iriti- 
rana, zbog toga sto Makedonija koristi njen simbol 'vergine' na zastavi, 
moze takode iskoristiti priliku i uzeti deo teritorija sebi. Turska, nastu- 
pajuci kao branitelj musiimana, i besna zbog akcije svojih tradicional- 
nih rivala Grka, protiv Makedonije, nece oklevati da se ukljuci. Tako 
ce 'albansko pitanje', sa centrom na Kosovu, postati bure baruta. A 
kada se to desi, ekspiodirace ceo region." 

Posto se planovi nisu ostvarili kako su bilderbergovci ocekivali, na 
konferenciji za 1998 godinu, odrzanoj u Ajersajeru, Skotska, od 14 do 
17 maja, tema konflikta na Balkanu ponovo je dosla u centar razgo 
vora. Nova ideja bila je izazvati rat Grcke i Turske na Kipru, a onda 
ga preneti na Balkan. 

Ma koliko zvucalo apsurdno da se izazove rat izmedu dve zemlje, 
clanice NATO pakta, ova opcija je ozbiljno razraatrana i pokazuje ne- 
milosrdnu, nadnacionalnu koncepciju osvajanja sveta, u kome i rat 
izmedu saveznika u istoj evropskoj strukturi, ako vodi ka krajnjem cilju, 
apsolutno dolazi u obzir. Povod je bio sklapanje ugovora izmedu Rusije 
i Kipra, o prodaji znacajne kolicine raketa zemlja-vazduh, sistema 
S300PMU-1, sto bi kiparskim Grcima dalo znacajnu prednost u odbrani 
njihove zemlje. To je zahtevalo trenutni odgovor Turske, kako bi se po- 
novo uspostavio delikatni balans koji postoji u ovom regionu. Po ugovo- 
ru, isporuka ovog sistema, predvidena za septembar i oktobar, zapocela 
je u avgustu mesecu. Kiparski parlament, koji je odobrio kupovinu si- 
stema za cetiri stotine miliona dolara, kao cisto defanzivan potez, jedno- 
glasno je odobrio rebalans budzeta za 1998 godinu, kako bi pokrio ove 
izdatke. Rusi su vise puta odbili inicijativu da razmisle jos jednom i 
bilo je jasno da ce odbiti molbu turskog nacelnika generalstaba, Ismaila 
Hakija Karadajia, koji se spremao na sluzbenu posetu Moskvi, Grcki mi- 
nistar odbrane, Akis Cohasopulos, branio je pravo kiparskih Grka da 
instaliraju ovo oruzje. Turci su upozoravali da ce napasti kiparsku luku 
Pafos, brodove sa oruzjem i baterije Ekocet MM40, koje su instalirane 

173 



Dosije Omega 

na obali kao odbrana od invazije sa mora. Ni jedna strana nije htela da 
ustukne, na veliku radost bilderbergovaca. 

Turski sef generalstaba ponudio je Rusima posao - Turska ce kupi- 
ti stotinu i cetrdeset i pet ruskih helikoptera, vrednih tri i po milijarde 
dolara, ako Rusi odustanu od prodaje oruzja Kipranima. Rusi nisu nista 
odgovorili, iz prostog razloga sto su iraali sansu da izvedu i jedan i drugi 
posao. zavade dva clana NATO pakta i jos uzrau novae. Grcki ministar 
inostranih poslova, Teodor Pangalos je ponudio poluresenje - stvaranje 
zone zabranjene za letove iznad Kipra, sto je Amerika prihvatila, ali 
Turska odbila bez razmisljanja. Amerikanci su ponudili svoju inicijativu - 
da se problem Kipra resava u paketu sa sporom oko ostrva u Egej- 
skom moru, koja su pod suverenitetom Grcke, a Turska ih trazi za sebe, 
jer su preblizu turske obale. Grcka je odbila ovaj predlog. 

Celu pricu oko egejskih ostrva "slucajno" je nabacio bilderbergo- 
vac Bil Klinton iz sasvim drugih razloga. Zainteresovao se za "mir" u 
regionu, jer postoje podaci da se u podmorju plitkog Egejskog mora 
nalaze velike rezerve nafte. Mirovni napor ima za cilj obrnuti efekat - 
stvaranje dodatne tenzije koja bi vodila ka ratu, sto bi Ujedinjenim naci- 
jama (bilderbergovcima) dalo osnov da blokiraju region "mirovnim 
snagama" (koje bi se tu zadrzale decenijama) i "mirovnim naporima", 
kako bi se osigurao monopol eksploatacije nafte u ovom regionu. Zato 
je Holbruk naizmenicno dizao temperaturu Grcima i Kipranima, a Ame- 
rika prodavala oruzje i jednoj i drugoj strani. Turskoj je prodavala ra- 
kete zemlja-zemlja, tipa "Harpun", a Grckoj, protivtenkovske rakete tipa 
"Helfajer", dok se Bil Klinton navodno brinuo za egejska ostrva. Oni 
koji su trebali da budu uvueeni u konflikt, konacno su shvatili igru i 
uzdrzali se od konflikta, koji konstantno ima visok nivo tenzije. Tada- 
snji grcki ministar inostranih poslova, Pangalos (bilderbergovac), igrao je 
na ivici noza. Nije propustao ni jednu priliku da omete turske planove 
i da ih javno uvredi, bilo da je rec o stavljanju veta na tursku zelju da udu 
u Evropsku zajednicu, bilo da dozvoli otvaranje kancelarije Kurdske 
radnicke partije (PKK) u Atini. Da li je Pangalos ovo radio po nalogu 
Hilderberg grupe, na cijoj je konferenciji 1996 godine bio u Torontu? 

Grcka ima pakt sa Sirijom. Razliciti izvori su potvrdili da su Grci 
obezbedili podrsku Sirije u slucaju da Turska napadne instalacije pro- 
tiv vazdusne odbrane Kipra. Sa vojnih aerodroma u Siriji, grcki F16 bi 
krenuli na ciljeve u Turskoj. Postojanje ovog pakta dovelo je Tursku u 
neprijatnu situaciju, jer sama ima ozbiljnih nesuglasica sa Sirijom. One 

174 



Bilderberg 

postoje delom zbog saradnje Turske i Izraela, a dalje produbljivanje 
napetosti sigurno se odvija na veliko zadovoljstvo bilderbergovaca, koji- 
ma se konacno cini da su na pragu rata na Balkanu, koji ce dugo tra- 
jati i prosiriti se na region Mediterana. Da ovo nisu prazne price pro- 
gnozera katastorfalnih dogadaja, pokazuju zvanicne statistike casopisa 
"NATO Kvoterli" iz 1998 godine. Grcka je povecala broj vojnika svoje 
armije na dve stotine i sest hiljada vojnika, a godisnje trosi dvadeset 
odsto svog budzeta na armiju. Turska ima armiju od osam stotina i 
dvadeset hiljada ljudi, a godisnje trosi trideset i sest odsto svog budzeta 
na armiju. Posle incidenta oko malog egejskog ostrva Imija, 1996 go 
dine, Grcka je potrosila trinaest milijardi dolara na kupovinu oruzja. 
Situaciju je dalje zaostrio tajni sastanak, u toku konferencije Bilderberg 
grupe, 1998 godine, izmedu turskog ministra inostranih poslova lsmaila 
Kama, specijalnog izaslanika SAD-a za Kipar, Ricarda Holbruka, i bri- 
tanskog predstavnika na Kipru, ser Dejvida Haneja. Sta je bila tema 
razgovora nije poznato, ali su dogadaji pokazali u kom pravcu je islo 
dogovaranje. Ubrzo posle toga, Holbruk je uvredio kiprane obracajuci 
se njihovom predsedniku sa "Gospodine, kao da je obican gradanin, 
umesto da mu se po protokolu obrati sa "Predsednice". Sve je islo ka 
neizbeznom konfliktu sa Jugoslavijom, koji je izazvan kada su propale 
sve druge kombinacije. 

Bilderberg klub je bio umesan u sve faze agresije, od njenog izazi- 
vanja do njenog kraja. Redovna godisnja konferencija za 1999 godinu 
odrzana je od 3 do 6 juna u luksuznom letovalistu "Penja Longa", u 
Sintri, Portugalija. Retko kada je interesovanje novinara bilo tako izra- 
zeno kao te godine, pogotovo sto je agresija na Jugoslaviju zausta- 
vljena dan pre pocetka konferencije. Druga tacka dnevnog reda, i 
najvaznija, bila je "Rat na Kosovu". Ona je ukljucivala i diskusiju oko 
formiranja Velike Albanije (koja ce uslediti posle "starateljstva" nad 
"nezavisnim Kosovom"), kao i razgovor o daljem koraadanju Jugosla- 
vije, sto je deo plana generalnog ispravljanja granica regiona, sa ciljem 
produzavanja regionalne nestabilnosti, konflikta i rekonstrukcije (vrednc 
milijarde dolara) unistene regionalne infrastrukture, na racun zapadnih 
poreskih obveznika. 

Ovde moram da napravim malu digresiju. Vec decenijama je uvre- 
zena zabluda da ce se Velika Albanija napraviti tako sto ce drzava 
Albanija pripojiti sebi delove drzavne teritorije okolnih zemalja - Jugo- 
slavije, Makedonije i Grcke. Ideja ide, namerno, u torn pravcu, a zapravo 

175 



Dosije Omega 

je istina na drugoj strani. Centar stvaranja Velike Albanije je Kosovo! 
Nezavisno, siptarsko Kosovo, pretvoreno u jednonacionalnu, mafijasku 
drzavu, kojom ce se upravljati iz inostranstva i koja ce, koristeci pri- 
rodne resurse Kosova i Metohije, biti zamajac dalje agresivne politike, 
sa ciljem ugrozavanja regiona u interesu bilderbergovaca. Interesantna 
je izjava madarskog politicara ekstremne desnice, Istvana Curka, data 2 
juna, koji je pozvao Beograd da vrati madarskoj severai deo svoje ter- 
itorije, na kojoj zive etnicki Madari, a kojih ima tri stotine hiljada. Ova 
oblasti pripadala je Madarskoj (Austrougarskoj) pre Prvog svetskog rata. 
Curka je izjavio da je to oblast koja zadire u sadasnju Jugoslaviju oko 
pedeset kilometara, na liniji Sombor-Vrbas-Novi Becej-Kikinda. Narav- 
no da iza Curkine izjave stoji Bilderberg klub, jer se mora nastaviti sa 
pritiscima na Jugoslaviju, posto osnovni plan - vojni poraz i okupacija 
Jugoslavije, nije ostvaren. U Sintri su zapocete i pripreme za "Blisko- 
istocnu mirovnu nagodbu", sto je bila vazna tacka dnevnog reda. Ova 
nagodba je podrazumevala proglasenje palestinske drzave i konacno 
resenje problema Jerusalima, sto se upravo desava dok pisem ovu 
knjigu. Citat sa konferencije: 

"Rezultati za Izrael nece biti dobri." 

Ovo objasnjava prisustvo visokih pretstavnika jevrejske zajednice 
iz Izraela i sveta, kao i prisustvo vaznih predstavnika arapskih rezima, 
koji su protivnici Izraela. Citat: 

"Dogovor oko Jerusalima je postignut, a problem Golana je upra- 
vo sreden." 

Nekoliko nedelja pre konferencije u Sintri, Arijel Saron je izjavio: 

"Sada Kosovo, uskoro Izrael!" 

Zbog ove izjave bio je zestoko kritikovan, ali ona dobija na tezini 
sada kada je NATO dobio pravo da intervenise izvan Evrope, u navod- 
noj odbrani ljudskih prava. Svaki otpor Izraela u nametnutom resenju 
palestinskog pitanja neizbezno ce voditi jos jednom konfliktu stvorenom 
i kontrolisanom od strane bilderbergovaca. Sada se vidi znacaj aktivnog 
uticaja ove grupe, Klintona i Blera, u izboru Baraka na mesto premi- 
jera Izraela. Bilo je i drugih tema na konferenciji. Jedna je bila na 

176 



Bilderberg 

dnevnom redu "Milenijumskog samita UN-a" 2000-te godine, godinu 
dana posle "neobavezne diskusije" bilderbergovaca. Rec je o globalnom 
oporezivanju u korist UN-a. Ujedinjene Nacije treba da postanu centar 
globalne vlade, a nova uloga zahteva ogromna sredstva. Zato je pred- 
lozeno uvodenje direktnog individualnog poreza, koji ce se sakupljati u 
korist UN-a, preko nacionalnih vlada. Ova ideja je prvi put iznesena na 
Bilderberg konferenciji 1998 godine. Predlozeno je i oporezivanje e- 
raail komunikacije, zbog cega je na konferenciji bilo prisutno toliko 
direktora mnogih kljucnih kompjuterskih kompanija, na celu sa Bil 
Gejtsom. Naplacivanje slanja e-mail poruka, koje su dozivele eksplozi- 
van i revolucionaran razvoj u celom svetu, nije nova ideja. U pocetku 
razvoja ovog oblika komunikacije, mnoge kompanije koje su pruzale 
usluge, naplacivale su slanje poruka po tarifi koja je bila ravna tarifi 
za medunarodne telefonske razgovore. Onda je broj pruzalaca usluga 
toliko porastao, da su troskovi i cena slanja poruka drasticno pali, a to 
je postao najjeftiniji oblik medunarodne komunikacije. Sada se zeli 
ponovno uvodenje visih cena, kako bi se prihodi kompanija enormno 
uvecali i time ucenili milioni korisnika e-maila sirom sveta, sto ih sta- 
vlja u polozaj zrtve koja ne moze da se odbrani pred ucenom. Ovim 
potezima se, zapravo, nepogresivo ocrtava pravi lik Bilderberg kluba. 
To je lik beskrupuloznog pljackasa i otimaca tude imovine, tude slo- 
bode i tudih prava, a sve to zavijeno u licemernu, ljigavu obmanu, kako 
se sve toboze radi sa ciljem zastite upravo onih prava koja se otimaju. 
Pitanje je samo da li ce svet i dalje dozvoljavati da ga ovi lesinari i u 
buduce obmanjuju, da bi ga lakse opljackali. Nadajmo se bar da smo 
mi Srbi naucili svoju lekciju i da za nas vise nema iznenadenja. 



177 



Trilateralna komisija 



Obicno se smatra da je tvorac Trilateralne komisife Dejvid Rok- 
feler, clan Komiteta 300 i Bilderberg grupe, dugogodisnji predsedava- 
juci Saveta za medunarodne odnose. Za njeno osnivanje delimicno je 
dobio inspiraciju od Zbignjeva Bzezinskog, takode clana Saveta za 
medunarodne odnose, profesora sa Kolumbija univerziteta, koji je istra- 
zivao, uz saradnju Brukings instituta u Vasingtonu, odnose SAD-a, 
Evrope i Japana. U vec spominjanoj knjizi "Izmedu dva doba: Ame- 
ricka uloga u tehnotronskoj eri", Bzezinski opisuje novo druztvo "koje 
je oblikovano kulturni, psiholoski, drustveno i ekonomski, uticajem 
tehnologije i elektronike - posebno u oblasti kompjutera i komunikaci- 
ja". Tu je jasno napisao da "nacionalni suverenitet vise nije koncept 
sposoban za zivot", i predlozio kretanje u fazama ka "vecoj zajednici 
razvijenih nacija... kroz raznovrsne indirektne veze i vec izrazena ogra- 
nicenja nacionalnog suvereniteta". Knjiga je napisana 1970 godine, ali 
izgleda da nasi politicari ne citaju dovoljno, pa su se tek u Rambujeu, 
1999 godine, zacudili sto neko "ogranicava" suverenitet Jugoslavije. U 
"Njujork Tajmsu", 1990 godine, Bzezinski je napisao da 

"Evropa treba da sledi politiku baziranu na grandioznom kon- 
ceptu trans-evropskog komonvelta sa Evropskom zajednicom u njenom 
centru." 

Nije stoga cudno sto se Rokfeler odusevio Bzezinskim i pozvao ga 
da bude direktor Trilateralne komisije, koja je svoje clanstvo potrazila 
medu onima koji su vec imali moc i uticaj i bili clanovi vec postojecih 
nadnacionalnih organizacija. Medu sedamnaest ljudi koji su se okupili 
na osnivackom sastanku 23 i 24 jula 1972 godine (u Pokantiko Hilsu, 
Teritaun, Njujork, na imanju Dejvida Rokfelera), bili su ljudi koji su 
omogucili i njeno funkcionisanje i finansiranje, koje su na sebe preuzeli 
"Fordova fondacija", "Zaduzbina Lili", "Fond brace Rokfeler", "Tise- 
nova fondacija", "Dzeneral Motors", "Ekson", "Koka Kola", "Tajm 

178 



Trilateralna komisiju 

magazin", "CBS" i "Vels Fargo banka". Javni ciljevi Trilateralne komi- 
sije su: kooperacija tri najrazvijenija regiona sveta - Amerike, Evrope i 
Japana u "odrzavanju mira, upravljanju svetskom ekonomijom, uzdiza- 
nju ekonomskog razvoja i ublazavanju siromastva u svetu, sto ce 
poboljsati sanse za laganu i miroljubivu evoluciju globalnog sistema". 
Ono sto je bilo jasno, kako bi organizacija dobila na uticaju i znacaju, 
bilo je da nekog iz svog clanstva uguraju u Belu kucu. Takvog coveka 
su pronasli u Dzimiju Karteru, politickom autsajdem, i koristeci sve 
moguce trikove i uticaj novca, medija i politike, izgurali ga za pretsed- 
nika SAD-a. Nije cudo da je Karterova administracija bila preplavljena 
kadrovima Trilaterale: Volter Mondejl, potpretsednik; Sajrus Vens, 
drzavni sekretar; Voren Kristofer, zamenik drzavnog sekretara; Harold 
Braun (Savet medumarodnih odnosa), ministar odbrane; Majkl Blumen- 
tal (Savet medunarodnih odnosa), sekretar finansija; Fred Bergsten 
(Savet medunarodnih odnosa i Bilderberg grupa), pomocnik sekretara 
za finansije u medunarodnim odnosiraa; Henri Oven (Savet meduna- 
rodnih odnosa), ministar bez portfelja; Pol Varnke (Savet meduna- 
rodnih odnosa), glavni pregovarac za razoruzanje; Pol Voker (Savet 
medunarodnih odnosa i Bilderberg grupa), direktor Borda Federalnih 
rezervi ("Narodne banke SAD-a"); Endrju Jang (Savet medunarodnih 
odnosa), ambasador u UN; Zbignjev Bzezinski (Savet medunarodnih 
odnosa i Bilderberg grupa), savetnik za nacionalnu bezbednost. Na pre- 
dlog Dejvida Rokfelera, Pol Voker je imenovan na celo Borda Federal- 
nih rezervi, sto je najuticajnije mesto za kontrolu americkog bankarstva 
i ekonomije. Sem toga, Voker je postao pretsedavajuci severnoame- 
rickog ogranka Trilateralne komisije. U toku Reganove administracije 
zamenjen je Alenom Grinspenom, koji je takode clan Trilateralne ko- 
misife, Bilderberg kluba i Saveta za medunarodne odnose. Mnogi su 
bili spremni da prihvate naivnu interpretaciju Dejvida Rokfelera u 
"Volstrit Dzurnalu", gde je izjavio: 

"Trilateralna komisija je, u stvarnosti, grupa zabrinutih gradana 
zainteresovanih za pospesenje veceg razumevanja i kooperacije izmedu 
medunarodnih saveznika." 

Dzeremija Novak, u clanku u listu "Atlantik", jula 1977 godine, 
razbio je ovaj "filantropski" koncept, napisavsi: 



179 



Dosije Omega 

"Teziste Trilaterale na medunarodnoj ekonomiji nije tako neinte- 
resantno, jer je naftna kriza nateraia mnoge zemlje u razvoju, sa sum- 
njivom sposobnoscu da vrate kredite, da se maksimalno zaduzuju. 
Privatne multinacionalne banke, posebno Rokfelerova 'Cejz Menhetn', 
su pozajmile pedeset i dve milijarde dolara zemljama u razvoju. Remon- 
tovani MMF ce obezbediti jos jedan izvor kredita za ove zemlje i tako 
skinuti velike privatne banke sa udice. Ovaj predlog je kamen temeljac 
plana Trilaterale." 

Senator Bari Goldvoter je to objasnio jos direktnije. U svojoj knjizi 
"Bez izvinjenja" oznacio je komisiju kao "najnoviju medunarodnu 
kabalu Dejvida Rokfelera", i napisao: 

"Njen cilj je da hude sredstvo multinacionalne konsolidacije trgo- 
vackih i bankarskih interesa, tako sto ce se zgrabiti kontrola politicke 
vlasti Sjedinjenih Drzava," 

Nesto dalje, zakljucio je: 

"Dejvid Rokfeler i Zbignjev Bzezinski su otkrili svog idealnog 
kandidata, Dzimija Kartera. Pomogli su mu da dobije nominaciju i 
postane predsednik. Da bi ovo ostvarili, mobilisali su novae sa Vol 
Stnta, intelektualni uticaj akademske zajednice, koja je potcinjena 
bogatstvu velikih fondacija oslobodenih porezn, i kontrolorima medi- 
ja koji sede u Savetu za medunarodne odnose i Trilaterali. Sedam me- 
seci pre konvencije Demokratske stranke, Galupovo istrazivanje je po- 
kazalo da manje od cetiri od.sto demokrata vidi Dzimi Kartera kao 
predsednika. Ali skoro preko noci, kao Vilki i Ajzenhauer pre njega, 
postao je kandidat." 

Trilateralna komisija je svoje pravo lice (kao i ostala "neformalna 
drustva") pokazala onog trenutka kada je naredila Britaniji da napusti 
Rodeziju, sadasnji Zimbabve. Ko je u to vreme bio sekretar inostranih 
poslova u vladi Margaret Tacer, inace Clanice Bilderberg grupel Lord 
Karington, bilderbergovac i clan Trilateralne komisije. On je samo na- 
stavio politiku koju je postavila prethodna laburisticka vlada Dzima 
Kalahana (Bilderberg grupa), koji je sada, sa lordom Karingtonom i 
lordom Dzenkinsom (Trilaterala i Bilderberg grupa) u Kraljevskom 

180 



Trilateralna komisija 

institutu za medunarodne odnose. A ko je bio Kalahanov sekretar za 
inostrane poslove? Dejvid Oven, koji je uskoro posle toga, primljen u 
Trilateralnu komisiju i blisko saradivao sa Endrju Jangom, Karterovim 
ambasadorom u UN-a i clanom Trilaterale. 

Kada je Evropska zajednica odlucila da pregovara o mini u Bosni, 
poslala je "ambasadora" - lorda Karingtona. Kada on "nije uspeo", po- 
slali su Dejvida Ovena. Kasnije je kao "nepristrasni" pregovarac pristi- 
gao i Dzimi Karter. Jos jedno pitanje u kvizu u kome nema nagrada 
za tacan odgovor: Ko je bio sekretar inostranih poslova u vreme 
Foklandskog rata izmedu Britanije i Argentine, 1982 godine? Lord 
Karington. Posle rata nagraden je mestom generalnog sekretara NATO- 
a! Sve ove koincidencije mora da su slucajne. 



181 



Savet za medunarodne odnose 



U redovnom godisnjaku Saveta za medunarodne odnose (od 1. 7. 
1993 do 30. 6. 1994 godine) pise: 

"Savet za medunarodne odnose je neprofltna i nepartijska orga- 
nizacija cije clanstvo je posveceno poboljsanju razumevanja spoljne 
politike SAD-a i medunarodnih odnosa, kroz razmenu ideja. Savet je 
osnovan 1921 godine, ubrzo posle Prvog svetskog rata. Na Pariskoj 
mirovnoj konferenciji, nekolicina ucesnika iz. Amerike se saglasila da je 
vreme da se obicni americki gradani upoznaju sa povecanim meduna- 
rodnim odgovornostima i obavezama SAD-a. Ova odluka dovela je do 
stvaranja organizacije posvecene kontinuiranom proucavanju americke 
spoljne politike, kako u korist njenih clanova tako i sireg auditorijuma 
zainteresovanih Amerikanaca." 

U svojoj knjizi "Novi svetski poredak", Pat Robertson o Savetu 
kaze: 

"Ovo velicanstveno telo 'mudraca' je prakticno dominiralo formuli- 
sanjem medunarodne politike vlade SAD-a jos pre Drugog svetskog 
rata. Iz Saveta su dosli bukvalno svi kljucni savetnici za bezbednost i 
medunarodnu politiku ove zemlje, u proteklih sedamdeset godina." 

I nesto dalje: 

"U politici vlade, najvidljiviji izraz establismenta je Savet za medu- 
narodne odnose i njegova publikacija 'Medunarodni poslovi'. Od nekih 
dve hiljade i devet stotina clanova, najmanje pet stotina su vrlo mocni, 
drugih pet stotina su iz centara moci, a ostali su uticajni u naucnim 
krugovima, medijima, biznisu i finansijama, vojsci i vladi." 

Najinteresantniji je ovaj deo: 

182 



Savet za medunarodne odnose 

"Prema coveku koji je petnaest godina bio clan, kontraadmiralu 
Cesteru Vordu, vrhovnom sudiji mornarice od 1956 do 1960 godine, 
cilj promovisanja razoruzanja i podvrgavanja americkog suvereniteta i 
nacionalne nezavlsnosti jednoj, svemocnoj, svetskoj vladi, je cilj poznat 
devedeset i pet odsto od hiijadu i pet stotina pedeset i pet clanovu 
(1975). Postoje jos dva druga, prikrivena, cilja koja Savet za medunar- 
odne odnose promovise, ali nemoguce je da su oni poznati vise od 
sedamdeset i pet odsto clanova, ili da su ovi ciljevi ikada identiflko- 
vani u pismenoj formi. U centru ciljeva establismenta je verovanje u 
njihovu sopstvenu vestinu da stvore svetski sistem u kome ce prosvetl- 
jeni monopolisticki kapitalizum. dovesti sve razlicite valute, bankarske 
sisteme, kredit, proizvodnju i sirovine u jednu celinu, nadziranu od 
vlade, i kontrolisanu od njihove sopstvene svetske armije." 

Savet za medunarodne odnose je americki ogranak Kraljevskog 
instituta. Jedina razlika je sto je clanstvo Saveta poznatije u svetskoj 
javnosti. Od svog formiranja, svaki pretsednik SAD-a, izuzev Ronalda 
Regana, bio je clan Saveta za medunarodne odnose. Ako se uzme u 
obzir da je Reganov potpredsednik bio Dzordz Bus, clan Saveta, koji 
je inace iz senke upravljao zemljom, onda je jasno da je uticaj Saveta 
ogroman. Savet za medunarodne odnose, uz koordinaciju iz Kraljevskog 
instituta, stoji iza formiranja Ujedinjenih nacija. Ovo je bio biser u kruni 
posleratnih manipulatora, koji su majstorski vodili Drugi svetski rat ka 
svojim ciljevima i koji su, nakon njegovog zavrsetka, ubrali plodove 
koje su ocekivali. Povelja Ujedinjenih nacija zvanicno je prihvacena od 
predstavnika pedeset zemalja na sastanku u San Francisku, 26 juru 
1945 godine. Ali to je bila samo javna kulminacija visegodisnjeg 
manevrisanja iza scene Saveta za medunarodne odnose, koji je kon- 
trolisao administraciju Frenklina D. Ruzvelta. Dzejms Perlof u svojoj 
knjizi "Senke moci: Savet za medunarodne odnose i opadanje Ame- 
rike", daje pozadinu i redosled dogadaja koji su prethodili osnivanju 
Ujedinjenih nacija: 

"U januaru 1943 godine, drzavni sekretar Kordel Hoi formirao je 
izvrsni komitet u kome su bili on, Leo Pasvolski, Isaija Boumen, Samner 
Vels, Norman Dejvis i Morton Tejlor. Svi ovi ljudi, izuzev Hola, bili su 
u Savetu za medunarodne odnose. Boumen, jedan od osnivaca Saveta, 
napisao je prvi koncept . Pozvana su tri advokata, sve ljudi iz Saveta, 

183 



Dosije Omega 

koji su procenili da je u skladu sa ustavom. Onda su 15 juna 1944 
godine prodiskutovali koncept sa Ruzveltom. Pretsednik je odobrio plan 
i javno ga najavio istog dana." 

U knjizi "Americki jezik" H. L. Menken tvrdi da je termin "Uje- 
dinjene nacije" smislio pretsednik Ruzvelt u toku sastanka. Vinstonom 
Cercilom, u Beloj kuci, decembra 1941 godine, neposredno pre napa- 
da na Perl Harbur. Americka delegacija na osnivackoj skupstini UN-a 
licila je na "prozivnik" Saveta za medunarodne odnose. U njoj su bili 
Isaija Boumen, Hamilton Fis Armstrong, Samner Vels, Norman H. 
Dejvis, Dzejms T. Sotvel i Leo Pasvolski. Sve u svemu, sedamdeset i 
cetiri clana Saveta su bili u delegaciji. U njoj su bili i Dzon J. Mekloj 
(pretsedavajuci Saveta od 1953 do 1970 godine), clan Komiteta 300, 
direktor "Fordove fondacije" i Rokfelerove "Cejz Menhetn banke", pri- 
jatelj i savetnik devetorici pretsednika, od Ruzvelta do Regana; Dzon 
Foster Dais, nacista, podrzavalac Hitlera, osnivac Saveta i drzavni se- 
kretar; Nelson Rokfeler, vrhunski manipulator, cetiri puta guverner 
drzave Njujork, potpretsednik u vladi Dzeralda Forda. Prisustvo i znacaj 
Dzona J. Mekloja potvrduje moju tezu o Americi kao zemlji pri- 
krivenog nacizma, Cetvrtom Rajhu. Mekloj je bio finansijski savetnik 
italijanske fasisticke vlade Benita Musolinija, a igrao je znacajnu ulogu 
u nacistickoj Nemackoj za banku "Hariman/Bus" koja je finansirala 
Hitlera. Mekloj je sedeo u Hitlerovoj pocasnoj lozi u toku Olimpijskih 
igara u Berlinu, 1936 godine, na poziv Rudolfa Hesa i Hermana Ge- 
ringa. Mekloj je bio i Clan izvrsnog komiteta Bilderberg kluba. 
Generalni sekretar na osnivackoj skupstini UN-a bio je funkcioner 
americke vlade, clan Saveta, Aldzer His, kasnije razotkriven kao ruski 
spijun. His je bio izvrsni sekretar 1944 godine na konferenciji u 
Dumbarton Ouksu, gde je radio sa Vjeceslavom Molotovom na detalji- 
ma povelje UN-a. Bio je Ruzveltov savetnik na konferenciji u Jalti, u 
februaru 1945 godine. Posle osnivanja UN-a, His je postao pretsednik 
"Karnedzijeve fondacije za medunarodni mir", a na to mesto ga je 
namestio Dzon Foster Dais, koji je ignorisao informaciju o Hisovom 
potencijalnom izdajstvu, kada mu je na to skrenuta paznja 1946 godine. 
Kasnije je His razotkriven i proveo je tri i po godine u zatvoru. Drugi 
prikriveni clan Komunisticke partije u Savetu za medunarodne odnose, 
koji je prisustvovao osnivackoj skupstini UN-a, bio je Dekster Vajt. 
Unuka americkog predsednika Teodora Ruzvelta, Edit Kermit Ruzvelt, 

184 



Savet za medunarodne odnose 

novinar, napisala je o uticaju takozvanog "istocnog establismenta" koji 
radi kroz Savet, sledece: 

"Sta je stanoviste establismenta? Kroz administracije Ruzvelta, 
Trumana, Ajzenhauera i Kenedija, njena ideologija je konstantna: da 
je najbolji nacin borbe protiv komunizma uz pomoc jedne svetske soci- 
jalisticke drzave koja favorizuje rast superdrzave, postepeno predajuci 
suverenitet SAD-u..." 

Robert V. Li, pisao je u septembarskom broju "Novog Amerikan- 
ca", 1992 godine, da je najraanje Cetrnaest od osamnaest drzavnih sekre- 
tara bilo iz redova Saveta od njenog osnivanja, ukljucujuci Lorensa 
Iglbergera, koji je bio drzavni sekretar u vreme pisanja Clanka. Posled- 
njih osam direktora CIA, ukljucujuci Dzordza Busa, su bili clanovi Sa- 
veta, a medu kandidatima za predsednike i potpretsednike, u poslednje 
cetiri dekade, bez obzira da li su demokrate ili republikanci, clanovi 
Saveta za medunarodne odnose su: Dvajt Ajzenhauer, Adlaj Stivenson, 
Dzon Kenedi, Henri Kabot Lodz, Ricard Nikson, Hjubert Hamfri, 
Edmund Maski, Dzordz Mekgavern, Dzimi Karter, Volter Mondejl. 
Dzeraldin Feraro i Bil Klinton. 

Jasno je da su Ujedinjene nacije stvorene za globalne politicke 
potrebe Novog svetskog poretka, a zadatak je izvrsio Savet za meduna- 
rodne odnose. Zgrada u Njujorku sagradena je na zemljistu koje su po- 
klonili Rokfeleri, a sem njih, kao vrhunskih manipulatora u senci 
svetske vlasti su i Morgani, Varburzi, Sifovi, Marburzi, dok su poli- 
ticari na sceni samo njihove lutke. Svetskoj javnosti, UN su predsta- 
vljene kao sredstvo koje ce spreciti buduci svetski rat i doneti svetu 
mir, a probleme medu drzavama resavati pregovorima, a ne oruzjem. 
Mnogi sluzbenici koji rade za UN veruju da je ovo razlog njenog pos- 
tojanja. Za one koji su kriticari rada UN-a i koji pokusavaju da pro- 
niknu u motive i poteze iza javne, deklarativne funkcije UN-a, slika je 
dijametralno suprotna. UN su "trojanski konj" globalne tiranije poznate 
kao Novi svetski poredak. Ona je sredstvo uz ciju pomoc su posta- 
vljeni osnovni oblici svetske vlade i svetske vojske i kroz koju se mani- 
pulise i omeksava svetsko javno mnjenje prividom da se nesto radi, da 
se problemi resavaju, iako se obicnim uvidom u krajnje rezultate delo 
vanja UN-a moze videti da je rec o obmani. UN nisu resile nijedan 
globalni problem u svetu, vec su ih samo zaostrile! To je postignuto 

185 



Dosije Omega 

osnivanjem specijalizovanih organizacija koje se bave specificnim svet- 
skim problemima: zdravstvo (Svetska zdravstvena organizacija), sta- 
novnistvo, ili tacnije receno eugenika - kontrola rasta stanovnistva 
(UNFRA), ekonomski razvoj i zivotna sredina (UNEP), obrazovanje, 
nauka i kultura (UNESCO), a lista se stalno prosiruje. Najostriji kriticari 
tvrde da su UN paravan za svetsku hijerarhiju iluminata i masona, i 
njihovu teznju da preko UN-a preuzmu vlast u svetu. U govoru 1970 
godine, Robert Velc, osnivac "Dzon Birc Sosajeti", predvideo je sa 
gotovo prorockom tacnoscu sta ce Ujedinjene nacije postati: 

"Ujedinjene nacije se nadaju i planiraju, ili tacnije, sefovi zav- 
erenika iznad nje se nadaja i planiraju, da kontrolisu stanovnistvo, kon- 
trolisu naucni i tehnoloski razvoj, kontrolisu oruzje i vojnu silu pojed- 
inacnih nacija, kontrolisu obrazovanje, kontrolisu zdravlje i sve ostale 
kontrole koje mogu postepeno da uspostave, pod svim mogucim izgov- 
orima, za konacnu kontrolu pravnog sistema sveta. Ove posebne kont- 
role ce postati komponente postepenog materijalizovanja totaine kont- 
role koju ocekuje da postigne pretvaranj em, prevarom, ubedivanjem, i 
falsifikatima, a sprovodenje ovih kontrola bmtalnom silom i terorom 
vec je zapocelo." 



186 



Kraljevski institut za medunarodne odnose 
(RIIA) 



Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu 1919 godine, anglo- 
americka elita osnovala je Kraljevski institut za medunarodne odnose, 
kao i Savet za medunarodne odnose, koji je formalizovan 1921 godine. 
Danas Kraljevski institut, sa engleskom kraljicom kao pokroviteljem. 
ima ogroman uticaj na britansku i svetsku politiku. Za ovaj institut se 
moze reel da je intelektualni centar stvaranja svetske vlade. Rad insti- 
tuta je tajan i o njegovom clanstvu, "pocasnim pretsednicima iz redo- 
va pretsednika i premijera zemalja Komonvelta", informacije vrlo tesko 
izlaze u javnost. Trenutno, pretsedavajuci je lord Kristofer Tugendhet, 
upravitelj "Dicli fondacije", koji Evropsku uniju opisuje kao 

"politicki projekat koji daje najvise nade i koristi u ovom delu 
sveta, u ovom veku... hrabar i plemenit poduhvat, i ponosan sam sto 
mogu da mu sluzim." 

Tri pretsednika instituta su: lord Karington, clan Komiteta 300, 
Trilateralne komisije i od 1991 godine pretsedavajuci Bildeberg grupe; 
lord Kalahan od Kardifa, bivsi premijer i bilderbergovac; lord Dzen- 
kins od Hilheda, bilderbergovac i jedan od osnivaca Trilateralne komi- 
sije. Da bi se postao clan, potrebno je da kandidata predloze najmanje 
dva clana, ali to ne znaci automatsko primanje u redovno clanstvo. Kao 
paravan, mogu ga primiti u fiktivno clanstvo, koje kandidatu omogu- 
cava da koristi biblioteku instituta, ali ga nikada nece pozvati ni na 
jedan sastanak. 

Finansiranje instituta su na sebe preuzele vodece svetske kompani- 
je i banke. Institutov program "Energija i prirodna sredina" finansiraie 
su najvece svetske naftaske kompanije, proizvodaci uglja i elektricne 
energije i Komisija za atomsku energiju. Boze, kakva briga za zivotnu 
sredinu. U RIIA sede predstavnici "Morgan Garanti Trasta" iz Njujorka 
(J. P. Morgan), "S. G. Varburg Grup" (pre nego sto su kupljeni), 

187 



Dosije Omega 

"Berings" (pre svog neverovatnog kolapsa na berzi u Hong Kongu)*, 
Britansko ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo odbrane, amba- 
sada SAD-a, "RTZ Korporacija", "Anglo-americka korporacija Juzne 
Afrike", "Britis Petroleum", "Sel Internesenel", "Benk of Ingland", "Ber- 
klis benk", "Lojds benk", "Nesenel Vestminster benk", Brada Lazar, "TSB 
Grup", "Unilever", "Britis Aerospejs", "Ekonomist" i "EM". Tu nisu sa- 
mo privredni giganti, u clanstvu instituta su Engleska crkva, Africki na- 
cionalni kongres (ANC) i "Amnesti Internesenel". Medijski giganti, koji 
prate svaku akciju RIIA, a cesto igraju i odlucujucu ulogu, su "ABC 
Njuz", "CBS Njuz", "NBC Njuz"; iz Britanije "Cenel Four" i "ITN", 
zatim "Fudzi tv", "Der Spigel", "Juropijen", "Fajnensel Tajms", "Gar- 
dijan". "Obzerver", "Dejli Telegraf, "Tajms", "Skotsmen", "Rojters", 
"Njujork Tajms", "Vasington Post", "Volstrit Dzurnal", "Riders Daj- 
dzest" i stanice ponosne na svoju nezavisnost - "BBC Vorld", "BBC 
Monitoring servis" i "BBC radio". 

Uloga Kraljevskog instituta u stvaranju i prodaji ideje Novog svet- 
skog poretka je jasna. To je lobisticka organizacija koja koristi svoj 
ogromni uticaj u medijima i podrsku velikog kapitala da "precicom" 
ostvaruje odredene projekte, mimo volje pojedinih zemalja i njihovih 
parlamenata, a kroz manipulaciju javnog mnjenja u tim zemljama. To 
je stozer, mocan i uticajan, u organizaciji tajnog delovanja protagonista 
Novog svetskog poretka, sa vrlo bliskim vezama sa britanskom kraljev- 
skom porodicom i britanskim obavestajnim sluzbama, a svoj mandat je 
dobio od Komiteta 300. 

Kada se 1975 godine pojavila knjiga Filipa Ejdzija, "Dnevnik agen- 
ta" o radu CIA, koju je napisao ovaj bivsi agent kome je navodno pro- 
radila savest, svet je bio sokiran saznanjem kako se CIA u Juznoj 
Americi infiltrirala "u studentski i sindikalni pokret i razbila ga iznutra. 
Ono sto Ejdzi nije napisao u toj knjizi je da je po zavrsetku studija na 
Notr Dam univerzitetu stupio ne samo u CIA, vec je primljen i u ma- 
sone. Dobro zasticen, posle studentskih nemira u Meksiku 1968 godine 
(a to je bio deo sirokog plana studentskih protesta u celom svetu), Ejdzi 
je presao u Portoriko, bio u kontaktu sa teroristickim grupama ciji men- 
tori su sedeli na Kubi, pa se tako upoznao i sa Kastrom. Na Kubi je 

* Ideja da jedan trejder na berzi, Nik Lison, ima ovlascenja da neograniceno 
trguje akcijama "Beringsa" i dovede ga do bankrotstva, je nezamisliva. Kolaps 
"Beringsa" je izazvan namerno i iza njega stoji "Benk of Ingland". 

188 



Kraljevski institut za medunarodne odnose (RIIA) 

kubanska obavestajna sluzba (DGI) vrbovala Ejdzija da radi za nju. 
Tako je otkrivena najveca ruska prislusna stanica u Lurdu, u kojoj je 
radilo tri hiljade ruskih strucnjaka za prisluskivanje i desifrovanje, a 
koja je pratila aktivnosti americkih politicara. Po napustanju CIA, Ejdzi 
odlazi u London, da na mini napise knjigu. Ono sto nije napisao je da 
su subverzivne aktivnosti na kojima je radio u Juznoj Americi proizvod 
rada "trusta mozgova" iz RIIA i "Tavistok instituta". Ali kako da zna 
jedan agent CIA sta je Kraljevski institut smislio. RIIA je stvorio 
"Tavistok institut za ljudske odnose", kao deo Saseks univerziteta, a 
"Tavistok" je kasnije stvorio koncept NATO pakta. RIIA je 1922 go- 
dine razvila tehniku koja je nazvana "profajling", a major Dzon Rolings 
Ris, koji je kasnije dogurao do generala, organizovao je u "Tavistoku" 
Britanski biro za psiholosko ratovanje, koji je postao najveci britanski 
centar za ispiranje mozga. Prve konkretne zadatke su obavili u toku 
Drugog svetskog rata, a "biser" im je bio plan da se u Nemackoj ne 
bombarduju fabrike municije nego radnicki kvartovi u kojima su ziveli 
radnici tih fabrika. Nije cudo, fabrike municije su pripadale medunaro- 
dnim bankarima, a radnici su, sem sto su ginuli, doziveli i "sok", pa 
im je opala produktivnost. Posle rata, kada je vec stvoren NATO, u Sa- 
seksu je osnovano posebno, supertajno odelenje, po imenu "Istrazivacki 
institut politickih nauka" (SPRI). koji ima svoju mracnu ulogu u sirenju 
droge i delovanju protiv stanovnistva SAD-a na psiholoskom planu, 
primenjujuci mracne metode dr Kurta Levina, sa ciljem stvaranja dugo- 
trajne psihoze napetosti koja mrvi covekovu volju i pretvara ga u zbu- 
njenu, apaticnu i usporenu osobu koja se ne opire promenama koje mu 
naturaju drugi. Jasno je kakav je karakter tih promena, ali kada se zna 
da ih od "Tavistoka" preuzimaju "Stanford Riserc" i "Rend Korporejsn", 
kao i desetine drugih instituta u Americi koji rade u smeru da zbunje- 
na i nesigurna licnost, izolovana i uplasena, ne prepozna i bori se pro- 
tiv drustvenih, moralnih, ekonomskih i politickih promena, koje mu 
oduzimaju slobodu i guraju ga u narucje onih koji propovedaju jednu 
svetsku vladu kao "usrecitelja covecanstva". Sve ove aktivnosti obavlja- 
ju se preko institucija nevinih naziva koji zvuce "naucno", a zapravo 
cine karike u lancu kontrole kroz institucije, kao i drustva sa humani- 
stickim programima, fondacije, polutajna i tajna drustva, misticni redovi 
stari hiljade godina, preko nadnacionalnih organizacija do imalaca "pla- 
ve krvi", a preko njih do Rotsilda i do onih iznad njih, Hristovih poto- 
maka kojima nad glavom stoji Svevidece oko, a sve je to upregnuto u 

189 



Dosije Omega 

naporu da se covecanstvu naturi era Vodolije, kao paradigme totalne 
kontrole nad covecanstvom i njegovira konacnim pretvaranjem u indo- 
lentno roblje koje bludi kroz fizicki zivot bez trunke svesti. Koriscenje 
droge radi dovodenja covecanstva u ovo duhovno stanje ima znacajno 
mesto u planovima RIAA, kao i njihovim kontrolorima iz Komiteta 300. 
Nemaju nikakvih moralnih ogranicenja da je primenjuju, kao sto ste 
mogli da procitate u poglavlju koje govori o znacaju trgovine drogora 
za potrebe Komiteta 300. Ono sto je blasfemicno je da su koristili i 
mnoge pisce, u prvom redu Oldosa Hakslija, da propagiraju posebnost 
koriscenja droga, sto Haksliju nije tesko palo: 

"Za svakodnevnu licnu upotrebu, oduvek su postojala hemijska opoj- 
na sredstva. Od pradavnih vremena ljudi su upotrebljavali biljne seda- 
tive i narkotike, sve euforike koji rastu na drvecu, halucinogene koji 
sazrevaju u bobicama. Ovim modifikatorima svesti moderna nauka je 
dodala svoju kvotu sintetickih preparata. Za neogranicenu upotrebu na 
Zapadu su dozvoljeni samo alkohol i duvan. Sva druga hemijska Vrata 
u Zidu su etiketirana kao DROGA." 

RIIA je svoje delovanje prosirio i na druge zemlje. Jedna od njih 
je i Kanada, u kojoj deluje "Kanadski institut za medunarodne odnose", 
koji po istoj matrici na kojoj funkcionise RIIA, kontrolise kanadsku 
politiku. Svi drzavni sekretari Kanade su iz njegovih redova, od osni- 
vanja 1925 godine. Kanada je, inace, izuzetno vezana za britansku 
krunu i uvek sprovodi sve njene ideje i bespogovorno ucestvuje u svim 
britanskim ratovima. "Kanadski institut" je povezan sa mnogim drugim 
i slicnim organizacijama u svetu, a jedna od njih je "Renk". O intere- 
sima ove organizacije u Kanadi, kao i o kraljicinim interesima, vodi 
racuna ser Kenet Strong, koji je dosao iz MI6, a sem toga je clan uti- 
cajnog viteskog Reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Nalazi se u 
upravnom odboru "Banke Nove Skotske", koju smo spominjali u po- 
glavlju o trgovini drogom za Komitet 300. Ova banka pere novae za 
Komitet od trgovine drogom u Kanadi. Drugi vazan clan grupacije 
"Renk-Kanadski institut" je ser Brajan Edvard Mauntin, takode clan 
Reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Odigrao je znacajnu ulogu u uvla- 
cenju SAD-a u Drugi svetski rat. Ne moze se zaobici ni ser Kenet Kejt, 
direktor "Banke Nove Skotske", koji je u isto vreme i u upravnom 
otporu vaznih britanskih novina - "London Tajmsa" i "Sandej Tajmsa", 

190 



Kraljevski institut za medunarodne odnose (RIIA) 

toliko znacajnih za formulisanje britanske politike. Interesantno je da su 
svi ovi ugledni ljudi u mladim danima bili na duznostima u MI6, i sa 
sluzbom na Dalekom Istoku, uglavnom u Hong Kongu i Kini. Ocigle- 
dno je bilo potrebno da na terenu steknu iskustvo u proizvodnji opiju- 
ma, njegovom slanju na zapad, terorizmu, trgovini zlatom, pranju novca 
i bankarstvu, kako bi, kada ispeku zanat, to radili na visem nivou. Nji- 
hov kontrolor u Kanadi bio je Volter Gordon, Clan kraljicinog Privatnog 
kabineta, a kao bivsi ministar finansija, uz pomoc svojih ljudi, kon- 
trolisao je tri kljucne banke u Kanadi - "Banku Nove Skotske", "Kanad- 
sku imperijalnu banku" i "Toronto dominion banku". Ove tri banke su 
pod Gordonovim rukovodstvom kontrolisale drugu najvecu mrezu u 
svetu za pranje novca, i direktnu vezu sa Kinom. Vrh ovog sistema - 
Endikot, Roning, Lin ("kineski specijalisti"), su direktno saradivali sa 
Cu En Lajem, kineskim premijerom u vreme Mao Ce Tunga, koji se 
zarekao da ce Britaniji i Americi, za sve ono sto su ove zernlje ucinile 
Kini, stvoriti milione narkomana. U velikoj meri uspeo je u tome, 
dozvoljavajuci proizvodnju opijuma koji je isao u ove zemlje kao hero 
in. Interesantno je da su vazni clanovi ove kriminalne organizacije. 
Dzon D. Gilmen i Dzon Robert Nikolson, clanovi Reda Svetog Jovana 
Jerusalimskog. 

Ipak, najznacajnije polje rada RIIA ostaju masovne komunikacije, 
kontrola masa kroz kontrolu uma i stvaranje novih drustvenih trendova 
koji "spontano" izbijaju u svetu. Takav nacin razmisljanja doveo je 1957 
godine, na konferenciji Bilderberg grupe u Fiudi (Italija), do predloga 
da se osnuje "Medunarodni institut za strateske studije", koji je za- 
misljen kao centar za koordinaciju stvaranja javnog mnjenja i pribli- 
zavanje tih scenarija sirokom krugu ljudi na brz i efikasan nacin. Ideju 
je izneo Alister Buhan, sin lorda Tvidsmira, koji je u to vreme vec bio 
dobro plasiran u REA, gde je sedeo u upravnom odboru, kao i clan 
druge uticajne organizacije, Okruglog stola, koja je vrlo bliska britan- 
skoj kraljevskoj porodici. U upravnom savetu ove gigantske propa- 
ganda maSine sedeli su: Frenk Kitson, covek koji je zapoceo pobunu 
pokreta Mau-Mau u Keniji; Robert Elsvort, pretstavnik "Brace Lazar"; 
Dzon Loudon, pretstavnik "N. M. Rotsilda"; Pol Nice, pretstavnik 
"Sreder banke"; C. L. Sulcberger iz "Njujork Tajmsa"; Stensfild Tarner, 
bivsi direktor CIA; Piter Kalvokorezi iz "Pingvin buksa"; Endrju 
Senberg kao pretstavnik RIIA; novinari Flora Luis, Dm Midlton, Entoni 
Luis, Maks Frenkel; Danijel Elsberg, neizbezni Henri Kisindzer i Robert 

191 



Dosije Omega 

Bovi, bivsi direktor jednog odelenja CIA. Jasno je da ovaj veliki posao 
ne moze da obavi ni RIIA sama, ni njeni ogranci, u prvom redu 
"Rend". Ove organizacije imaju pod sobom desetine drugih instituta i 
laboratorija, jer su klijenti iz samog vrha biznisa i vlasti: "AT&T", 
"Cejz Menhetn banka", "IBM", Republikanska partija, vazduhoplovstvo 
SAD, ministarstva za energiju i zdravlje. "Rend" je cak jednom optuzen 
da je bio angazovan od SSSR da uradi studiju o uslovima predaje 
americke vlade! Ovaj slucaj je stigao do americkog Senata, gde je stvar 
zataskana kao izmisljotina. Njihovo glavno polje delovanja i danas osta- 
je "ispiranje mozga" i to na svim nivoima, ukljucujuci vladu, armiju, 
biznis, religiozne institucije i obrazovanje. Procena je da na ovim 
poslovima, u vise instituta, radi oko pedeset hiljada naucnika i sarad- 
nika sa godisnjim budzetom od deset milijardi dolara. 



192 



Okrugli sto 



Prica o drustvu Okruglog stola pocinje u XIX veku sa Dzonom 
Raskinom, legendarnom licnoscu Oksforda. Rodio se u Londonu 1819 
godine, kao sin bogatog trgovca vinom. Njegov uzor bio je grcki filo- 
zof Platon, cija dela je dobro poznavao. Platonove ideje su bile osnov 
na kojima se gradila prva ideja o Novom svetskom poretku, kao cen- 
tralizovanoj drzavi u kojoj organizacija ide od vrha ka bazi. Interesantno 
je da je ovo bila ideja i Laburisticke partije u njenom pocetku, a danas 
je to politicka agenda Konzervativne partije. Raskin je verovao da se 
na celu drzave mora nalaziti diktator superiornog intelekta. Ima izvora 
koji tvrde da je bio pristalica Illuminata, a mozda i njihov clan. Njegove 
ideje su sledili i Karl Marks i Fridrih Engels (jos jedan postovalac 
Platona), a one su postale deo temelja ucenja koje je kasnije primenje- 
no u boljsevickim diktaturama Istocne Evrope. 

Rabin Marvin S. Antelman povezuje pisanje Platona sa okultnim 
drustvima Svevideceg oka. Navodi primer Mojsija Mendelsona, jednog 
od tvoraca Francuske revolucije i obozavaoca Platona, ciju je "Repu- 
bliku" preveo na nemacki, i bio poznat kao "nemacki Platon". Prevod 
Platona je kanalima bankarske porodice Varburg, pomagaca Rotsilda 
koji su u ovom veku finansirali Hitlera, dosao u ruke onih koji su na 
ovim principima gradili kolonije u Africi i Aziji. Izraziti primer je Sesil 
Rouds koji je mastao o tome da stvori svetsku vladu pod vodstvom bri- 
tanske krune. Ogromno bogatstvo koje je stvorio eksploatacijom dija- 
manata i ruda u Juznoj Africi, Rouds je investirao u svoju fiks ideju. 
Svoje saradnike i podrsku nasao je u Komitetu 300. Roudsova ideja je 
bila da stvori tajno drustvo koje ce manipulisati dogadajima u svetu 
kako bi ostvarilo centralizovanu globalnu kontrolu. Ime pod kojim je 
poznato ovo drustvo je Okrugli sto i struktuirano je po masonskim i 
iluminatskim semama. U drustvu postoji uzi krug - Drustvo izabranih 
(ili iniciranih), koje zna sve tajne ciljeve drustva, i spoljasnji krug - 
Krug prijatelja, koji cine uticajni ljudi koji mogu da budu korisni cilje- 
vima drustva, ali ne znaju sve tajne uzeg kruga. Uzi krug clanova zaista 
poseduje politicku moc da donosi odluke. Rad i delovanje drustva su 

193 



Dosije Omega 

finansirali Rouds i Rotsildi, pa nije cudo da su Britanci usli u Burski 
rat (od 1899 do 1902 godine), kako bi osigurali eksploataciju prebogate 
Juzne Afrike za racun Rotsilda (baron Natan bio je clan Okruglog stola, 
kao i lord Astor, J. P. Morgan i pretstavnici ostalih mocnih bankarskih 
porodica), a u torn ratu su poginule hiljade ljudi, zena i dece, mnogi u 
koncentracionim logorima lorda Kicenera. Britanska kruna, uz pomoc 
Komiteta 300, organizovala je najvecu i najopremljeniju vojsku tog 
doba. Kraljica Viktorija poslala je cetiri stotine hiljada vojnika na osam- 
deset hiljada Bura, od kojih su mnogi bili maloletni. Umesto nedelju 
dana, kako su Britanci verovali, a o tome je pisao i Radjard Kipling 
kao ucesnik rata, Buri su se opirali pune tri godine. Ne zaboravirao da 
je i mladi Vinston Cercil (Komitet 300) uzeo ucesce u ovom ratu. Tada 
su se u sluzbi Rotsilda istakli mnogi buduci upravljaci Juzne Afrike i 
clanovi tajnih drustava - Rouds, Bamato, Openhajmer, Dzoel i Bejt. Ka- 
da je rat zavrsen, 1902 godine, umro je Rouds. Svoje bogatstvo je preko 
fondacije zavestao svom cilju. I danas se iz ove fondacije dodeljuju 
stipendije na Oksfordu, uglavnom studentima iz inostranstva, koji do- 
laze da upoznaju i prihvate ideju jedne svetske vlade. Zapanjujude je 
koliko je ljudi, predsednika drzava i vlada, bilo korisnik "Roudsove 
stipendije". Najsveziji primer je Bil Klinton, pretsednik SAD-a. Posle 
Roudsove smrti, na celo Okruglog stola je dosao Alfred Milner, jos 
jedan iz mase Rotsildovih izvrsilaca. Milner je prosirio uticaj ove orga- 
nizacije na same vrhove britanske vlade. Imao je odlucujuci uticaj na 
kabinet Lojda Dzordza (Komitet 300) koji je vodio Britaniju u toku 
Prvog svetskog rata. Dominirali su i mirovnom konferencijom 1919 
godine, ucestvovali u stvaranju Lige naroda, vodili odlucujucu rec u 
kreiranju britanske politike u Irskoj, Palestini i Indiji (od 1917 do 1945 
godine), i bili odlucujuci faktor u stvaranju drzave Izrael, sto je po na- 
logu i za potrebe Rotsilda izveo Artur Balfur (Komitet 300), clan unu- 
trasnjeg kruga Okruglog stola, po kome je i dokument dobio ime "Bal- 
furova deklaracija". 

Vec od 1915 godine, Okrugli sto je poceo da otvara "podruznice", 
pa su se uskoro organizovale grupe, ne samo u Britaniji i Juznoj Africi, 
vec i u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Indiji i Sjedinjenim Drza- 
vama. Poceli su da izdaju i svoj casopis "Okrugli sto", a svoju delat- 
nost koordiniraju kroz brojne kompanije i medijske kuce, u prvom redu 
kroz masoneriju u SAD-a, kao i drustvo Mrtvacka glava (Skull and 
Bones Society) na Jejl univerzitetu, ciji je clan i Dzordz Bus, bivsi 

194 



Okrugli sto 

pretsednik SAD-a. Njihove interese u Americi sprovode dve mocnc 
porodice - Rokfeleri (pravo ime porodice je Rokenfelder) i Morgani, 
koji se nalaze u centru zbivanja Novog svetskog poretka. Rokfeleri su 
svoje bogatstvo stvorili na nafti, osnivanjem "Standard Oil Korapani" 
(sada "Ekson") 1853 godine. Pocetkom veka su se vec bili prosirili na 
zeleznice i banke. Poseduju ili kontrolisu "Cejz Menhetn benk", 
"Nesenel Siti benk", "Hanover Nesenel benk", "US Trast Kompani" i 
vodece osiguravajuce kompanije kao sto je "Ekvitabl Lajf and Mjucual 
of Njujork". Imperija Morgana bazirana je na Celiku, brodogradnji i 
elektricnoj struji, a kruna tog sistema je "Dzeneral Elektrik". Tu su i 
"Nesenel Benk of Komers", "Njujork Lajf Insurans" i "Garanti Trast 
kompani". Ali ko je zaista iza ovih kompanija? Morganova imperija 
zapocela je svoj rast 1838 godine, kao "Dzordz Pibodi and Korapani" 
u Engleskoj. Dzordz Pibodi je, pogadate, radio za Rotsilde. Postao je 
najveci trgovac na svetu americkim obveznicama i sa svojim partncrom. 
Dzonom Pjerpontom Morganom (Komitet 300), vrsio ogroman pritisak 
na administraciju Abrahama Linkolna, i manipulisuci americkom ekono- 
mijom ostvarili neverovatne profite. Posto Pibodi nije imao dece, posle 
smrti njegov deo imovine nasledio je Morganov sin, Dzon Pjerpont 
Mladi, koji je roden 1867 godine. I ovaj drugi Morgan bio je talento- 
van i mocan bankar, ali je sigurno unapredio i poslove Rotsilda. To se 
vidi iz podatka da kada je umro njegov otac, prvi Morgan, iza njega 
je ostala imovina vredna samo jedanaest miliona dolara, sto je vrlo 
skromno u odnosu na ogroman novae koji je proSao kroz njihove ruke. 
Interese Rotsilda je na velikoj sceni reprezentovala bankarska instiluci- 
ja "Kun, Leb and Ko". Osnovali su je 1867 godine Abraham Kun i 
Solomon Leb, dvojica trgovaca iz Sinsinatija, ali je postalo jasno da je 
paravan za Rotsilde 1875 godina, kada je Jakob Sif dosao iz Frankfurta. 
Porodice Rotsild i Sif su nekada zivele u istoj kuci u Frankfurtu i jasno 
je da su te veze bile vrlo jake. U Americi su ojacane, jer se Jakob Sif 
ozenio Lebovom cerkom, Terezom. Sif je u firmu u Americi doneo 
kapital Rotsilda i za njih je vodio posao. Bio je fmansijski strateg i 
godinaraa je strpljivo radio sa Harimanovima, Gouldovima i Rokfele- 
rovima, ulazuci novae u njihove velike zeleznicke i naftaske poduhvate. 
Deo finanskanja je isao kroz banku Rotsilda, "Nesenel Siti Benk of 
Sinsinati", a kada su se interesi razgranali, Rotsildi i Rokfeleri su osno- 
vali zajednicku banku, "Cejz Menhetn benk". Jasno je da su clanovi 
Okruglog stola, vec dobro rasireni i organizovani sirom sveta, cinili sve 

195 



Dosije Omega 

da preuzmu konlrolu nad fiskalnim i monetarnim politikama kao i poli- 
ticko vodstvo u zemljama u kojima su delovali. U SAD-u, glavni covek 
Okruglog stola postao je Vilijem Jendel Eliot, koji je kasnije otkrio 
Henri Kisindzera, kome je pomogao da se raeteorski uspne u svim bit- 
nim organizacijama Novog svetskog poretka. Eliot je bio "Amerikanac 
u Oksfordu", jer je dobio "Roudsovu stipendiju" 1923 godine, za zlo- 
glasni Beliol koledz, koji je bio rasadnik kadrova za tajna drustva 
Novog svetskog poretka, a i danas je regrutni centar za Okrugli sto. 
Pre toga je radio za Varburg-Rotsild grupaciju u "Banci federalne rez- 
erve" u San Francisku, gde je dosao do raesta direktora. Posle zavrsene 
"obuke" obavljao je odgovorne obavestajne poslove za Rotsilde. u vezi 
tema koje su im bile od interesa, a jedan od poslova je bio i pronala- 
zenje potrebnih Ijudi za ukljucenje u rad raznih institucija. 

Osnovni zadatak Okruglog stola je unosenje nesloge medu zemlja- 
raa i nacijama kako bi se u pogon stavilo njihovo upravljanje konflik- 
tom i "kontrolisani izbor". Nije zato cudo sto je Hegel popularan medu 
mondijalistiraa dvadesetog veka. Deo njegovog ucenja, koje je vulga- 
rizovano i prizemljeno, postalo je ono sto su kasniji strucnjaci nazvali 
"menadzment krize". Karl Marks je bio jedan od kljucnih vulgarizato- 
ra stava da ako se suprotstave teza i antiteza dobijamo sintezu, nov red. 
Razlika medu njima bila je fundamentalna, jer je Hegel govorio o duhu 
i umu, a Marks je bio materijalista i satanista koji je prezirao i odbaci- 
vao Boga. Jednom je izjavio: "Okrenuo sam Hegela naglavce", i to je 
zaista i ucinio, dajuci osnov za manipulaciju svetom u smeru centra- 
lizovane kontrole. Kasnija lakirovka u boljsevickoj Rusiji, idealizovan- 
je Marksa i Englesa i stvaranje "komunistickih svetaca" od njih, 
savrseno je isla na ruku globalnoj eliti koja ne bi bolje prosla ni da je 
to narucila. A mozda i jeste, ako se pogleda spisak Saveta komesara iz 
1919 godine. 

Georg Fridrih Engels, jedan od tvoraca "Komunistickog manifesta" 
i doktrine oslobadanja potlacene radnicke klase od jarma kapitalizma, 
zaradio je pravo bogatstvo koristeci deciju radnu snagu u Lankasajeru, 
Engleska. Karl Marks nije izmislio temu "klasne borbe". On je dobio 
tu ideju citajuci radove drugih, u prvom redu Adama Vajshaupta i ba- 
varskih iluminata, napisanih sedamdeset godina pre njega. Marks je bio 
Clan tajnog drustva iluminatskog usraerenja, Lige pravednih, koje je 
kasnije postalo Komunisticka liga. Liga pravednih bila je ogranak 
Drustva podobnih, koje je odigralo vodecu ulogu u toku Francuske rev- 

196 



Okrugli sto 

olucije. Liga pravednih se u Nemackoj zvala Bund Der Gerechten ili 
jednostavno Bund. Ovo je bila organizacija koja je dala podrsku mark- 
sizmu i stajala iza njegovog uspona. Prvi maj, Dan rada, izabran je kao 
dan marksista i lenjinista po daturau kada su Iluminati javno objaviii 
svoj nastanak, 1 maja 1776 godine. Marks je zenidbom sa Dzeni fon 
Vestfalen dosao u bliske veze sa britanskom aristokratijom. jer je aje- 
gova zena bila u rodbinskim vezama sa Skolskim vojvodskim porodica- 
ma Argil i Kembel. Jedna od njenih pretkinja, Ana Kembel. grofica od 
Balkarasa i Argila, bila je guvernanta princa od Oranza, kasnije kralja 
Vilijema, koji je osnovao "Englesku narodnu banku", a Irskoj doneo 
nevidenu bedu i jad. Sadasnji erl od Balkarasa je u srodstvu sa vikon- 
tom Koudrejem, ciji deda je bio lord Spenser Cercil. Ovo nije tako lose 
drustvo za "narodnog tribuna" Karla Marksa. 

Svez primer kako Okrugli sto i druge organizacije istog usmere- 
nja ostvaruju svoju "sintezu" je Drugi svetski rat. Dva suprotstavljena 
sistema, kapitalizam i komunizam, su doveli zajednicu na istu stranu u 
ratu protiv fasizma. Iza sva tri drustvena fenomena stoje iste organi- 
zacije, ali je u jednom trenutku bilo potrebno sukobiti ih, kako bi "teza" 
protiv "antiteze" dala "sintezu" - Ujedinjene Nacije i Evropsku zajedni- 
cu. "Hladni rat" izmedu kapitalizma i komunizma je doveo do druge 
sinteze - oslobodilackih "narodnih revolucija" u zemljama Treceg sveta, 
suprotstavljajuci navodno ekstremne sisteme "levice" i "desnice" u borbi 
za prevlast u odredenim svetskim regionima i stiteci "jedne od drugih". 
Danas je manipulacija ljudskom svescu i vrednosnim sistemima dostigla 
takve razmere i traje vec toliko dugo da su ljudi poceli bespogovomo 
da veruju u postulate i opredeljuju se prema svojim ubedenjima, ne 
znajuci da su sve proizvod iste filozofije i imaju jedan cilj - "prosve- 
cenu monarhiju" iznad jedne svetske vlade. Zbog toga sto se jedno ime 
pojavljuje na vise mesta, sledece poglavlje posveceno je najusrdnijem 
delatniku Rotsilda u drugoj polovini ovog veka. 



197 



Henri Kisindzer 



O Henriju Kisindzeru se ponesto zna iz zrelih i poznih godina nje- 
govog zivota i rada. Iz mladickog doba postoji zvanicna i nezvanicna 
biografija, koje se dijametralno razlikuju. Po zvanicnoj biografiji, zbog 
svog jevrejskog porekla, morao je da napusti Nemacku uoci pocetka 
rata. Posle rata se vratio u Nemacku kao americki vojnik, gde je u 
porusenoj Nemackoj sluzio u bezazlenoj funkciji vozaca generala Frica 
Kremera. Po neautorizovanoj biografiji, Henri Kisindzer (pravo ime 
Henrik Kizinger) je bio clan Hitlerjugenda, a u Ameriku je stigao u 
okviru programa "Spajalica", u kome je nekoliko hiljada nacista preve- 
deno u Ameriku, dobilo nov identitet i pocelo da radi za svoje nove 
poslodavce. Po zvanicnoj biografiji, po otpustanju iz vojske Kisindzer 
je, zahvaljujuci porodici Openhajmer, otisao na studije u Vilton Park. 
1952 godine poslat je u Tavistok institut, gde ga je R. V. Diks "pre- 
obrazio", i posle toga vise nista nije moglo da zaustavi Kisindzera u 
usponu. Po zavrsetku studija, Dzordz Frenklin i Hamilton Fis su ga 
izabrali da radi za njih, u sedistu Saveta za medunarodne odnose za 
Ameriku, u Njujorku. Zahvaljujuci Vilijemu Jendelu Eliotu i pod tutor- 
stvom Dzona Viler Beneta, direktora obavestajnog odelenja Okruglog 
stola i sefa operacija MI6 u Americi, Kisindzer je postao Eliotov "omil- 
jeni dak". Kooptiran je u Okrugli sto da bi sproveo monetaristicke 
stavove koje je usvojio na Harvardovim medunarodnim seminarima. 

Do sredine sezdesetih godina Kisindzer je opravdao svoje angazo- 
vanje u Okruglom stolu i Kraljevskom institutu za medunarodne odno- 
se. Kao nagradu i test za ono sto je naucio, Kisindzer je postao sef 
male grupe u kojoj su bili Dzejms Slezindzer, Aleksander Hejg i Da- 
nijel Elsberg, u okviru opasnih igara koje je zapocinjao Okrugli sto. 
Grupa je saradivala sa Institutom za studije politike (IPS) i njenim 
glavnim teoreticarem, Noamom Comskim. Aleksander Hejg, interesant- 
na koincidencija, takode je sluzio u jedinici generala Kremera, ali na 
mnogo visem nivou nego vojnik Kisindzer. Za svog ljubimca, general 
Kremer je nasao prolaz u ministarstvo odbrane. Kada je Kisindzer 

198 



Henri Kisindzer 

postao savetnik za nacionalnu bezbednost, Kremer je ugurao Hejga za 
njegovog zamenika. 

Kisindzer je otvorio kancelariju Okruglog stola na Menhetnu, po 
nalogu Bilderberg kluba. U timu su bili Hejg, Elsberg, Helperin, Sle- 
zindzer, Maknamara i braca Mekbandi. Kisindzer je sve izvrsne funkci- 
je u Niksonovoj vladi ispunio clanovima Okruglog stola i Kraljevskog 
instituta. Znacaj ove operacije bio je da se pretsednik Nikson potpuno 
izoluje od prijema informacija, domacih i stranih, obavestajnih, polici- 
jskih, ukljucujuci FBI odelenje 5, koje kontrolise delovanje teroristickih 
grupa u SAD-u. Kisindzer je stekao ogromnu vlast, naredivsi FBI da 
prisluskuje veliki broj ljudi, ukljucujuci i njegove najblize saradnike. 
Kisindzer poseduje privatnu kartoteku dosijea hiljada ljudi, ne samo u 
SAD-u, vec sirom sveta. Da li je to cudno ili preterano? Ni najmanje, 
takve privatne dosijee je imao i P2. Ima dosta privatnih obavestajnih 
agencija, kao sto je "Intel", koje za narucioce, medunarodne organi- 
zacije i pojedince prikupljaju podatke. Kisindzer je u Niksonovoj admi- 
nistraciji drzao nekoliko vaznih mesta. Naimenovan je za predsedava- 
juceg "Verifikacionog panela", koji je upravljao pregovorima u okviru 
"SALT"-a. Takode je naimenovan u Specijalnu vijetnamsku grupu, koja 
je nadgledala sve izvestaje - vojne, obavestajne i civilne, koji su stiza- 
li iz Vijetnama. Kisindzer je dobio kontrolu nad Komitetom 40, super- 
tajnom agencijom koja je odlucivala o tajnim operacijama i pratila nji- 
hovo odvijanje. Predsednik Nikson je bukvalno bio ostavljen po strani 
i nije znao sta se desava u njegovoj vladi. Votergejt, po mnogim autori- 
ma, nije bio obicna zavera da se blamira predsednik Nikson, vec drzav- 
ni udar. Prvi drzavni udar Amerika je dozivela prilikom ubistva Dzona 
Kenedija, kada je na vlast u senci dosla grupacija koja je promenila 
lice araeriCke drzave i njenih institucija, i odredila nov tok buduceg ra- 
zvoja SAD-a. Kisindzer, Elsberg i Hejg su stavili u pogon plan Vo- 
tergejt, zamisljen u Kraljevskom institutu. Hejg je igrao vodecu ulogu 
u zbunjivanju i laganju predsednika Niksona, a Kisindzer je bio taj koji 
je vodio Belu kucu. Hejg je bio cuveno "Duboko grlo", koji je preno 
sio informacije Vudvordu i Bernstinu iz "Vasington Posta". On je u to 
vreme bio pukovnik, koji nikada nije komandovao trupama, vec je ka- 
rijeru pravio kroz kancelarijsku strukturu. Po nalogu Okruglog stola, 
Kisindzer je progurao Hejga do cina generala sa cetiri zvezdice, u mete- 
orskom usponu kakav nije zabelezen u istoriji americke vojske. Tako 
je Hejg preskocio dve stotine i osamdeset generala americke vojske. 

199 



Dosije Omega 

koji su po hijerarhiji bili ispred njega. U toku tog "napredovanja" Hejga, 
dvadeset i pet generala je dalo ostavku. Kao nagradu za izdaju predsed- 
nika Niksona, kome se zakleo da ce ga vemo sluziti, Hejg je posta- 
vljen za komandanta NATO pakta. Svi poznavaoci se slazu da je, bez 
konkurencije, najgori komandant u istoriji ovog saveza. I tu je dolaskom 
za komandanta zaobisao preko cetiri stotine generala iz zemalja NATO- 
a i SAD-a, koji su bili kvalifikovaniji od njcga da zauzmu to mesto. 
Svi strucnjaci, koji proucavaju istoriju ovog perioda, lako su identi- 
fikovali da su Hejg i Kisindzer sledili tehniku koju je razvio Tavistok 
institut i primenili je na zbunjenog, rastrzanog, uplasenog i demora- 
lisanog predsednika Niksona, koga je Hejg ubedio da mu je jedini izlaz 
da podnese ostavku. Hejg je satima ubectivao Niksona da je audio traka 
bez ikakve sumnje dokaz da je Nikson saucesnik u provali u prostori- 
je Demokratske stranke u zgradi Votergejt. U prvom trenutku Nikson 
je odbijao odgovornost, a danas, kada se ta traka slusa, svi strucnjaci 
se slazu da na veoma nejasan i neodreden nacin govori o ulozi Niksona. 
Hejg nije odustajao, dok Nikson zaista nije poverovao da se pred Se- 
natom ne moze odbraniti od odgovornosti. Da bi pojacao pritisak na 
Niksona, Hejg je direktno prekrsio zakon tako sto je transkripciju ra- 
zgovora sa trake ilegalno prosledio onima koji su bili za Niksona u 
Predstavnickom domu, Senatu i Republikanskoj stranci. Samim tim sto 
je doslo od Hejga, Niksonovim podrzavaocima je to izgledalo kao pri- 
znanje krivice i poceli su da uskracuju podrsku Niksonu. Hejg je ube- 
dio i kongresmena Viginsa i senatora Grifina da je odbrana Niksona 
nemoguca, pa je Grifin uputio pismo Niksonu trazeci da ovaj podnese 
ostavku. Dzon Doar je dobio zadatak da sprovede implement. U di- 
rektnom tv prenosu, 18 jula 1974 godine, Doar je izneo "dokaze" na 
osnovu kojih je predsedniku Niksonu trebalo izglasati nepoverenje. 
Optuzbe su bile neodredene, neko sitno petljanje sa porezom, neauto- 
rizovano bombardovanje Kambodze i zloupotreba vlasti bilo je sve sto 
je stavljeno na teret Niksonu. Mnogi pravnici kazu da se ovi dokazi ne 
bi odrzali ni na jednom sudu, ali je Nikson podneo ostavku 8 avgusta 
1974 godine. Obaranje Niksona bila je opomena svim neposlusnim 
predsednicima od strane Komiteta 300, ali posto nije bio toliko opasan 
kao Kenedi, Komitet mu je postedeo zivot. 

Tipican primer delovanja Okruglog stola je organizovanje "ki- 
dnapovanja" Henrija Kisindzera, izvedeno preko Instituta za studije poli- 
tike (IPS). Institut je jedan od najprestiznijih "trustova mozgova" koji 

200 



Henri Kisindier 

kontrolise donosenje odluka u medunarodnoj politici, a na unutrasnjem 
planu je sprovodio plan Tavistok instituta i osnivao organizacije nove 
levice u Americi. Te organizacije su bile ekstremne, nihilisticke grupe 
levice, koje su zapocele sa teroristickim akcijama i propagiranjem upo- 
trebe droge, a trebala su i da posluzi kao stalna pretnja politickom esta- 
blismentu Amerike. Osnivaci IPS-a, diplomci Tavistoka, Markus Raskin 
i Ricard Barnet, kontrolisali su razlicite elemente kao sto su: Crni pan- 
teri; Danijel Elsberg, clan Nacionalnog saveta za bezbednost Halperin; 
podzemna organizacija Vetermen; pokret Venseremos, i predsednicki 
kandidat Dzordz Mekgavern. "Kidnapovanje" Kisindzera trebalo je da 
izvede Egbal Ahmed, Pakistanac koji zivi u Engleskoj i radi za britan- 
sku obavestajnu sluzbu MI6. kroz jednu od mnogobrojnih, laznih trock- 
istickih organizacija. "Zaveru" je otkrio FBI i "spasao" Kisindzera. 
Ahmed je nagraden, jer je postao direktor jedne od IPS-ovih agencija, 
"Transnacionalnog instituta", povezanog inace sa juznoafrickim organi- 
zacijama istog usmerenja. Sem toga, IPS je prodro i u religiozne or- 
ganizacije inspirisuci radikalne rasne teorije pod velom religije i sejuci 
nove klice netrpeljivosti u Americi, koje ce jednog dana da se vrate 
kao bumerang. 



201 



Tavistok institut 



Tavistok institut za meduljudske odnose, 120 Belsajz Lejn, London 
NW3 5BA, je na celu, ili na vrhu ako tako vise volite, specijalizovanih 
instituta za masovnu manipulaciju umom ljudi, koji svoja istrazivanja 
stavlja na raspolaganje globalnoj eliti. Iste godine kada su osnovani 
Kraljevski institut za meduljudske odnose i Savet za medunarodne 
odnose, 1921 godine, vojvoda od Bedforda, markiz Tavistoka, poklonio 
je jednu od svojih zgrada za istrazivanje efekata soka, izazvanog eksplo- 
zijama granata na britanskim vojnicima u Prvom svetskom ratu. Poslovi 
instituta su se kasnije prosirili, a istrazivaci njegovog rada mu pripisu- 
ju i smisljanje taktike bombardovanja civilnih ciljeva u Nemackoj (kako 
bi se slomio duh naroda) i uvodenje kulture droge sezdesetih godina. 

Tavistok je svoje pipke pustio i u drugim pravcima, ka Rimskom 
klubu i Bilderberg grupi. Povezan je sa "Dicli fondacijom" koju kon- 
trolise Kraljevski institut za medunarodne odnose. U Americi, Tavistok 
ukljucuje Stanford institut, Hadson institut, "Heritidz fondaciju", Huve- 
rov institut, Centar za strateske studije i "Rand korporaciju" (u kojoj je 
Zbignjev Bzezinski). Ovaj sistem, ova mreza za kontrolu uma, povezana 
je i sa sistemom obrazovanja preko fondacija oslobodenih poreza, a u 
Americi je ostvario manipulaciju stanovnistva kroz monetarni sistera, 
gde su znacajnu ulogu odigrali Drustvo Mont Pelerin i Huverov insti- 
tut u kome je ekonomist Milton Fridman (njegove ekonomske teorije su 
osamdesetih godina donele katastrofu, zahvaljujuci djletantima za ova 
pitanja, Margareti Tacer i Ronaldu Reganu). 

Kada vlada planira da donese zakon protiv odredene drustvene gru- 
pe, kao deo plana da sprovede povinovanje pravilima i ukine slobode, 
proces omeksavanja javnog mnjenja pocinje mesecima, nekada godina- 
raa pre toga. Ideja je da se okrene javno mnjenje protiv ciljne grupe kroz 
propagandu i kreirane dogadaje. Jednom kada su dogadaji i propagan- 
da projektovani na javno mnjenje, nastupaju organizacije za istraziva- 
nje javnog mnjenja sa svojim grafikonima. Njihov cilj nije da "mere" 
javno mnjenje, kako bi se dobila stvarna slika sta ljudi misle, vec da 
usmeravaju javno mnjenje, kako bi ostvarili cilj onih koji stoje iza. 

202 



Tavistok institut 

Recite ljudima da osamdeset odsto populacije veruje u nesto i oni sa pod- 
loznim mentalitetom ce se prikljuciti, jer osamdeset odsto ljudi ne mogu 
da grese, zar ne? Drugi cilj anketa je da provere da li propaganda pro- 
tiv ciljne grupe deluje. Jednom kada se u anketi potvrdi da dovoljna 
vecina veruje da je ciljna grupa problem i da nesto mora da se predu- 
zme, zakonodavstvo (kao "resenje") stupa na scenu. To je najcesca takti- 
ka koja se primenjuje kada se zeli da kontraverzni zakonski predlozi 
produ zakonodavnu proceduru, jer se tolikom "podrskom javnosti" 
ucutkuju i oni koji su protiv. Tavistok institut i njegove filijale u Ame- 
rici istrazuju upravo to kako ce reagovati pojedinci i grupe na dogadaje, 
promene i nove tendencije. Tu je razvijena teorija "soka buducnosri". 
sto znaci bombardovanje kolektivne svesti tolikom kolicinom promena, 
dogadaja i kontradiktornih informacija, da to preopterecenje i iskljucuje 
analiticnost uma, pa jedinka bira "laksi" put i potcinjava se. Mnogi od 
takozvanih spontanih trendova koje su prihvatili mladi, osmisljeni su i 
plasirani od ovakvih organizacija i dovedeni do histericnih proporcija 
uz pomoc reklame i kontrolisanih medija. "Deca cveca" su sezdesetih 
godina bila usmeravana upravo ovakvom tehnikom manipulacije. CIA i 
britanska obavestajna sluzba su eksperimentisale pedesetih godina dro- 
gom LSD, pa su 1953 godine kompletnu proizvodnju Sandoza (u vlasni- 
stvu "S. G. Varburga" iz Londona) uzeli za sebe i usmerili je na trziste, 
kako bi se videli njeni efekti. Ljudi koji su je dobili i koristili, smatra- 
Ii su je sredstvom oslobodenja, novih horizonata i covekovih mogucno- 
sti. O monstruoznosti ove manipulacije nije potrebno posebno govoriti. 
Jedan od velikih projekata Tavistoka, koji je izveo "Stanford Riserc" 
pod vodstvom profesora Vilisa Harmona, bilo je ono sto je dobilo popu- 
laran naziv "Vodolijina zavera". Njeni osnovni ciljevi su da se ne dozvo- 
li ljudima da odlucuju o sopstvenoj sudbini tako sto ce se stvarati jedna 
kriza za drugom, a onda ce se krize "resavati". Ovo ce zbuniti i demora- 
Iisati narod velicinom i mogucnoscu preteranog izbora, sto ce izazvati po- 
vlacenje i apatiju masovnih razmera. Zato je u Americi formirana FEMA, 
o kojoj sam vec govorio. Druga tacka ovog plana je uvodenje novih 
kultova i potpirivanje vec postojecih, pocev od rok muzike, u rasponu 
od "Rolingstonsa" koji su omiljena grupa evropskog Crnog plemstva, do 
"Bitlsa" cije osnivanje takode ima okultne korene. U ovu grupu spada 
i podpirivanje hriscanskog fundamentalizma, kako bi se izazvao otpor 
prema religijama, u prvom redu hriscanstvu, jer je njegovo ukidanje je- 
dan od ciljeva Komiteta 300. Kako bi se u svetu zaostrile suprotnosti 

203 



Dosije Omega 

na religioznom planu, tolerisan je rast muslimanskog fundamentalizma 
u arapskim zemljama, koji se siri u Aziji i Africi, i ostalim delovima 
sveta. Poseban projekat bio je Iran, u kome je instaliran ajatolah Ho- 
meini, koga je stvorila britanska obavestajna sluzba MI6, pa se cak tvrdi 
da covek koji je vracen u Iran nije onaj koji je ziveo u egzilu u Parizu. 
U ovu grupu spada i sekta za kontrolu uma Dzima Dzonsa, ciji su pri- 
padnici izvrsili dirigovano masovno samoubistvo, a oni koji su zadnjim 
trzajima zdrave svesti to odbili, nemilosrdno su pobijeni. Kada se prob- 
lemi u svetu budu toliko nagomilali i okolnosti zaostrile, psiha opte- 
recenog Covecanstva bice u stanju kada ce se ciniti da je svako resenje 
bolje od postojeceg stanja. Bice spremni da pozdrave pojavu velikog 
vode koji ce ponuditi resenje za sve probleme i garantovati stvaranje 
uredenog drustva, na cijem ce celu biti on. Pojava ovakve licnosti je 
opisana u Bibliji, u Otkrivenju Svetog Jovana, a zove se Antihrist. 

Interesantno je da je Tavistok, od svog osnivanja do danas, ostao 
glavni izvrsilac radova za obavestajne i vojne sluzbe. U Americi, to je 
Obavestajna sluzba mornarice (ONI), koja je najvise radila na progra- 
mima kontrole uma, a Pentagon je bukvalno potrosio milijarde dolara i 
narucio projekte u trideset instituta koje samo u Americi kontrolise Ta- 
vistok. U mnogim slucajevima ove Tavistokove institucije su dobile ta- 
kav uticaj da su prodrle u kljucne aspekte zivota u Americi, od kojih je 
obrazovanje jedno od kljucnih. Dr Aleksander King, jedan od osnivaca 
NATO pakta i clan Komiteta 300 i Rimskog kluba, unistio je obrazo- 
vanje u Americi, preuzevsi Nacionalno udruzenje ucitelja, i u saradnji sa 
zakonodavcima sproveo nove obrasce obrazovanja koji imaju za cilj 
spustanje opsteg obrazovnog nivoa stanovnistva. Jedna od tipicnih Ta- 
vistok-vojnih firmi u Americi je Biro za istrazivanje ljudskih izvora 
(Human Resources Research Office), poznat po skracenici HUMRRO. 
Bavi se psihotehnologijom, odnosno motivacijom vojnika i njihovim 
moralom. Neki su primetili slicnost izraedu onoga sto se izucava u 
HUMRRO-u i onoga sto je Dzordz Orvel napisao u svojoj knjizi "1984- 
ta". Komitet 300 je 1969 godine preuzeo ovu instituciju i prebacio je 
Tavistoku na staranje. HUMRRO je najveca institucija za istrazivanje 
ljudskog ponasanja u SAD-u. Ono sto je specijalnost HUMRRO-a, u 
radu sa americkom armijom, je da je vojnik samo produzetak vojne 
opreme, a ovaj sistem covek-oruzje i "kontrola ljudskog kvaliteta" siro- 
ko je prihvacena u americkoj vojsci. Tavistok smislja tehnike kontrole, 
a HUMRRO ih aplicira u okviru psiholoskih kurseva koji bi trebali da 

204 



Tavistok institut 

pokazu armiji kako funkcionise covek kao oruzje. Dobar primer za kon- 
trolu uma je zlocin koji su americki vojnici pocinili u Zalivskom ratu, 
kada su iracke vojnike zive zakopali u pesak, a onda ih dobro utabali ten- 
kovima. Neki izvori navode da je u pitanju monstruozna cifra od dvana- 
est hiljada irackih vojnika. Ovaj primer ispiranja mozga, koji od vojnika 
stvara brutalne zivotinje i koji americka armija primenjuje na svojim 
vojnicima od Vijetnama, preko Zalivskog rata do rata protiv Jugoslavije, 
pokazuje da nema moraine barijere da se jednog dana zlocinacki dresi- 
rani vojnik okrene i protiv sopstvenog naroda. 

Jedna od licnosti koju smo spominjali u prvom delu knjige, Robert 
O. Anderson, direktor "ARCO" naftne kompanije, trazio je poraoc od 
Stanford istrazivackog centra kako bi osigurao velike naftne izvore na 
Aljasci za Komitet 300. Guverneru Aljaske je predlozen tim sastavljcn 
od naitnih strucnjaka, ekonomista i strucnjaka za kontrolu uma, a njihov 
zadatak bio je da ga ubede kako ce najbolja stvar za Aljasku biti ako 
koncesije dobije "ARCO". Stanford istrazivacki centar osnovao je 1946 
godine Tavistok i zato nije bilo problema da se ovaj posao uspesno za- 
vrsi. Stanfordovi instituti imaju godisnji budzet koji prelazi stotinu i sez- 
deset miliona dolara i u njima je zaposleno cetiri hiljade ljudi. 

Totalitarna svest koju Tavistok plasira preko svojih instituta dovela 
je do potpunog kolapsa moralnih standarda, ne samo americke armije 
vec i cele drzave. Tavistok sigurno likuje nad cinizmom koji je zavla- 
dao u Americi povodorn rata protiv Iraka, u kome je nevictena medij- 
ska propaganda ubedila javnost da sve sto se cini kako bi se pobedilo 
je dobro. To je i dovelo do mnogih krsenja Zenevske konvencije i do 
ratnih zlocina nad irackim vojniciraa. Moralna dilema u americkoj 
javnosti je ponistena vrlo lako - pitanjem da li narod zeli pobedu ili 
samopostovanje, jer ne moze imati i jedno i drugo. Moralna dekaden- 
cija, pazljivo nametana americkom narodu putem televizije od sezde- 
setih godina pa naovamo, delo je Stanfordskog instituta. Taj pritisak da 
se nacija proraeni, rezultirao je ogromnom kolicinom bizaraosti svake 
vrste na tv programu, gde su nasilje, seks i novostvoreni kriterijumi 
subkulture preplavili gledaoce i prosto ih zatrpali po svim principima 
"soka buducnosti", cija buducnost je sada, nastupila je i ostavila ljude 
bez prave mogucnosti da se odupru. Jer ne menja se vreme u kome 
zivimo, menjaju se ljudi, i to uglavnom pod pritiskom planiranih i na- 
metnutih promena. Nasilni pokusaj stapanja nacija, kultura i religija, ta- 
ko evidentan u Americi, plan je stvaranja lazne koegzistencije ljudi koji 

205 



Dosije Omega 

nemaju nista zajednicko, sem jedne vlade koja ih objedinjava. To i jeste 
cilj ove vlade, koja mora bid svemocna, kako bi sve ove razlicitosti 
kontrolisala, cak i silom ako je to potrebno. Sukobi, trvenja, mrznja. 
netrpeljivost, nerazumevanje, histericno zivljenje i borba oko Iaznih, na- 
metnutih kriterijuma "uspesnosti" u zivotu, su svesno podstaknuti. Va- 
zno je da ta energija, zrvanj civilizacije, melje horizontalno, da slucajno 
ne krene vertikalno i samelje vladajucu oligarhiju. 

Doba Vodolije Tavistok je pretocio 1989 godine u rat gangsterskih 
bandi na ulicama Los Andelesa. U roku od nekoliko meseci od prvih 
incidenata, broj bandi je poceo naglo da raste u istocnom delu Los An- 
delesa. Ulicama su dominirali dileri droge, a kuce u kojima se pusio 
krek i kuce za prostituciju su se naglo namnozile. Obracuni oruzjem su 
bili svakodnevni. Stampa je glasno napadala drzavu sto ne preduzima 
potrebne mere. Ovo je bila prva faza, koju je Tavistok oznacio kao 
"neobavestenost", u kojoj se ne zna izvor krize. Druga faza rata bandi 
je po Tavistokovoj semi "fragmentacija". Ona se odlikuje pasivnim 
stavom onih koji ne zive u deloviraa grada u kojima iraa bandi. Ovo 
egoisticno sakrivanje glave u pesak pogoduje sirenju nasilja. Treca faza 
po Tavistoku je "samorealizacija", u kojoj odredene drustvene grupe 
okrecu leda krizi, a drugi deo, proces "neprilagodenosti" se karakteriSe 
distanciranjem od krize. Koja je bila svrha rata narko bandi? Sem kon- 
kretnog porasta prodaje droge, sto je uvek cilj onih koji kontrolisu pro- 
daju i ubiraju prihod, cilj je bio sirenje osecanja nesigurnosti. Drugo, 
pokazivanje da je drustvo nemocno pred nasiljem, i trece, da je "cinjeni- 
ca" da je drustveni poredak u kolapsu. Naravno, cim je Tavistok odi- 
grao svoje tri faze, rat bandi je poceo da jenjava. 

Jedan od najvecih poteza Tavistok instituta i Stanfordskog institu- 
ta za istrazivanje je pojava rok grupe "Bitlsi" na svetskoj sceni. "Bitlse" 
je u Ameriku doveo Tavistok, kao deo socijalnog eksperimenta nevi- 
denih razmera, koji je godinama pretstavljao okosnicu stvaranja novog 
trenda, novog stila muzike, govora i mode, a koji je podvrgao ispiranju 
mozga ogromnu svetsku populaciju koja toga nije bila svesna. Pojava 
"Bitlsa" je integralni deo "akvarijanske zavere", kako je proisteklo iz 
studije Vilisa Hermona "Promenljivo lice coveka". Pojava "Bitisa" pazlji- 
vo je osmisljena, ne samo na nivou muzike, vec i pojavom novih reci kao 
sto su "rok", "tinejdzer", "kul" i "pop muzika". Sve ove reci, ponavljane 
bezbroj puta, su elemenat svojevrsne kontrole uma nad ciljnom grupom, 
mladima od cetrnaest do dvadeset godina. Naravno, "Bitlsi" su bili 

206 



Tavistok institut 

samo nesvesno orude u rukama kreatora fenomena masovne kontrole 
uraa, pocev od sociologa muzike Tea Adorna, do engleske kraljice Eliza- 
bete, koja je odlikovala "Bitlse" i podelila im plemicke titule za njihove 
zasluge. Ono sto je interesantno, Adorno je morao da pobegne iz Nema- 
cke, kada je Hitler dosao na vlast, zbog svojih paganskih riTuala koje 
je obavljao u okviru Kulta Dionisa. Interesantno je i to sto je muzika koja 
je koriscena u ritualima kulta dvanaestotonska atonalna muzika koju 
karakterise izrazen, repetativni ritam. radi dovodenja slusalaca, clanova 
kulta, u ekstaticno stanje. Nije zato neobicno da sve ono sto je Adorno 
kasnije formulisao, svoj izraz dobija u "hevi metal roku" i "pank roku". 
Svoj rad je Adorno obavio za Openhajmere koji su ga izvukli iz Nema- 
cke i smestili u Engleskoj. I samo ime grupe "Bitlsi" (u prevodu "Bube") 
pokazuje da postoji veza izmedu moderne muzike, kulta Izide i bube 
skarabej, okultnog simbola starog Egipta. Ono sto se zeli da se postigne, 
moze se procitati u "Trend Riportu" Dzona Ncsbita. Nesbit je kao savet- 
nik Lindona Dzonsona, "Kodaka", "IBM", "Ameriken Ekspresa", "Cejz 
Menhetna", "Dzeneral Motorsa" i ostalih kompanija i institucija Komi- 
teta 300. Jedno od njegovih razmisljanja dato je ovde u kratkom izvodu: 

"...Ocigledno, drustva su kao ljudska bica. Ne znam kotiko je to 
cifarski, ali covek moze jedino da drzi onoliko problema i briga u glavi 
koliko to moze da izdrzi. Ako se novi problemi ili brige dodaju, od ne- 
kih postojecih mora da se odustane. Mi pratimo od cega su Amerikanci 
odustali, a sta su usvojili." 

Mnogo surovije teze sta je zapravo kontrola nad ljudima, izneo je 
H. G. Vels, pisac kvazi fantasticnih prica, koji i danas uziva ogromnu 
popularnost u Americi i ima brojne sledbenike. Zasto ima sledbenike 
odredene vrste, vidi se iz njegovog dela "Otvorena vrata": 

"Ljudi Nove republike nece biti gadljivi, bilo da se suocavaju ili 
zadaju smrt... Imace ideal, koji ce ubijanje uciniti vrednim; kao Avram, 
oni ce imati vere da ubiju i nece biti praznoverni a vezi sa smrcu... 
Smatrace, predvidam, da izvestan deo popuiacije postoji samo zbog 
dopustenja proisteldog iz sazaljenja i strpljenja, i iz shvatanja da se 
nece razmozavati, i ja ne vidim ni jedan razlog koji se suprotstavlja 
tome da nece oklevati da ubiju kada je to dopustenje naruseno... Sva 
takva ubistva bice izvrsena opijatima... Ako se zastrasujuce kazne budu 
koristile u buducnosti, zastrasivanje nece biti ni smrcu, ni kasapljenjem 
tela... vec dobrim, naucno uzrokovanim. botom," 

207 



Antidefamacijska liga 



Posebnu ulogu u zbivanjima u svetu zauzimaju Jevreji, bilo da je 
rec o pozitivnim rezultatima nacije izuzetno naklonjene nauci, umetnosti 
i ekonomiji, kao i zbog tragicne istorije i stradanja kojima su bili 
izlozeni, posebno u toku Drugog svetskog rata. Sa druge strane. Jevreji 
su izlozeni i brojnim kritikama zbog njihove visoke koncentracije u 
svetskom bankarstvu i politici, sto navodi na pomisao da su tacne 
optuzbe da zele da osvoje svetsku vlast, pocev od Oktobarske revolu- 
cije do danas, pa zakljucno sa delovanjem Mosada koji se nemilosrd- 
no obracunava sa protivnicima Izraela sirom sveta. Smatra se da je 
Mosad svetski kontrolor ilegalne trgovine oruzjem za Komitet 300, kao 
sto je CIA svetski kontrolor trgovine drogom. Jedna od mnogobrojnih 
jevrejskih organizacija cije delovanje je visestruko na raznim nivoima, 
javnim i tajnim, je Antidefamacijska liga (ADL), osnovana 1913 
godine, kao deo vece organizacije B'nai B'rit. Osnovana je da stiti 
drzavu, organizacije i pojedince od kleveta u Americi, a zapravo je par- 
avan za delovanje Mosada u Americi i spijunazu preko ovih neformal- 
nih institucija, kao i da optuzi za antisemitizam svakog ko se priblizi 
istini o stvaranju drzave Izrael i delovanju Mosada, i njihovih tvoraca, 
porodice Rotsild. Prema Simonu Sami, autoru knjige "Rotsildi i zeml- 
ja Izrael", Rotsildi su preko svojih agenata kupovali zemlju u Palestini 
i prakticno su vlasnici osamdeset odsto zemlje u Izraelu. Lord Viktor 
Rotsild, bivsi agent britanske obavestajne sluzbe i dvostruki agent koji 
je radio za KGB, bio je vodeca licnost u organizovanju naseljavanja 
prvih Jevreja u Palestini (sto je placano iz fondova Rotsilda), a zatim 
je organizovao Stern Gang i druge paravojne organizacije koje su odi- 
grale kljucnu ulogu u stvaranju Izraela. Na politickom planu stoje iza 
manipulacija oko Balfurove deklaracije 1917 godine, koja je bila poli- 
ticki dokument donet posle Prvog svetskog rata, a u kome je predvideno 
stvaranje drzave Izrael, sto je posle Drugog svetskog rata i ostvareno. 

ADL ima ogroman uticaj na medije u Americi, cak i kontrolu nad 
medijima, kako tvrdi Viktor Ostrovski, bivsi agent Mosada, u svojim 
knjigama "Uz pomoc prevare" i "Druga strana prevare", i ima sposob- 

208 



Antidefamacijska Uga 

nost da koristi druge organizacije i manipulise ljudima za ostvarivanjc 
svojih planova u najboljoj tradiciji Mosada, vrhunske organizacije za 
obmanu i sakrivanje pravih motivacija za price, dezinformacije, napade 
i likvidacije. ADL je u sastavu jedne druge organizacije, B'nai B'rit, 
osnovane 1843 godine, a njeno ime znaci Sinovi saveza. Ova organi- 
zacija je izuzetno mocna i njen rukovodeci esalon cine masoni visokog 
ranga, iskljucivo Jevreji. B'nai B'rit je u proslom veku u Americi bila 
otvoreni podrzavalac ropstva u toku gradanskog rata, a tajno podrzavala 
i kontrolisala Kju Kluks Klan. Danasnji B'nai B'rit se ne ustrucava da 
vodecim crnackim aktivistima zalepi etiketu antisemita i rasista kada to 
zahtevaju okolnosti u ostvarenju njihovih planova. Pisac Geri Alen, u 
svojoj knjizi "Niko se ne usuduje da to nazove zaverom", pise: 

"Jevrejski clanovi zavere su koristili organizaciju po imenu 
Antidefamacijska ligu kao instrument za ubedivanje svakog ko spomene 
Rotsilde i njihove saveznike, kao napad na sve Jevreje. Na ovaj nacin 
spreciti su realizaciju mnogih projekata o m-edunarodnim. bankarima i 
ovo je postala tabu tema na mnogim univerzitetima. Svaki pojedinac ili 
knjiga koji su istrazivaii ovu temu su odmah bili napadani od stotina 
zajednica ADL sirom zemlje. ADL nikada nije dozvoljavala da istina ili 
logika nadvladaju visokoprofesionalni posao zamagljivanja stvarnosti... 
U stvari, niko nema vise prava da bude gnevan na Rotsildovu kliku od 
Jevreja. Varburzi, deo imperije Rotsilda, su fmansirali Adolfu Hitlera..." 

U vreme ubistva Dzona Kenedija, sekretar Americke nacisticke 
partije bio je izvesni Danijel Buros. Bio je blizak prijatelj naciste Roja 
Frenkhausera, koji je jednom rekao: 

"Hitler je imao Jevreje, mi imamo crncuge. Mi moramo staviti 
akcenat na crnacko pitanje, jer to preokupira mase - ali mi ne zabo- 
ravljamo Jevreje. Kad bi Jevreji znali sta dolazi, a verujte mi, dotazi 
sigurno kao sto svice svakog jutra, shvatili bi da ono sto ce se desiti 
u Americi ce uciniti da ono sto im se desilo u nacistickoj Nemackoj 
izgleda kao nedeljni izlet. Izgradicemo bolje gasne komore, i vise njih, 
i ovoga puta nece se izvuci." 

"Divno" receno. Ali nacista Frenkhauser je kasnije razotkriven kao 
profesionalni drzavni provokator i infiltrator Kju Kluks Klana i drugih 
nacistickih i komunistickih organizacija. Vec spomenutog nacistu 

209 



Doslje Omega 

Danijela Burosa je oktobra 1965 godine "Njujork Tajms" razotkrio kao 
Jevrejina. Sledeceg dana naden je mrtav u Frenkhauserovoj kuci. u 
Redingu, Pensilvanija. Naravno, u pitanju je bilo "samoubistvo". Buros 
je takode bio kljucna licnost u nacistickoj Nacionalnoj partiji obnove, 
koju je kontrolisao ADL. 

U Engleskoj, organizacija krajnje desnice, Kombat 18, je paravan 
za ADL, koja je prosirila svoje delovanje i na Britaniju i Evropu od 
1991 godine, a mozda i ranije, i ima isti zadatak kao i u Americi, da 
zigose kao antisemite svakog ko se priblizi istini o tome sta se zaista 
desava. Kao protivnici grupe Kombat 18 u Engleskoj, pojavila se orga- 
nizacija po imenu Srclajt. Ona je paravan za Odbor zamenika britan- 
skih Jevreja i ADL. Ima li boljeg nacina za kontrolu Jevreja nego kroz 
strah da im organizacije kao sto je Kombat 18 mogu ponovo naneti zlo, 
ako nema organizacija koje ce da ih zastite? ADL se bavi i drugim 
interesantnim aktivnostima. U svom omiljenom maniru da radi iza para- 
vana koji sam postavi, osnovan je CAN, Mreza svesti o kultovima. 
Jedan od pokretaca CAN-a bio je doktor Luis Dzolin Vest, koji je po- 
vezan sa jos jednom slicnom grupom, fondacijom 'Americka porodica". 
Vest je bio psihijatar koji je odreden da analizira Dzeka Rubija u 
Dalasu, posto je ovaj ubio Li Harvi Osvalda, zrtveno jagnje u ubistvu 
Dzona Kenedija. Vest je 1973 godine bio direktor neuropsihijatrijskog 
instituta na Univerzitetu Kaiifornija i direktor odelenja za psihijatriju, iz 
koga je izasao Tom Grubs, psiholog povezan sa kultom u Dzonstaunu. 
Vest je predlozio osnivanje "Centra za studije i redukciju nasilja", na 
kome je planirao da leci nepozeljno ponasanje uz pomoc novih tehni- 
ka neuropsihijatrijske manipulacije. Ko zna kako je obezbedio oduse- 
vljenu podrsku guvernera Kalifornije, Ronalda Regana, ali srecom po 
Kaliforniju, vlasti u Kaliforniji su njegov predlog oznacili kao "nacisti- 
cku nauku" i odbacili su osnivanje centra. Tako je Vest, nekada sarad- 
nik na CIA programima MK Ultra, ostao bez podrske, sto je steta, jer 
je bio specijalista za isledivanje uz koriscenje tehnika uskracivanja sna, 
vode i hrane, hipnoze i psihoaktivnih droga, modifikaciju ponasanja 
kroz elektricnu stimulaciju mozga i elektronskih naprava za pracenje i 
nadzor ljudi. Kakav dobitak za CAN, da ima ovakvog strucnjaka. Jedan 
od njegovih prijatelja bio je dr Martin Orn, bivsi sef Odelenja za hip- 
nozu americke mornarice, koga sam spominjao u prvom delu knjige. U 
CAN-u su i druge simpaticne osobe. Jedna od njih je Rik Ros, "depro- 
gramer" koji je deprogramirao cetrnaestogodisnju Kiri Dzuel, koja je 

210 



Antidefamacijska liga 

tvrdila da ju je seksualno iskoriscavao Dejvid Kores, voda kulta 
Davidova grana. Ovaj dokaz bio je ozbiljno doveden u pitanje, ali je 
vec odluceno da se resi problem koji su pretstavljali davidijanci. Ros 
je bio taj koji je otkucao FBI da se u kampu davidijanaca u Vakou kri- 
je oruzje. Upotrebu "smrtonosne sile" protiv davidijanaca preporucila je 
Patricija Rajan, predsednik CAN-a. Interesantna podudarnost sa Vesto- 
vom kampanjom za osnivanje centra u Kaliforniji, 1974 godine, bila je 
pojava Simbionisticke oslobodilacke armije (SLA), koja je stekla svet- 
sku raedijsku paznju i slavu kada je kidnapovala Patrisu Herst, cerku 
novinskog magnata Randolfa Hersta. Ova tajna organizacija bila je 
navodno marksisticka urbana gerilska grupa koja je pripretila Americi 
da ce svoju revolucionamu aktivnost prosiriti na celu zemlju. U stvarno- 
sti, imala je samo devet clanova, a Patrisa Herst postala je aktivni clan 
posle kidnapovanja. Kada su opljackali banku i kada se na snimku vide- 
lo da Herstova nije zrtva kidnapera, vec s oruzjem u ruci ucestvuje u 
pljacki, SLA je proglasena za kult koji je Herstovoj isprao mozak. Gru- 
pa je opkoljena i unistena pred tv kamerama, a Patrisa Herst je prezi- 
vela, dobila malu zatvorsku kaznu i obavezno psihijatrijsko lecenje, kako 
bi se oslobodila mentalne kontrole koju joj je namctnuo kult. Pogodili 
ste, "eksperti" koji su je deprogramirali bili su dr Luis Dzolin Vest i dr 
Martin Orn iz CAN-a. Vise je nego cudno da se u to vreme, u pitomoj 
Kaliforniji guvernera Ronalda Regana, pojavio i Hram naroda Dzima 
Dzonsa, koji ce odatle krenuti ka tragicnoj sudbini svojih sledbenika. 

Osnivac CAN-a, Ted Patrik, je samonikli i samouki deprogramer i 
borac protiv kultova. Ova kontraverzna licnost podjednako je hvaljena 
i kudena zbog svog rada. Jeste bio medu prvima koji se aktivno uklju- 
cio u borbu protiv novog zla u Americi, religioznih kultova, ali je zbog 
svojih neobicnih metoda imao vise optuzbi za zloupotrebe, koje su u 
velikoj meri ponistile rezultate njegovog rada. Optuzen je za kidnapo- 
vanje, zaveru, nezakonito zatvaranje, otmicu i napad, posedovanje 
kokaina i krsenje uslovne slobode. Patrik je optuzen da je 1976 godine 
drzao jednog od svojih "klijenata" (otetog osamdeset i sest dana) i krio 
ga na dvanaest lokacija, gde ga je podvrgao "zastrasujucim stvarima" 
kako bi ga "deprogramirao". Naravno, izvrseno je vrlo pazljivo razgra- 
nicenje izraedu kultova koje osnivaju pojedinci i grupe, i velikih kul- 
tova iza kojih stoje organizacije Novog svetskog poretka, u prvom redu 
obavestajne. Prva medu takvim organizacijama je Unifikaciona crkva, 
osnovana u Juznoj Koreji, a sada sa sedistem u Njujorku. Vodi je Sun 

211 



Dosije Omega 

Mjun Mun. Londonski "Sandej Ekspres" otkrio je 15 januara 1995 
godine da je bivsi premijer, Edvard Hit (bilderbergovac), dobio veliki 
honorar da odrzi govor na konferenciji Saveta za svetski mir, jednoj od 
paravan organizacija munijevaca. Prethodne godine, u martu 1994, tako- 
de je govorio na Munovoj konferenciji, na kojoj je glavni govomik bio 
bivsi sovjetski lider, Mihail Gorbacov. Malteski vitez, bivsi americki 
drzavni sekretar i vrhovni komandant NATO-a, Aleksander Hejg, tako- 
de je drzao govor na manifestacijama munijevaca, kao i bivsi americki 
sekretar za narodnu odbranu, Frenk Karluci (clan Saveta medunarodnih 
odnosa i Trilaterale). 

Unifikaciona crkva poseduje pravu poslovnu imperiju sirom sveta, 
koja ukljucuje "Vasington Tajms", "Njujork Siti Tribjun" i "Midi 1st 
Tajms". Munu pripada sest stotina i sezdeset i sedam firmi i organi- 
zacija. Munov sin i naslednik, Dzastin, upravlja fabrikom oruzja u 
Masacusetsu, po imenu "Seilo Inkorporejtid". Munijevci su za pedeset 
miliona dolara kupili Univerzitet Bridzport u Konektikatu, a jedan od 
clanova upravnog odbora postao je Dzek E. Toraas, pomocnik nacelni- 
ka staba obavestajne sluzbe americkog vazduhoplovstva i devet godina 
specijalni savetnik direktora CIA. Unifikacionu crkvu pomaze i 
Koreanska centralna obavestajna sluzba (KCIA). Njen oficir za vezu sa 
americkim obavestajnim sluzbama, Bo-Hi Pak, sa sedistem u korean- 
skoj ambasadi u Vasingtonu, postao je jedan od Munovih najblizih 
saradnika i direktor "Vasington Tajmsa". Munov urednik u tim novina- 
ma je Amo de Borgrejv, bivsi dopisnik "Njusvika" ciji je vlasnik 
"Vasington Post", odnosno Ketrin Graham (Savet medunarodnih odnosa, 
Trilaterala, Bilderberg grupa). Borgrejv je brakom povezan sa porodi- 
com Rotsild, koji su u dugom periodu vodeci finansijski i politicki 
podrzavaoci Izraela, i zapravo, odgovorni za njeno stvaranje. 



212 



Izrael 



Kada se govori o stvaranju drzave Izrael, cestu zabunu kod ljudi 
izaziva podatak da je cionisticki pokret najzasluzniji za njeno formira- 
nje, pa se cini najlogicnijim da je cionizam sinonim za Jevreje. Tu lezi 
greska. Svi Jevreji nisu cionisti i svi cionisti nisu jevrejskog porekla. 
Cionizam nije religija ili rasa, to je politicki pokret koji cine Jevreji i 
nejevreji, koji podrzavaju zahtev za osnivanje jevrejske drzave. Cio- 
nizam je osnovan krajem proslog veka, na celu pokreta bio je Teodor 
Herd, i mocni Jevreji sirom sveta ulozili su mnogo uticaja i novca da 
se osnuje jevrejska drzava. "Balfurova dekJaracija" pojavila se u javnos- 
ti 6 novembra 1917 godine, kada je lord Artur Balfur (Komitet 300), 
britanski sekretar inostranih poslova i clan unutrasnjeg kruga Okruglog 
stola, zvanicno objavio da je Palestina domovina jevrejskog naroda. 
Ova obznana bila je zestok udarac Arapima, koji su pod vodstvom T. 
E. Lorensa, poznatog kao Lorens od Arabije, digli ustanak i proterali 
Turke sa Bliskog Istoka. Britanska kruna je obecala Arapima da ce 
posle rata dobiti punu nezavisnost i suverenitet zato sto su bili savezni- 
ci krune, a ovaj dogovor bio je potvrden i u pismenoj formi. Od po- 
cetka su clanovi britanske vlade znali da ovaj dogovor nece biti ispo- 
stovan, a to je znao i Lorens, sto se vidi iz njegovih pisama upucenih 
Vinstonu Cercilu. Jos dok je trajao rat, clanovi Okruglog stola su sa 
Rotsildima imali koncept stvaranja jevrejske drzave u Palestini. Tek 
1937 godine saznalo se da tvorac deklaracije nije Balfur, vec lord 
Alfred Milner, vodeca licnost Okruglog stola, koji je ovu ideju progu- 
rao u ratnom kabinetu. Iza svega je stajao lord Lajonel Volter Rotsild 
(Komitet 300), predstavnik "Engleske federacije cionista" (koja je osno- 
vana novcem Rotsilda) i koji je Milnera nagradio mestom direktora 
firme "Rio Tinto Cink". U to vreme, manje od jednog procenta stanov- 
nistva Palestine cinili su Jevreji. To nije smetalo Rotsildima, koji su 
Jevreji samo po imenu, da Palestinu dovedu u stanje koje samo na prvi 
pogled odgovara interesima Jevreja. Ovo je stav rabina Marvina S. 
Antelmana koji kucu Rotsilda povezuje sa luciferijanskim kultom 
Svevideceg oka, koji zapravo ima za cilj unistenje judaizma. 

213 



Dosije Omega 

S obzirora da najveci deo Jevreja nikada nije ziveo u Palestini, vec 
u Evropi i Americi, i da su se u velikom nizu generacija zenili u okvi- 
ru svog verskog i kulturnog miljea, pitanje njihovog semitskog porekla 
je pre pitanje tradicije. a manje rase, pa je i sam koncept odbrane od 
napada, optuzivanjem protivnika za antisemitizam, problematical!. Na- 
ime, ovaj metod primenjen je prvi put pocetkom veka, kada je sef poli- 
cije u Njujorku, Tomas Bingem, poceo zestok obracun sa jevrejskom 
mafijom koja je dominirala u Njujorku, uprkos popularnoj predstavi iz 
filmova i knjiga kako je italijanska mafija bila ta koja je dominirala 
kriminalom u Americi. Sef jevrejske mafije, Arnold Rotstajn, mentor 
Mejera Lenskog, pravog kuma organizovanog kriminala (koga cu obra- 
diti u posebnom poglavlju), optuzio je Bingema da je istragu pokrenuo 
zbog rasnih razloga i nazvao ga antisemitom. Ovaj napad bio je toliko 
uspesan da je doveo do Bingemove ostavke i obustave istrage, pa je 
ovaj metod do danas ostao jako oruzje Rotsilda i Mosada u diskredi- 
tovanju svih onih koji ugrozavaju njihove mracne interese. Da ne bih i 
ja prosao kao Bingem, moracu da napravim raalu digresiju i objasnim 
ovo rasno pitanje, kako ga ne bismo natezali na ovu ili onu stranu, jer 
to se cesto radi i u nasoj zemlji. kako neciji trenutni interesi traze. 

Rec "semitski" potice od rase ljudi koji su ziveli u drevnom Su- 
meru, a od kojih biblijski Jevreji, kako sami kazu, vode poreklo. Sem 
ili Sem, jedan od Nojevih sinova u biblijskim pricama Starog zaveta, 
vuce poreklo od ove linije. Artur Kestler, u svojoj knjizi Trinaesto ple- 
me", pise da veoma mali broj Jevreja danas moze da prati svoje gcnet- 
sko poreklo do ove semitske grane ili do semitske linije u Palestini u 
vreme zivota Isusa, pre samo dve hiljade godina. Umesto toga, oni su 
genetski naslednici naroda tursko-mongolskog porekla po imenu Hazari, 
koji su se pokrstili i presli u judaizam 740 godine nove ere. Hazari su 
ziveli u juznoj Rusiji izmedu Crnog i Kaspijskog mora. Bili su stesnjeni 
izmedu hriscanskih i islamskih drzava, a njihove vode su odlucile da 
predu u judaizam kako bi se spasli od verske asimilacije jedne strane. 
Vecina Jevreja danas, pise Kestler, vodi poreklo od ovih ljudi, a ne od 
semitske linije. Zapravo, nazvati nekog antisemitom vise znaci nazvati 
ga antiarapinom, jer su Arapi blizi staroj semitskoj rasi od Jevreja. Po- 
sle raspada hazarskog carstva u trinaestom veku, ljudi koji su prihvatili 
judejsku veru su se rasturili po Aziji i Evropi. Neki su ostali u Rusiji, 
a drugi su stigli u Nemacku, Poljsku, Litvaniju i na Balkan. Jezik kojim 
su govorili, i koji je tu nastao - jidis, mesavina je hebrejskog, poljskog 

214 



Izrael 

i nemackog. Ime porodice Rotsild (nemacki: rotes schild, sto znaci 
"crveni stit"), je simbol hazarskih "Jevreja" Istocne Evrope. Porodica 
Rotsild neraa apsolutno nikakvih istorijskih veza sa Palestinom. Povijeni 
"jevrejski" nos, kao rasna odlika, nema nikakve veze sa bib lij skim Izra- 
elom. Njegov genetski koren je Kavkaz. Klasicno jevrejsko lice Isusa 
je mit. Ne bi tako raogao da izgleda, jer nije bio roden u planinama 
juzne Rusije. Kao sto Kestler pise: 

"Antropologija se slaze s istorijom u pobijanju popularnog vero- 
vanja da jevrejska rasa ima korene u biblijskom plemenu." 

Hju Montefjore, hriscanski biskup jevrejskog porekla, napisao je u 
listu "Crc Tajms" 1992 godine: 

"Antisemitizam je izgraden na mocnom rasnom mitu, prihvacenom 
podjednako od Jevreja i antisemita." 

Jevrejski autor Alfred M. Lilijental konstatuje da ne postoji tako 
nesto sto se zove "jevrejska rasa". Biti Jevrejin znaci upraznjavati jevre- 
jsku veru i tu nema nicega sa rasom, jer su ljudi mnogih rasa presli u 
judaizam u toku hiljada godina i stvorili mesavinu raznih genetskih lin- 
ija, koje sebe sada nazivaju Jevrejima. U svojoj knjizi "Koja je cena 
Izraela", pise: 

"Najubedljiviji argument koji jevrejski nacionalista moze da ponu- 
di cionizmu je baziran na hipotezi o hebrejsko-semitskoj rasi. Ali vecina 
pripadnika takve rase moze se pronaci medu Arapima na Bliskom hto- 
ku, od kojih ogromna vecina ne ispoveda jevrejsku veru. Arapi, ogor- 
ceni neprijatelji izraelaca koji su ,se vratili u svoju navodnu rasnu kucu, 
najvise podsecaju na one Jevreje koji su bili domaci u Paiestini i na 
Bliskom Istoku, jer je u njima neznatnija hebrejsko-izraelska krv nego 
u vecine onih koji su se okupili... Tvrdnja da Arapi nisu Semiti je na 
neki nacin budaiasta. ...Nesumnjiv zokljucak svih antropologa, od Vaj- 
zenberga, Herca, i Fisberga, do Boasa, Riplija, Mida, Pitarda i drugih, 
je da gde god se Jevreji nalaze oni veoma podsecaju na narode medu 
kojima zive. Cak i oni cija porodicna imena navodno vode poreklo od 
drevnih hebrejskih plemena, kao sto su Levi (od Levita) i Kon, Koen, 
Kun (od Kohanim), imaju malo fizickih slicnosti medu sobom, Nema ni 
jedne rasne karakteristike zajednicke za sve one koji su Jevreji." 

215 



Dosije Omega 

Takve finese nisu interesovale britanskog premijera Lojda Dzordza. 
U svojoj knjizi "Da li je to mir" napisao je, dvadesetih godina, da bez 
ikakve dileme prihvata da jevrejski narod ima istorijska prava na Pa- 
lestinu. Za njega, jedino uz pomoc jevrejske brilijantnosti i predanosti 
ona moze postati "zemlja kojom teku med i mleko", nasuprot onog sto 
Arapi nisu uspeli da ostvare. Lojd Dzordz se oborio svom silinom na 
one koji su tvrdili da je "Balfurova deklaracija" osnov za cionisticke 
lidere da uspostave jevrejsku oligarhiju u Palestini koja ce redukovati 
arapsku populaciju na nivo potcinjenosti favorizovanoj hebrejskoj ma- 
njini. I zaista, Arapi su bili ogorceni. Zemlji koja je bila njihova vekovi- 
ma, sada je pretila invazija doseljenika pod zastitom mentora iz 
Britanije. Od prvog dana postojala je tenzija izmedu izraelaca i Arapa, 
narocito oko ispoljavanja verskih osecanja, a sukobi su izbijali oko 
izgradnje sinagoga i verskih skola Jevreja. U septembru 1929 godine, 
na Sabat, desio se prvi veliki incident. Na molitvi ispred Zida placa se 
okupilo preko hiljadu Jevreja. Iznenada, prava kanonada kamenja, flasa 
i drugih projektila se srucila na njih sa svih strana. Bilo je mnogo 
povredenih, ali srecom nije bilo poginulih. Te noci, lideri Jisuva, jevrej- 
ske zajednice u Palestini, su se sastali i doneli odluku o formiranju 
obavestajne sluzbe i milicije (Hagane) radi zastite od buducih arapskih 
napada. Dolazak Hitlera na vlast 1933 godine, oznacio je pocetak egzo- 
dusa nemackih Jevreja u Palestinu. Do 1936 godine, doselilo se preko 
tri stotine hiljada ljudi, sto je za Jisuv bio veliki izazov i napor da obez- 
bede smestaj i hranu, ali su sa ovim prilivom Jevreji cinili trecinu po- 
pulacije Palestine. Sporadicni sukobi su se nastavili i sledecih godina, 
a ovoga puta Arapi su svoj revolt usmerili ne samo na cioniste vec i 
na Britance, koji su brutalno odgovarali na svaki napad. Hagana, osno- 
vana radi zastite ("hagana" na hebrejskom znaci "odbrana"), postala je 
jaka i organizovana organizacija, prava tajna armija koja je imala i poli- 
ticku strukturu, kao i kontraobavestajnu i vojnu. Pocetak Drugog svet- 
skog rata i prve godine holokausta u Nemackoj, naterale su vode Jisuva 
da pripreme novu koncepciju dovodenja prezivelih u Erec Izrael, pogo- 
tovo sto su Englezi ovoga puta bili protiv novog doseljavanja Jevreja, 
jer bi to ozbiljno narusilo etnicku ravnotezu postojeceg stanovnistva. U 
Haifi je 1942 godine odrzan vazan sastanak. Odluceno je da se Jevreji 
po zavrsetku rata po svaku cenu dovedu u svoju novu domovinu, a na 
prakticnom planu prihvacen je predlog Davida Ben-Guriona da se kon- 
traobavestajna sluzba Hagane ojaca. Njen zadatak bio je da otkrije 

216 



Izrael 

Jevreje koji su saradivali sa Britancima i da razotkrije jevrejske komu- 
niste i disidente. Nova jedinica dobila je ime "Rigul Hegdi" i njom je 
komandovao bivsi pripadnik francuske Legije stranaca, koji je u obic- 
nom zivotu, kao paravan, radio kao trgovacki putnik. Uskoro su pocela 
"ciscenja nepodobnih", zena koje su se zabavljale sa stranim oficirima, 
piljara koji su prodavali robu Britancima i vlasnika kafana koji su ih 
zabavljali. U gluvo doba noci krivci su dovodeni pred preke sudove 
Hagane. Krivci su osudivani na lieu mesta, neki bi dobili dobre batine, 
a neki su odvodeni u pusta brda Judeje gde im je presudeno raetkom 
u potiljak. Ovo je bio pocetak ispoljavanja surovosti koja ce kasnije 
postati zastitni znak Mosada. 

Kako se rat blizio kraju, tako su groznicave aktivnosti za dovoz 
Jevreja u Palestinu postajale sve izrazenije. Svi raspolozivi brodovi su 
bili kupovani ili iznajmljivani od strane jevrejskih organizacija u Ame- 
rici, ne pitajuci za cenu koja je ponekad bila desetak puta veca od real- 
ne. Ta sarolika flota sastavljena od parobroda, otpisanih vojnih brodova 
za iskrcavanje u Normandiji, ribarskih i recnih brodova, imala je samo 
jedan zadatak - da prvo stotine, a potom hiljade prezivelih Jevreja iz 
Evrope, od kojih su mnogi jos uvek nosili logoraska odela, prebace u 
Izrael. Prezivele na plazama izmedu Haife i Tel Aviva cekali su bri- 
tanski vojnici, koji su imali naredenje da zaustave doseljenike. Bilo je 
zestokih okrsaja, ali je bilo i situacija kada su vojnici, secajuci se ago- 
nije svojih drugova u Denkerku s pocetka rata, gledali kroz prste i 
dozvoljavali iskrcavanje. Ben-Gurion i Jicak Rabin su smatrali da poje- 
dinacni primeri sazaljenja nisu dovoljni. Doslo je vreme da se mandat 
Britanije okonca. To se moglo postici sarao oruzjem. U toku 1946 
godine, ujedinili su se jevrejski ilegalni pokreti oko odluke da se povede 
gerilski rat i protiv Engleza i protiv Arapa. Bila je to riskantna odlu- 
ka, boriti se na dva fronta, jer bi posledice poraza bile katastrofalne. 
Ben-Gurion je naredio taktiku u kojoj nema uzmicanja. Uskoro je 
spisak pocinjenih nedela, na sve tri strane, bio poduzi. Britanci su stre- 
lj ali sve uhvacene clanove Hagane ili cak one na koje se samo sura- 
njalo da su clanovi. Na britanske vojnike su vrseni atentati a na kasarne 
bacane bombe. Arapi su napadali s leda, a Jevreji su u znak odmazde 
spaljivali arapska sela. Novoformirane Ujedinjene nacije su pokusale da 
se umesaju, ali bez uspeha. Konacno, u februaru 1947 godine, Britanija 
je prihvatila da napusti Palestinu do maja 1948 godine. Od tog trenut- 
ka ce Ujedinjene nacije preuzeti resavanje problema koji ce dovesti do 

217 



Dosije Omega 

stvaranja drzave Izrael. Trebalo je sada rascistiti i problem Arapa, kako 
bi novoformirana drzava prezivela rodenje. a Ben-Gurion i njegovi 
komandanti su znali da se i dalje moraju oslanjati na superiornu obave- 
stajnu sluzbu. Vitalne informacije su pribavljene preko jevrejskih Spiju- 
na u Kairu i Amanu, o moralu arapske vojske i njenoj vojnoj snazi. 
Ukradeni vojni piano vi egipatske i jordanske armije bili su od nepro- 
cenjive koristi da se ono sto je nazvano "ratom za nezavisnost" pretvori 
u brilijantne pobede izraelaca. Kada je pobeda konacno dosla 1949 go- 
dine, cinilo se da ce drzava Izrael ziveti u relativnom mini sa svojim 
susedima. Iako su stvaranju Izraela u zavrsnoj fazi veliku ulogu odigra- 
li Rokfeleri, za racun Rotsilda, kupujuci sedamnaest glasova delegata u 
Ujedinjenim nacijama kako bi izglasavanje rezolucije o Izraelu sigumo 
proslo, a za uzvrat dobili obecanje da se niko iz njihovih redova nece 
naci na optuzenickoj klupi u Nirmbergu zbog pomaganja nacisticke 
Nemacke, bilo je jasno da ce Bliski Istok ostati zariste nestabilnosti i 
izvor stalnih konflikata do danas. Iza tih konllikata stoji Bilderherg klub 
i oni koji su stvorili Izrael. Sada misle da je dosao trenutak da Izra- 
el propadne, sto je odluka Bilderberg konferencije 1998 godine. Po- 
bedio je "naftaski lobi" Novog svetskog poretka ("Sel", "Ekson" i drugi) 
koji se odlucio za Arape, a Jevreji i njihova drzava Izrael su otpi- 
sani. U narednih nekoliko godina bicemo svedoci propasti Izraela i mo- 
zemo konstatovati da su i oni propustili da nauce vaznu lekciju 
istorije - da bahatost kojoj.su podlegli u trenucima vrhunske moci, i 
neopreznosti koja je prva posledica bahatosti, nose opasnost otvaranja 
prvih pukotina u mocnoj organizaciji ove drzave, koja sada stoji na ivici 
nove tragedije. 



218 



Mosad 



Lideri novostvorenog Izraela postali su ljudi koji su vodili tajne 
nacionalisticke i oslobodilacke organizacije, sto je cesto slucaj u ze- 
mljama koje se oslobadaju ili stvaraju kroz oruzanu borbu. Po pravilu, 
najveci teret rata za oslobodenje podnesu obicni ljudi, na koje se zabo- 
ravi kada se rat zavrsi, a vlast ostane u rukama onih koji su vodili tajne 
organizacije. Istorija im opere biografije i zaboravi se sve ono ruzno 
sto su u proslosti cinili, pa cak dodu do najvecih svetskih priznanja. 
Izraelski premijer Menahim Begin bio je na celu jedne takve organi- 
zacije, Irgun, koja je izvela mnogo akcija i atentata teroristickog tipa, 
a kasnije dobio Nobelovu nagradu za mir (kao i Henri Kisindzer), sto 
ovoj nagradi, dodeljivanoj po vrlo problematicnim kriterijumima, ne 
daje kredibilitet. Drugi izraelski premijer, Jicak Samir, takode je bio 
borac izraelskog podzemnog pokreta i odigrao vrlo mracnu ulogu u 
atentatu na americkog predsednika Dzona Kenedija. 

Izraelski premijer Jicak Rabin, koji je ubijen u atentatu 1995 go- 
dine, proglasen je za velikog mirotvorca posle smrti, ali se zaboravlja 
jedna od najstrasnijih teroristickih akcija iz novembra 1940 godine, koju 
je izveo upravo Rabin. U vreme kada su Britanci zabranili novo dose- 
ljavanje izraelaca u Palestinu, Rabin je bio clan jedne od najekstremni- 
jih jevrejskih tajnih organizacija, po imenu Palmah. Ova organizacija 
je u luci Haifa digla u vazduh brod "Patria" na kome je poginulo dve 
stotine i pedeset jevrejskih izbeglica, jer su Englezi trazili da se brod 
vrati odakle je dosao. Kasnije je ista sudbina zadesila jos tri broda sa 
izbeglicama, a u tim teroristickim napadima poginulo je vise od hiljadu 
Jevreja. Za izvedene teroristicke akcije optuzeni su Arapi, sto je i bio 
cilj ovih monstruoznih i beskrupuloznih ljudi. Ben-Gurion je u svom 
dnevniku zapisao da su ovi dogadaju izazvali vise simpatija i podrske 
u svetu nego sto je to ocekivano. Ono sto se takode dugo prikrivalo 
bilo je da je velike kolicine novca i oruzja za ove tajne organizacije 
prikupljao u Americi videni cionista Mejer Lenski, kum americkog kri- 
minalnog sindikata. Lenski, cije je pravo ime bilo Majer Suhovjanski, 
roden je u Grodnom (Rusija), a kao dete je stigao u Ameriku. Tu se 

219 



Dosije Omega 

iz predgrada Njujorka uzdigao ne samo do vrhova kriminala, vec i do 
politickih struktura, o cemu sjajno i detaljno govori Majkl Kolins Pajper 
u svojoj knjizi "Konacni sud - Karika koja nedostaje u ubistvu JFK". 
Ovaj mafijaski sef bio je "dobrotvor Izraela" iz najmanje dva razloga: 
prvo, zavrsavao je prljave poslove za Rotsilde i Mosad, a dmgo, kad 
god je u Americi postajalo opasno za njega zbog kriminala, odlazio je 
u svoju voljenu "domovinu" Izrael, dok se stvari u Americi ne zata- 
skaju. O Lenskora cu jos jednom pisati u ovoj knjizi, kad se budem 
vratio na Kenedijevo ubistvo. 

U vremenu posle sticanja nezavisnosti sve nekadasnje tajne oslo- 
bodilacke organizacije prerasle su u tajne sluzbe, pa ih je u jednom 
trenutku bilo pet. Svi nekadasnji clanovi, a sada ministri ili diplomate, 
mislili su da su pozvani da im poraognu u radu, odreduju im ciljeve i 
prioritete. Bila je to nemoguca situacija, pogotovo sto u toj fazi nije 
bilo dovoljno sredstava za organizovanje njihovog rada, a vecina kadro- 
va je bila neiskusna i pravila greske koje su dovodile do kompromi- 
tacije i drzave i sluzbi. Nesto se moralo uciniti. Ben-Gurion vise nije 
imao strpljenja. Sazvao je sastanak sefova pet obavestajnih agencija, 2 
marta 1951 godine. Obavestio ih je da ce od tog dana obavestajnu 
delatnost u inostranstvu obavljati nova agencija, Ha Mosad le Teum, 
Institut za koordinaciju. Ova organizacija imace pocetni budzet od dva- 
deset hiljada izraelskih funti, od cega ce pet hiljada bid utroseno na 
specijalne misije sa licnim odobrenjem Ben-Guriona. Mosad ce zbog 
administrativnih i politickih ciljeva formalno bid pod jurisdikcijom min- 
istarstva inostranih poslova. U svom stabu ce imati visoke oficire drugih 
obavestajnih sluzbi - Sin Bet, unutrasnja sigumost; Aman, vojna obave- 
stajna; obavestajna vazduhoplovstva i obavestajna momarice. Funkcija 
oficira za vezu bice da informisu Mosad o specificnim zahtevima nji- 
hovih klijenata. U slucaju neslaganja oko nekog zahteva, problera ce se 
razresiti u kabinetu premijera. Na svoj direktan nacin, Ben-Gurion je to 
objasnio ovako: 

"Dacete Mosadu svoju listu kupovina, Mosad ce onda otici i doneti 
robu. Nije vas posao da znate gde su kupovali ili koliko su platili za 
robu." 

Ben-Gurion ce delovati u svojstvu nadzornog organa za novu slu- 
zbu. U dopisu prvom sefu Mosada, Rubenu Sajlou, naredio je: 

220 



Mosad 

"Mosad ce raditi za mene, po mojim instrukcijama, i redovno ce 
me izvestavati." 

Dmgi sef Mosada, Iser Harel, bio je tvorac partnerstva Mosada sa 
CIA i njenim tadasnjim sefom Alenom Dalsom. Dais je Mosadu omo- 
gucio dobijanje vrhunske opreme za prisluskivanje i pracenje, kamere 
sa daljinskim upravljanjem i druge opreme za koju Harel nije znao ni 
da postoji. Takode su uspostavili prvu obavestajnu vezu izmedu svojih 
sluzbi, kojom su mogli da komuniciraju preko sigurnog telefona u 
vanrednim situacijaraa. Veza je zapravo zaobilazila normalan diplo- 
matski put komunikacije, sto je izazvalo dosta protesta u Stejt depart- 
mentu i izraelskom ministarstvu inostranih poslova. Alen Dais je to 
ignosrisao bez uzbudenja, ali Harelova pozicija nije bila tako ugodna i 
jednog dana, kada bude doslo vreme njegove smene, ovo ce rau bid 
uzeto kao minus. 

Ovde moram da napravim digresiju i ukratko pojasnim mesto i ulo- 
gu brace Dais u eliti Novog svetskog poretka. Delovanje brace Dais, 
Alena i Dzon Fostera, prostire se u rasponu od pola veka i znacajno je 
obelezilo vazne faze razvoja SAD-a i delovanja medunarodnih organi- 
zacija koje spominjem u ovoj knjizi. Dalsovi su poznata juznjacka, 
nekada robovlasnicka porodica, u rodbinskim odnosima sa Rokfelero- 
vima. Njihovo bogatstvo i uticaj potice iz veza sa medunarodnim ban- 
karskim krugovima u Americi i Nemackoj. Zivotnu filozofiju kojom se 
rukovode Dzon Foster Dais je izrazio jos 1911 godine, ne skrivajuci 
podrsku za stvaranje superiorne rase, eliminisanjem clanova na nizem 
nivou. Advokatska firma Dalsovih, "Salivan i Kromvel", vodila je ame- 
ricke poslove firme "I. G. Farben" i Hitlerovog glavnog finansijera, 
Frica Tisena, koji je Alena Dalsa upoznao sa buducim firerom. Dzon 
Foster Dais je poslovna pisma upucena nemackim klijentima potpisivao 
sa "hajl Hitler". U politici su bili od vremena Prvog svetskog rata kada 
su usli u Stejt department, uz pomoc svog ujaka, drzavnog sekretara 
Roberta Lansinga. Braca Dais su ucestvovali na Versajskoj mirovnoj 
konferenciji gde su se upoznali sa kljucnim ljudima Okruglog stola i 
postali clanovi ovog opasnog konglomerata. Kada je Hitler dosao na 
vlast, Dzon Foster je otputovao u Nemacku, u ime grupe Rotsild- 
Okrugli sto, da ugovori davanje kredita nacistickoj vladi. Prateci po ko 
zna koji put misteriozne puteve gospodnje, ukazujem na "slucajnost" da 
je Alen Dais bio prvi sekretar americke ambasade u Berlinu, pa je pri- 

221 



Dosije Omega 

jateljstvo sa Hitlerovira finansijskim genijem Hjalmarom Sahtom zgod- 
no doslo za otvaranje kanala Rotsildima, Morganima, "Narodnoj banci 
Engleske" i drugima. Posle Drugog svetskog rata Dzon Foster Dais ce 
postati drzavni sekretar, a Alen Dais prvi sef CIA. Kasnije ce biti clan 
Vorenove komisije za ispitivanje ubistva Dzona Kenedija i maksimal- 
no raditi na unistavanju dokaza o ucesnicima i sveopstem zataskavanju 
i zastiti organizatora atentata. Treci direktor Mosada i jedna od najsjaj- 
nijih licnosti u svetu obavestajnih sluzbi bio je Meir Amit koji je vodio 
Mosad u kljucnim danima rata izmedu Izraela i Egipta 1967 godine. Za 
vreme njegovog voctenja, Mosad je tehniku "humint" (prikupljanja oba- 
vestajnih podataka od strane agenata) razvio do umetnickog nivoa, kako 
kazu poznavaoci ove problematike. Nikada Mosad nije imao vise agena- 
ta Arapa, nego u ovom periodu. Agenti Mosada prodrli su u sve arap- 
ske zemlje - Evropu, Juznu Ameriku, Afriku i SAD. Njegovi agenti su 
se infiltrirali i u jordanski Mukabarat, najbolju arapsku obavestajnu 
sluzbu, kao i u najsuroviju, sirijsku vojnu obavestajnu sluzbu. Na tala- 
su ovih Amitovih uspeha, Mosad je sledecih trideset godina vazio za 
najbolju obavestajnu sluzbu na svetu. 



222 



Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija 



Vracam se jos jednom na ubistvo americkog predsednika Dzona 
Kenedija, iz prostog razloga sto je to znacajan datum za SAD, datum 
kada je izvrsen drzavni udar i kada je stvorena jedna opasna struktura 
vlade u send koja je preuzela upravljanje Amerikom. Jasno je da je Li 
Harvi Osvald bio zrtveno jagnje u zaveri da se ubije Kenedi, sto uosta- 
lom potvrduje amaterski film Abrahama Zaprudera, snimljen u trenutku 
atentata, na kome se vidi da je Kenedi ubijen hitcima koji su dosli spre- 
da, a ne otpozadi iz skladista u kome je bio Osvald. Osvalda je ubio 
posle nekoliko dana Dzek Rubi, kako bi se odrzala kasnija zvanicna 
verzija Vorenove komisije o "usamljenom atentatoru". Mafijin covek, 
Dzek Rubi umro je od galopirajuceg oblika raka, kojim je verovatno 
zarazen u zatvoru. Time se krug naizgled zatvorio, kako se ne bi doslo 
do pravih organizatora atentata. 

Na mestu Kenedijevog ubistva podignut je masonski obelisk sa vec- 
nom, luciferskom, vatrom na vrhu. Kenedi nije bio mason, pa se posta- 
vlja pitanje sta je obelezeno ovim masonskim znamenjem. Vec sam 
rekao da je Mejer Lenski bio pravi sef kriminalnog sindikata u Americi 
i da je jevrejska mafija, "Koser Nostra" (kako su je posprdno zvali) bila 
veca i uticajnija od italijanske mafije "La Cosa Nostra". Dzozef Kenedi 
je bogatstvo stekao saradujuci sa Lenskim u krijumcarenju alkohola u 
Ameriku. Odnosi su se pokvarili kada su ljudi Lenskog oteli neke posilj- 
ke viskija upucenog iz Irske za Dzozefa Kenedija. Sem toga, politicki 
stavovi Dzozefa Kenedija, ambasadora SAD-a u Engleskoj, po njegovom 
priznanju su bili ne anti-jevrejski, vec prohitlerovski. Dzozef Kenedi je u 
jednom trenutku bio osuden na smrt od strane jevrejske mafije u Detro- 
itu, poznate kao "Purpurni Gang", jer je svoj viski prenosio preko nji- 
hove teritorije. Sem Dankana, sef italijanske mafije u Cikagu isao je da 
izgladi stvar i spasao zivot Dzozefu, ali nije zaboravio da trazi razne uslu- 
ge kad je za to doslo vreme. Sa ovim nasledem, da ne kazem obavezama, 
Dzon Kenedi je krenuo da pravi politicku karijeru. Jos kao mladi kongres- 
men u usponu, nije krio svoju odbojnost prema organizovanom krimina- 
lu, Mejeru Lenskom i jevrejskom lobiju u Americi. Sukob sa Izraelom 

223 



Dosije Omega 

je produbljen kada je u Senatu 1957 godine podrzao zahtev Alzira za ne- 
zavisnoscu, cemu se Izrael ostro protivio. No, blizili su se predsednicki iz- 
bori i Dzozefu nije ostalo nista drugo sem da proguta ponos i upravo od 
jevrejskog lobija zatrazi podrsku za kandidaturu svog sina. Jevrejski lobi 
u Americi, u to vreme, predvodio je Abraham Fajnberg, predsednik "Iz- 
rael Bond Organizejsn" koja je prikupljala privatne donacije za izrael- 
ski tajni nuklearni program na cijem celu je bio Viktor Rotsild. Kenedi 
je obecao, ako postane predsednik, da ce biti dobar za Izrael i jevrej- 
ski lobi. Fajnberg je obezbedio donaciju od pet stotina hiljada dolara iz 
jevrejskih izvora. Kenedi je bio veoma ljut zbog odnosa Jevreja prema 
njemu i ispricao prijatelju, Carlsu Bartletu, da je kao americki gradanin 
bio zaprepascen otvorenoscu zahteva koji je postavila cionisticka grupa: 

"Znamo da je vasa kampanja zapala u probieme. Spremni smo da 
platimo vase racune ako nam dozvolite da imamo kontrolu nad vasom 
politikom na Bliskom Istoku." 

Kenedi je imao obaveza prema jevrejskom lobiju i prema mafiji, i po- 
sto je postao americki predsednik 1960 godine, sa samo sto hiljada glaso- 
va vise od protivkandidata Ricarda Niksona, ocekivalo se da ispuni svoje 
obaveze prema onima koji su ga poduprli i da Jevrejima pruzi javnu po- 
drsku na Bliskom Istoku, a da mafiju ostavi na miru, kako bi ova obavlja- 
la svoje poslove neometana od strane drzavnih organa. Kenedi ne samo 
da nije ispunio svoja obecanja, vec je od prvog dana svog predsedniko- 
vanja krenuo u tajni rat protiv Jevreja i mafije. Kenedi se odlucio da na 
Bliskom Istoku ne favorizuje nikoga, vec da americki uticaj osigura u 
svim zemljama regiona i bio je zapanjen kada je saznao da Izrael radi 
na nuklearnom programu. Ben-Gurion, izraelski premijer i ministar odbra- 
ne, porekao je da njegova zemlja radi na takvom programu. Sada se zna 
da je lagao. U toku 1962 i 1963 godine, Kenedi je Kongresu predlozio 
sedam zakona koji su trebali da reformisu ucesce interesnih grupa u 
predsednickoj kampanji. Svih sedam zakona su sprecili upravo oni lobiji 
protiv kojih su bili upereni, a Kenedi je stekao ozbiljne neprijatelje. Jos 
vise je zategao odnose trazeci od Izraela da resi problem palestinskih iz- 
beglica. U Ujedinjenim nacijama je trazio da Izrael prihvati rezoluciju koja 
je trazila pravdu za izbeglice, pa je Golda Meir, tadasnji ministar inostra- 
nih poslova Izraela, a kasnije premijer, bila zaprepascena i ljuta zbog Ke- 
nedijevih zahteva. Zbog svega ovoga, odnosi sa Ben-Gurionom su bili 
jako losi, a neprijateljstvo se pretvorilo u pravu mrznju prema Kenediju. 

224 



Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija 

Ima nekih dokaza da je neposredno pred podnosenje ostavke, 16 juna 
1963 godine, Ben-Gurion naredio Mosadu da organizuje atentat na Dzo- 
na Kenedija. Kako kaze Majkl Kolins Pajper, u knjizi "Konacni sud", 
moguce je da je Mosad preduzeo potrebne korake i postigao svoj cilj. 
Drugi smrtni neprijatelj Dzona Kenedija bio je Mejer Lenski. Iako je 
Kenedi primio novae od mafije za predsednicku kampanju, zapravo je 
hteo da je unisti. Naimenovao je svog brata Roberta za saveznog javnog 
tuzioca i krenuo u siroku akciju protiv organizovanog kriminala. Lenski 
je do tog trenutka bio nedodirljiv, ali su sada njegove medunarodne opera- 
cije, koje je obavljao sa CIA, a za racun Komiteta 300, bile ugrozene. 
CIA je bila posebna prica. Ostajuci van kontrole, bavila se svojim opera- 
cijama koje su imale malo veze sa potrebama drzave. Invazija Kube i 
poraz u Zalivu svinja posledica su slabih procena i pogresnih informa- 
cija CIA, a ova politicka i vojna avantura zadala je prvi ozbiljni udar 
predsedniku Kenediju. I Lenski je ocekivao da ce SAD oboriti Kastra 
i vratiti poslove na Kubi, a kazina i prostituciju u okrilje mafije. Kenedi 
je smenio Alena Dalsa, sefa CIA, nacistu i clana Komiteta 300, i zarekao 
se da ce "razbiti CIA u hiljadu komada i razvejati ih na vetru". CIA, Len- 
ski i izraelski lobi su znali da je njihovoj stmkturi moci jedina neposred- 
na pretnja predsednik Kenedi i njegov brat Robert. Sok za sve njih bila 
je najavljena predsednikova odluka da izvuee Ameriku iz vijetnamskog 
rata. Ovaj rat je upravo za Lenskog, CIA i Mosad bio kljucno mesto 
operacije krijumcarenja droge i izvor neverovatne kolicine novca. Izrael 
je posebno bio zainteresovan da se rat u Vijetnamu nastavi, jer je zbog 
njega angazovanje Amerike bilo smanjeno, sto je pogodovalo upravo 
interesima Izraela. Proizvodaci oruzja i medunarodni bankari takode su bi- 
li zainteresovani za produzetak rata. U najmocnijim strukturama svetske 
vlasti protiv Kenedija je pocelo da narasta nezadovoljstvo, priblizavajuci 
se kriticnoj granici koja je podrazumevala konkretnu akciju. Postojao je jos 
jedan razlog Kenedijeve nepopularnosti medu strukturama Novog svetskog 
poretka. Zeleo je da unisti moc Federalne rezerve izdavanjem drzavnih 
obveznica na koje se ne placa kamata. Cak je deo tog plana uspeo da 
ostvari pre smrti i jos se ponegde u prometu vrednosnih papira moze nale- 
teti na Kenedijeve beskamatne obveznice. Ovo je bio najstrasniji kosmar 
Komiteta 300. Poslednji predsednik koji je izdao beskamatne obveznice 
bio je Abraham Linkoln i zna se kako je zavrsio. Snage koje su se orga- 
nizovale iza scene protiv Kenedija, 1963 godine, bile su zaista zastrasu- 
juce i nista im nije stajalo na putu da ostvare ono sto su naumile. 

225 



Dosije Omega 

Vec sam rekao da je Mejer Lenski bio odan Izraelu i Rotsildima. 
Njegova mreza igrala je kljucnu ulogu u slanju oruzja i novca tajnim 
grupama Rabina, Begina, Ben-Guriona, Samira i drugih. Lenski, Mosad, 
Antidefamacijska liga i Izrael, funkcionisali su kao jedno telo. Jedan od 
bliskih saradnika Lenskog, Moris Dalic, dobio je godisnju nagradu 
Antidefamacijske lige, Baklju slobode. Mejerov covek na zapadnoj oba- 
li, Miki Koen, upoznao je Merlin Monro sa Dzonom Kenedijem. Ideja 
je bila da Merlin saznaje kakvi su Kenedijevi stavovi u vezi Izraela. 
Isti ljudi koji su ubili Kenedija ubili su i Merlin Monro. Miki Koen je 
bio Mejerov covek i u Holivudu, jer je filmska industrija uvek sprem- 
no sluzila kao propagandna masina Novog svetskog poretka, pogotovo 
ako se uzme u obzir broj Jevreja na rukovodecim mestima u tadasnjim 
najvecim studijima. Tu se Koen specijalizovao za kompromitujuca tajna 
snimanja poznatih licnosti radi kasnije ucene. Jedan od Koenovih bli- 
skih prijatelja bio je Menahem Begin, voda teroristicke organizacije Ir- 
gun, iz vremena borbe Izraela za nezavisnost. Iz tog doba ostao je zapis 
Dzimija Fratijana "Lasice" (sefa mafije na zapadnoj obali) o prijemu na 
kome se skupljao novae za Beginovu organizaciju: 

"Posle (Koenovog) kratkog govora, krenuli smo da se muvamo uoko- 
lo i Mikijev rabin nas je upoznao sa tipom po imenu Menahem Begin, 
sefom Irguna, tajne organizacije u Palestlni. Ovaj tip je nosio crnu tra- 
ku oko ruke i ispricao nam, da ga traze zbog podmetanja bombe u hotelu 
u kome je poginulo skoro stotinu ljudi. On je bio jebeni begunac." 

Da podsetim, Begin je, kao premijer Izraela, kasnije dobio Nobe- 
lovu nagradu. Geri Vin, detektiv policije u Los Andelesu, koji je imao 
zadatak da prati Koenove aktivnosti, napisao je u svojoj knjizi "Riba u 
sudnici" sledece: 

"U to vreme rabini su ih jako pritiskali da iscede svaku mogucu kin- 
tu u Holivudu, za Izrael. Begin je provodio vise vremena muvajuci se sa 
Koenom u Holivudu, nego u Izraelu. Begin je ocajnicki zeleo da sazna 
kakvi su Kenedijevi planovi prema Izraelu ako postane predsednik." 

Spomenucu jos jednog Koenovog pajtasa, glavnog potrcka i izvrsi- 
oca svih naloga Mejera Lenskog, po imenu Dzek Rubinstajn. Poznatiji je 
po imenu Dzek Rubi, covek koji je likvidirao Li Harvi Osvalda. Veze 
izmedu CIA, organizovanog kriminala i Mosada su toliko brojne, da bi 
o njima mogla da se napise posebna knjiga. Ja cu se ovde zadrzati samo 

226 



Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija 

na onom delu koji se tice ubistva Kenedija, pocev od Drugog svetskog 
rata, kada je italijanska mafija pomogla iskrcavanje saveznika na Sicili- 
ju, do invazije na Kubu, u kojoj je i Dzek Rubi imao svoju ulogu. Pre, za 
vreme i posle atentata na Dzona i Bobija Kenedija, kljucni koordinator 
u ovim vezama bio je Dzejms Isus Englton, koji je radio za OSS, pretecu 
CIA, posto je zavrsio Jejl univerzitet na kome je bio clan tajnog drustva 
Mrtvacka glava. U CIA je usao 1947 godine i napredovao do sefa CIA 
za kontraspijunazu. Njegov biograf, Tora Mangold, pise da su Engltono- 
vi zastitnici bili Alen Dais (otpusteni direktor CIA) i Ricard Helms (sef 
CIA u vreme Lindona Dzonsona). Englton je imao odresene ruke za svoje 
delovanje i svoj sopstveni program nad kojim nije bilo kontrole. Bio je 
zakon za sebe. Ovo je vazno kada znamo da je jedan od njegovih kljucnih 
zadataka u CIA bila veza sa stranim obavestajnim sluzbama, na prvom 
mestu Mosadom. Bio je dugogodisnji licni prijatelj Davida Ben-Guriona, 
koji je kako znamo, mrzeo Kenedija i smatrao ga opasnoscu za Izrael. 
Englton je takode bio Kenedijev protivnik, jer je njegovo mesto i nacin 
rada bio ugrozen. Ovde postoji i engleska veza u zaveri, koju sada spomi- 
njem prvi put. Dok je u toku Drugog svetskog rata boravio u Londonu, 
Englton je postao blizak prijatelj ruskog spijuna Kima Filbija, koji je 
vodio spijunsku grupu koju su cinili Bardzes, Meklin i Blant. Kada je 
ova grupa otkrivena, upomo su se pronosili glasovi da je postojao i peti 
covek, koji nikada nije otkriven. Zaista, peti covek je postojao i Englton 
se vrlo zblizio sa njim. Bio je to lord Viktor Rotsild, prijatelj Vinstona 
Cercila, koji je bio ne samo peti covek, vec najmocniji covek britanske 
obavestajne sluzbe, njen kontrolor, agent Mosada i glavni manipulator za 
kucu Rotsilda i ostvarenje njihovih ciljeva. Kada je Englton 1944 godine 
prebacen sluzbeno u Rim, Rotsild mu je dao kontakt sa tamosnjim jevrej- 
skim tajnim pokretora. Englton je bio -i prijatelj britanskog operativca 
Pitera Rajta, koji je za potrebe Rotsilda u svojoj knjizi lazno optuzio 
ser Rodzera Holisa da je peti covek i ruski spijun, kako bi se skrenula 
paznja sa pravog krivca. Lord Viktor Rotsild ucinio je jos jednu nemer- 
ljivu uslugu Izraelu. On je tvorac izraelskog nukleamog programa kojeg 
je Kenedi hteo da zaustavi. Samo nekoliko meseci po formiranju Izra- 
ela, Rotsild i njegov bliski prijatelj, Haim Vajcman, osnovali su institut 
za nukleamu fiziku u Rehovotu. Institut je nosio Vajcraanovo ime, jer je 
ovaj bio na celu britanskog cionistickog pokreta i prvi predsednik Izraela. 
Viktor Rotsild je poceo tajno da prikuplja informacije od svih naucnika 
i istrazivaca Jevreja, koji su radili na slicnim projektima u zemljama 

227 



Dosije Omega 

sirom sveta, ukljucujuci i Alberta Ajnstajna, clanove "Britanskog udru- 
zenja atomskih naucnika" i Bertranda Rasela, matematicara i filozofa. 

Ovde moram da napravim malu digresiju. kako bih rekao par reci o 
Ajnstajnu i Raselu, koje se ticu manje poznatih detalja njihovih biografi- 
ja. Ime Alberta Ajnstajna simbolizuje velikog naucnika, ne samo ovog ve- 
ka, ili bolje reci, njegovo ime je postalo sinonim za pojam genijalnosti, ali 
ja cu govoriti ovde o onom delovanju Ajnstajna koje je kasnije pokusalo 
da se zataska. Ajnstajn je u Ameriku stigao uz pomoc bliskog prijatelja, 
Bemarda Baruha, finansijera sa mocnim vezama, uticajem i prijateljima u 
koje je spadao i lord Viktor Rotsild. Baruh je sebe postavio na celo orga- 
nizacije koja se zvala "Komisija za atomsku energiju Ujedinjenih nacija" 
i to 1944 godine, sesnaest meseci pre nego sto je predsednik Ruzvelt, 
potpredsednik Truman ili vlada SAD-a uopste znali da se radi na projek- 
tu atomske bombe i pre nego sto je iko znao da ce se pristupiti osniva- 
nju necega sto ce se zvati "Ujedinjene nacije"! Kada je Truman postao 
predsednik, imenovao je Baruha za predsednika "Komisije za atomsku 
energiju Ujedinjenih nacija"! Baruh i Ajnstajn su delili isto uverenje - 
da ce strah od atomskog unistenja dovesti do uspostavljanja svetske vla- 
de. Ajnstajn je predlagao da svetsku vladu formiraju SAD, Britanija i 
SSSR, kojima treba "dati tajnu bombe". Naucnik je predlozio sledece: 

"Svetska vlada ce imati moc nad vojnim pitanjima i potrebna joj je 
samo jos jedna moc: da intervenise u zemljama gde manjina terorise ve- 
cinu i stvara onu vrstu nestabilnosti koja vodi ka ratu... Mora se ukinuti 
koncept neintervenisanja, jer njegovo okoncanje je deo ocuvanja mira." 

Ovo kao da je pisao komandant NATO pakta uoci napada na Ko- 
sovo i Jugoslaviju. Nista manje iznenadenje nije priredio Bertrand Ra- 
sel, ali, ako se zna da je bio clan Komiteta 300, onda neke stvari dolaze 
na svoje mesto. Slicno Ajnstajnu, Rasel je 1946 godine izjavio da je 
neophodno upotrebiti strah od nukleamog oruzja kako bi se naterale sve 
nacije sveta da se odreknu svog suvereniteta i podvrgnu vodstvu Uje- 
dinjenih nacija. Rasel je cak pedesetih godina predvodio pokret koji je 
trazio nukleami napad na SSSR. Kada je to obelodanjeno. Staljin je 
upozorio da nece oklevati da odgovori na isti nacin. Od tog trenutka 
Rasel menja svoja ubedenja i preko noci postaje pacifista. Tako je rode- 
na kampanja za nukleamo razoruzanje "Zabranite bombu", iz koje su 
nikle "Pagvos konferencije" koje su organizovali nukleami naucnici. 
Prva grupa se sastala 1957 godine u kuci Sajrusa Itona, poznatog 

228 



Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija 

americkog komuniste. Mnogi su tvrdili da su "Pagvos konferencije" po- 
sluzile kao paravan da se tajne o nukleamom oruzju predaju Rusima. 
Pavel A. Sudoplatov, jedan od sefova sovjetske obavestajne sluzbe u vre- 
me Drugog svetskog rata, obelodanio je pre izvesnog vremena da je Open- 
hajmer jos u toku rata neke tajne prosledio Rusima. Klaus Fuks, blizak 
prijatelj lorda Viktora Rotsilda, koji je radio na projektu "Menhetn", osu- 
den je na cetmaest godina zatvora, jer je tajne o atomskoj bombi predao 
Rusima. I na kraju, neki smatraju da su Ajnstajn i Rasel licno za lorda 
Rotsilda prikupljali informacije koje de dovesti do proizvodnje izraelske 
atomske bombe. Rotsildovi napori nagradeni su 1962 godine, kada je 
postao pocasni clan Vajcmanovog instituta. Simon Peres, koji je postao 
premijer posle ubistva Jicaka Rabina 1995 godine, radio je sa Rotsildom 
na ubedivanju Francuza da izgrade nukleama postrojenja u Diamoni, za 
Izrael. Francusko krilo porodice Rotsild imalo je ogroman uticaj na 
francusku vladu. Peres, u to vreme ministar odbranc, zauzvrat je obecao 
da ce podrzati Francusku i Englesku u pokusajima da povrate Suecki 
kanal od Egipta, sto je odgovaralo i Izraelu. Peres i Aser Ben-Natan, 
agent Mosada u ministarstvu odbrane, potpisali su strogo poverljiv spo- 
razum sa francuskom vladom. Rolan Peri o tome pise: 

"Francuzi su obecali da isporuce mocni dvadesetcetvoromegavatni 
reaktor, tehnicku dokumentaciju za njegov rad i nesto uranijuma. Tajni 
dogovor bio je poznat samo tucetu ljudi, ukljucujuci Rotsilda, i to s 
raziogom. Tajna poenta dokumenta dozvoljavala je ukljucivanje opreme 
koja ce omoguciti izraelcima da proizvode atomsko punjenje za oruzje. 
Francuski inzenjeri su 1957 godine poceli gradnju dvospratne igrade 
za buduci reaktor u Daimoni, u pustinji Negev, a glavna postrojenja su 
bila sest spratova ispod zemlje. Podzemna konstrukcija ce biti mesto 
gde ce se proizvoditi nukleamo oruzje." 

Ovo je bio razvoj koji je Kenedi hteo da zaustavi. Klica njegovog 
neuspeha bila je u cinjenici da je bio okruzen ljudima koji su radili za 
Viktora Rotsilda. U vreme Kenedijevog ubistva, lord Rotsild je radio za 
"Sel", ali je jasno da je to mesto bilo paravan za njegov pravi rad i 
kontrolu britanskih obavestajnih sluzbi u korist Komiteta 300. Sada, sa 
nivoa medunarodne politike, pricu o ubistvu Kenedija spustam na opera- 
tivni nivo, na one koji su dircktno radili na pripremanju i izvrsenju ubi- 
stva. Centar gde su se slivali svi raznorodni kanali informacija iz Mosada, 
CIA i mafijasa Lenskog, i odakle su dolazila naredenja za dalje delova- 

229 



Dosije Omega 

nje, bilo je preduzece "Permindeks" ("Permanent Industrial Expositi- 
ons"). U rukovodstvu firme je sedeo Klej So, operativac CIA, koga je 
okruzni javni tuzilac Nju Orleansa, Dzim Garison, optuzio za zaveru i 
ucesce u ubistvu Kenedija. Garison je sjajno prikazan u filrau Olivera 
Stouna "JFK". So je osloboden optuzbe da je ucestvovao u zaveri, ali je 
vrlo brzo posle toga nestao sa scene. Kao i Dzek Rubi, umro je od galo- 
pirajuceg oblika raka, sto je potvrda da je Garison bio vrlo blizu istine. 
Sediste "Permindeksa" bilo je u "Medunarodnom trgovinskom centru" 
gde je So bio jedan od direktora. U upravi centra sedeo je i Edgar Stern 
Junior, ciji roditelji su bili medu vodecim finansijerima americko-jevrej- 
skog lobija. Stern i So su bili veliki drugari. a Stern je bio povezan sa 
sindikatom zlocina Mejera Lenskog. "Permindeks" je bio u sastavu vece 
kompanije, "CMC", ciji osnivac je bio istocnoevropski Jevrej Zorz Man- 
del, koji se cesto pretstavljao kao Dordo Mantelo. Jedan od akcionara 
firme bila je banka iz Svajcarske - "Medunarodna kreditna banka" ("BCI") 
sa sedistem u Zenevi. Ovu banku je osnovao rabin Tibor Rozenbaum, 
dugo godina direktor finansija i snabdevanja Mosada. Rozenbaum je ta- 
kode bio potpredsednik "Svetskog jevrejskog kongresa", suosnivac "Svet- 
skog cionistickog kongresa" i direktor "Jevrejske agencije" u Zenevi, 
koja je nasledila "Palestinsku oslobodilacku kancelariju", koja je bila 
koordinator jevrejskog terorizma protiv Arapa i Engleza u Palestini. 
Poznate jevrejske novine "Ha'arec" su jednom objavile da je Tibor Ro- 
zenbaum Izrael. Blisko je saradivao sa Rotsildima, lordom Viktorom i 
baronom Edmondom de Rotsildom, francuskim aristokratom, sa kojim 
je osnovao "Izraelsku korporaciju" koja je sakupljala po svetu novae za 
tehnoloski razvoj Izraela. Medu pomagacima Rozenbauma nalazio se fi- 
nansijer i perac novca od droge, Berni Kornfild iz organizacije Mejera 
Lenskog. Rozenbaumov saradnik bio je i Pinhas Sapir, koji je takode 
prao novae od droge i bio vrlo bliski saradnik Lenskog, Sem Rotberg, 
nadzirao je posao, jer je "BCI" banka bila centar mafijaskog pranja nov- 
ca od droge, prostitucije i ostalih poslova Lenskog. Direktor "Permin- 
deksa" bio je major Luis M. Blumfild, Cije veze sezu do britanske 
obavcstajne sluzbe. Naime, Blumfild je bio desna ruka sefa britanske 
obavestajne sluzbe, ser Vilijema Stivensona, koji je u Americi postavio 
britansku obavestajnu mrezu pred sam Drugi svetski rat i bio je povezan 
dugo godina sa Lenskim, Mosadom i Rokfelerima. Pricalo se da je Sti- 
venson bio uzor po kome je kasnije stvoren popularni filmski junak 
Dzejms Bond. Stivenson je postao clan Komiteta 300, sto Blumfildu 

230 



Mosad, Lenski i ubistvo Kenedijtt 

nikad nije uspelo, i zato ima mnogo onih koji tvrde da je plan Kenedi- 
jevog ubistva smislio Stivenson i onda ga predao Blumfildu. Ovaj je slu- 
cajno bio advokat bogate kanadske porodice Bronfman koja kontrolise 
prodaju droge u Kanadi za Komitet 300, a koja je bogatstvo stekla krijum- 
carenjem alkohola u vreme prohibicije, kao Lenski i Dzozef Kertedi. Sti- 
venson je i osnivac kompanije koja je danas poznata kao "Grupa Holinger" 
na cijem je celu ugledni bilderbergovac Konrad Blek, vlasnik medijske 
imperije u kojoj su londonski "Telegraf" i "Jerusalim Post" koga sam 
spominjao u poglavlju o Bilderberg klubu. Bronfman gang je bio blizak 
sa ocem Konrada Bleka, jos jednim svercerom pica i ucesnikom u dru- 
gim mafijaskim aktivnostima, koji je kasnije postao ugledni poslovni co- 
vek i jedan od stubova drustva. Bronfmani su dugogodisnji finansijcri 
Mosadovog paravana, Antidefamacijske ligc. Tako se stice ugled u drustvu. 
Sada su svi igraci na sceni - Viktor Rotsild, So, Blumfild, Stivenson, 
Englton, Mejer Lenski i organizacija koja ih je sve opsluzivala, Mosad. 
Vreme je da spomenem jos jednu tacku zavere koja se nalazi u 
Svajcarskoj, porodicu Oltramer, pripadnike Crnog plemstva i vlasnikc 
"Lombard-Odijer banke" u Zenevi. Prema podacima iz americkih vojnih 
obavestajnih dosijea, njen clan Zak Sustel je bio u vezi sa Alenom Dal- 
som, sefom CIA i Zanom de Menilom, biznismenom iz naftaskih kru- 
gova Teksasa. Iz ovog centra planirani su i atentati na de Gola, u cemu 
je ucestvovao i Sustel, koji je bio i covek za vezu sa peruanskim, mark- 
sistickim oslobodilackim pokretom Sendero Luminosa (Sjajna staza), a 
zapravo vojskom Komiteta 300 ciji je zadatak bio da stiti proizvodnju 
kokaina u Peruu. Iza teroristicke organizacije OAS, koja je pokusavala 
da likvidira de Gola zbog izdaje nacionalnih interesa i davanja nezavi- 
snosti Alziru, stajali su Mosad i CIA. Mosad da bi kaznio de Gola zbog 
davanja nezavisnosti jednoj arapskoj zemlji, a CIA, jer nije mogla da 
se odupre jevrejskim lobistima koji su drmali araerickom spoljnom poli- 
tikom. Interesantno je da se jedna od tih grupa zvala Jevrejska antiko- 
munisticka liga (u originalu: Jewish Anti-Communist League, skradeno 
JACL). Nije slucajno sto se atentator na de Gola, opisan u romanu Fre- 
derika Forsajta, zove "Sakal" (u originalu JACKAL). Aluzija je jasna, iako 
nije rec o pojedincu, ved o grupi, sto Forsajt zna, jer je pre nego sto je 
postao pisac, bio vrhunski engleski obavestajac. Uloga francuske obavc- 
stajne sluzbe u ubistvu Kenedija je nepobitna. Vec spomenuti Englton, 
Mosadova veza sa CIA, imao je odlicne veze sa francuskom obavestaj- 
nom sluzbom SDECE, sto je bilo vazno jer se kroz te kanale odrzavala 

231 



Dosije Omega 

veza sa korzikanskom mafijom cije laboratorije heroina u Marseju su 
radile za trziste koje je kontrolisao Mejer Lenski, a samim tim i Mosad. 
Majkl Pajper Kolins tvrdi da je operaciju likvidacije Kenedija vodio 
zamenik Sefa francuske obavestajne sluzbe, Zorz de Lanurien, koji se "slu- 
cajno" bas na dan atentata zatekao u sedistu CIA, u Lengliju. Francuzi 
su za Mosad i CIA izveli ovu operaciju zato sto su bili najveci eksperti za 
zastitu predsednika (de Gola) u motomoj koloni, pa su znali kako se aten- 
tat mora izvesti ako je meta u kolima koja se krecu. Najmanji problem 
su bili "pucaci" iz OAS, kojima je nebitno ko je meta. Zahtev Francuzi- 
ma izneo je licno Jicak Samir, sef Mosadovog odeljenja za likvidacije 
i kasniji premijer Izraela, koji je u svojoj autobiografiji napisao da je. 
kada su ga obavestili da je Kenedi ubijen. bio potpuno zbunjen i u neve- 
rici. Grad u kome se atentat planirao i mesecima pre atentata odigrali do- 
gadaji koji su bili vazni u celoj konstrukciji, ciji je znacaj uocen mnogo 
kasnije, bio je Nju Orleans. Tu je covek po imenu Gaj Banister, bivsi 
operativac FBI i obavestajne sluzbe americke mornarice, vodio detek- 
tivsku agenciju koja je bila paravan za aktivnosti CIA. Jedan drugi bivsi 
agent CIA, Robert Morou, koji je znao neke detalje priprema u Nju 
Orleansu, kasnije je ispricao da je Banister primao uputstva od Klej Soa 
iz "Permindeksa". Jedan od Banisterovih bliskih prijatelja bio je A. I. 
Bosnik, vodeca licnost Antidefaraacijske lige u Nju Orleansu. Banisterova 
agencija bila je takode paravan za delovanje OAS, jer je tu radio po- 
znati najamnik OAS, Zan Sutre, koji je bio veza sa korzikanskom mafi- 
jom. CIA dokument, koji je otkrila istrazivac Meri Ferel 1977 godine, 
pokazuje da je francuska obavestajna sluzba aktivno radila na otkrivanju 
Sutrea, aktivnog OAS teroriste, opasnog po francuskog predsednika de 
Gola. Dokument, na kome je datum 1 april 1964 godine, daje spisak ]o- 
kacija i datuma gde je viden Sutre. Na dan ubistva, 22 novembra 1963 
godine ujutro, Sutre je bio u Fort Vortu, a popodne istog dana je viden 
u Dalasu. U roku od cetrdeset i osam casova od ubistva, Sutre je uhap- 
sen u Teksasu i proteran iz SAD! Sutre je kasnije tvrdio da nije bio u 
Americi u to vretne, vec se njegovim imenom lazno predstavljao drugi 
"pucac" OAS, cije je pravo ime Misel Merc! Preko Banisterove kance- 
larije, Li Harvi Osvald je nasankan da bude zrtveno jagnje u atentatu. 
Dugo pre atentata usmeren je od CIA da bude pro Kastrov komunista 
i da se kao takav prikazuje u javnosti, ne znajuci zasto to radi i veruju- 
ci da je to vazno za organizaciju. U igri je bila i televizija, lokalna TV 
stanica "WDSU", filijala "NBC"-a, koja je u avgustu 1963 godine 

232 



Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija 

napravila intervju sa Osvaldom o njegovim komunistickim simpatijama 
za Kastra, a snimljen je i kako deli letke sa podrskom Kastru. Kakva 
slucajnost da su vlasnici "WDSU" tv stanice porodica Stern, bliski prijate- 
lji Klej Soa i veliki donatori Izraela i Antidefamacijske Iige. Odmah posle 
atentata, materijal sa Osvaldom je emitovan na velikoj televiziji "NBC", 
potvrdujuci tezu da je Osvald bio "usamljeni ludak" koji je pucao na Ke- 
nedija kao simpatizer Kastra. Po kasnijim analizama, Osvaldu je receno 
da ce atentat biti lazan, a da ce njemu biti omoguceno da pobegne iz ze- 
mlje i da se u nju vrati kada Kastro bude sreden zbog pokusaja ubistva 
Kenedija. Kada je Kenedi ubijen, Osvald je shvatio da je njegovo uces- 
ce cista namestaljka i da ce krivica biti svaljena na njega. Na zalost, ni- 
je poziveo dovoljno dugo da to javno kaze. Ove inforraacije o pozadini 
atentata i kasnijem zataskavanju procurele su od strane senatora Dzona 
Tauera, prvog republikanca koji je u Teksasu osvojio senatorsko mesto 
za svoju partiju. U toku celokupne karijere bio je u dobrim odnosima sa 
CIA i kasnije pomogao da se zataska upletenost Dzordza Busa u skan- 
dal trgovine oruzjem u zamenu za drogu, poznat kao Iran-Kontra. Petog 
aprila 1991 godine, Dzon Tauer je poginuo u eksploziji svog aviona. 
Zataskavanje da je postojala zavera pocelo je pre ubistva, raa koliko to 
zvucalo neobicno, a posle ubistva je unistavanje tragova i eliminisanje 
neugodnih svedoka bilo radikalno. Kao sto sam rekao, Osvald je svetu 
pretstavljen kao usamljeni atentator koji je to ucinio za Kastra. Njegova 
prva izjava posle hapsenja, da mu je ubistvo namesteno, nije imala nika- 
kvog odjeka. Zaverenici su znali da moraju brzo da ga se oslobode. 
Ubistvo je izveo Dzek Rubi (Rubinstajn), koji je pucao u Osvalda pred 
nosem policije koja ga je izvela pred masu sveta posle hapsenja. Rubi 
je pretstavljen svetskoj javnosti kao vlasnik nocnog kluba koji je ubio 
Osvalda da bi osvetio Kenedijevu smrt. Tu dogadaji dobijaju obrise koji 
su kasnije potvrdili postojanje zavere. Prvi Rubijev telefonski poziv iz 
policijske stanice, posle hapsenja, bio je za Al Grubera, bliskog saradni- 
ka Mikija Koena, coveka Mejera Lenskog u Holivudu. Gruber je dosao 
u Dalas neposredno pred Kenedijevo ubistvo u posetu Rubiju, koga pre 
toga nije video deset godina. Rubijev advokat na sudenju bio je Melvin 
Beli, prijatelj i advokat Mikija Koena. Potvrden je najmanje jedan sasta- 
nak izmedu Belija, Koena i Menahema Begina. Izgleda da je i Rubi shva- 
tio da je uvucen u veliku igru u kojoj ce da plati ceh. Njegova porodica 
je otpustila advokata Melvina Belija, posto je Rubi osuden na smrt. Od- 
mah posle toga, Rubi je poceo da prica o tome da zna vazne detalje 

233 



Dosije Omega 

koji se ticu Kenedijeve smrti. Trazio je sastanak sa Erl Vorenom koji 
je bio na celu istrazne kotnisije, i da bude prebacen iz Dalasa u Vasing- 
ton radi licne sigurnosti, gde bi pred komisijom ispricao ono sto zna. 
Voren je odbio da ga saslusa i Rubijev zahtev je odbijen. Uskoro je 
otkriveno da boluje od raka, od cega je i umro. Hi mozda nije? Posto- 
jala je jedna osoba koja je dobro poznavala Rubija i koja je tvrdila da je 
njegova smrt lazna. Po toj (neverovatnoj) verziji, Rubi je posle navodne 
smrti avionom prebacen u Izrael, gde mu se izgubio svaki trag. 

Na celu SAD-a, na radost zaverenika, dosao je Lindon B. Dzonson, 
varalica i prevarant visokog stila, beskrupulozni politicar koji je imao bli- 
ske veze sa svim ucesnicima zavere. To su pre svega dugogodisnje poslov- 
ne veze sa Mejerom Lenskim, koji je davao znacajne novcane donacije 
Dzonsonovim politickim kampanjama, pocev od trenutka kada je Dzon- 
son postao senator. Naravno, ptvu stvar koju je Dzonson uradio kao 
predsednik SAD-a, bilo je da smeni Roberta Kenedija i prakticno obusta- 
vi rat protiv mafije koji su braca Kenedi zapocela. Dzonson je bio veliki 
pristalica Izraela i u vreme njegovog predsednickog mandata spoljna 
politika SAD-a na Bliskom Istoku drasticno se promenila. Kenedijeva ne- 
utralna politika na Bliskom Istoku pretvorila se u otvorenu podrsku svemu 
sto Izrael preduzme, a taj stav je drzan do nedavno. Dzonson je takodc 
odustao od Kenedijeve odluke da postepeno izvlaci SAD iz konflikta u 
Vijetnamu. Nasuprot toga, rat je eskalirao do krajnjih granica, sto je do- 
bro doslo onima koji su iz trgovine drogom sa ovog podrucja ostvariva- 
li milijarde dolara. Naravno, Dzonson je bio sitni izvrsilac naloga, a moc 
onih koji su vukli konce iz senke vidi se iz sastava Vorenove komisije: 
Vrhovni sudija Erl Voren, mason trideset i treceg stepena i covek pod 
kontrolom organizovanog kriminala, ucenjivan zbog nekih mracnih i skri- 
venih detalja iz svog zivota i Alen Dais, sef CIA dok ga Kenedi nije ot- 
pustio. U toku svog rada pokazivao je otvorene simpatije prema nacistima 
i kao advokat vodio americke poslove zloglasnog nacistickog kartela "I. G. 
Farben". Bio je na celu CIA kada je zapocet mracni projekat kontrole 
uma, MKUltra, i bio je clan Saveta za medunarodne odnose i Bilderberg 
grupe; Dzon J. Mekoj, u vreme Kenedijevog ubistva bio pretsedavajuci 
Saveta za medunarodne odnose, kao i direktor "Fordove fondacije" i 
"Cejz Menhetn banke". Bio je clan Komiteta 300, ucestvovao u stvaranju 
Ujedinjenih nacija i Evropske zajednice. Zagovomik bacanja atomske 
bombe na Japan, a posle rata zalozio se za oslobadanje Hitlerovog banka- 
ra Hjalmara Sahta od optuzbe za ratne zlocine, kao sto je uradio i za 

234 



Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija 

druge naciste; J. Edgar Huver, mason trideset i treceg stepena, legendar- 
ni direktor FBI. Mrzeo je Kenedija, jer je najavljeno da ce posle izbo- 
ra 1964 godine biti smenjen. Huver je odrzavao tesne veze sa Mejerom 
Lenskim i Antidefamacijskom ligom. ADL je 1947 godine osnovala svo- 
jim novcem fondaciju koja je nosila Huverovo ime. Prvi predsednik "Hu- 
verove fondacije" bio je rabin Pol Ricman, direktor ADL u Vasingtonu. 
Huver je bio i blizak prijatelj Luisa Blumfilda, direktora "Permindeksa"; 
Dzerald Ford, mason trideset i treceg stepena, clan Saveta za meduna- 
rodne odnose, Bilderberg grupe i takozvanog establismenta istocne obale. 
Kada je postao predsednik SAD-a, posle Niksonove iznudene ostavke, 
trazio od Frenka Cerca, predsedavajuceg Senatskog komiteta za obave- 
stajni rad, da svi senatski izvestaji o zaverama i atentatima u SAD-u, 
ukljucujuci Kenedijev, ostanu tajna. Glavno zataskavanje su obavili me- 
diji, a obavljaju ga i sada. Nije cudo da sve nadnacionalne organizaci- 
je, javno ili tajno, kontrolisu novine i televizije, trudeci se da zatvore 
sve kanale kroz koje bi istina o dogadajima i licnostima mogla da izade 
u javnost. Bivsi Mosadov agent, Viktor Ostrovski, pise u australijskom 
listu "Nova zora", novembra meseca 1995 godine: 

"Shvatio sam da je okupacija severnoamerickih medija potpuna. 
Kada se tice tema kao sto je generalno Bliski Istok, a posebno Izrael, 
vise ne postoji slobodna stampa... Oduvek sam znao da postoje dvostruki 
standardi kada se radi o temama koje su bitne za jevrejsku zajednicu. 
Ono sto nisam znao, bilo je, kolika je hipokrizija te zajednice i medija 
koji za nju lazu. Znao sam da kontrolisu filmsku industriju i da ima/u 
uticaja u Vasingtonu... Sada su uz pomoc zastrasivanja i prevara oci- 
gledno preuzeli veliki deo americkih medija." 

Izdavac magazina "Lajf, Ricard Bilings, vodio je pravu kampanju 
kako bi diskreditovao Dzima Garisona i njegovu istragu. Kasnije je radio 
u Komitetu za ubistva u americkom Kongresu, pod direktorom G. Rober- 
tom Blekijem koji je bio blizak sa Morisom Dalicom, covekom Mejera 
Lenskog. Zakljucak Komiteta je bio da je Kenedija ubila mafija. Firraa 
"Tajm-Lajf" se kasnije spojila sa Vornerom i tako je nastala medijska 
imperija "Tajm-Vorner". Oni su kupili "CNN" Teda Tarnera i tako po- 
stali mega kompanija. Ali to nije kraj. Porodica Bronfman 1993 godine 
kupuje kontrolni paket akcija "Tajm-Vornera". Ironija ove seme, iz koje 
se vidi totalua kontrola nad medijima, je u torae da je Vomer, jedan od 
najvecih filmskih distributera u svetu, bio distributer upravo filma 

235 



Dosije Omega 

"JFK" Olivera Stouna, koji govori o ubistvu Kenedrja. U ovom filmu 
krivica za ubistvo bacena je na vojnoindustrijski kompleks i CIA. Pravi 
zaverenici i Mosad se ne spominju. Stouna optuzuju da je slican posao. 
bacanje prasine u oci po narudzbini, uradio i u filmu o Ricardu Nikso- 
nu. Izvrsni producent filma "JFK", covek koji je nasao novae, bio je 
Arnon Milhan, kasnije identifikovan kao tajni operativac Mosada i veliki 
trgovac oruzjem. Novinar Aleksander Kokburn, u casopisu "Nacija", 18 
maja 1992 godine napisao je da je Milhan identifikovan u jednom izra- 
elskom izvestaju 1989 godine kao verovatno najveci izraelski trgovac 
oruzjem. Kompanija koju je posedovao, uhvacena je u krijumcarenju upa- 
ljaca za nuklearno oruzje, i to Iraku! Kompanija za odnose sa javnoscu, 
koju je Stoun angazovao da radi na publicitetu filma "JFK", bila je "Hil 
i Nolton" iz Vasingtona. Ova firma koordinirala je propagandnu akciju 
podrske Americi u toku invazije na Irak. Direktor "Hil i Noltona" koji 
je vodio film "JFK" bio je Frenk Mankievic, koji je svoju karijeru po- 
ceo u Antidefamacijskoj ligi iz Los Andelesa. Konacni dokaz o zaveri dao 
je pukovnik Trenton Parker, bivsi visoki operativac CIA, koji je bio u 
vezi sa kontraobavestajnim odeljenjem CIA, poznatim kao "Pegaz". Par- 
ker je izjavio da je "Pegaz" imao u svom posedu trake sa snimljenim 
razgovorima ljudi koji su umesani u ubistvo. Imenovao je Rokfelera (ni- 
je rekao ime), Alena Dalsa, Dzonsona iz Teksasa, Dzordza Busa i Ed- 
gara Huvera. Parker kaze: 

"Trake sada nisu kod mene, sve su predate kongresmenu Lariju 
Mekdonaldu. Ali sam slusao snimak razgovora izmedu Rokfelera i Hu- 
vera, u kome Rokfeler kaze: 'Da li cemo imati problema? Proverio sam 
sa Dalsom. Ako oni obave svoj posao, mi cemo obaviti nas'. Ima mnogo 
iraka, jer Huveru nije padalo na pamet da mu se telefon prisluskuje." 

Grupa "Pegaz" je kongresmenu Mekdonaldu predala i trake o kri- 
minalnim aktivnostima unutar CIA u periodu od 1976 do 1982 godine. 
Mekdonald, clan mocnog Komiteta za vojne potrebe, zeleo je da obelo- 
dani zapanjujuce podatke o CIA i korupciji vlade, kada se vrati sa puta 
po Dalekom Istoku. Imao je nesrecu da se nalazi u avionu koreanskog 
avioprevoznika kojeg su oborili Sovjeti. Kompjuter u avionu, u kojem 
su svi podaci potrebni za let, bio je reprogramiran da skrene avion u 
ruski vazdusni prostor, a Rusi su cekali da ga obore, kako pise Rodni 
Stic u svojoj knjizi "Varanje Amerike". 



236 



Atentati i zavere 



Ubistvo Dzona Kenedija oznacilo je pocetak serije politickih ubista- 
va u Americi, sto je bio dokaz da Novi svetski poredak gubi strpljenje u 
primeni svojih planova, jer je postalo ocigledno da je njihovo odvijanje 
nailazilo na brojne prepreke. U kratkom roku od nekoliko godina ubijeni 
su Robert Kenedi, Malkolm X i Martin Luter King, izbila je afera Voter- 
gejt, a po Americi su pocele da praste bombe koje su podmetali ekstremi- 
sti u rasponu od islamskih i arapskih grupa, do ekstremista Amerikanaca, 
bilo da su na pozicijama belih suprematista ili parareligioznih sekti za 
kontrolu uma. Nesumnjivo je da je ubistvo Roberta Kenedija bacilo u zase- 
nak sve ostale dogadaje, jer od vremena antickog Rima nije bilo slucaja 
da dva brata udu u politiku tako uspesno i oba zavrse tragicno, kao zrtve 
atentata. Zvanicna verzija ubistva Bobija Kenedija glasi da je ubijen u 
hotelu "Ambasador" u Los Andelesu, posle govora koji je odrzao u okvi- 
ru kampanje za nominaciju predsednickog kandidata Deraokratske stran- 
ke. Ubica je i ovog puta "usamljeni atentator" Sirhan Sirhan. Postoje jasne 
indicije da je ubica Tejn Judzin Cezar, covek iz obezbedenja firme "Lo 
kid". Kasnije je otkriveno da je Cezar radio za mafijaski sindikat Meje- 
ra Lenskog. U sirem kontckstu, jos jedan covek iz "Lokida", Ricard 
Batler, prijatelj neonaciste Keita Gilberta, umesan je u citavu semu aten- 
tata na ljude koji su se suprotstavili Komitetu 300. Keit Gilbert je 1965 
godine optuzen za neuspeli atentat na cmackog lidera Martina Lutera Kin- 
ga, cetiri dana posto je ubijen drugi crnacki lider, Malkolm X. Gilbert 
je u zatvoru ispricao da su iza njega stajale mocne snage, a ispostavi- 
lo se da ga je finansirao beli suprematista, Loren Hoi. Hoi je bio dousnik 
Edvina Miza, pravnog savetnika Ronalda Regana, tada guvernera Kalifor- 
nije, u istrazi oko ubistva Dzona Kenedija. Tuzilac Dzim Garison je trazio 
izrucenje svedoka Judzina Brcdlija u vezi ubistva Dzona Kenedija. Regan 
je odlagao izvrsenje zahteva dok Nikson nije postao predsednik, a onda 
ga odbio bez objasnjenja. Miz ce kasnije postati drzavni javni tuzilac, kada 
Regan bude postao predsednik. Loren Hoi i njegov sin, Loren mladi, su 
optuzeni da su vodili organizaciju za rasturanje droge u Oklahomi, 1989 
godine. Loren mladi je izjavio da je novae od droge koriscen da se pri- 

237 



Dosije Omega 

bave sredstva za kontrase u Nikaragvi, omiljenoj operaciji Regana i 
Busa. Jasno je da su isti ljudi koji su ubili Dzona, ubili i njegovog brata 
Bobija. Bilo im jasno da ce Bobi, ako postane predsednik, prevrnuti nebo 
i zemlju da pronade ubice svog brata. O ponovnoj promeni politike SAD- 
a prema Bliskora Istoku, Izraelu i organizovanom kriminalu nisu smeli ni 
da razmisljaju. I ovog puta je za atentat izabran ubica sa programa kon- 
trole uraa. Bivsi operativac CIA, Robert Morou, u svojoj knjizi "Senator 
mora da umre: ubistvo Roberta F. Kenedija", razraduje detaljno postupak 
pripreme atentatora koga ovog puta nije dala CIA ili Mosad, vec njiho- 
va filijala, iranska obavestajna sluzba SAVAK. Utvrdeno je da se neko- 
liko nedelja pre ubistva, u izborni stab Boba Kenedija infiltrirao Kajber 
Kan, visoki oficir SAVAK-a, koji je toboze razisao sa iranskim sahom. 
Kenedi ga je prihvatio, a Kan je uskoro doveo jos nekoliko svojih ljudi u 
izborni stab. Zrtveno jagnje, koje ce biti iskorisceno u ubistvu Boba Kene- 
dija, bio je iranac Sirhan Sirhan. Sirhan je bio clan Drevnog misticnog reda 
Ruzinog Krsta i zavrsio je njihov kurs "kontrole mozdanih talasa". Naucio 
je kako da sebe dovede u stanje transa, fiksirajuci sopstvene oci u ogle- 
dalu. U toku tih stanja, pisao je nekoherentne tekstove pune pretnji nasi- 
ljem i ubistvom. Ovoga se nije secao kada bi se vratio u svesno stanje, 
ali je prepoznavao rukopis kao svoj. Dve nedelje pre ubistva, trans isku- 
stva su postajala sve ekstreranija, cinilo mu se da vidi Kenedijevo lice u 
ogledalu, a u transu je zapisao u svoju svesku "Ubij Kenedija" i "Kenedi 
mora biti ubijen pre 5 juna 1968 godine". Ovaj datum je oznacavao godi- 
snjicu pobede Izraela nad Arapima. Sirhanov psihijatar, koga sam spo- 
minjao u prvom delu knjige, Bernard L. Dajmond, je dao svoje "strucno 
misljenje" da je Sirhan "sam sebe programirao da ubije Kenedija". Evo 
kako je izgledao taj dan "samoprogramiranog" ubice, onako kako ga je 
Sirhan opisao na sudenju: U noci ubistva, 4 juna, Sirhan se nasao sa pri- 
jateljem na veceri, a posle toga je nameravao da ode na sastanak rozen- 
krojcera. Ali njegov "prijatelj" je kod sebe imao novine u kojima je Sirhan 
video najavu parade koja slavi godisnjicu izraelske pobede. U novinama 
je pisalo da je dogadaj "ove veceri", ali ono sto Sirhan nije video bilo je 
da je nekako dobio sutrasnje novine. Parada je bila predvidena za noc 5 
juna. Ne znajuci to, Sirhan je promenio plan za to vece i otisao na para- 
du. Naravno, nje nije bilo. Po svedocenju koje je dao pod hipnozom Daj- 
mondu, osecao se usamljeno i bas mu je pala na pamet devojka koju je 
znao iz gimnazije i koju je mislio da moze sresti u hotelu "Ambasador". 
Nije znao da se "slucajno" u hotelu odrzava promocija Bobija Kenedija. 

238 



Atentati i zavere 

Sirhan je prvo malo lutao oko hotela, popio nekoliko pica i napio se. Oko 
jedanaest sati uvece odlucio je da ide kuci, sto je bilo zadnje svesno seca- 
nje te noci. Pod hipnozom je opisao kako je otisao do svojih kola, ali je 
bio pijan i lose se osecao, pa nije seo da vozi. Tada je primetio svoj pi- 
stolj na zadnjem sedistu kola i brinuci da ga neko ne ukrade, zatakao ga 
je za pojas pantalona. Vratio se u hotel da popije kafu i sedeo je pored 
"zgodne, tamnokose zene", koja nikad nije identifikovana. Kad je hteo da 
kupi drugu kafu, nasao se pred nisom u kojoj je bilo "ogledala i bljesta- 
vog svetla". Od toga mu se zavrtelo u glavi. Vrata sa staklima, pred koji- 
ma se nasao, vodila su u kuhinju, ali nije prosao kroz njih, vec je duzim 
putem, naokolo, krenuo u kuhinju. Bio je u hipnotickom transu, sedeo je 
za stolom i nije znao gde se nalazi. Podigao je pogled i video grupu ljudi 
kako prilazi. Jedan od njih bio je Bobi Kenedi. Svesnim delom svog uma 
odlucio je da mu pride i rukuje se sa njim. Umesto toga, izvadio je pistolj 
i poceo da puca. Psihijatar Dajmond je ovo rastumacio sledecim recima: 

"Sirhan je izvrsio zlocin u 'zoni sumraka', ne znajuci sta se zapra- 
vo desava." 

Cudno je to kako je Bobi Kenedi prosao kroz kuhinju bas u to vre- 
me? Zeleo je da izade na glavni ulaz, da se sretne sa masom koja ga 
je cekala posle govora, ali su ga odgovorili, jer je bilo opasno da to 
uradi, pa su mu predlozili prolaz kroz kuhinju. Covek koji je insistirao da 
se ide kroz kuhinju bio je Frenk Mankievic, bivsi predsednik Antidefa- 
macijske lige koji je vodio publicitet Stounovog filma o ubistvu Dzona 
Kenedija! Pored Bobija se nasao Tejn Cezar, "strazar" angazovan u po- 
slednjem trenutku. Po Robertu Morou, ovaj Pakistanac-Amerikanac pucao 
je iz CIA pistolja skrivenog u kameri. Postoji fotografija ovog coveka, 
snimljena nekoliko sekundi pre ubistva, sa kamerom u ruci. Hitci koje 
je ispalio Sirhan Sirhan su promasili cilj, pravi atentator bio je Cezar. 

Malkolm X je ubijen dok je govorio u "Odubon holu" u Njujorku. 
Preko puta se nalazi "Kolumbija prezviterijanska bolnica", ali su na poziv 
da je covek ustreljen odbili da dodu. Malkolmovi pratioci su odjurili u bol- 
nicu, zgrabili nosila i licno preneli svog lidera u bolnicu. Jedan od njego- 
vih bliskih saradnika, Leon 4X Amir, dao je izjavu FBI da su u ubistvo 
umesani neki elementi iz vlade i organizacije samog Malkolma X, "Na- 
cije islama". Nekoliko dana kasnije bio je mrtav. Uzrok smrti je prvo bi- 
lo samoubistvo, onda prevelika doza droge i konacno "prirodni uzroci". 
Nije bilo sporno da se u sve crnacke pokrete u Americi FBI lako infil- 

239 



Dosije Omega 

trirao. Ova operacija se zvala "Cointelpro", a na njenom celu je bio Vili- 
jem Saliven, prijatelj Dzejmsa Engltona. Saliven je bio veza izmedu FBI 
i Vorenove komisije, a "Cointelpro" se cesto oslanjao na informacije 
Antidefamacijske lige. FBI je koristio i antikomunisticku grupu po imenu 
"BOSSI" da se ubaci u "Naciju islama" i grupu koja se odvojila od Mal- 
kolma X, "Organizaciju afroamerickog jedinstva". Na celu "BOSSI"-ja 
bio je Entoni Julazovic, a njegov glavni operativac bio je Dzon Kauli- 
fild. Obojica su raskrinkani u okviru afere Votergejt, kao clanovi tima 
Ricarda Niksona za obavljanje prljavih poslova. 

Martin Luter King ubijen je 4 aprila 1968 godine, u toku kampanje 
za prava crnackog stanovnistva i protiv rata u Vijetnamu. King je bio meta 
Salivenove "Cointelpro" operacije koja je pratila svaki njegov potez. Pre 
Kingovog dolaska u "Lorejn" hotel u Memfisu, Tenesi, na recepciji se po- 
javio "covek iz pratnje", koji je trazio da se promeni soba u kojoj je 
trebalo da odsedne King i da mu se da nova "soba na drugom spratu 
koja gleda na plivacki bazen". Osoblje na recepciji je izjavilo da misli da 
ovaj covek nije bio crnac, vec belac koji je nosio crnu sminku. To je bila 
cesta taktika obavestajnih sluzbi kada je nasminkane provokatore ubaci- 
vala u demonstracije crnaca, kako bi izazvali nerede za koje su bile optu- 
zivane crnacke organizacije. Ovaj "pratilac" sigurno nije bio Kingov 
covek. King je pogoden hitcem iz puske kada je izasao na balkon. Crni 
policajac, koji je bio sef obezbedenja za doktora Kinga, poslat je kuci 
protiv svoje volje nekoliko sati pre atentata, a obezbedenje je sa osam 
ljudi smanjeno na jednog policajca. Ambulantna kola, koja su dosla na 
poziv, nisu mogla da pridu hotelu, jer im 'se na putu "slucajno" prepre- 
cilo vatrogasno vozilo iz stanice koja se nalazila pored hotela. Martin 
Luter King je ubijen, zato sto je bilo planirano da bude ubijen. 

Isti slucaj je i sa ubistvom Jicaka Rabina, izraelskog premijera, 1995 
godine. Prema izraelskoj stampi, Rabin je odrzao nekoliko tajnih sastana- 
ka sa Henrijem Kisindzerom, par nedelja pre atentata. Uzimajuci u obzir 
fantasticno obuceno izraelsko obezbedenje, postavlja se pitanje kako je 
"usamljeni atentator" uspeo da dode do Rabina. Poznati izraelski novinar, 
istrazitelj Beri Cemis, sproveo je privatnu istragu, razgovarajuci sa svedo- 
cima, Rabinovim telohraniteljima, njegovom udovicom, hirurzima i pri- 
padnicima izraelskih obavestajnih sluzbi. Svoje nalaze prezentirao je sudu, 
ali je ostala zvanicna verzija da je ubica jedan atentator. Posle toga Ce- 
mis je, rizikujuci mnogo, poceo da objavljuje svoje nalaze. Njegov za- 
kljucak je sledeci: 

240 



Atentati i zavere 

"Teorija o jednom atentatoru, koju je prihvatila 'Samgar kommja' 
izraelske vlade, je zataskavanje zavere da se, navodno, izvede neuspesni 
atentat kako bi se popravila Rabinova popularnost medu biracima. Jo- 
gal Amir je pristao da obavi ovaj posao za svoje kontrolore iz izraelske 
obavestajne sluzbe. Amir je ispalio corak! I pucao je samo jedanput, ne 
navodno tri puta. Balisticki testovi radeni u poticijskoj laboratoriji poka- 
zuju da caura nadena na mestu atentata ne odgovara Amirovom. pistolju. 
Nije primeceno da Rabin krvari! Takode je misterija zasto je Rabinovom 
automobilu trebalo skoro dvanaest minuta da stigne do bolnice, kada 
je uz pratnju motorcikala sa upaljenlm sirenama mogao do bolnice da 
stigne za jedan minut. U toku te cudne voznje, u kolima je Rabin upu- 
can dva puta, i to pravim mecima, od strane svog telohranitelja Jorama 
Rubina. Njegov pistolj je u bolnici 'nestao' i nikada nije pronaden. Dva 
metka izvadena iz tela premijera su nestala negde i nije ih bilo jedana- 
est casova, kada su se ponovo pojavila. Rubin je, naravno, izvrsio samo- 
ubistvo. Oficiri na mestu atentata su svedocili da je Jicak Rabin smesten 
u kola bez vidljivih rana. Hirurzi u bolnici, koji su se borili da spasu 
zivot Rabinu, su izjavili da je dovezen u teskom stanju, sa dve velike 
rane na grudima i teskom povredom kicmenog stuba ispod vratnog de- 
la, gde je zavrsio jedan od metaka. Nije bilo sanse da Rabin, sa ovak- 
vim ranama, sedne u kola i doveze se do bolnice u svesnom stanju." 

Ovaj Cemisev izvestaj dopunili su i drugi. Na saslusanju u sudu 
Amir je izjavio: 

"Ako kazem istinu, ceo sistem ce kolabirati. Znam dovoljno da 
unistim ovu zemlju,"' 

Agent Sin Beta, koji je bio u Amirovoj blizini kada je ovaj pucao 
u Rabina, izjavio je na svedocenju: 

"Cuo sam policajca kako vice ljudima da se smire. Pucanj je 
lazan." 

Lea Rabin je izjavila na sudu da njen suprug nije pao, posto je 
navodno bio pogoden iz blizine, vec je "stajao i izgledao vrlo dobro". 
Naravno, sud je odbacio sva ova svedocenja. Sta zna zena sta je aten- 
tat. To zna samo komisija. 

Navodni atentator na Kinga bio je Dzejms Erl Rej, koji je pucao iz 
puske, iz zgrade koja se nalazi preko puta hotela. Tesko da je Rej aten- 

241 



Dosije Omega 

tator, pre ce biti da je "zrtveno jagnje", sto je omiljena kombinacija 
onih koji stoje iza ovih atentata. Bivsi FBI strucnjaci za balistiku, koji 
su sproveli privatnu istragu, tvrde da je, prema ulaznoj rani, bilo nemo- 
guce pogoditi Kinga iz Rejove sobe, sem ako deo puske nije bio uko- 
pan u zid dvadesetak santimetara pod odredenim uglom. Metak je dosao 
sa ulice, ali je Dzejms Erl Rej osuden na dozivotnu robiju i pre par 
godina umro je u zatvoru. Pred smrt je dao intervju u novinama u kome 
je izjavio da nije pucao u Martina Lutera Kinga. Izgleda da je kljucna 
licnost u atentatu bio Dzek Jangblad, bivsi americki obavestajac, koji 
je poceo da se pojavljuje na mestima na koja je Rej odlazio. Kada mu 
je na sudenju pokazana Jangbladova fotografija, Rej je potvrdio da ga 
je taj covek pratio nedeljama pre atentata. Jedan od Jangbladovih sarad- 
nika bio je Frenk Fiorini, koji je kasnije promenio ime u Frenk Stardzis. 
Ovaj covek je bio jedan od provalnika u aferi Votergejt. Novinar Luis 
Lomas, pisac knjige "Ubiti crnca", istrazivao je ubistva Malkolma X i 
Martina Lutera Kinga. Otkrio je da je Dzon Ali, blagajnik "Nacije isla- 
ma", radio za FBI. U jednom trenutku bio je najuticajniji covek u "Na- 
ciji islama", a veze su vodile ka obavestajnim organizacijama. Lomas 
je zeleo da snimi dokumentarni film, pogotovo sto je bilo indicija da 
je "detektivska agencija" Gaja Banistera u Nju Orleansu imala pipke u 
mnogira atentatima. Nekoliko dana po pocetku snimanja, otkazale su 
kocnice na Lomasovom automobilu i on je poginuo u nesreci. Godinu 
dana posle ubistva Martina Lutera Kinga, njegov brat se misteriozno uda- 
vio u bazenu. Susedi su culi krike i pljusak vode, a onda je nastupila 
tisina. Dve godine posle toga nastradala je i majka Martina Lutera Kin- 
ga. "Usamljeni ludak" je usao u lokalnu crkvu, u koju je redovno odlazi- 
la gospoda King, i otvorio vatru, pa je medu pogodenima bila i gospoda 
King. Sva ova ubistva su se desila dok je Edgar Huver bio na celu 
FBI, dok je pokusavao da zaustavi pokret cmaca za gradanska prava. 
Ne mogu da zaobidem, u opisu ovili dogadaja, jednu licnost koja se 
tada pojavila na politickoj sceni u SAD-a, a prosle godine je dolazio u 
Jugoslaviju kako bi molio da se oslobode zarobljeni americki vojnici. To 
je Dzes Dzekson, propovednik i politicar, inace clan Saveta za meduna- 
rodne odnose. Postao je slavan na dan ubistva Martina Lutera Kinga. 
Bio je njegov saradnik, iako se pricalo da ce se King zahvaliti Dzekso- 
nu na saradnji. Odmah posle ubistva, Dzekson se pojavio na konferenci- 
ji za stampu u krvavoj kosulji i ispricao kako je doktor King umro na 
njegovim rukama. To ga je ucinilo poznatim sirom Amerike, ali je iza- 

242 



Atentati i 7.avere 

zvalo veliku ljutnju Kingovih ljudi, jer ovo jednostavno nije bilo istina. 
Dvadeset godina kasnije, Dzekson je u tv Sou Fila Donahjua priznao 
da je lagao i da nije drzao glavu Martina Lutera Kinga u svojim ruka- 
ma, dok je ovaj umirao. Cija krv je bila na kosulji, u emisiji nije obja- 
snjeno. Podrzavao je Dzordza Busa u njegovoj predsednickoj kampanji 
1988 godine, a na pitanje novinara sta misli o sudbini Reja, odgovorio 
je da Rej ne treba da bude pusten na uslovnu slobodu, iako je vise puta 
u intervjuima izjavljivao da je po sredi zavera, a ne ubistvo od strane 
pojedinca. Kako objasnjava ovu kontradikciju u stavovima? Nikako. 
Niko ga nije pitao da objasni. 

Iran-kontra je afera vezana za ime Dzordza Busa, koji je doSao na 
celo CIA 1975 godine, naimenovanjem od strane predsednika Forda. 
CIA je mocna organizacija kojom rukovode drugi, ma koliko to zvucalo 
neobicno, jer veci deo mracnih poslova koje obavlja su za potrebe 
Novog svetskog poretka, a manji deo za viadu SAD-a. O tome svedoci 
razgovor izmedu autora i jednog pripadnika CIA, u knjizi "Matriks" 
Valdamara Valeriana: 

"Ne zavaravajte se... CIA je samo decko sa prutom u ruci. NSA su 
oni koji imaju timove z.a odstrel. Pogledajte u njihove arhive, necete 
nista naci. Pogledajte u njihov budzet, nema nicega. CIA je samo figu- 
ra, ali sto se tice obavestajnog rada, NSA je mnogo superiornija, 
daleko odmakla u 'crnim vestinama'. CIA je optuzena za stvari koje radi 
NSA. NSA je mnogo surovija i daleko vise postize... CIA skuplja infor- 
macije, ali vojska vodi sou... Ovu zetnlju predvodi osamnaest ili dvade- 
set ljudi. Oni nisu izabrani. Izabrani ljudi su samo figure za tipove koji 
imaju vise moci nego pred.sednik SAD-a." 

Valerian: "Mislite reci da predsednik nema vlast?" 
"Ne bukvalno da nema viast. Ima vlast da donosi odluke o onome 
sto mu se prezentira. Obavestajne agenclje mu kazu samo ono sto zele 
da mu kazu." 

Bus se nasao na celu takve CIA, ali je sam bio i ostao element "unu- 
trasnje vlade", tajnog tela koje cine clanovi CIA, NSA, FBI, NASA i 
Federalne rezerve. Ovaj neformalni kartel za manipulaciju u korist No- 
vog svetskog poretka se finansira trgovinom droge na globalnom nivou. 
Cim je stigao u stab CIA, u Lengliju, Bus je sastavio svoj tim saradni- 
ka, koji je bio galerija mracnjaka iz perioda neuspele invazije na Kubu, 
ubistva Kenedija i rata u Vijetnamu. Prvi na toj listi je bio Teodor Sekli, 
koji je dobio titulu zamenika direktora za tajne operacije. Sekli je bio 

243 



Dosije Omega 

sef stanice CIA u Majamiju sezdesetih godina, odakle su se pojavili E. 
Hauard Hant i njihovi "vodoinstalateri", kao i Feliks Rodrigez. Sekli je 
bio i sef stanice CIA u Sajgonu, u toku vijetnamskog rata, gde je bio je- 
dan od rukovodilaca operacije "Feniks". Smatra se da je oko cetrdeset 
hiljada Vijetnamaca ubijeno zbog saradnje i sumnje da saraduju sa Vijet- 
kongom. Sekli je vodio i veliku operaciju trgovinc drogom sedamde- 
setih godina u kojoj su Busovi ljudi, Donald Greg i Feliks Rodrigez, 
imali vaznu ulogu. Teodor Sekli je kasnije cak postao Busov "pisac go- 
vora", sto sarao pokazuje da su ljudski talenti nemerljivi. Po zavrsetku 
karijcre, preselio se da zivi u Medelin, Kolumbija, gde je sediste jednog 
od najvecih svetskih kartela narko mafije. Tomas Klajns, takode iz CIA 
stanice u Majamiju, bio je jos jedan saradnik Busa u CIA administraciji, 
koji ce se naci umesan u aferu Iran-kontra. 

Pravu moc Bus je dobio kada je postao potpredsednik Ronalda Re- 
gana, 1981 godine. Regan je sa sedamdeset godina bio najstariji ame- 
ricki predsednik u istoriji. Vec tada je imao blage simptome bolesti koja 
ce biti kasnije identifikovana kao Alchajmerove bolesti. Svakog popod- 
neva bi morao da odrema, a skoro svaki govor, ma koliko bio kratak i 
obican, morao je da mu se napise. Sve ono na sta Regan nije mogao da 
se koncentrise, ili nije hteo, iz senke je preuzimao Bus. Posle pokusaja 
atentata na njega, koji je izvrsio "usamljeni ludak" Dzon Hinkli, Regano- 
vo stanje se pogorsalo. Ostrina uma je jos vise popustila, a potreba za 
snom je bila sve veca. Ovo je Dzordzu Busu dalo polpunu kontrolu nad 
posloviraa drzave, uz asistenciju mentora koji ga je uvek gurao napred, 
Henrija Kisindzera. Bus je osnovao niz organizacija unutar vlade i sebe 
postavio na celo tih organizacija: Stalna grupa za predplaniranje krize, 
Centar za upravljanje krizom, Radna grupa za teroristicke incidente, Gru- 
pa za borbu protiv terorizma, Operativna podgrupa. Sve ove grupe kontro- 
lisala je Specijalna situaciona grupa, na cijem celu je bio Bus. Kroz ove 
grupe ce se odvijati operacija oruzje za drogu, odnosno Iran-kontra. 

Negirajuci americke zakone koji su zabranjivali isporuku oruzja Iranu 
i pomaganje gerilaca koji su se borili protiv vlade u Nikaragvi, Nacional- 
na grupa za planiranje, u kojoj su sedeli Regan, Bus, Kejsi i drugi clanovi 
vlade, donela je odluku 25 juna 1984 godine da svesno prekrsi americke 
zakone, tako sto de kontrase finansirati preko Hondurasa, kao sto su 
San Salvador vec koristili protiv Nikaragve. Celu operaciju je koordini- 
rao oficir Nacionalnog saveta za bezbednost, Oliver Nort. Iako je Bus u 
javnosti objavio "rat drogi", krijumcarenje droge se obavljalo u samoj 

244 



Atentati i zavere 

njegovoj blizini. Feliks Rodrigez se 18 januara 1985 godine sreo sa svo- 
jim imenjakom Ramonom Milianom Rodrigezom, blagajnikom i peracem 
novca, koji je radio za medelinski kokainski kartel. Kada se nasao u zatvoru 
"Burner" u Severnoj Karolini, dao je sledecu izjavu novinarki Marti Hani: 

"U zamenu z.a novae koji bi isao kontrasima, Feliks bi iskoristio 
svoj uticaj na visokim mestima da dovede kartel u Ameriku. Istina je, 
jedna od kljucnih tacaka je bila ta da je mogao da razgovara direkt- 
no sa Busom. Pltanje 'dobre volje' nije nesto sto bi moglo da ide kroz 
dvadeset i sedam birokratskih ruku. To je nesto sto je bilo direktno 
izmedu njega i Busa." 

Da je ovaj sastanak izmedu dva Rodrigeza zaista odrzan, potvrdio 
je licno Feliks, a "Majami Herald" je to objavio 30 juna 1987 godine. 
Ramon Rodrigez je inace bio prisutan na Reganovoj inauguraciji 1981 
godine. To nije nista cudno posto je na inauguraciji bila prisutna i druga 
vazna licnost mracnih operacija, Lico Deli iz P2 loze. 

Pocetkom septembra 1986 godine, penzionisani general major Dion 
K. Singlaub uputio je Oliveru Nortu pismo u kome ga je upozorio da 
Feliks Rodrigez previse prica o "dnevnim kontaktima" sa Busovom 
kancelarijom i da to moze naneti stetu Reganu i Republikanskoj stran- 
ci. U svojoj knjizi "Van kontrole" iz 1987 godine, Lesli Kokbum navo- 
di razorne dokaze o umesanosti Busa u krijumcarenju oruzja i droge. 
Kokbum pise da su avioni natovareni drogom sletali direktno u vojnu 
bazu Houmsted na Floridi, koristeci CIA kodove i signale. U toku 1986 
godine Regan-Bus administracija je priznala da su kontrasi Adolfa 
Camora, koga je pomagala CIA, ucestvovali u transportovanju kolumbi- 
jske droge u Ameriku, a svedocenje Dzona Stokvela, bivseg visokog 
sluzbenika CIA, otkrilo je da je krijumcarenje droge kljucna tacka 
operacija CIA sa kontrasima. Dzordz Morales, jedan od najvecih kri- 
jumcara droge Juzne Amerike, svedocio je o ponudi iz 1984 godine da 
prebacuje oruzje kontrasima. Za uzvrat, CIA mu je pomogla da prokri- 
jumcari tone kokaina u SAD, preko privatnog aerodroma na rancu 
Dzona Hala, saradnika Olivera Norta. Olivera Norta je vise interesovao 
onaj deo koji se ticao odnosa sa Iranom. Oruzje je islo u Iran, preko 
Izraela, u zamenu za taoce. Oslobadanje talaca je bilo objasnjeno 
angazovanjem i naporima Teri Vajta, izaslanika kenterberijskog nad- 
biskupa. Vajt je zloupotrebljen bez svog znanja i pristanka, a Nort mu 
je prepustio sve javne zasluge za oslobadanje talaca, jer nije mogao da 

245 



Dosije Omega 

javno objavi kako su taoci zamenjeni za oruzje, pogotovo sto je Bus 
javno izjavio kako nece praviti ustupke teroristima. Droga iz Irana je 
oprana preko Svajcarske, sto je objasnio Zan Cigler, clan svajcarskog 
parlamenta, u svojoj knjizi "Svajcarska pere najbelje": 

"Trgovina koju je razvio Nort sa svojim saucesnicima bita je u isto 
vreme i prosta i lukrativna. Uz ekspertsku pomoc svajcarskih magnata, 
uz diskretnu pomoc svajcarske tajne sluzbe, su isporucili americko i 
izraelsko oruzje imamu Homeinija. Imam je deo platio u dolarima, a 
vecinu je platio drogom. Kumovi turske i libanske mafije koji zive u 
Cirihu, pretvorili su drogu u gotovinu na medunarodnom trzistu. Posto 
su uzeli svoj deo profita, kumovi su ostatak deponovali na sifrovane 
racune koji su bili otvoreni u glavnim bankatna i finansijskim institu- 
cijama Zeneve i Ciriha." 

Prica o krijumcarenju oruzja u Iran ima jos jedno bocno, vrlo mra- 
cno, poglavlje. U intervjuu italijanskoj televiziji u maju 1990 godine. 
CIA agent Ibrahim Razin ispricao je o svom saznanju, preko jednog 
sefa mafije, da je Lico Deli poslao telegram, u febmaru 1986 godine, 
Filu Gvarinu, bliskom saradniku Dzordza Busa. Prema Razinu, u 
telegramu je pisalo: 

"Reci nasem dobrom prijatelju Busu da ce svedsko drvo biti 
poseceno." 

Tri dana kasnije, svedski premijer i bilderbergovac, Ulof Palme, je 
ubijen. Razin, koji je morao da se krije, jer mu je zivot bio ugrozen, 
rekao je da je Palme ubijen posto je previse znao o prodaji americkog 
oruzja Iranu, u koju je bila umesana i P2. Prodaja oruzja Iranu, kaze 
Razin, bilo je vracanje usluge Homeiniju za odlaganje oslobadanja tala- 
ca dok se izbori u Americi ne zavrse, kako Dzimi Karter ne bi mogao 
oslobadanje talaca da upise kao svoj poen u predizbornoj kampanji. 
Dzordz Bus je odleteo u Pariz na sastanak sa Irancima (ukljucujuci 
Ajatolaha Mehdija) u hotelu "Ric", 19 oktobra 1980 godine. Busa su 
pratili: Vilijem Kejsi, koji ce uskoro postati sef CIA; Donald Greg, 
operativac CIA; Robert Mekfarlejn, clan Nacionalnog saveta za bezbed- 
nost; senatori Dzon Tauer i Dzon Hajnc, i operativac CIA i obavestajne 
sluzbe mornarice, Gunter Rosbaher. Posle sastanka, Rosbaher je Busa 
vratio u Ameriku, leteci u dvosedu SR-71, sto je Busu omogucilo da 
stigne na vreme da odrzi govor u vasingtonskom "Hiltonu", negirajuci 

246 



Atentati i zavere 

da je bio u Parizu na osnovu vremena potrebnog za uobicajeni let. 
Agent Mosada, Ari Ben-Menase, je takode potvrdio da se sastanak u Pa- 
rizu odrzao. On je bio prisutan, jer je Izrael bio posrednik za trgovinu 
oruzjem izmedu Amerike i Irana. Negiranje Busa da je ikada cuo za 
ovaj dogovor, palo je u vodu kada je Rodni Stic u svojoj knjizi objavio 
kopije pisama NSA, u kojima je opisana operacija sa Iranom. Na sva- 
kom pismu je oznaka: "kopija za potpredsednika Busa". 

Krajem 1986 godine, Iran-kontra skandal je postao javan. Avion 
koji je poleteo 5 oktobra iz vazduhoplovne baze Ilopango u San Salva- 
doru, natovaren oruzjem i municijom za kontrase, oboren je projektilom 
sandinista. Tri clana posade su poginula, ali je jedan, Judzin Hasenfus, 
iskocio padobranom i bio zarobljen. Feliks Rodrigez je odmah obave- 
stio Busa, a mocni mehanizam opstrukcije pravde i zataskavanja se 
pokrenuo. Samo tako se moze objasniti cinjenica da Dzordz Bus nije 
odgovarao ni za najmanji prekrsaj, da ne govorimo za krivicna dela 
krsenja ustava, nezakonite trgovine i ostalih. Cak ni broj Busovog pri- 
vatnog telefona, pronaden u dzepu poginulog pilota Baza Sojera, nije 
bio dokaz protiv Busa. Zato su zrtvovani svi potcinjeni - Don Regan, 
admiral Dzon Pointdekster, Oliver Nort i general major Ricard Sikord. 
Bus nista nije znao o aferi, kao ni drzavni sekretar za odbranu, Kaspar 
Vajnberger (clan Saveta medunarodnih odnosa i Trilaterale), a naravno 
ni predsednik Regan. Pukovnik Nort je odgovarao, ali je na kraju skoro 
ispao heroj, sto jasno govori o snazi vlade u senci i nivou kontrole me- 
dija. Vilijem Kejsi, sef CIA (malteski vitez), bio je tesko bolestan, pa 
je ostavljen da "umre u mini", sto se i desilo par meseci kasnije. 

Aferu Iran-kontra istrazivala je senatska komisija na cijem celu je 
bio Dzon Tauer, senator koji je bio sa Busom na sastanku u Parizu! U 
komisiji su bili i Brent Skoukraft (clan Saveta medunarodnih odnosa, 
Trilaterale i Bilderberg grupe), Kisindzerov covek i Ed Maski, koji je 
odlican za sve sto se od politicara bez stava trazi. Tauerova komisija, 
"nezavisna u svom radu", oslobodila je Busa krivice za aferu Iran-kon- 
tra. Kada je postao predsednik SAD-a, Bus je Tauera naimenovao za 
drzavnog sekretara odbrane, a Skoukrofta za savetnika za nacionalnu 
bezbednost. Senat je odbio da prihvati Tauerovo imenovanje i ovaj je 
poceo javno da izrazava svoje razocarenje zbog ucinjene mu nepravde. 
Na mesto sekretara za odbranu izabran je Dik Cejni (clan Saveta 
medunarodnih odnosa), a u vreme dok pisem knjigu postao je pot- 
predsednicki kandidat uz sina Dzordza Busa, koji se kandiduje za 

247 



Dosije Omega 

americkog predsednika. Tauer, koji je bio visak, a sem toga je mnogo 
znao i o ubistvu Kenedija, doziveo je pad aviona 5 aprila 1991 godine. 
Busu mora da je laknulo. Bus je ostale ucesnike afere pomilovao i stvar 
je zataskana, a dalje pokrivanje ovakvih zavera preuzeo je njegov 
naslednik na mestu predsednika, Bil Klinton, za vreme cijeg mandata 
se dogodila jedna od najmracnijih afera daljeg razbijanja ustava i legal- 
nosti vlasti SAD-a: eksplozija bombe u Oklahoma Sitiju. 

Oklahoma Siti je bio popriste neverovatnog i krvavog dogadaja, 19 
aprila 1995 godine, kada je u vazduh odletela zgrada federalnih sluzbi, 
a torn prilikom je u rusevinama smrt naslo stotinu i sezdeset i osam 
ljudi, zena i dece. Atentator je uhvacen u roku od cetrdeset i osam casova. 
Zove se Timoti Mekvej, a imao je i pomagaca po imenu Teri Nikols, 
koji ga je vozio. Uhapsio ih je saobracajac na autoputu, na osnovu opisa 
koji je dala lokalna policija. Zvanicno saopstenje bilo je da je Mekvej 
parkirao kombi napunjen eksplozivom ispred zgrade, izasao iz vozila 
koje je eksplodiralo u devet casova i dva minuta (9:02h) i raznelo zgra- 
du. Iste veceri, Bil Klinton se pojavio na televiziji i optuzio Narodnu 
miliciju Oklahome, jednu od mnogih, prokazenih, arijevskih organi- 
zacija koje postoje u Americi, da je odgovorna za atentat. Ovaj istup 
iznenadio je sve. Prvo, Klinton je ugrozio istragu objavivsi ime krivca 
pre nego sto je to ucinio drzavni javni tuzilac i time se umesao u ono 
sto nije njegova nadleznost. Drugo, odakle mu infonnacija koju je izneo. 
Odmah je stigao odgovor od onih koje je oznacio kao krivce. Bio je 
prilicno neprijatan i glasio je da je Timoti Mekvej pripadnik Delta je- 
dinica i da ima ugraden mikrocip. Zapreceno je iznosenjem novih, 
neprijatnih detalja, ako se Klinton ne ogradi od optuzbe. Desilo se nesto 
neverovatno, sledece veceri Klinton se na televiziji izvinuo za ometa- 
nje istrage! Naravno, odgovor Narodne milicije nije komentarisao, ali 
zato su se u istragu ukljucili mnogi kompetentni i ugledni ljudi i nji- 
hov nalaz bio je sokantan. Zvanicna verzija koju je objavio FBI bila je 
kako je i ocekivano. Krivac je Timoti Mekvej. U kombiju je bilo pet 
stotine kilograma eksploziva napravljenog od vestackog dubriva, ali po- 
sto je granitna zgrada, koja je zauzimala ceo blok, bila razneta, kolicina 
eksplozivnog dubreta se povecavala do dve hiljade i cetiri stotine kilo- 
grama. Cak i tada nije objavljeno kako je zgrada razorena ravnomerno 
sa svih strana, jer bi se ocekivalo da ako je eksplozija bila na ulici, u 
kombiju, onda bi najvise stradalo lice zgrade ispred koga je kombi bio 
parkiran, a manje oni udaljeni delovi, da ne govorimo da stete skoro 

248 



Atentati i zavere 

ne bi bilo na delu zgrade sa druge strane, u drugoj ulici, na koju zgra- 
da takode izlazi. U istragu su se samoinicijativno ukljucili strucnjaci za 
eksploziv, kao i bivsi policajci, od kojih je najpoznatiji Ted Ganderson. 
bivsi sef FBI drzave Nebraska i sef obezbedenja Olimpijade u Los 
Andelesu, a sada direktor ugledne firme za pitanja obezbedenja. Prva 
stvar koja je utvrdena, a ne spominje se u zvanicnom izvestaju FBI, je 
da su ocevici culi dve eksplozije u vrlo kratkom razmaku od desetak 
sekundi. Drugo, zakljucak svih strucnjaka za eksplozive bio je da primi- 
tivna bomba napravljena od vestackog dubriva, bez obzira na kolicinu, 
nema razornu snagu koja se vidi na ostacima zgrade, i da je rastur delo- 
va zgrade, koje je eksplozija odbacila nekoliko stotina metara od cen- 
tra eksplozije, samo potvrda da je eksplozivna naprava aktivirana unutar 
zgrade. Razorni eksploziv bio je verovatno TNT ili cak jaca vrsta eks- 
ploziva. Ispitivanja ocevidaca i prolaznika koji su se zatekli na mestu 
eksplozije potvrdila su jos jednu nedoslcdnost zvanicnog izvestaja. Na- 
ime, u izvestaju se kaze da je Mekvej bio sam u kombiju koji je dove- 
zao pred zgradu, parkirao ga, a zatim odsetao par minuta pre eksplo- 
zije. Ocevici tvrde da je sa Mekvejom u kombiju bio jos jedan muskarac 
tamne puti, verovatno Arapin poreklom, koji je izasao na uglu ulice pre 
nego sto je Mekvej nastavio voznju i parkirao kombi ispred zgrade. 
Interesantno je da FBI nikada nije proverio ko je bio taj muskarac. 

Silina eksplozije bila je tolika da je njen udar zabelezen na seizmo- 
grafu Oklahoma geoloskog odelenja Univerziteta Oklahoma, i to prvi u de- 
vet casova, dva minuta i trinaest sekundi (9:02:13'), a drugi deset sekundi 
kasnije, u devet casova, dva minuta i dvadeset i tri sekunde (9:02:23'). 
Dobivsi sve podatke, za Gandersona nije bilo sumnje - eksploziju je 
izazvala stravicna naprava poznata kao barometricka bomba. 

Morara da pojasnim o cemu se radi, jer sam o ovom atentatu govo- 
rio u emisiji "Crna kutija" na televiziji "Politika" u novembru 1996 go- 
dine. Barometricka bomba je elektrohidrodinamicka gasna bomba cija 
snaga prevazilazi visestmko snagu klasicne bombe sa najjacim eksplo- 
zivom, recimo TNT. Bomba eksplodira u dve faze, u razmaku od dese- 
tak sekundi. Prvo eksplodira eksploziv poznat kao PETN, koji oslobada 
oblak hemikalija, amonijum nitrata i aluminijura silikata. Oblak dobija 
energiju strahovite siline od snaznog elektrostatickog polja koje izaziva 
druga eksplozija eksploziva koji se zove PDTN. Da bi ste znali kako se 
pravi ova bomba, morate bid strucnjak za eksplozive visokog ranga, sa 
spiska onih koji imaju pristup najviseg nivoa vladinim ili bezbednosnim 

249 



Dosije Omega 

tajnama i vojnom kompleksu gde postoje hemijska i elektronska sred- 
stva potrebna za pravljenje bombe. Barometricka bomba zahteva "Q" 
stepen bezbedonosne dozvole, sto odgovara stepenu bezbednosti i tajno- 
sti koja se odnosi na komponente atomskog oruzja. Ako je Ganderso- 
nova analiza tacna, onda Mekvej i njegovi eventualni pomagaci iz 
Narodne milicije Oklahome ni slucajno nemaju znanje i materijal potre- 
ban za pravljenje bombe. 

Dalja istraga nezavisnih strucnjaka dala je podatke koji su zaokru- 
zili pricu. Timoti Mekvej je bivsi pripadnik "Delta Forces", ili kako je 
njihovo zvanicno ime "MJTF" ("Military Joint Tactical Force"), elitnih 
jedinica americke armije ciji je jedan od zadataka izvrsenje diverzija. 
Sa njim je bio "treci covek" u akciji. koji je zapravo pravi voda tima. 
O njemu se zna da je iracanin, da je strucnjak za diverzije i da je iz Okla- 
homa Sitija na vreme povucen iz akcije i sklonjen u neku od vojnih 
baza, verovatno Edvards, gde ga je nemoguce naci i gde civilni istrazni 
organi nemaju pristup. Akcija nije uspela, jer je Timoti Mekvej treba- 
lo da pogine u eksploziji kombija! Time bi prica o "jednom atentatoru" 
bila potpuna. Bomba u kombiju je zakazala i nije eksplodirala na vre- 
me, kada je kombi parkiran ispred zgrade. Mekvej je uradio ono sto 
mu je receno i spasla ga je slucajnost. Zato je plan morao munjevito 
da se menja. Mekveja je trebalo uhapsiti kao krivca. To nije bilo tesko. 
Kao vecina operativaca Delta jedinica, Mekvej je imao ugraden cip, koji 
salje signal na osnovu koga se vojnik moze pronaci, ako se izgubi to- 
kom akcije, ostane odsecen u neprijateljskoj pozadini ili bude zarobljen. 
Cip se obicno ugraduje u zid debelog creva, tako da se moze izvaditi 
samo operativnim putem. Zato nije cudno da je Mekvejev signal lako 
pracen do motela gde je odseo i dalje na autoput. Hapsenje koje je izvr- 
sio saobracajac samo potvrduje pretpostavku da Mekvej nije imao cega 
da se plasi, jer je "izvrsio zadatak", pa je raislio da mu policija zapra- 
vo pruza zastitu da stigne do siguraog odredista, neke od vojnih baza. 
Zato se nije osecao kao begunac i krivac i dozvolio je da ga saobracajac 
uhapsi. Da je znao da je zrtveno jagnje, kao sto su bili i svi prethod- 
nici u slicnim atentatima, nema sanse da bi obican saobracajac mogao 
da uhapsi komandosa Delta jedinice. U "Delte" se regrutuju nekadasnja 
deca iz sirotista, bez rodbine, kako bi bez moralnog opterecenja radili 
sve sto se od njih trazi. Kada dozive nervni slom zbog onoga sto rade, 
ili vide nesto sto nisu smeli, nestaju. Zbog napora kojima su izlozeni, 
fizickih, a posebno psihickih, vecina prolazi programe kontrole uma cija 

250 



Atentati i zavere 

implantacija podrazumeva "traumu" koja se nekad nanosila elektrosoko- 
vima, a danas se to radi na sofisticirani nacin, halucinogenim drogama 
i psihijatrijskim metodama. Zato nije cudno da se pripadnici Delta sna- 
ga ne snalaze u obicnim zivotnim situacijaraa, jer je pitanje koliko uopste 
mogu da funkcionisu van programa kontrole uma. Strasno, ali istinito. 
Na sudenju koje je odrzano tek nedavno, Mekvej je izjavio da se ne 
seca atentata i podmetanja bombe. To je razumljivo, jer on je na pro- 
gTamu kontrole uma i program mu ne dozvoljava da se seti. Glavni 
svedok optuzbe, poznanica Mekveja, Lori Fortijer. izjavila je pred su- 
dom kako joj je Mekvej pricao da ce podmetnuti bombu i tako se osve- 
titi zbog napada federalnih snaga na pripadnike sekte Davidova grana 
u Vakou, Teksas. Naravno, Lori Fortijer, dugogodisnja narkomanka, i 
njen muz, kao i Mekvej, pripadnici su iste militantrte milicije. Njeno 
svedocenje, ocigledno namesteno, pokusaj je da se ovaj atentat poveze 
sa unistenjem davidijanaca, kada je poginulo devedeset ljudi, i prikaze 
Mekveja kao jos jednog "sludenog militaristu" koji mrzi saveznu vladu. 
Delta jedinice su subverzivna, tajna vojska, koja se koristi za vrlo speci- 
ficne zadatke. Jedan od takvih zadataka su obavili i u Bosni. Po jed- 
nom izvoru, u Bosnu su stigli u zadnjim daniraa Busove administracije, 
kao tajna snajperska jedinica koja je pucala na sve strane u sukobu, 
kako bi u stvari zapoceli konflikt u Bosni koji ce sledeca americka 
administracija iskoristiti u svoje politicke svrhe. Vratimo se Oklahoma 
Sitiju. Na sudenju se pojavio svedok koga optuzba sigumo nije zelela 
da vidi. Majkl J. Rikonosuto, dizajner barometricke bombe, koji je po- 
tvrdio da je eksploziju izazvala upravo ta bomba i da su jos 1988 go- 
dine u dva maha, iz vojnog skladista u Aberdinu, drzava Vasington, 
ukradeni delovi barometricke bombe, a da krivci nikad nisu uhvaceni. 
Ono sto je definitivno potvrdilo pricu o zaveri, bilo je neverovatno sa- 
znanje da su tog jutra, oko osam casova, svi drzavni sluzbenici iz FBI 
i BATF (Biro za alkohol, duvan i vatreno oruzje) dobili poruke na pej- 
dzere da ne dolaze na posao! Da je u pitanju zavera, potvrdili su agenti 
CIA, Dzejmi Blek i Ron Dzekson, u pismenom priznanju Ministarstvu 
pravde koje se nije pojavilo na sudenju. Po njima, postoji organizacija 
unutar CIA poznata kao Komitet desetorice, koja je digla zgradu u vaz- 
duh i podmetnula Timoti Mekveja koji je osuden na smrt za ono sto 
nije uradio. Oni koji su stvarao izvrsili zlocin, nisu uhvaceni i osudeni. 
Oni kao da ne postoje u ovom slucaju, ali postoje iza egzekutora. Ko 
su u stvari ti ljudi, vidi se iz zahteva Bila Klintona Senatu, da se prosire 

251 



Dosije Omega 

ovlascenja FBI da otvara postu, prisluskuje telefone, pretrazuje domove 
ljudi i oduziraa papire i dokumenta po svom nahodenju, kao i predlog 
da se ublaze restrikcije o mesanju vojske u sprovodenju unutrasnje bez- 
bednosti. Klinton je od medija trazio da izbace sa svojih stranica i svo- 
jih ekrana "antivladine ekstremiste", sve u duhu kako demokratiju u 
"najdemokratskijoj zemlji na svetu" vide oni koji imaju sta da kriju od 
svog naroda, a to se pokazalo i u Oklahomi. Ono sto su neki novinari. 
prisutni na lieu mesta, videli i prijavili, pa bili ubrzo ucutkani, je da se 
prilikom eksplozije urusio deo podne ploce zgrade ispod koje se ukazao 
splet podzemnih hodnika u kojima su bili tenkovi, kamioni i druga 
vojna oprema! "Vlada u send" ne radi samo na rusenju americkog usta- 
va, tacnije na njegovom potkopavanju i pripremanju da se u jednom 
trenutku, ako je potrebno i oruzjem, on srusi i uvede diktatura. 

Dokazi o izgradnji podzemnih gradova postoje i o njihovoj nameni 
se sve zna, ali je ta prica toliko neverovatna vecini obicnog gradan- 
stva, da je to najbolja zastita planovima Novog svetskog poretka. O 
podzemnim gradovima je najbolje svedocio onaj koji je gradio te grado- 
ve, Fil Snajder, koji je otkrio previse informacija u svojim javnim na- 
stupima 1995 godine, sto je platio glavom u januaru 1996 godine, kada 
je zadavljen klavirskom zicom, sto strasno podseca na egzekucije koje 
je vrsio Gestapo u toku Drugog svetskog rata i ima simbolicno znacenje 
ako se zna biografija Fila Snajdera. Otac Fila Snajdera bio je Oto Oskar 
Snajder, u toku rata kapetan nemacke podraornice, zarobljen i prebaCen 
u SAD. Bio je izumitelj specijalne kamere velike brzine snimanja, koja 
je koriscena za snimanje eksplozije hidrogenske bombe 12 jula 1946 
godine, na ostrvu Bimini. Fil Snajder je bio inzenjer geologije i zah- 
valjujuci svom znanju postao je jedan od vodecih struenjaka za izgrad- 
nju podzemnih gradova. Kada je shvatio da ce namena ovih podzem- 
nih gradova bid uperena protiv americkog naroda, progovorio je o tome. 
Izjavio je da se finansiranje podzemnih vojnih baza finansira iz "crnog 
budzeta", koji iznosi dvadeset i pet odsto budzeta SAD-a, odnosno 1,25 
triliona dolara za dve godine (preko hiljadu milijardi dolara). Trenutno 
u SAD-u ima stotinu i dvadeset i devet podzemnih gradova. Dubina na 
kojoj se grade je od sedam stotina do hiljadu i pet stotina metara. U 
proseku zauzimaju 2,66-4,25 kubnih milja. U potpunosti su osposobljeni 
za samostalni zivot i funkcionisanje. Ulaz u ove gradove je iskljucivo 
u vojnim bazama. Takode su baze izgradene ispod velikih aerodroma, 
sto je bitno za brzo premestanje ljudi u te gradove i iz njih, a baze se 

252 



Atentati t zuvere 

nalaze i ispod velikih americkih gradova, kao sto je Njujork, koje jednog 
trenutka treba preuzeti ukoliko dode do drzavnog udara. Bahatost aktera 
Novog svetskog poretka ogledala se u izgradnji aerodroma u Denveru, 
na cijim muralima je ispricana kompletna istorija i ideologija Novog 
svetskog poretka (pogledati fotografije na kraju knjige). Aerodrom u 
Denveru je veliki, ali vojna baza na kome se nalazi je jos veca. Pod- 
zemni grad zauzima 4,5 kvadratnih milja (7,2 kvadratnih kilometara), a 
vojna baza 88,5 kvadratnih milja (141,6 kvadratnih kilometara). Aero- 
drom i prateci objekti su izgradeni u pustari, sesnaest kilometara od gra- 
da Denvera sa kojim su spojeni sirokim autoputem, a zauzimaju po- 
vrsinu od neverovatnih pedeset kvadratnih railja (osamdeset kvadratnih 
kilometara). U gradnji aerodroma bilo je cudnih gradevinskih resenja. 
poput velikog koridora za elektricno vozilo slicno tramvaju, koje pre- 
vozi putnike s kraja na kraj ovog ogromnog kompleksa. Na tavanici 
ovih tunela ugradeni su tusevi. Posto je sve od betona, pitanje je kakvi 
pozari su tu moguci i sta ce da se gasi. Rasporedeni su u duzini od 
kilometar i po. Ovaj tunel u precniku ima deset do dvanaest metara. 
Povezan je pasarelama ispod zemlje sa pet zgrada, koje su izgradenc oko 
aerodromske zgrade, a onda proglasene za gresku i zatrpane zemljom! 
Neke od ovih zgrada su visoke pedeset metara! Najniza je dvadeset i 
sest metara, a jedna, srednje visine, ima cetrdeset i dva metra. Kada je 
pocela gradnja, postojao je samo tunel koji je dolazio "od nekuda". 
Radnicima je bilo zabranjeno da u njega ulaze. Ceo kompleks je gradi- 
lo pet firmi, a svaka je gradila samo jedan segment. Gradnja je isla po 
fazama, tako da se nije mogao steci uvid u celinu. Kako bi koja faza 
bila zavrsena, tako su radnici otpustani, a za sledecu fazu su dovodeni 
novi. Cela oblast je puna elektromagnetnih struja, tako da moze da se 
cuje "zujanje" kad se ude, posebno u nize nivoe. Sve je ogradeno zicom 
i ogradom. Na aerodromu se vidi nesto sto podseca na male tornjeve za 
hladenje nuklearnih postrojenja. Na pitanje cemu sluze, odgovor je da 
su to sistemi za ventilaciju. Da sve neugodno asocira na koncentracioni 
logor, jasno je kada se pogledaju vec spomenuti murali u aerodromskoj 
zgradi. Uradeni su grandiozno, ali sadrzaj je uznemiravajuci. Mogu se 
videti cudna bica obucena u nemacke uniforme iz Drugog svetskog rata, 
cudne biljke koje ne lice na biljke koje se mogu videti u bastama i ne 
pripadaju flori Amerike, i cudne zivotinje, mitoloske i stvarne, u cudnim 
kombinacijama. Simbolika postoji na ovim muralima, a stvamo 
znacenje prepoznali su samo malobrojni. 

253 



Dosije Omega 

Murali su slika buduceg sveta, kontrolisanog, porobljenog, kosmarnog, 
u kome ce vladati nadljudi predstavljeni kao "vanzemaljci", a kontro- 
lisati "svetska" armija slicna SS jedinicama. Pojedini simboli na muralima 
su takozvani triger simboli i slike za one koji su bili na programu MK 
Ultra, a cija je sustina kontrola uma kroz satanske rituale. Sve biljke 
na muralima su ili otrovne ili halucinogene, a sve zivotinje ili povezane 
sa satanizmom ili su iz masonskog simbolizma. Mucnina koju osecaju 
oni koji ulaze u ovu zgradu bila bi jos veca kada bi znali da je Denver 
(Kolorado), zapadni centar Novog svetskog poretka, odnosno vlade u 
senci. Atlanta (Dzordzija) je istocni centar buduceg vrlog sveta. Da li 
je zato tu odrzana Olimpijada? Zar clanovi Komiteta 300 ne zovu sebe 
"Olimpijcima"? 

Za Olimpijadu je vezan jedan incident. Neko je podmetnuo bombu, 
stvorila se panika i bilo je povrectenih, a osumnjicen je jedan pripad- 
nik obezbedenja, koji je posle osloboden zbog nedostatka dokaza. Ali, 
nije sve tako prosto kao sto izgleda. Za vreme Olimpijade, Atlanta je 
bila grad pod totalnom kontrolom televizijskih kamera koje su bile po- 
stavljene na svim prilazima gradu. svim autoputevima, zeleznici, aerodro- 
mu, podzemnoj zeleznici, avenijama i ulicama, svim javnim zgradama, 
hotelima i restoranima, a sve sa objasnjenjem da je to zbog bezbednosti 
gradana i turista koji su dosli na Olimpijadu. Ako se gleda sa stanovista 
Olimpijade i bezbednosti svih ucesnika i gledalaca, onda je to opravda- 
no. Ali ako se gleda iz drugog ugla, da je Olimpijada idealna prilika 
da se uzivo isprobaju neke stvari koje se ne mogu organizovati tek tako, 
radi probe, onda je jasno da je Olimpijada upotrebljena i za druge cil- 
jeve. Izvrsena je proba drzavnog udara i kontrole ogromne mase ljudi 
okupljene na jednom mestu. Bomba je bila diverzija potrebna da se vidi 
obim i jacina panike mase, kao i brzina reakcije FEME, koja se pojavi- 
la na sceni da bi intervenisala, smirila masu i "pronasla krivca", a sve to 
pod kontrolom hiljade kamera rasporedenih po celom gradu. Ne znam 
da li su organizatori krize bili zadovoljni brzinom i nacinom reagova- 
nja, ali je interesantno da su testiranja raznih scenarija pocela da se od- 
vijaju upravo u vrerae mandata jedne od najnegativnijih licnosti koje su 
bile predsednik SAD-a, i zato mu posvecujem celo poglavlje u pokusaju 
da osvetlim ko je covek kojim SAD zavrsavaju ovaj milenijum. 



254 



Bil Klinton 



Bil Klinton je prvi predsednik koji dolazi iz Arkanzasa, drzave 
znacajne za Novi svetski poredak. Tu je sediste juznog krila americkih 
masona skotskog obreda (Klintonov gum ce bid Parson Fot, mason 32 
stepena), a iz ove organizacije je dosla ideja za osnivanje zloglasnog 
Kju Kluks Klana, kao organizacije nastale na americkom jugu, koja je 
odigrala vaznu ulogu u americkom gradanskom ratu. Njihov amblem 
sadrzi malteski krst i druge oznake koje sugerisu da je Klan direktno 
nikao iz Vitezova zlatnog kruga, koji su za Rotsilde odigrali mracnu 
ulogu manipulatora, takode u gradanskom ratu. Danas se tvrdi da Kju 
Kluks Klan finansira Mosad, i da je ova organizacija trojanski konj za 
akcije Anti-defamacijske lige. Iz ove politicke atmosfere, pazljivo kon- 
trolisane od Rokfelera (Vintrop Rokfeler je bio guverner Arkanzasa), sa 
proizvodne trake politickih klonova sici ce jos jedan americki predsed- 
nik. Sarmantan, zavodljiv, medijski ubedljiv, idealan za opcinjavanje na- 
ivnog i izmanipulisanog javnog mnjenja, a zapravo beskarakteran, slab, 
sklon porocima koje ne moze da obuzda, idealna marioneta cije konce 
vuku drugi u opasnim smerovima, i paradigma degradiranog politicara 
iz zavrsne faze kancerogenog sirenja nove svetske ideologije. Od malih 
nogu je "spreman" za politicara, od "predsednika razredne zajednice" pa 
do samog vrha, predsednika SAD. Kada je postao predsednik, "slucajno" 
se u medijima pojavio film koji prikazuje tadasnjeg americkog predsed- 
nika Dzona Kenedija kako caska sa gimnazijalcima, mladim demokrata- 
ma, i gle cuda, u prvom planu Bil Klinton, rukuje se sa predsednikom 
koji mu postavlja pitanje a ustreptali gimnazijalac odgovara. "Konti- 
nuitet" postoji za naivnog gledaoca, "jos je Kenedi video potencijal u 
ovom decaku" i slicne akcije iz programa kontrole uma za siroke mase. 
Zapravo je masina za pravljenje predsednika radila sa programom za 
narednih dvadeset godina, po poznatoj semi "Dacemo im sada predsed- 
nika iz Demokratske stranke, kako bi i dalje mislili da je izbor njihov". 

U intervjuu sa Dzejmsom K. Kilpatrikom izjavio je da je od rane 
mladosti znao da postoji vlada u senci, sastavljena od bankara i jakih 
politicara koja politicku agendu kontrolise iza scene. Shvatio je, kaze, 

255 



Dosije Omega 

da mora da postane deo tog uskog kruga ako zeli da postane ucesnik 
procesa donosenja odluka koje oblikuju svet. Shvatili su drugi pre njega, 
a taj izbor je potvrden osamdesetih godina kada se u Vinroku, Arkan- 
zas, na farmi Vintropa Rokfelera, sreo sa sefom dinastije Rokfeler, 
Dejvidom, koji je napravio vise americkih predsednika u ovom veku 
nego sto bi Bogu bilo moguce. Ugurali su Klintona u svaku mogucu 
organizaciju svetske moci i tajno drustvo, kako bi se upoznao i povezao 
sa kljucnim ljudima svetske vlasti, sa kojima ce saradivati kada postane 
predsednik SAD. Tako je bio Roudsov stipendista, clan Saveta za medu- 
narodne odnose, Trilateralne komisije, mason, Clan iluminatskog mason- 
skog drustva Zaka de Molea, i Bilderberg grupe, od 1991 godine, kada 
je pozvan na kongres u Baden Baden, jer je odluceno da ce biti sledeci 
predsednik SAD. Tako je jedna lokalna karijera, u ucmaloj sredini 
Arkanzasa, gde ste mogli biti guvemer a da to nikora nista ne znaci 
van seoskih okvira juga Amerike, postala svetska. 

U vreme predsednicke kampanje, u listu "Forvard" pojavio se kri- 
ticki clanak u kome se, ne bez sarkazma, primettfo da Bil Klinton treba 
da ima na umu da predizbornu kampanju vodi u SAD a ne u Izraelu. 
Ovo zbog toga sto su u Klintonovom timu kljucna mesta zauzimali 
ranogi pripadnici jevrejske zajednice u Americi. Na prvom mestu je bio 
David Ifsin, dugogodisnji generalni sekretar "Americko izraelskog ko- 
miteta za javne odnose" (AIPAC). On je u Klintonov stab uveo i druge 
poznate cioniste, medu kojima su bili Stjuart Ajzenstajn, bivsi savetnik 
Dzimija Kartera za unutrasnja pitanja, i Moric Amitaj, vrlo sposobni 
menadzer. Ni ostali clanovi staba nisu bili bez "pedigrea": Ralf Niren- 
berger, vodeci clan izraelskog lobija u Vasingtonu, Tom Parker, jedan 
od najpoverljivijih ljudi senatora iz Konektikata Dzozefa Libennana, 
clana Saveta za medunarodne odnose i sada podpredsednickog kandidat 
u kampanji Al Gora za americkog predsednika (kako je svet mali), Al 
Dvoskin, visoki funkcioner nekoliko jevrejskih organizacija, Bob Liber, 
profesor sa Dzordztaunskog univcrziteta, Majki Ajzenberg, aktivista B'nai 
B'rita, Al Mozes, predsednik Americkog jevrejskog kongresa, Majkl Man- 
delbaum, strucnjak za odnose Istok-Zapad i clan Saveta za meduna- 
rodne odnose, inace covek od velikog poverenja Edgara Bronfmana, 
predsednika Svetskog jevrejskog kongresa, Strob Talbot, u to vreme 
urednik "Tajma", Robert Rajh, profesor ekonomije sa Harvarda i glavni 
Klintonov savetnik za ekonomska pitanja, Robert Altman, podpredsed- 
nik "Grupe Blekstoun" i poznat bankar, povezan sa Savetom za 

256 



Hil Klinton 

medunarodne odnose, Rokfelerom i "Leman braders", Robert Rubin i 
Kenet Brodi, bankar firme "Goldman Saks", koji je, posredstvom Henri 
Kisindzera, postao glavni sponzor Borisa Jeljcina, i Majkl Kantor, pred- 
sednik Klintonove predizborne kampanje. Gledajuci ovaj spisak, pitam 
se da li je ijedan clan Trilaterale i Saveta za medunarodne odnose ostao 
bez posla. Kantor je bio usko povezan sa istaknutim jevrejskim advoka- 
tom i demokratom Carlsom Manatom. Manat je vrlo zanimljiva licnost, 
posto je najbolji prijatelj advokata Sidni Korsaka. Taj advokat je pozna- 
ti specijalista za odbranu clanova organizovanog kriminala, mafije. Kor- 
sak je branio takve "marke" kao sto su bili Mejer Lenski i Bagsi Zigel 
i vazi za coveka "sa dobrim vezama tamo gde treba". Mozda su mis- 
lili da ce trebati i Klintonu pa su ga drzali u blizini. 

Prema "Amerikan Fridom Netvorku", Klinton je u Arkanzasu bio 
na celu slozene organizacije koja se bavila svercom droge, pranjem nov- 
ca i korupcijom. Jedan od Klintonovih saradnika iz vremena kada je bio 
guvemer, Leri Nikols, prvi je javno progovorio o posebnim aktivnosti- 
ma nekadasnjeg guvernera. Nikols je bio direktor marketinga firme 
"Arkanzas Divelopment Fajnens Autoriti" (ADFA). Ovu drzavnu firmu 
stvorio je Klinton, kako je javno objasnio, kako bi novae od poreza 
isao u investicioni fond sa niskim kamatama iz koga ce se davati kredi- 
ti lokalnom biznisu, koledzima, skolama i crkvama, i stimulisu zaposlja- 
vanje. Ono sto Klinton nije ocekivao bilo je da ce Nikols jednog dana 
progovoriti. Nikols je rekao: 

"..Sedeo sam i radio usred politicke masine Bila Klintona. Tu je on 
vrsio isplate, uzvracao ljudima usluge iz kampanje. Bio sam na intere- 
santnom mestu i to sam znao. Ako vam je trebao milion dolara, svoju 
molbu bi ste predali u advokatsku firmu Rouz* i platili 50 hiljada 
dolara. Iako je u drzavi Arkanzas bilo pet firmi koje su bile mnogo 
kvalifikovanije za papire od vrednosti, molbe su isle u Rouz, koja ih je 
pokupila sve. Poceo sam da proveravam neke stvari i propitujem bla- 
gajnika, Bila Vilsona... kako ljudi otplacuju rate tih zajmova? Pogledao 
me je i rekao: 'Nikako'. Mislio je da ja znam. Ovo me je pogodih... Tada 
sam poceo da prikupljam dokumenta. Kada bi svi otisli, ja bih ostao u 
kancelariji kao da radim godisnji izvestaj. Tako sam imao pristup doku- 
mentaciji i sve sam kopirao". 



*Slucajno je ovo advokatska firma koju je vodila Hilari Klinton, clan Saveta 
za medunarodne odnose. 



257 



Dosije Omega 

Daklem, ADFA se bavila pranjem novca! Bila je paravan za da- 
vanje kredita prijateljima, koji bi zatim finansirali Klintonove izborne 
troskove, a u isto vreme bi se tu oprao i novae od krijumcarenja droge. 
Nikols nastavlja: 

"Mesecno je na Menu stizao sto miliona dolara vredan tovar koka- 
ina. Imali su problem... bio je to problem za malu drzavu kao sto je Ar- 
kanzas. Kako ce se oprati sto miliona dolara mesecno? ADFA do 1989 
nije postojala u Arkanzasu. Ono sto su radili je bilo da prebace novae 
u Floridu, koji bi kasnije bio prebacen u BCCI. Oni bi prebacili novae 
u banku u Dzordziji, koji bi kasnije bio vracen u BCCI. Onda bi ga 
ubacili u 'Sitikorp' u Njujorku, koja bi novae poslala u inostranstvo". 

U centra ove operacije bio je Klintonov najblizi prijatelj, Den La- 
siter, koji ce otici u zatvor zajedno sa predsednikovim bratom, Ro- 
dzerom Klintonom, zbog kokaina. Dok Delafter, policajac koji je radio 
na slucaju Lasiter, je prikupio detaljne izjave od ljudi povezanih sa 
Klintonovim prijateljem, koji je drogu koristio najcesce kao mamac za 
mlade devojke koje je kasnije, kao ovisnike, koristio za seksualne uslu- 
ge. Policajac je ispricao o problemima i ometanjima u toku istrage, od 
kolega u odelenju, zbog toga sto je postojala veza izmedu drzavne poli- 
cije i guvernerove kancelarije. Lasiter je u zatvoru proveo manje od go- 
dinu dana, a kada je izasao na uslovnu, Klinton mu je dao potpuno 
pomilovanje. 

Jedna od najvecih operacija krijumcarenja droge zapocela je 1982, 
bas na aerodromu Mena, a inicijator je bio Beri Sil. U Arkanzas je pre- 
sao jer u njegovoj rodnoj Lujzijani vlast je bila "nezgodna", resila je 
da okonca njegove poslove. Policajac Rasel Velc, koji je vodio istragu 
protiv Sila, kaze: "Ispricao je da je 1983 godina bila neverovatno uspe- 
sna za krijumcarenje kokaina. Imao je cetiri svoja aviona na aerodro- 
mu Mena, kupljena za krijumcarenje". Avioni su imali specijalna kargo 
vrata, inace nedozvoljena, koja su mogla da se otvore u letu kako bi 
se izbacila droga ili novae na drugim lokacijama u Arkanzasu. 

Za deset godina, koliko je Mena koriscena za operaciju krijum- 
carenja droge, nije podignuta nijedna znacajna optuznica. Beri Sil je bio 
deo lanca koji je povezivao Bila Klintona, Olivera Norta, administraciju 
Regan-Bus i Iran-kontra. Oliver Nort je odrzao pocetkom osamdesetih 
godina seriju sastanaka u Litl Roku, glavnom gradu Arkanzasa, kako bi 
postavio osnove za krijumcarenje oruzja kontrasiraa. Jedan od operati- 
vaca bio je Beri Sil, a drugi Teri Rid, bivsi vojni pilot, koji se dose- 

258 



Bii Klinton 

lio u Litl Rok 1983 i osnovao bazu za trening kontrasa u gradicu Nela 
Ark, dvadeset kilometara od Mene. Sil je iz Mene oruzje odvozio u 
Boliviju, Argentinu, Brazil, i kontrasima u Nikaragvu, a avioni su se 
vracali krcati drogom, jer su bliske veze Sila i CIA bile garant njegove 
"nedodirljivosti" za organe zakona. Beri Sil je zaradio oko 50 miliona 
dolara kao pilot, a moze se samo pretpostaviti koliko su zaradivali osta- 
li, na prodaji kineskih AK-47s pusaka i drugog lakog naoruzanja. Prema 
izvanrednoj knjizi Teri Rida i Dzona Kamingsa, "Kompromitovani", 
droga i novae su stizali iz Kolumbije, preko Paname na Kajmanska ostr- 
va, a sluzbenici carine i kontrolori leta su imali instrukcije da ignorisu 
ove "erne letove". Piloti su nedeljno donosili oko 9 miliona dolara koji 
su se prali preko BCCI banke, a onda ubacivali u Ameriku. Beri Sil je 
konacno uhapsen od strane DEA. Da bi se izvukao prokazao je i dao 
dokaze o nekolicini velikih narko dilera. Ispricao je javno kako su mu 
CIA i DEA naredili da fotografise zvanicnike sandinisticke vlade u Nika- 
ragvi kako ubacuju drogu u avion, namenjenu Americi. Ovu fotografi- 
ju je upotrebio Regan u govoru na televiziji 1986 godine, kao deo pro- 
pagande protiv rezima Nikaragve. Ovo je navelo Kongres da odobri 100 
miliona dolara kontrasima u Nikaragvi, koji su, inace, krijumcarili drogu 
u dogovoru sa CIA. Za ovu operaciju je znao tadasnji podpredsednik 
Bus. Sil je ispricao reporterima da sandinisti na fotografiji uopste nisu 
utovarivali drogu, da to uopste nisu bili sandinisti, vec znacajne licnosti 
kolumbijskog i panamskog podzemlja. Govorio je i o vezama kontrasa 
i kolumbijskih narko kartela. Na kraju, DEA je izdala Sila jer mu je 
umesto zastite "omogucila" da bude u kucnom pritvoru, gde je nekoli- 
ko dana kasnije, u februaru 1987, imao posetu u vidu tri kolumbijska 
"cistaca" naoruzana uzijima i mak-10 automatskim puskama sa prigusi- 
vacima. Sil je bio mrtav. Zasto je DEA odbacila Berija? Mozda zato 
sto je, kako Teri Rid navodi u svojoj knjizi, Klinton rekao: 

"Sil je postao prevelik za svoje pantalone i to dubre je zaslutilo 
da umre, po mom misljenju..." 

Ipak, operacija iz Mene ( sifrovana imena Ruza Kentaura i Most od 
zada, koja im je dao Vilijem Kejsi, direktor CIA) je iz Arkanzasa preba- 
cena u Meksiko pod imenora Operacija crvotocni crv. Ovo je medu cla- 
novima ekipe iz Arkanzasa izazvalo veliku ljutnju, jer nije im se iz ruku 
pustao ovako sladak kolac. Rid u svojoj knjizi, kao ucesnik i ocevidac, 

259 



Dosije Omega 

daje detaljan prikaz napetog sastanka nekolicine vrhunskih operativaca 
ove operacije. Vilijem P. Bar, kasniji Busov drzavni tuzilac, doneo je lose 
vesti ljutom Klintonu. Sastanku su prisustvovali jos Oliver Nort, Rid i dvo- 
jica operativaca CIA. Sreli su se jedne martovske noci 1986, u napuste- 
nom vojnom skladistu iz Drugog svetskog rata u Kamp Robinsonu, na 
periferiji Litl Roka. Razgovor je poceo ostro, uvredama, da bi Bar rekao: 

"Dogovor je bio da se nas novae opere kroz tvoj posao sa zaj- 
movima i obveznicama. Ono sto nismo planirali jer da si ti ugrozio nase 
pranje. Zato povlacimo operaciju iz Arkanzasa. Postala je odgovornost 
za nas. Nisu nam potrebne zive odgovornosti". 

"Sta mislis pod tim zive odgovornosti'?" zahtevao je Klinton 
objasnjenje. 

"Ne postoji takva stvar kao sto je mrtva odgovornost. To je oksi- 
moron, kapiras? Hi vi, Roudsovi stipendisti, niste to studirali?" uzvra- 
tio je ostro Bar. 

"Sta! Jel' ti to nama pretis? Jer ako..." 

Ovde je Bar promenio ton i nastup. Umeksao je razgovor i zavrsio 
ga zakljuckom koji "otvara oci" za mnoge stvari koje su dosle kasnije: 

"Ti i tvoja drzava ste bili nasa velika aktiva. Lepota svega, kao sto 
znas, je u tome sto si demokrata, a sa nasom sposobnoscu da uticcmo 
na obe partije, ova zemlja moze prevazici partijsku blokadu. Gospodin 
Kejsi mi je rekao da ti prenesem poruku, da ako ne zajebes ovo i na- 
pravis neku glupost, postajes broj jedan na kratkoj listi za posao koji si 
oduvek zeleo. To je prilicno jaka stvar, Bil. Zato nam pomozi da odrzi- 
mo sve ovo i bicemo zajedno unaprecteni. Ti i momci kao sto smo mi, 
smo ocevi nove vlasti. Dodavola, mi smo novi savez". 

Ovo su bile godine kada je pocelo "ciscenje" nepozeljnih svedoka, 
koji su znali ili ucestvovali, u raznim mutnim, poslovnim ili privatnim, 
aferama Bila i Hilari Klinton. Nije samo u pitanju umesanost u trgovi- 
nu drogom vec i bankarske prevare, iznude, seksualne avanture, napadi, 
pretnje, premlacivanja, zataskavanja, provale, podmicivanje, krade, pa- 
ljevine, sukob interesa, pranje novca, zvanicne lazi, nedozvoljena trgo- 
vina, silovanje, izborne prevare, ometanje pravde, uticanje na federalne 
svedoke, unistavanje sudskih dokumenata, uvreda Kongresa, i 56 smrt- 
nih slucajeva ljudi koji su na neki nacin bili deo svih ovih desavanja, 

260 



Bil Klinton 

od kojih je smrt Beri Sila jedna u nizu. Neki od ovih ljudi su sigurno 
umrli nesrecnim slucajem, ali je tesko reci da su svi urarli igrom 
slucaja. Procenite sami: 

Zrtva broj 2. 

Luter "Dzeri" Parks uzivao je u ukusnoj hrani meksickog restorana 
u Litl Roku, 26 septembra 1993. Na putu prema kuci, njegova kola su 
prisilno zaustavljena. Iz Dzerijevog tela izvadeno je devet metaka. Bio je 
vlasnik firme "Amerikan Kontrakt Servisiz" koja je davala telohranitelje 
i pratioce za Klintonovu kampanju. Znao je dosta o Klintonovim "slo- 
bodnira aktivnostima", zapravo, skupljao je dokaze o njegovim seksual- 
nim aferama u proteklih sest godina. Ocigledno, ne dovoljno diskretno. 
Nekoliko dana pre smrti, neko je provalio u njegovu kucu i pokupio ono 
sto je bilo kljucno, fotografije, imena, datume, a njegova zena Dzejn 
kaze da je alarm strucno onesposobljen i da nista drugo nije ukradeno. 
Njegova najveca greska bila je sto je pretio Klintonu, ne samo u vezi 
seksualnih afera, vec i duga od 81000 dolara za usluge pratilaca, koje 
Klinton nikada nije platio. Londonski Sandej Telegraf je objavio izjavu 
Dzerijevog sina koji je rekao da je njegov otac ubijen kako bi se spasi- 
la politicka karijera Bila Klintona. 

Zrtva broj 3. 

Dzon Parnel Voker, visi istrazitelj RTC, radio je na dosijeu Vajtvo- 
ter Divelopment Korporejsna, istrazujuci komplikovanu mrezu koju su 
isprepleli bracni par Klinton i Dzim Mekdugal, preko banaka, drzavnih 
agencija Arkanzasa, i Medison Garanti Sejvingz and Loan, kako bi drza- 
vu prevarili za milione dolara. Kasnije je utvrdeno da je samo Medison 
imao gubitak od 65 miliona dolara. Kada je Voker istragu Medisona po 
kusao da prebaci iz Kanzas Sitija, gde je istraga ometana, u Vasing- 
ton, iznenada mu se "pomutilo u glavi". Razgledajuci nove stanove u 
Arlingtonu, Virdzinija, iznenada je odlucio da skoci sa balkona. Njegova 
porodica i prijatelji tvrde da nije bio depresivan. Mozda je bio samo 
impulsivan. 

Zrtva broj 4. 

Deni Ferguson je bio policajac u Arkanzasu, koji je Polu Dzons 
doveo kod Klintona. Prica se ne bi procula da Denijeva brbljiva supru- 
ga Keti njje pricala prijateljima i komsijama pikantne detalje o tome 
kako Deni dovodi devojke Klintonu i cuva strazu dok ovaj uziva u sek- 
su. Bila je to prava tekuca traka. Stotinu zena je proslo ovaj put, neka- 

261 



Dosije Omega 

da i po nekoliko dnevno. Mnogi saobracajni prekrsaji zavrsavali su pri- 
stankom da je bolje pruziti Bilu malo zadovoljstva nego ici u zatvor. 
Keti je ispricala kako je Bil pobesneo kada je Pola Dzons odbila "da 
saraduje". Desetog maja, Keti je nadena mrtva, sa pistoljem u ruci. Zva- 
nicna istraga je presudila: samoubistvo. Medicinske sestre koje su radile 
sa Keti u istoj bolnici jednoglasno su izjavile da nema sanse da osoba 
kao sto je bila Keti izvrsi samoubistvo. Kada je njeno telo preneto u 
rartvacnicu da se priprerai za sahranu, zaposleni su otkrili malu ranu 
od metka iza levog uha. Rana spomenuta u zvanicnom izvestaju, na de- 
snoj slepoocnici, bila je, zapravo, izlazna rana. Ketin muz, Deni, koji se 
neposredno pred njenu smrt razveo od Keti, iznenada je promenio pricu, 
po kojoj nikada nije vodio Polu Dzons kod Bila. Ketin novi prijatelj, 
s kojim je zivela pre smrti, Bil Selton, u javnosti nije prestajao sa kri- 
tikom i tvrdnjom da je Keti ubijena. Uskoro, mesec dana posle Keti, i 
Selton je "izvrsio samoubistvo", ispalivsi sebi metak u glavu, iza uha! 
Zasto ljudi biraju tako komplikovan nacin da se ubiju? 

Zrtva broj 5. 

Vinsent Foster, zvanicno drugi po rangu pravni savetnik Bele kuce, 
najvisi je sluzbenik administracije koji je umro nasilnom smrcu, od vre- 
mena Kenedijevih. Rodom iz Litl Roka, prijatelj Hilari i Bila od stu- 
dentskih dana na pravnom fakultetu, umesan u aferu Vajtvoter kao 
advokat, savetnik Bila Klintona, bio je svedok mnogih tajni bracnog pa- 
ra Klinton pa je njegova smrt, u prvom trenutku oznacena kao samoubi- 
stvo, izazvala mnogo nedoumica pogotovo sto su okolnosti ukazivale 
na drugaciji rasplet. 

Evo kako izgledaju te nedoumice, koje sam razmatrao u emisiji 
"Crne kutije" na televiziji Politika. 

Dvadesetog jula 1993 u Marsi parku nadeno je telo Vinsa Fostera. 
Istraga je tvrdila da je rec o samoubistvu. Malo neobicno, jer je tog da- 
na posle rucka na brzinu, zgrabio sako, saradnicima rekao "Vraticu se", 
i izasao iz Bele kuce. Trebalo bi da poverujemo da je posle toga otisao 
u svoju kucu u Dzordztaunu, uzeo revolver, dovezao se nazad u mimi 
park u Arlingtonu, presao 60 metara strmog terena, spustio se u gusto zbu- 
nje, seo, pucao sebi u usta, posle toga odbacio svoje naocare cetiri me- 
tra dalje u gusto zbunje, i pao na leda u potpuno ispravljenora stanju, 
sastavljenih nogu, ispruzenih ruku pored tela, sa revolverom u ruci. 

Dan pre samoubistva, Foster se nasao na rucku sa dvojicom advo 
kata radi konsultacija, jer su krajnje neprijatni detalji oko afere Vajtvo- 

262 



Btl Klinton 

ter poceli da izlaze u javnost. Pitanje je prosto, zasto bi neko angazovao 
advokate ako je dan kasnije nameravao da se ubije? 

Gde je metak? Neverovatno pazljivom pretragom parka uz pomoc 
detektora metala, nadeno je cak nekoliko metaka koji nisu trazeni, ali 
nije naden metak iz Fosterovog revolvera. Da li su policija i FBI trazili 
na pogresnom mestu? Foster se navodno ubio, i to iz revolvera Kolt 38 
sa dugom cevi. Istrazitelji koji rade na samoubistvima, iz prakse tvrde 
da u slucaju pucanja u glavu, zbog trenutnog razaranja mozga prestaju 
sve voljne funkcije pa i drzanje oruzja u ruci. Za razliku od uobicajene 
"holivudske" varijante samoubistva, kada oruzje ostane u ruci, kod pra- 
vog samoubistva oruzje uvek odleti iz ruke, ponekad cak metar ili dva 
od samoubice, a u ekstremnira slucajevima i dalje. 

Zna se da je izlazna rana uvek veca od ulazne. Metak kalibra 38 
bi na potiljku stvorio izlaznu ranu precnika osam do devet centimetara. 
mozda i vecu, a krv i mozak bi bili rasuti svuda uokolo. Ovde to nije 
slucaj. Izlazna rana je mala, precnika oko tri centimetra, sto navodi da 
je smrtonosni metak bio sa polovinom barutnog punjenja, sto je tipicno 
za profesionalne ubice a ne za samoubice. Zato niko nije cuo zvuk pu- 
cnja. Na mestu na kome je lezalo telo ima malo krvi a fragmenti loba- 
nje nisu nadeni. 

S obzirom na tip oruzja (revolver s "burencetom"), izlazni gasovi 
iz cilindra se krecu unapred, duz cevi. To bi znacilo da ako je Foster 
drzao cev revolvera u ustima, mikroskopska zrnca baruta bi se nasla na 
njegovim obrazima. Takvih tragova nije bilo. Nije bilo tragova baruta 
ni na ruci u kojoj je drzao oruzje. Na oruzju nisu nadeni otisci Vinsa Fo- 
stera! Ostaci baruta nadeni na odelu Fostera nisu iz tog revolvera! Fo- 
ster je, po tvrdnji prijatelja, bio levak, a revolver je naden u desnoj ruci! 

Iako je lezao na vlaznoj zemlji, u zbunju, na Fosterovim cipelama 
nije bilo tragova zemlje iz parka u koji je dosao da se ubije. Verovatno 
je lebdeo ka mestu samoubistva i zato nije isprljao cipele. 

Cija kosa (misteriozne plavuse?) je nadena na njegovom sakou, i na 
cijem tepihu je lezao, jer su nadena vlakna na njegovim pantalonama? 

"Pismo samoubice" se pojavilo sest dana posle smrti u Fosterovoj 
torbi. Zuti papir s porukom bio je iscepan na 27 parcica i ni na jednom 
nije naden otisak prsta! Probajte to da izvedete. Tri meseca je trajala 
istraga nad ovim detaljem od strane Stratedzik Investmenta, a tim su 
cinila trojica najvecih eksperata za istrazne radnje. Njihov nedvosmi- 
sleni zakljucak je da je "zadnja poruka" cisti falsifikat. 

263 



Dosije Omega 

Posle nalazenja tela, organi lokalne policije i FBI su dva casa se- 
deli u Beloj kuci i cekali da im se dozvoli da udu i zapecate Fosterovu 
kancelariju. Za to vreme, clanovi staba Hilari Klinton Megi Vilijems, 
Petsi Tomason i Bilov stafer Berni Nusbaum su u Fosterovoj kancela- 
riji "vrsili inventar"! Nusbaum je kasnije izjavio da je policija cekala 
samo "deset minuta da ude u kancelariju". Sve sto je uzeto iz kancela- 
rije, odneto je u privatne prostorije Hilari Klinton na spratu, i nikada 
nije videno, niti je istrazni organ trazio od prve dame da te papire do 
stavi sudu. Policija je trazila da joj se preda pejdzer Vinsa Fostera, koji 
se nalazio kod sekretarice Hilari Klinton (?), kako bi se videlo cije 
poruke je primio na dan smrti, ali je odlukom predsednika to odbijeno! 

Da bi olaksao istragu, potreseni predsednik je naimenovao speci- 
jalnu komisiju koja ce istraziti smrt Fostera. Problem sa predsednickim 
komisijama je taj sto ona preuzima sve konce vodenja istrage, isklju- 
cujuci iz nje FBI! Na celu istrazne predsednicke komisije bio je Robert 
Fisk, advokat iz Arkanzasa, poznat po tome sto je on prodao zemlju 
Vajtvoter, oko cega je i izbila afera. Sumnjicen je za pranje novca u 
Arkanzasu, a tvrdi se da je imao udela u unistavanju dokumentacije u 
advokatskoj firmi Rouz, kako bi se sakrili tragovi afere. Kao sto se vidi, 
vrlo kompetentna licnost za vodenje istrage. 

Londonski Sandej Telegraf otkriva da je Foster dosta putovao po 
svetu i posecivao Svajcarsku dok je jos radio za advokatsku firmu Rouz. 
Utvrdeno je da je leteo avionima "Delta Erlajnz", uz popust koji se odo- 
bravao visim sluzbenicima vlade pre nego sto je postao vladin sluzbe- 
nik. Dva puta je u Svajcarsku leteo avionima kompanija "Amerikan 
Erlajnz" i "Svis Er", ostajuci u Svajcarskoj manje od 24 casa. Prvog 
jula 1993 Foster je rezervisao kartu za jos jedan let, ali ga je otkazao. 
Kasnije tog meseca je bio mrtav. Njegova zena nije znala nista o puto- 
vanjima u Svajcarsku. 

Ko bi zeleo da jedan kompetentan, odan saradnik ovako zavrsi? Fo- 
ster je znao previse i bio je na ivici da "pukne". Celog tog meseca tamni 
oblaci su se gomilali na horizontu afere Vajtvoter. Na dan (samo)ubi- 
stva primio je telefonski poziv iz Litl Roka, od kolege iz firme Rouz, 
koji ga je obavestio da su inkriminirajuca dokumenta dostavljena su- 
diji Dejvidu Hejlu. U ocajnickom pokusaju da zaustavi dalju istragu, 
Bil Klinton je otpustio direktora FBI, Vilijema Sesna, sto je prvi takav 
slucaj u americkoj istoriji. Za novog direktora naimenovan je Luis Fri, 
poznati konzervativac ciji je rodeni brat clan ekstremne katolicke organi- 

264 



Bil Klinton 

zacije Opus Dei. Jos ranije, Foster se poverio svom zetu, bivsem kon- 
gresmenu Berilu Entoniju, da namerava da podnese oslavku (?), jer se 
plasi da ce Kongres narediti istragu u vezi njegovog delovanja i ulesca 
n mnogim aferama. 

U novije vreme Fosterov strah, vidi se, bio je opravdan. Taker i 
Mekdugal su osudeni, pa Klintonu ne ostaje nista drugo sem da kaze: 

"Moji partneri u Vajtvoter Divelopmentu su sve osudeni kriminal- 
ci, ali ja sam cist kao sneg". 

I kad to kaze, treba mu verovati. To sto se na mnogim cekovima iz 
afere Vajtvoter nalazi potpis Hilari Klinton ne znaci da je ona kriva zbog 
krivokletstva, jer je tvrdila da nema nikakve veze sa ovom aferom, vec 
je to namesteno iz Republikanske stranke. Ko hoce, neka veruje. 

Zrtve broj 6 i 7 

C.Viktor Rejder II, i njegov sin Montgomeri, su poginuli kada je 
njihov mali avion pao 30 jula 1992 po lepom vremenu, u blizini Enko- 
ridza, Aljaska. Viktor je bio bivsi finansijski kopredsednik Klintonove 
predsednicke kampanje za finansije, i kao covek s integritetom poceo 
da se ljuti na Klintonov nacin prikupljanja sredstava. Uskoro su se ra- 
zisli, a Viktor je postao potencijalno opasna licnost od koje su mogle 
da procure neprijatne informacije. 

Zrtva broj 8 

Hersel Frajdej je bio clan Rejderovog komiteta i odlican pilot. Nje- 
gov avion je eksplodirao dok se priblizavao sopstvenoj sletnoj stazi u 
Arkanzasu, 1 marta 1994. Ta pista je bila bolja od vecine pista u vecim 
gradovima, i cudno je kako je avion eksplodirao. 

Zrtva broj 9 

Samo dva dana kasnije, dr Ronald Rodzers, zubar iz Rojala, Arkan- 
zas, bio je spreman da isprica neke stvari o Klintonu novinaru Ambro- 
uzu Evans-Pricardu iz londonskog Sandej Telegrafa, kada se njegova 
dvomotoma Cesna srusila po lepom vremenu, sa punim rezervoarom, 
na prilazu Lotonu, Oklahoma. Neposredno pred rusenje javio se kon- 
troli leta u Lotonu rekavsi da mora da sleti jer je ostao bez goriva. 

Jedan strucnjak za avione objasnio je kako dolazi do nesrece u 
ovakvim slucajevima. U avion se postavi bomba. Pokvari se pokazivac 
goriva i u jednom trenutku skazaljka padne na "prazno". Pilot krene na 
sletanje, i kada se spusti na odredenu visinu aktivira se bomba slabog 

265 



Dosije Omega 

dejstva koja prekida dovod goriva. Avion u poniranju u odsudnom 
trenutku ostaje bez goriva, motor se gasi, avion ne uspeva da krene u 
uzgon i pada. Sve izgleda kao greska pilota. Ono sto je upadljivo je da 
je vise aviona palo na isti nacin, pa se moze reci da je i ovom pri- 
likom previse koincidencija. 

Zrtve broj 10 i 11 

Kevin Ajvs i Don Henri, tinejdzeri iz Brajanta, Arkanzas, pokusali 
su u toku noci iz prikrajka da posmatraju sta se desava na aerodromu 
Mena, podstaknuti pricama da tu slecu nepoznati avioni. Pronadeni su 
sledeceg jutra, 23 avgusta 1987, mrtvi, na sinama pruge, kao da ih je 
pregazio voz. Drzavni istrazitelj, Fahmi Malak, koga je imenovao Bil 
Klinton, zvanicno je napisao da je rec o nesrecnom slucaju. Roditelji 
to nisu prihvatili, trazili su novo vestacenje, koje su vlasti na raznim 
nivoima docekali na noz. Roditelji su dobili sudski nalog koji je nare- 
divao davanje svih laboratorijskih nalaza novom istrazitelju, kako bi se 
dobilo drugo misljenje. Malak je odbio da saraduje u prvom trenutku, 
ali je ipak morao da se pokori nalogu suda kako bi izbegao krivicnu 
odgovornost. Rezultati su pokazali da je Henri uboden vise puta u leda, 
a da je Ajvs imao teske povrede lobanje od vise udaraca, pre nego sto 
su tela ostavljena na sinama. Malik je izjavio da su po njemu, decaci 
zaspali na pruzi i tu doziveli nesrecu. Zamislite, spavanje na pruzi! 
Malik je inace imao mnogo zataskanih afera u radu. Prvo je Klintonovu 
majku, Virdziniju Keli, dok je radila kao medicinska sestra 
anesteticarka, oslobodio optuzbe da je nemarom prouzrokovala smrt dva 
pacijenta. Malakov biser je bio kada je smrt coveka sa cetiri metka u 
grudima proglasio za samoubistvo. konacno je preterao kada je smrt 
coveka odrubljene glave u izvestaju okarakterisao kao "smrt od prirod- 
nih uzroka". Klinton je morao da ga brani u javnosti izjavama kako je 
ovaj nalaz posledica "premora zbog preteranog posla". 

Nasilna smrt dvojice tinejdzera izazvala je burne reakcije. Mnogi 
su se javili sa tvrdnjom da znaju neke neprijatne detalje u vezi celog 
slucaja, sto je prouzrokovalo pravi talas neobicnih smrti ovih svedoka. 

Zrtve broj 12-17 

Keit Koni je dobio posekotinu na vratu i bezao je da se spasi kada 
je motorciklom naleteo na kamion. "Saobracajna nesreca", zakljucak 
policije. 

Gregori Kolins je ubijen pucnjem iz puske u lice. 

266 



BU Klinton 

Keit Mekaski je brutalno izboden u svojoj kuci-113 uboda nozem. 
Znao je da mu nema spasa, najavio je svoju smrt porodici i prijateljima. 

Spaljeno telo Dzefa Roudsa pronadeno je na gradskom otpadu. 
upucan u glavu pre spaljivanja, i delimicno odsecenih saka, stopala i gla- 
ve. Dzef, mladic iz Bentona, Arkanzas, pozvao je oca telefonom, dve 
nedelje pred smrt, i rekao da mora da napusti grad jer zna previse o smrti 
decaka i Mekaskija. Nazalost, nije umakao. 

Ricard Vinters je ustreljen iz skracene dvocevke. 

Dzordan Ketelson je umro od puscanog metka u glavu, na parki- 
ralistu jedne kuce u Garland Kauntiju. Serif je presudio, "Samoubistvo". 

Grupa gradana ujedinjena u "Gradane za postenu vladu" (Citizens 
for Honest Government), koja je proizvela sjajnu video kasetu o Bilu 
Klintonu, tvrdi i u ovom slucaju da je policajac Dzon Braun resio slucaj 
ubijenih momaka. Dokaze je prezentirao nekim clanovima Kongresa a 
onda ih predao FBI. Uskoro je smenjen a FBI dokaze "drzi za sebe". 
Detektiv Braun kaze: 

"Znamo ko je ubio ovu decu. Razlog zasto je ova istraga uspore- 
na, zaustavljena... je taj sto vodi pravo do Bila Klintona, koji je umesan 
u zataskavanje. Pobrinuo se za sve koji su prikrili bilo sta u ovom pred- 
metu, svi su unapredeni!" 

Zrtva broj 18 

Deni Kazolaro je bio reporter koji je istrazivao veze izmedu Vajt- 
votera, Mene, BCCI, Iran-kontra, firme "Park-o-Meter (koja je cevi za 
ulicne parking satove koristila za transport droge, od aerodroma Mena 
dalje), ADFA (Klintonova operacija vredna milijardu dolara bazirana na 
drzavnim obveznicama). Sam je svoju operaciju nazvao "Oktopod", ne 
znajuci da se mracni pipci pruzaju ka njemu. U noci 10 avgusta 1991, 
godine, dok je cekao vazne informacije o afere Iran-kontra, naden je u 
kadi, prerezanih vena, u hotelu u Zapadnoj Virdziniji. 

Zrtva broj 19 

Pol Vilcer, advokat iz Vasingtona, duboko je bio u istrazi oko Me- 
ne i drugih skandala. Trebalo je da se sretne sa bivsim advokatom De- 
nija Kazolara, ali je 22 juna 1993 godine, naden mrtav u svom stanu, 
sedeci na WC solji. Izgleda da postoji placeni ubica koji je patoloski 
vezan za kupatila. 

267 



Dosije Omega 

Zrtva broj 20 

Ed Vili, menadzer finansijskog komiteta u Klintonovoj kampanji. 
prema izvoru iz Teksasa, bio je ovlasceno lice koje je baratalo sa torba- 
ma punim gotovog novca. Navodno se ubio 30 novembra 1993 godine. 

Zrtva broj 21 

Dzon A. Vilson, gradski vecnik u Vasingtonu, znao je dosta o Klin- 
tonovim prljavim igrama. Spremao se da javno istupi i obelodani ono 
sto zna. Umesto toga odlucio je da se obesi, 19 maja 1993 godine. 

Zrtve broj 22-56 

Pad americkog aviona AIR FORCE 2 (Boing 737-200, vojna verzi- 
ja CT-43A) kod Dubrovnika u Hrvatskoj, 3 aprila 1996 godine, u kojoj 
je poginuo americki ministar trgovine Ron Braun i trideset cetiri clana 
delegacije i posade aviona, je posle istrage Pentagona ocenjen kao gre- 
ska americke posade, propusta u komandovanju i lose podesenih instru- 
menata za proceduru prilazenja pisti. 

Kao i sva slicna zvanicna saopstenja, i ovo ima jednu tipicnu gre- 
sku: tretira nezavisne strucnjake i javno mnjenje kao idiote. Bilo je vrlo 
lako ustanoviti da je saopstenje puno rupa, da je zataskavanje bilo lako 
razobliciti i samim tim posumnjati u prave razloge pada aviona. 

Tog dana je u Cilipima padala lagana do umerena kisa. Avion sa Ron 
Braunom je trebalo da doleti iz Tuzle, stotinu i trideset milja severoisto- 
cno od Dubrovnika. Pre ovog aviona, na Cilipe je tog dana, bez proble- 
raa, sletelo pet aviona. Napolju je duvao savrseno pogodan vetar, cetrnaest 
milja na cas (22,4 km) od istoka prema zapadu, savrsen zbog stodvade- 
set stepeni sa severa, sto je samo jedan stepen odstupanja od savrsenog 
vetra u celo za sletanje aviona. Suprotno izvestajima iz nekih americkih 
novina, to nije bila mracna i olujna noc. Bila je sredina popodneva. 

U tornju aerodroma sedeo je Niko Jerkic, koji je radio na uredaju NDR 
kojim se avion navodi. Njegov zadatak je kljucan. U tacno odredenom 
trenutku iskljucice svoj signal, a istog trenutka ce se ukljuciti signal u 
dzipu koji je u podnozju brda Sveti Ivan. Americki operativac u dzipu ce 
tako laznim signalom promeniti kurs aviona za celih deset stepeni i po- 
slati ga daleko od kursa na sever, u brdo visoko sedam stotina metara. 

U cetrnaest casova i cetrdeset i osam minuta (14:48h) kontrolni toranj 
je uputio prijateljsku poruku avionu i potvrdio da je sve u redu. Opisali 
su vreme na Cilipima - vidljivost pet milja (osam kilometara), vetar cetr- 
naest milja na cas, svi letovi su prizemljeni normalno. Leteci na deset 

268 



Bil Klinton 

hiljada stopa (tri hiljade i tristo metara) i udaljeni vise od cetrdeset milja, 
kapetani Esli J.Dejvis, i Tim Sefer, zahvaljuju na recima dobrodoslice. 

U Splitu, u cetraaest casova i pedeset i dva minuta (14:52h), glav- 
na regionalna radarska stanica gubi avion sa svojih ekrana. 

Na aerodromu Cilipi, u isto vreme, Jerkic poziva Amerikanca na 
Svetom Ivanu. Zajedno odbrojavaju - pet, cetiri, tri, dva, jedan. Simulta- 
no, Jerkic se iskljucuje a Amerikanac ukljucuje. 

Na ostrvu Kolocep, u cetrnaest casova i pedeset i cetiri minuta 
(14:54h), avion je na kursu i prelece iznad prvog radio fara 11.9 milja 
(devetnaest kilometara) od aerodroma. Ukljucuje se na drugi i poslednji 
far koji sada salje signal sa Svetog Ivana. Ovo menja avionu stvarni 
pravac sa stodevetnaest stepeni na stodevet stepeni. Sto vodi pravo u 
Sveti Ivan. Ali kontrolni toranj u Cilipima ne zna da je avion sada van 
kursa, jer nema radar. 

AWACS, cetrnaest casova i pedeset i sest minuta (14:56h), avion 
americkog vazduhoplovstva koji kontrolise avio-saobracaj iznad Bosne 
gubi trag avionu upravo kada on prilazi Dubrovniku. Posto je skrenuo 
sa kursa manje od jedne milje u torn trenutku, niko u AWACS-u ne 
uocava problem. 

Srebreno - cetrnaest casova i pedeset i sedam minuta (14:57h), se- 
ljani cuju avion koji prolece neuobicajeno blizu i nisko. 

Plat - u cetrnaest casova i pedeset i sedam minuta (14:57h), 
stanovnici sela Ana i Miho Duplica istrcavaju iz kuce i vide avion kako 
se pomalja "kao duh iz oblaka". 

Velji Do - u cetrnaest casova i pedeset i osam minuta (14:58h), 
svi stanovnici ovog malog sela u podnozju Svetog Ivana cuju avion di- 
rektno iznad svojih glava, u oblacima, zatim urlik njegovih mocnih mo- 
tora za jedan trenutak. U avionu, zvucno upozorenje iz uredaja za 
odredivanje udaljenosti od zemlje se iznenada oglasava, a kapetan 
Dejvis istog trenutka povlaci avion na gore i ulevo. Dve ili tri sekunde 
od upozorenja nisu bile dovoljne. Vrh levog avionskog krila zakacio je 
zeralju, bacivsi avion direktno u kameno brdo, izazvavsi eksploziju od 
koje se potresla zemlja. Ogromna vatrena lopta zapaljenog goriva se 
uzdigla nad mestom pada a onda je zavladala tisina. Repni deo aviona 
je ostao nedirnut, a ostatak aviona je bio rasut po brdu, sto je kasniju 
identifikaciju mnogih putnika cinilo nemogucom. Svih trideset petoro 
ljudi su bili mrtvi sem stjuardese Seli Keli, koja je, sedeci u repu, 
prezivela samo sa manjim povredama. 

269 



Dosije Omega 

Cilipi, u petnaest casova i osamnnaest minuta (15:18h), Americke 
vlasti su obavestene da je avion pao na nepoznatu lokaciju. 

Niko Jerkic odlazi kuci da pokupi svoju nagradu, ali ga nagrada 
ne ceka. Dolazi tri dana kasnije, metak u grudi, ispaljen neposredno pre 
zakazanog saslusanja pred istraznim timom americkog vazduhoplovstva. 
Tim za likvidaciju je stavio pistolj u ruku likvidiranog coveka i nestao. 
Nije bio potreban zivi svedok koji bi progovorio. Kao jedna od mnogih 
zrtava u aferi Vajtvoter, Jerkic je odmah proglasen za samoubicu, iako 
za to nema nikakvih dokaza, a rana na grudima je redak primer samo- 
ubistva, posebno iz pistolja velikog kalibra neuobicajenog u Evropi. 
Brzo zvanicno saopstenje dato u vezi srarti Jerkica bilo je da je razlog 
samoubistva romanticne prirode, problemi sa devojkom. 

Na mestu udesa, u devetnaest sati i dvadeset minuta (19:20h), cetiri 
casa i dvadeset minuta posle pada, stize prva jedinica specijalnih snaga 
Hrvatske, i nalazi Kelijevu, kao jedinu prezivelu od posade. Pozivaju heli- 
kopter koji treba da je prebaci u bolnicu. Kada je stigao, ona je u njega 
usla bez pomoci bolnicara. Ali Kelijeva nije prezivela ovaj kratak let. 
Umrla je u putu. Prema izvestaju do koga je dosao novinar Dzoj L. Dzor- 
dan, autopsija je kasnije otkrila rez dug deset santimetara preko glavne 
femoralne arterije. Takode je pokazala da je rez nastao najmanje tri casa 
posle njenih drugih posekotina i modrica. Ovaj izvestaj, naravno, stvara 
pred ocima uzasavajucu scenu u helikopteru, gde jedan operativac specijal- 
nih snaga drzi zenu koja se otima i gusi njene krike, dok joj drugi reze 
arteriju na nozi. Daljeg istrazivanja tela nastradalih nije bilo, jer je Klin- 
ton naredio kremaciju svih zrtava. Tesko je izvrsiti autopsiju na pepelu. 

Od vremena pada, vedina zvanicnih lica pa cak i novinara su odbi- 
jali cak i pomisao na uznemiravajucu mogucnost da je Ron Braun ubi- 
jen od strane ljudi bliskih predsedniku. Ipak, suoceni sa nemogudnoscu 
da pojme kako su dva iskusna pilota koja prate NDR signal pala 1.6 
railja od kursa i kako far koji je pouzdan na daljini od pola metra od 
mesta sletanja moze odvesti avion tako daleko od piste, zapitali su se 
sta se zaista desilo. 

Zvanicno objasnjenje vazduhoplovstva je da su piloti pogresno naste- 
lovali kompas. To je nemoguce. Piloti rutinski nameste kompas pred sa- 
mo uzletanje. Ako su torn prilikom pogresili za deset stepeni, ne bi bili 
na kursu prilikom preletanja prvog radio fara, 11.8 milja udaljenog od 
aerodroma. Umesto toga bi bili miljama udaljeni od kursa leta. Da bi ovo 
objasnjenje bilo jos apsurdnije, avion je pratio NDR signal a ne kompas. 

270 



Bil Klinton 

Jedno od ocajnickih objasnjenja je bilo da je iznenadni bocni udar 
vetra "oduvao" avion sa kursa. Nije verovatno: ovo bi podrazumevalo 
vetar koji je duvao pod uglom od devedeset stepeni u odnosu na onaj 
koji je stvamo duvao. 

Vecina zvanicnika i medija je za nesrecu krivila slabu vidljivost. 
Podaci pokazuju da je vreme izmedu cetrnaest casova i pedeset i cetiri 
minuta (14:54h) i cetrnaest casova i pedeset i osam minuta (14:58h) 
bilo u okvirima normalnih uslova za sletanje. U svakom slucaju, piloti 
na nekoliko milja od piste za sletanje se radije oslanjaju na signal fara 
nego na vizuelno uocavanje mesta sletanja. 

Umor i napetost pilota? Tesko u toku leta od cetrdeset i pet minuta. 

Sto se tice otkazivanja opreme na klimavom starom avionu, Air 
Force Two, je avion broj dva Bele kuce, njime su leteli Hilari i Celzi 
Klinton i sekretar odbrane Vilijem Peri, nedelju dana pre nesrece. Sve u 
vezi sa ovim letom je bilo provereno i uvezbano nedelju dana unapred. 

Sto se tice mogucnosti udara groma ili drugih problema koji 
dovode pilote do toga da izgube signal fara, obojica su bili obuceni za 
standardnu proceduru Cilipa: ako izgube signal ili promase aerodrom, 
istog trenutka prave zaokret u desno i gore, da budu sigurni da su izbe- 
gli Sveti Ivan. Nesumnjivo je da su piloti verovali da prate signal, jer 
bi izveli zaokret po standardu. Sem toga, tockovi su bili izbaceni, sto 
je govorilo da ocekuju sletanje svakog trenutka. Svi previdaju ocigled- 
nu cinjenicu da avion nije skrenuo sa kursa u zadnjem trenutku. On je 
isao pravo kao strela ka svojoj sudbini od momenta kada je napustio 
far na Kolocepu i prihvatio signal sa Cilipa. Problem je bio sto far nije 
bio na Cilipima, vec na Svetom Ivanu. Sve posle ove cinjenice je 
neuspela igra da se ovo ubistvo zataska. 

Ron Braun je bio umesan u mnoge malverzacije, priraanje mita, 
sklapanje stetnih ugovora sa Vijetnamcima, Kinezima (kada je vojna 
oprema deklarisana kao civilna, sto je strogo kaznjivo po americkim za- 
konima), neumereno trosio novae, izdrzavao skupu i bahatu ljubavnicu 
u Vasingtonu koja je privlacila previse paznje, imao nerealne politicke 
ambicije da bude cak potpredsednik SAD, i kada mu je blago saveto- 
vano da se smiri, poceo je da preti, sto je fatalna greska svih onih koji 
precene svoju snagu. Bio je previse umesan, postao je opasan svedok, 
morao je da nestane. 

Mogao bih da napisem posebnu knjigu o pretnjama, prebijanjima, 
neuspelim atentatima na neistomisljenike ili opasne svedoke, a o ljubav- 

271 



Dosije Omega 

nim aferama jednog neartikulisanog coveka da i ne govorim. Navescu 
samo nekoliko primera. 

Denis Patrik iz Kentakija preziveo je tri pokusaja ubistva i sada je 
u federalnom programu zastite svedoka. Bio je partner firme Lasiter & 
Komp. u Litl Roku, a da to nije ni znao! Desetine miliona dolara je pre- 
slo preko njegovog racuna 1985 i 1986 godine, a da ne samo da to nije 
znao, nego to nije bio ni njegov novae! Slucajnoscu, koriscenje tog racu- 
na je prestalo sa smrcu Beri Sila, 19. februara 1986 godine. Secate se da 
sam napisao da je Den Lesiter za krijumcarenje droge proveo u zatvoru 
samo sest meseci. Nisam vam rekao da je iz istraznog zatvora ovlastio 
Petsi Tomason da upravlja njegovom kompanijom, jer je kompanija mo- 
rala da radi ono sto joj je bio posao, da prima drzavne obveznice i pro- 
tura ih dalje, a cifra je slatka, jos sest stotina i sezdeset i sest miliona 
dolara. Te obveznice su isle kao depoziti u Medison Garanti. A Petsi 
je postala sef Odelenja za administraciju Bele kuce. 

Bilo je nekoliko slucajnih pozara u kojima je izgorela vazna doku- 
mentacija. U ponoc, 24. januara 1994 godine, izbio je pozar u kance- 
lariji Pita Marvika u Vorten Taueru, u Litl Roku. Bilo je to samo cetiri 
dana posto je naimenovan prvi istrazni sudija u buducoj aferi Vajtvoter. 
Interesantno je da je to bio mali pozar, ali je izbio bas u delu gde se na- 
lazila dokumentacija vezana za Medison. Ista stvar se desila sa medicin- 
skim kartonima Bila Klintona posto je odbio da objavi njihov sadrzaj. Na 
njima su se nalazili dokazi da je Klintonu od smrkanja kokaina unisten 
veliki deo nazalnog tkiva. 

"Nije tacno", rekao je Klinton, "ja imam hronicnu alergiju". 

Setite se da je Bilov brat Rodzer priznao da je u jednom periodu 
dnevno smrkao sest do osam grama kokaina, cesto u privatnom avionu 
Dena Lesitera koji je bio "pokretna zurka" na koju je i Bil cesto do- 
lazio, i gde je kokain bio uvod u zabavu. Nazalost, to ce ostati samo 
nagadanje i price iz druge ruke. Doktor koji je cuvao dokumentaciju o 
"alergijama" izgleda da je bio aljkav covek, pa mu je izgorela doku- 
mentacija. Ono sto nije izgorelo je dokumentacija Vajtvotera iz koje se 
moze videti kako se pravio novae. Martin Gros, autor knjige "Veliki 
Vajtvoter fijasko", daje primer: 

"Najveci vie cele afere Vajtvoter je tvrdnja Hilari KHnton da je bi- 
la pasivni investitor. Uzmite slucaj parcele Vajtvoter 13. Imam kopiju 
tapije. Nije platila ni dolar za nju. Pozajmila je trideset hiljada dolara 

272 



Bil Klinton 

na nju, podigla modei kucu (nije islo), prodala je za dvadeset i tri hii- 
jade dolara. Stavila je u dzep prvu ratu. Covek koji je kupio je ban- 
krotirao. Hilari je otisla u sud koji radi bankrotstva, ponovo je kupila 
kucu za osam hiljada dolara, i preprodala za dvadeset o sedam hilja- 
da dolara. I onda kaze da je pasivni investitor! Ja kazem, da je bila 
jos samo malo aktivnija, bila bi pomamna". 

U svojoj poreskoj prijavi za 1979 godinu, Hilari je upisala da je 
neke Bilove koriscene gace (ne salim se dok ovo pisem) poklonila u 
dobrotvorne svrhe, procenila na dva dolara po paru i za taj iznos uma- 
njila poresku osnovicu za tu godinu. Kakva ljubav prema sitnicama i 
kakvo cicijastvo koje ne zaobilazi ni gace. Ali kako objasniti Bilovu, 
vise puta javno ponovljenu tvrdnju, da je "zaboravio" da u svojoj pri- 
javi umanji osnovicu za sumu izgubljenu u poslu Vajtvoter. Cifra je 
inace sitnica, sezdeset i osam hiljada i devet stotina dolara, Odgovor je 
prost, Bil nije nista izgubio u Vajtvoter transakcijama, a nije zeleo da 
rizikuje zatvor za falsifikovanje poreske prijave. 

Tesko je bilo ustanoviti sta je stvamo bilo u papirima. Prema sve- 
docenju na sudu, 3. februara 1994. godine, bas u vreme kada je naime- 
novan specijalan savet za Vajtvoter, neko je u advokatskoj firmi Rouz 
nalozio kuriru Dzeremi Hedzisu da u "srederu" isecka dvanaest kutija 
dokumentacije. Neki kazu da uobicajena dokumentacija nije ni pravlje- 
na. Nije bilo pisanog ugovora o partnerstvu. Transakcije se nisu otpisi- 
vale, iako Klintonov agent za nekretnine kaze da je ostvareno tri sto- 
line hiljada dolara od prodaje. Tapije nisu registrovane. Ako je placana 
kamata na bankarske kredite, nema cekova koji to potvrduju. 

Novae iz Vajtvotera, verovatno nekoliko miliona, je vesto setan iz 
jedne fiktivne kompanije u drugu, a usput je skretao u razne dzepove. 
Korisnici su bila najuglednija imena Arkanzasa, guvemer Taker, Set 
Vord, i mocni direktori firmi Val-Mart i Tajsons Ciken, sve finansijeri 
Klintonovih kampanja. 

Ali nisu Klintonovi naivni i nevesti da bi se dali lako uhvatiti, Ka- 
da je Medison Garanti otisao u gubitak za sezdeset i pet miliona 
ustanovljeno je da je jedan od najvecih nevracenih kredita imao jedan 
od direktora, Set Vord, na sest stotina hiljada dolara. Slucajno je Vord 
last Veba Hjubela. Veb je slucajno Hilarin partner u advokatskoj firmi, 
koji je bio na znacajnoj funkciji ministarstvu pravde i zato odreden da 
vodi istragu Vajtvoter! 

273 



Dosije Omega 

Kada su finansijski strucnjaci firme RTC preuzeli Medison, Hilari 
je bila pravozastupnik Medisona jos nekoliko mcseci. 

Kada je RTC podnela tuzbe protiv Medisonovih duznika trazeci 
nazad sezdeset miliona dolara, Hilari je uspela da ih ubedi da zahtev 
smanje na jedan milion dolara! Kakav pregovarac! Hilari je zatim od 
tog novca nagovorila RTC da otpise dug Seta Vorda od sest stotina hil- 
jada dolara, ostavljajuci tako RTC-u cetiri stotine hiljada dolara. 

Prava prica tek sledi. Hilari je ovo radila ne za Medison, vec za 
RTC, ciji je savetnik postala! Hilari je uspela da je RTC angazuje, da 
spase drzavi sto se spasti moglo. i iz te pozicije smanjila zahtev na 
jedan milion! Njen honorar za rad u RTC je bio, kakva slucajnost, cetiri 
stotine hiljada dolara. Posto je RTC, odnosno drzava imala upravo toli- 
ko, strucno receno, drzava je od duznika povratila nula dolara. 

Koji genije je nagovorio RTC da angazuje Hilari Klinton? Narav- 
no, Vins Foster! Kada je preporucio Hilari zaboravio je da spomene 
RTC-u da Hilari vec radi za suprotnu stranu, Medison. Cak je napisao 
pismo u kome tvrdi da advokatska firma Rouz ne zastupa stedise! Ovde 
sada dolazimo na trac, da su Foster i Hilari bili vrlo bliski. Ne samo 
Sto su bili partneri u Rouzu, mnogi ljudi koji su ih videli zajedno tvrde, 
da su bili partneri i u krevetu. Sem sto su se javno grlili, kao prijatelji, 
proveli su mnogo zajednickih vikenda u brvnari u planinama, koja je 
bila vlasnistvo Rouza, kao poslovni partneri i prijatelji. A kada je Hilari 
1986 godine podnela zahtev za razvod od Bila, Vins je bio pored nje 
da joj pruzi moralnu podrsku. Nekako u torn vremenu Bilova politicka 
karijera je krenula uzlaznom putanjom pa je Hilari povukla zahtev. 

Mudar potez pametne zene. Ali ni Bilov instinkt za opstanak nije 
za potcenjivanje. Uvek se izvlacio iz mnogobrojnih krsenja zakona i 
afera, ostavljajuci saradnike i nevine ucesnike da se "peku na grilu". 

U februaru 1994 godine, casopis Amerikan Spektator na dve strane 
je naveo verovatna i navodna Klintonova krsenja zakona, i ukupna po- 
tencijalna kazna iznosila je stotinu sedamdeset i osam godina zatvora i 
2.5 miliona dolara u novcu. Ukljucili su i Hilarinu listu u clanak, i njen 
zbir je pokazao cetrdeset i sedam godina zatvora i 1.2 miliona u novcu. 

Postavlja se pitanje kako je, pored svih krsenja zakona i ponasanja 
nedostojnog americkog predsednika, Klinton ostao predsednik u dva 
mandata. Da li su americki ustav, zakoni, i eticki i moralni koncept obic- 
nog americkog gradanina postali toliko iskrivljeni da ih jedan prevarant, 
ma kako vest bio, moze savijati prema potrebi? Ne verujem. Mislim da 

274 



Bil Klinton 

se americka demokratija i americki narod nalaze na ivici opasnog pono- 
ra, ali sam siguran da nece dozvoliti da ih gurnu u ambis one snage ko- 
je su stvorile, izmedu ostalog, i Bila Klintona. On je ne samo hibridni 
proizvod najcrnje, luciferijanske, ideologije, on je... mnogo mracniji pro- 
izvod nego sto mozete i da zamislite. 

Skoro svi istrazivaci Klintonovog zivota slazu se da je njegova bio- 
grafija tipican primer "legende", lazne biografije, koja se svesno plasira 
kako bi se pokrili vazni podaci iz zivota. U slucaju Bila Klintona, kao 
i kod vecine politicara koji imaju potrebu za skrivanjem porekla ili ne- 
prijatnih cinjenica, takode postoji biografija koja nista ne govori. Zvani- 
cna biografija kaze da je njegov bioloski otac, vrlo rano, posle Bilovog 
rodenja, napustio malog Bila, njegovu majku, odlutao negde i vise se ni- 
je pojavio. Zato se pojavio ocuh, pa je Klinton svoje originalno prezime 
Blajt promenio u ocuhovo Klinton, u znak zahvalnosti. I on je bio cesto 
odsutan dok nije umro, a mama, kojoj je bilo dosadno, cesto je isla u Ve- 
gas da se kocka. O cemu govori ovakva biografija? O podacima koji se 
ne mogu proveravati. Sta to ima Klinton da sakrije? Ili tacnije, sta kriju 
oni koji znaju pravu istinu. Po jednom izvoru, Klinton je vanbracno 
dete nekog od Rokfelera, a sve price o njegovom toboznjem ocu i ocuhu 
su bacanje prasine u oci. Zato je njegov politicki uspon do mesta pred- 
sednika tako uspesan i nezaustavljiv, bez obzira na afere i kriminal. 

Kopcu za pricu iz drugog izvora morate potraziti u prvom delu 
knjige, jer je slicna prici Dzeri Smita. Secate se, Smit je jedan od pro 
dukata programa "Lebensborn", u okviru koga su pripadnici "nacisticke 
elite" stvarali potomke i krajem rata ih krili u raznim zemljama, kako 
bi ova deca jednog dana preuzela kljucnu misiju, stvaranje novog Rajha, 
ovog puta uspesnijeg od prethodnog. 

Poznato je da je Jozef Mengele bio veliki strucnjak za genetiku, 
da je prebegao u SAD, gde je dobio zastitu u okviru programa "Spaja- 
lica", i nastavio sa svojim eksperimentima. Za njega je bio mali pro- 
blem da izvede istorijsku misiju, da sa sobom ponese zamrznutu sper- 
mu Adolf a Hitlera, i stvori ko zna koliko potomaka "velikog vode". Po 
ovom izvoru, izmedu 1946 i 1950 godine rodilo se nekoliko decaka, 
koji su danas svi na svetskoj politickoj sceni. Jedan od njih je i ameri- 
cki predsednik Bil Klinton. 

Ako vam se ovo cini neverovatnim, ne ostaje mi nista drugo nego 
da vam iznesem i pricu o pravom poreklu Adolfa Hitlera. 



275 



Adolf Hitler i Rotsildi 



Hitler je roden u malom mestu Braunau-am-In, na granici Austro- 
ugarske i Nemacke i niko u ovom povucenom decaku nije mogao da 
nasluti buduceg kancelara, diktatora i osvajaca. Ono sto se zna o nje- 
govoj mladosti i zivotu do Prvog svetskog rata, pod teskim je nasledem 
sovjetske antinacisticke propagande koja je Hitlera predstavljala kao 
klosara i "molera" (a to je preuzela propaganda i u nasoj zemlji), sto 
je samo bukvalno prevedena nemacka rec sa znacenjem "slikar" (dakle, 
nije bio "soboslikar", sto bi rekli Hrvati). Klosari sigurno nemaju sanse 
da postanu kancelari, a podcenjivati opasne ljude je neoprostiva greska, 
koju je Evropa krvavo platila. Hitler nije imao formalno obrazovanje, 
ali je kao svaki autodidakt, ponekad na granici fanatizma, postao ekspert 
za nemacku srednjevekovnu istoriju, poeziju i ezoteriju. 

Ezoterija je bila centralna tema njegovog zivota i politickog rada, 
a nacizam je prevashodno ezoterijski koncept proizasao iz jednog po- 
sednutog uma (zapravo vise takvih posednutih umova). Prvi veliki uti- 
caj na njega izvrsila je Helena Blavacka, osnivac Teozofskog drustva 
(1875 godine u Njujorku, sa pukovnikom Henrijem Olkotom), koja je, 
sem sto je imala ogroman uticaj na ezoteriju XIX i XX veka, bila i 
clan mnogih tajnih drustava. Istrazivaci njenog zivota otkrili su da je 
odrzavala veze sa Karbonarima, tajnim, revolucionarnim drustvom iz 
Italije, koji su imali bliske veze sa Crnim plemstvom, a bila je clan 
"egipatskog" drustva Bratstvo Luksora, koje je kasnije napustila zbog 
okrenutosti drustva ka "sebicnosti, novcu i nemoralu". 

U svojim knjigama, "Razotkrivena Izis" iz 1877 i "Tajna doktrina" 
iz 1888 godine, tvrdila je da je u telepatskoj vezi sa Skrivenim gospo- 
darima ili Nadljudima koji zive u Centralnoj Aziji, na Tibetu, i sa koji- 
ma se moze stupid u vezu mentalnim putem, ako ste upuceni u tajne 
ezoterije i naucite odredene magijske rituale. 

Verovanje u Gospodare i Veliko belo bratstvo koje promovisu ljudi 
kao sto je bila Alis Bejli, teozofska vidovnjakinja iz perioda posle Blavac- 
ke, je tema koja danas cini sustinu pokreta Novog doba (New Age) i ere 
Vodolije. Bejlijeva je tvrdila da "kanalise" poruke entiteta po imenu "Ti- 

276 



Adolf Hitler i Rotsildi 

betanac" i na osnovu toga napisala brojne knjige, od kojih su najpoznatije 
"Hijerarhija gospodara" i "Nova svetska religija". Iz njenog "teorijskog 
rada" nikle su dve organizacije, Lucis Trast (imenovana po "donosiocu 
svetlosti") i Dobra volja sveta, koje su, interesantno, veliki obozavaoci i 
uporni promoteri Ujedinjenih nacija, kljucne organizacije Novog svetskog 
poretka u obmanjivanju covecanstva od kako postoji "pravda" u svetu, 

Dragi veliki uticaj na Hitlera imala je knjiga "Dolazeca rasa" lorda 
Edvarda Bulver-Litona (Komitet 300), britanskog ministra kolonija, klju- 
cne licnosti za izvoz opijuma u Kinu. Bio je blizak ljudima iz Engle- 
skog rozenkrojcerskog drustva, s kojima je delio strasnu ljubav prema 
ezoterijskoj magiji. U svojoj knjizi opisao je mocnu civilizaciju koja 
zivi unutar nase planete. Ta civilizacija bila je u posedu sile po imenu 
"Vril" psihicke sile kojom su mogli da cine neverovatne stvari. Ovi 
podzemni supermeni ce jednog dana izaci na povrsinu zemlje i preuzeti 
vlast nad svetom. 

Ova tema se pojavljuje i kod drugih ezoterijskih tajnih drustava. Red 
zlatne zore, osnovan 1888 godine, od strane dr Vejna Vestkota, masona, i 
S. L. Matersa je takode negovao verovanje u Tajne poglavare. Maters je 
stvorio niz rituala i inicijacija kako bi clanovi postigli pun psihicki i fizicki 
potencijal. Verovao je da je to dostupno malom broju pojedinaca, iako su 
u jednom periodu imali dosta clanova i hramove u Londonu, Edinburgu, 
Bradfordu i Parizu. I Red zlatne zore je verovao u Vril, a jedan od tajnih 
znakova reda, ispruzena desna ruka, postao je zvanicni nacisticki pozdrav 
uz uzvik "Hajl Hitler". Red se kasnije raspao na frakcije koje su pred- 
vodili Maters, pesnik Vilijem Jejts i zlokobni Alister Kroli. Jedan drugi 
red, Red orijentalnih templara (O.T.O.) takode je preuzeo ucenje o Vril 
energiji, a dva nemacka maga, Gvido fon List i Lane fon Libenfels, u svo- 
jim proslavama letnjeg solsticija u prirodi, crtali su na zemlji znak Herme- 
tickog krsta, takode poznatog kao Torov cekic, ili narodski receno - kuka- 
sti krst. Lane fon Libenfels (pravo ime Adolf Lane) stavio je kukasti krst 
na zastavu koja se vijorila na njegovom "hramu" i simbolizovala je kraj 
hriscanske ere i pocetak arijevskog natcoveka. Za rasno inferiorne na- 
rode, koje su List i Libenfels nazivali "mracnim silama", kao sto su Jevre- 
ji, Sloveni i crnci, preporucivali su kastraciju kao nacin unistenja. Obojica 
su imali veliki uticaj na Hitlera, a 1932 godine Libenfels je zapisao: 

"Hitler je jedan od nasih ucenika... Dozivecete jednog dana da ce on, 
i kroz njega mi, biti pobednik, i razviti pokret od koga ce svet drhtati..." 

277 



Dosije Omega 

Kukasti krst potice iz vremena kada je Sunce bilo bog. Od vajka- 
da je covek znao da se sve krece u nekom skladu, da svet nije statican, 
pa je staticni krst zamenio dinamicnim krstom, svastikom. U najstari- 
jim svetim knjigama susrecemo taj simbol kao sveto slovo unakrsne ce- 
tvorke: Cetiri ukrsnice Sunca - dve ravnodnevnice (21.3 i 23.9) i dve 
obratnice (22.6 i 21.12); cetiri elementa prirode po Empedokleu - vatra, 
voda, vazduh, zemlja. Kukasti krst se nalazi na svim stranama sveta: na 
vazama stare Troje, na pecatu starog Knososa pre 3000 godina, na slid 
Dionisija Zagreusa u Pompeji, na zidu biblioteke u Hongcou u Kini, na 
macevima japanskih samuraja, na grobnoj ploci iz Zenice iz IV veka. 
Nalazimo ga zaista u svim civilizacijama sveta, iz raznih vremenskih 
razdoblja. Nacisti su zaboravili da je sovastika-svastika jevrejski znak: 
eto ga na sinagogi Kapemauma, eno ga na Josipu i Mariji u manastiru 
Hora (mozaik Kahrija Dzami u Carigradu)... Svi veruju u njegovu sna- 
gu; Dzingis kan ga nosi na zapad, Hitler na istok, nose ga gnosticke 
sekte, sekte bogumila, teozofi, rozenkrojceri. Na japanskom se svastika 
kaze "manji", sto znaci vecnost kao i osnovni broj 10.000. U Kini znaci 
sveukupnost bida i pojavnog, jedan u sveopstem, simbol svejedinstva 
"Ijnjan". Sloveni su imali sveto slovo u obliku svastike, Svar-rumu, a 
germanska runa verdandi ima oblik svastike. Sama rec svastika je san- 
skritskog porekla. Sve sekte i tajna drustva imaju samo jedan cilj, da 
ovladaju nekim tajnim znanjem ali ne sa ciljem duhovnog napretka, jer 
duhovno znanje ne poznaje zemaljske odnosno materijalne zakone, vec 
imaju cilj da ovladaju ovozemaljskom vlascu, te se pravi cilj zaodeva 
i sakriva misticizmom. Nacisti su to jako dobro znali. 

Na misljenje i verovanja Adolfa Hitlera uticala su i dva Engleza, 
Alister Kroli i Hjuston Stjuart Cemberlen. Kroli se rodio 1875 godine u 
Vorviksajeru, a posle napustanja univerziteta u Kembridzu usao je u red 
Zlatne zore, 1898 godine. Posle raspada reda putovao je u Meksiko, In- 
diju i na Cejlon gde je upraznjavao jogu i upoznao budizam. To je oku- 
piralo njegovo okultno interesovanje do 1904 godine, do dozivljaja u 
Kairu, kada je posle jednog ezoterijskog rituala pao u trans i svojoj zeni 
Rouz poceo da kanalise tekst koji mu je "slao" egipatski bog rata, Ho- 
rus. Dobio je nalog da bude u svojoj hotelskoj sobi u odredeno vreme 
i tri dana uzastopce komunikator mu je slao tekst koji je Kroli, tehni- 
kom automatskog pisanja, belezio. Tako je nastala "Knjiga zakona". 
Staro doba Ozirisa bilo je zavrseno i zamenilo ga je doba Horusa. Staro 
doba ce se zavrsiti u krvi (i zaista, Prvi svetski rat je to potvrdio), a 

278 



Adotf Hitler i Rotsildi 

stari vrednosni sistem religioznosti, demokratije, osecanja i humanosti 
ce biti odbacen od rase nadljudi. Izdiktirani tekst je pun mrznje prema 
slabima, bednima i ponizenima, podseca na bes drevnih bogova koji se 
obrusavaju na uplasenu pastvu. Komunikator je Krolija poistovetio sa 
Zveri 666 iz Otkrovenja, koja ce unistiti hriscanstvo, i od 1909 godine 
Kroli, pod uticajem ovog ucenja, tacnije ove negativne svesnosti (koja 
vodi i iluminate) u obozavanju Svevideceg oka, postaje vodeci mag u 
Evropi. Dolazi na celo OTO-a i njegova ucenja sticu sve vise pristali- 
ca u odredenim krugovima. 

Slican uticaj imao je i Cemberlen (Komitet 300). Roden je u Engle- 
skoj 1855, a u Nemacku se doseljava 1882 godine. Ozenio se Evom, 
cerkom Riharda Vagnera, a veliku slavu stekao je knjigom "Temelji 
devetnaestog veka". Svoje knjige je takode pisao u transu, posednut od 
istih demona kao i Kroli, koji su ga doveli do vise nervnih slomova na 
takav nacin da je u svojoj autobiografiji napisao da se ne seca da je 
napisao tekstove koje je potpisao kao svoje. Ono sto je Hitlera privuk- 
lo u Cemberlenovim knjigama bila je teza da sve civilizacije poticu od 
arijevske rase ciji su najcistiji predstavnici Nemci, a da su Jevreji nepri- 
jatelji koji ce zagaditi arijevsku krv. 

Nemacki kajzer Vilhelm II, i Hider, smatrali su Cemberlena proro- 
kom. On je postao savetnik nemackog cara i dosta uticao da ovaj krene 
u Prvi svetski rat, kako bi se ispunilo "prorocanstvo" o svetskoj vlasti. 
Cemberlen je dobio gvozdeni krst za svoje "zasluge", a umro je 1927 
godine potpuno slomljena duha i tela. Ono sto je manje poznato je da 
je i Hitler heroj iz Prvog svetskog rata i nosilac jednog od najvisih 
nemackih odlikovanja, koje je dobilo samo cetvoro ljudi u toku Prvog 
svetskog rata, a Cemberlena je upoznao posredstvom Alfreda Rozen- 
berga, izbeglice iz Rusije, Jevrejina poreklom, i sataniste. Rozenberg je 
Hitleru dao primerak "Protokola sionskih mudraca" (o cemu ce vise reci 
biti u posebnom poglavlju), koji ce u glavi Adolfa Hitlera izazvati eks- 
taticno odusevljenje i potvrditi njegove najsumanutije ideje. 

U predvecerje Prvog svetskog rata, Hitlera je u Becu upoznao dok- 
tor Johan Valter Stajn i bio zaprepascen poznavanjem i analizama 
"neukog" Hitlera, napisanih u vezi najtezeg i najboljeg nemackog sred- 
njevekovnog speva "Parsifal" Volfraraa fon Esenbaha, oko koga su naj- 
veci nemacki lingvisti, strucnjaci za poeziju i staroneraacki jezik, 
decenijama lomili strucna koplja. Po Stajnu, koji je morao da pobegne 
u Englesku kada je Hitler dosao na vlast 1933 godine, dubina 

279 



Dosije Omega 

Hitlerovog uvida u znacenje epa bila je fascinantna i do danas se sma- 
tra neprevazidenom, sto naravno nije popularno reci, Stajn je uskoro 
shvatio da je ovo poznavanje postignuto upotrebom droga (meskalina), 
sto je dovelo do prosirenja Hitlerove svesti i uvida u vise nivoe sves- 
nosti, pa je Hitler sebe prepoznao u liku zlog Klingsora i smatrao da 
je njegova reinkarnacija. O luciferskoj posednutosti Hitlera pisao je Her- 
man Rausning u knjizi "Hitler govori": 

"...Bez ikakve sumnje, Hitler je bio posednut od sila izvan njega - 
skoro demonskih sila za koje je pojedlnac po imenu Hitler bio privre- 
meni nosilac. Mesavina banalnog i natprirodnog stvorila je nepod- 
nosljiv duaiitet cega ste bili svesni u njegovom. prisustvu... Bilo je to 
kao da gledate u bizarno lice ciji izraz kao da odrazava neuravnotezeno 
stanje uma, praceno uznemirujucim utiskom skrivene moci." 

Hitlerova opsednutost "natcovekom" i njegov strah pred ovim bi- 
cem, njegove nocne more i napadi paranoicnog straha govore da je ovaj 
entitet verovatno bio vidljiv za Hitlera. Engleski ezoterik Trevor Ra- 
venskroft, uz pomoc Johana Valtera Stajna, zakljucio je u knjizi "Koplje 
sudbine" da je Hitler u magijskira ritualima prizvao mocnog demona 
Levijatana (biblijskog Satanu, poznatog i kao Uroboros, zmiju koja gri- 
ze sopstveni rep) i kasnije nije mogao da ga se oslobodi. 

Posle Prvog svetskog rata Hitler se doselio u Minhen. Radio je na 
organizovanju spijunske mreze unutar radnickog pokreta i obracuna sa 
Vajmarskom republikom. Tu je naisao na malu, pateticnu politicku par- 
tiju po imenu Nemacka radnicka partija. Ona je bila "istureno odele- 
nje" ezoterijskog tajnog drustva Nemacki red (Germanen Orden), koje 
je bilo ekstremno nacionalisticko i antijevrejsko. Iz ovog reda nastala 
su slicna drustva, ukljucujuci zloglasno Drustvo Tule. To je navodno 
bila drevna izgubljena civilizacija na severu u kojoj su ziveli ljudi plave 
kose i plavih ociju. Osnivac Drustva Tule bio je Rudolf Glauer, 
astrolog, koji je promenio ime i postao baron fon Zebotendorf. Njegov 
program je bio revolucija protiv Jevreja i marksista, a za nemacku rasu 
gospodara. Iz ovog drustva nikla je Nemacka radnicka partija, koja ce 
jednog dana postati Nacional-socijalisticka partija. 

Drugi znacajan okultista u Hitlerovom zivotu bio je Ditrih Ekart, 
alkoholicar, narkoman, glavni urednik partijskog lista "Folkisen Beo- 
bahter", clan Drustva Tule, covek koji je u Hitleru prepoznao nemackog 

280 



Adolf Hitier i Rotsildi 

"mesiju". On je odgovoran za Hitlerovo uvodenje u magijske rituale i 
tajna drustva, a svom prijatelju u pismu iz 1923 godinc, kaze: 

"Sledite Hitlera! On ce igrati, ali ja sam taj koji bira muziku. Dali 
smo mu sredstva komunikacije sa Njima. Ne zalite za mnom: ja sam 
uticao na istoriju vise od bilo kog Nemca". 

Hitler je bio clan jos jednog ezoterijskog drustva, Luminozne loze 
ili Vril drustva. Nemacki naucnik, strucnjak za rakete Vili Lej, koji je 
pobegao iz Nemacke, otkrio je postojanje Vril drustva i verovanje naci- 
sta da ce stupiti u kontakt sa rasom nadljudi koji zive u unutrasnjosti 
zemlje i ovladati Vril energijom. Nekoliko ekspedicija upuceno je na 
razne tacke zemljine kugle - Brazil, Severni pol, Juzni pol, kako bi pro- 
nasle ulaz u podzemlje planete. Ostvareni su kontakti i sa nekim sek- 
lama na Tibetu, jer se verovalo da lame, i sam Dalaj lama, znaju ulaz 
u Sambalu, mitski podzemni grad u kome zivi Kralj straha, ili Gospo- 
dar sveta. Lame iz sekte Zeleni zmaj boravili su sve vreme Drugog 
svetskog rata u Nemackoj, gde su se bavili magijskim ritualima, i svi 
izvrsili ritualno samoubistvo kada su Rusi usli u Berlin 

Bilo je evidentno da su nemacki konstruktori aviona i letelica isli 
ispred svog vremena. Pred kraj rata, nekoliko meseci pre kapitulacije, 
poceli su probni letovi onih letelica koje danas zovemo "letecim tanji- 
rima". Interesantno je da je jedan model nosio oznaku Vril-7. Da li to 
znaci da su nacisti otkrili tajnu Vril energije? Ovo je vrlo znacajna te- 
nia, ma koliko zvucala neverovatno, pogotovo sto su sve konstruktore 
i prototipove letelica na kraju rata preuzeli Amerikanci, i u najvecoj 
tajnosti nastavili rad na njima do danasnjeg dana.* 

Clanstvo Tule cinili su najpoznatiji okultisti Nemacke tog doba i 
nacisti iz samog vrha nacisticke Nemacke, medu njima Hajnrih Himler, 
Herman Gering, Rudolf Hes, Alfred Rozenberg, Julijus Strajher, Karl 
Haushofer, ali i ljudi koje tu niste mogli da ocekujete - Rudolf Staj- 
ner, koji se kasnije odvojio, osnovao Antropozofsko drustvo i distanci- 
rao od nacizma. 

Jos jedna od Hitlerovih okultnih opsesija vezana je za Koplje sud- 
bine, kojim je po legendi rimski centurion Longin probo bok Isusa raza- 
petog na krst. Ovo koplje ima magijsku moc, po verovanju okultista, i 

*Ovo ce biti tema jedne od mojih buducih knjiga. 
281 



Dosije Omega 

ko je u njegovom posedu vlada svetom u dobru ili zlu. Kada je Ne- 
macka anektirala Austriju 1938 godine, prvu stvar koju je Hitler uzeo 
iz Hofburga bilo je Koplje. Posle rata Ajzenhauer ga je vratio Austrijan- 
cima, a moze se danas videti medu kraljevskim nakitom Habzburga u 
Hofburgu, jer su Habzburzi sarn vrh iluminatske piramide prikazane na 
poledini americke novcanice od jednog dolara (o tome u kasnijem po- 
glavlju), mada neki kazu da je original Koplja kod Rokfelera, a u Bee 
je vracena kopija. Da ne ulazimo u polemiku oko Koplja, jer to nije bitna 
tema ove knjige, samo cu reci da je moje misljenje da je Koplje u Hof- 
burgu pravo, jer potvrduje "svetsku vlast" Kurla Valdhajma, jedno vreme 
generalnog sekretara UN-a, inace naciste, iluminata i ralnog zlocinca sa 
Kozare, a Koplje ce potvrditi i buducu svetsku vlast Karla fon Habz- 
burga, o cemu cu takode pisati u jednom od sledecih poglavlja. 

Da zaokruzimo prvo pricu o nacistickom okultizmu. Sem Hitlera, 
opsesivni okultista bio je i Hajnrih Himler. Svoje okultno znanje usme- 
rio je u najmracnijem pravcu koji je rezultirao osnivanjem SS-a, a ta 
organizacija je epitom ukupnog ezoterijskog verovanja nacista. Znak 
duplog "S" izabrao je licno Himler, a zapravo je rec o sig runi. U clan- 
stvo su primani iskljucivo "rasno cisti", a njihova obuka nije bila sarno 
vojna vec i ezoterijska, gde je citanje runa (bacanje kamencica sa ure- 
zanim znacima rune na osnovu cega se citala sudbina) bilo obavezno. 
SS je bio zamisljen kao tajno, crnomagijsko drustvo. Njihovi rituali bili 
su preuzeti iz drugih vojno-svestenickih redova, vitezova templara i jezu- 
ita. Najvise inicirani clanovi, njih trinaest, cinili su Veliki savet vitezova, 
na cijem celu se nalazio Veliki majstor Hajnrih Himler, a crnomagij- 
ski rituali su obavljani u zamku Vevelsburg u Vestfaliji, kojeg su eses- 
ovci kupili 1933 godine i preuredili za odrzavanje rituala. 

U prvom delu knjige spomenuo sam Majkla Akvina, potpukovni- 
ka americke armije, osnivaca cmomagijskog drustva Hram Seta i clana 
satanisticke crkve i najblizeg saradnika Sandora Laveja. Akvino je u 
zamku Vevelsburg izveo ritual prizivanja Princa tame, 1982 godine. 
Naime, Akvino se divi "magijskom opredelenju" nacistickog Anenerbea, 
i svoje sledbenike u Hramu Seta smatra magijskim naslednicima svog 
uzora. Akvino o nacistima pise: 

"Vecina nacista je bila u stanju da postigne transfer svesti jedino 
u zemaljskom smislu, u vrsti ekstaticne nesebicnosti stvorene i odrzava- 
ne propagandom. Ali monasi-vitezovi predratnog SS-a mogli su da prezru, 
cak voljno prigrle, smrt ljudskog tela, jer je svest bila preusmerena na 

282 



Adotf Hitier i Rotsildi 

visi zivotni oblik, onaj hegelijanske drzave, i pojedinacno zrtvovanje u 
pravcu jacanja tog zivotnog oblika koji ce doprineti njihovoj besmrt- 
nosti. Sve reference smrti pojedinca u SS-u, kao sto su simboli mrtvacke 
glave i ritualno zavetovanje na vernost do smrti, bili su u stvari cinjeni- 
ca arogantne afirmacije besmrtnosti." 

Ovakvo neskriveno divljenje prema navodnoj spremnosti na zrtvo- 
vanje "za cast otadzbine" SS-a nije usamljen slucaj u americkoj vojsci 
i u Akvinovom slucaju vodilo je do identifikovanja sa idealima SS-a. 
Zato je odlazak u zamak Vevelsburg bio dugo zeljeni trenutak. Ono sto 
je zeleo da poseti bila je Mermerna sala, kruzna sala koja je izgractena 
na mestu nekadasnje kapele. Prema Akvinu, inspiracija je bila Sala Gra- 
la, koju je po Hitlerovim instrukcijama realizovao Alfred Roler za oper- 
sku predstavu "Parsifala" u Bajrojtu, 1934 godine. 

Na podu od crvenog italijanskog mermera nalazi se disk od tamno 
zelenog mermera. iz koga izlazi dvanaest krakova. Ovaj disk je tumacen 
kao "solarni simbol", a u stvari je tajni magijski sigil ezoterijskog reda 
poznatog kao Vestfalisen Femgerihte, ili skraceno Vem. Ovo je bilo me- 
sto okupljanja nacista-vitezova koji su verovali da su deo iste magijske 
tradicije. Ispod Mermerne sale, u tajnoj odaji poznatoj kao Sala mrtvih, 
Akvino je izveo ritual invokacije Princa tame. To je bio jos jedan do- 
kaz da nacizam i satanizam, zajednu ali i odvojeno, zive i danas. 

Prikriven kontinuitet nacistickog uredenja Evrope dozivljavaju da- 
nas svi oni koji ne znaju korene Evropske zajednice. Hitler je osmislio 
Evropsku ekonomsku zajednicu (Europaische Wirtschaft-gemeinschaft), 
a ideju je prvi izneo takode Austrijanac, grof Rihard N. Kudenhove- 
Kalergi 1923 godine, u knjizi u kojoj predlaze stvaranje Ujedinjenih 
drzava Evrope. Ime je dobio po kompozitoru Rihardu Vagneru, o kome 
je Hitler rekao da ko bude razumeo Vagnera razumece i nacisticku Ne- 
macku. Bliski prijatelj grofovog oca bio je Teodor Herd, osnivac cio- 
nizma. Grolbva knjiga zvala se "Pan Evropa" i dovela je do stvaranja 
Pan-evropske unije (zvuci li vam ovo poznato?) sa ograncima sirom 
Evrope. Ovaj koncept podrzali su vodeci evropski politicari, izmedu 
nstalih Vinston Cercil. zatim americki establisment, Dzon Foster Dais, 
Nikolas Marej Batler, predsednik Kolumbija univerziteta i Karnedzijeva 
fondacija za medunarodni mir, dr Stiven Dugan. osnivac i prvi predsed- 
nik Instituta za obrazovanje, koji je u potpunosti kontrolisao Savet za 
medunarodne odnose. U svojoj autobiografiji grof je napisao: 

283 



Dosije Omega 

"Pocetkom 1924 godine dobili smo poziv od barona Luja de 
Rotsilda. Jedan od njegovih prijateija, Maks Varburg iz Hamburga, 
procitao je moju knjigu i pozeleo da nas upozna. Na moje veliko izne- 
nadenje (kako da ne!) Varburg je spontano (obavezno!) ponudio 60.000 
zlatnih maraka kao podrsku pokretu za prve tri godine... Maks Varburg, 
koji je bio jedan od najuzvisenijih i najmudrijih ljudi koje sam sreo, 
imao je princip da finansira ovakve pokrete. U toku celog zivota ostao 
je iskreno zainteresovan za Pan-Evropu. Maks Varburg je organizovao 
svoje putovanje u Ameriku 1925 godine, kako bi me upoznao sa Polom 
Varburgom i Bernardom Baruhom." 

Oni koji su fmansirali boljsevicku revoluciju i obe strane u svetskim 
ratovima, ukljucujuci Adolfa Hitlera, stajali su iza stvaranja i Evropske 
zajednice i Ujedinjenih nacija. Prvi korak u stvaranju Evropske zajedni- 
ce bilo je donosenje odluke o ujedinjenju industrije uglja i celika, u julu 
1952 godine. kroz Evropsku zajednicu uglja i celika, cime su ove indus- 
trijske grane u Zapadnoj Nemackoj, Francuskoj, Italiji, Belgiji, Holandiji 
i Luksemburgu dosle pod jedinstvenu kontrolu. Ova organizacija je odre- 
divala cene, odlucivala o investicijama, a odluke donosila glasanjem. 
Ova zajednica je poznata i pod imenora "Sumanov plan" (nazvan po fran- 
cuskom ministru inostranih poslova i kasnijem premijeru Robertu Su- 
manu), ali pravi covek u pozadini bio je Zan Mone, direktor Komisije 
za planiranje. Mone i njegovi mentori iz Saveta za medunarodne odnose 
pokusali su da stvore evropsku armiju po istom konceptu. Pozvali su 
na sveopste razoruzanje i stvaranje jedinstvene evropske armije, ali je 
to koncept koji tek na kraju ovog veka dobija svoje konkretne obrise. 

U Rimu je 25 marta 1957 godine potpisan akt kojim je sest zema- 
lja stvorilo Evropsku ekonomsku zajednicu ili Zajednicko trziste, i 
Evropsku zajednicu za atomsku energiju (Evratom). Jedinstven evrop- 
ski akt kojim su ukinute trgovinske barijere u zapadnoj Evropi i ugo, 
vor u Mastrihtu 1992 godine, zavrsni su delovi plana za stvaranje Uje- 
dinjenih drzava Evrope. Ovaj oprezni pristup, od skoro pedeset godina, 
sluzio je samo jednom cilju, da evropska javnost neosetno prihvati 
gubitak nacionalne suverenosti u korist svetske drzave. Obicni gradani 
nisu bili u stanju da sagledaju kuda vode pojedinacni, cak nekonzistent- 
ni potezi, ali se sada vidi da je skoro svaki delic dosao na svoje mesto. 
Interesantno je da je Josif Staljin, u knjizi "Marksizam i nacionalno 
pitanje", napisao: 

284 



Adolf Hitler i Rotsildi 

"Podelite svet u regionalne grape, kao tranzitnu fazu do svetske 
vlade. Stanovnistvo ce lakse odustati od nacionalne lojalnosti, prvo ka 
neodredenoj regionalnoj lojalnosti, a onda ce prihvatiti svetski autoritet. 
Kasnije, svi regioni se mogu podvesti pod svetsku diktaturu." 

Staljin je ovde govorio o konceptu svetske diktature proleterijata, 
sto ije daleko od generalne ideje zagovornika Novog svetskog poretka, 
jer su i boljsevicka Rusija i nacisticka Nemacka, kao primeri svemocne, 
korporativne drzave, prototip buduce svetske diktature sa robovlasni- 
ckim uredenjem. 

Veliki srpski teolog, dr Justin Popovic nadahnuto je pisao o pitanju 
Evrope, prelomljeno kroz analizu knjizevnog dela Fjodora Dostojev- 
skog. Na Vidovdan 1940 godine, Justin je o Dostojevskom napisao: 

"U Evropi nije bilo ni mislioca, ni filosofa, ni pesnika, koji je kao 
Dostojevski snazno i svestrano osetio velicanstvenu dramaticnost i 
jezivu tragicnost evropskog coveka i svih njegovih tekovina." 

Dostojevski se bavi ovim fenomenom u svom romanu "Idiot" 
(1868 godine), kroz ono sto govori glavni junak, knez Miskin: 

"Rimokatolicizam je isto sto i nehriscanska vera. To prvo, a drugo, 
rimokatolicizam je gori od ateizma... Rimokatolicizam veruje da se bez 
svesvetske driavne vlasti Crkva ne moze odrzati na Zemlji, pa vice: Non 
posumus! Po mom misljenju, rimokatolicizam nije uopste ni vera, nego 
neposredan, odlucan nastavak Zapadne rimske imperije, a kod njega je 
sve potcinjeno toj misli, pocevsi od vere...". 

Pitanje Svetog rimskog carstva i dinastije Habzburga razmatracu u 
jednom od narednih poglavlja, a sada da se vratimo poreklu Adolfa 
Hitlera. Kroz knjigu se provlaci jedna vrlo jasna linija koja bi mogla 
uprosceno da se rezimira konstatacijom da su nacizam i Hitlera stvorili 
Rotsildi! Oni su bili ti koji su aranzirali Hitlerov dolazak na vlast kroz 
tajna drustva iluminata u Nemackoj kao sto su Thule-Gesellschaft i 
Vril-Gesellschaft. Rotsildi su ti koji su finansirali Hitlera kroz "Bank of 
England" i druge engleske i americke izvore kao sto je "Kun i Leb 
banka" koja je finansirala i revoluciju u Rusiji. 

Samo srce Hitlerove ratne masine cinio je gigant "I. G. Farben", 
kojeg sam spominjao vec vise puta i koji je imao i svoj americki 

285 



Dosije Omega 

ogranak koji su kontrolisali Rotsildi, kroz svoje "segrte" Varburge. Pol 
Varburg je sedeo u upravnom odboru americkog "I. G. Farbena". 
Zapravo, Hitlerov "I. G. Farben" koji je mkovodio robovskim konc-lo- 
gorom Ausvic, u kome je trosio jedan od svojih kljucnih "proizvoda", 
Ciklon B, bio je ogranak ogromnog "Standard Oila" (danas "Ekson") 
ciji su zvanicni vlasnici bili Rokfeleri, ali iza njihove imperije oduvek 
kao kontrolori stoje, naravno, Rotsildi. U oba svetska rata novinske 
agencije u Nemackoj bile su u vlasnistvu Rotsilda, koji su znali da kon- 
trolisu i filtriraju informacije koje su ulazile i izlazile iz Nemacke i tako 
doziraju, povecavaju ili smanjuju tenziju, koja je pojacavala ili stisavala 
ratne operacije, zapravo tok rata, onako kako je odgovaralo ovim "vla- 
darima iz senke". Iluminati su opsednuti "krvnom lozom" i genetskim 
kodom koji vrlo pazljivo reproduciraju i prate u onima koje guraju na 
vlast. Svi americki predsednici, ukljucujuci i buduceg, Dzordza Busa 
mladeg, (upravo dok zavrsavam knjigu traju "preganjanja" ko ce biti 
predsednik, eksponent Iluminata, koji su po nalogu Rotsilda "pustili niz 
vodu" Izrael i prepustili ga na milost i nemilost Arapa ciju naftu zele, 
i Jevreja ciji lobi u Americi ulaze poslednje atome snage, novca i utica- 
ja kako bi njihovi kandidati, Gor i Liberman, pobedili i zaustavili pro- 
past), a da ne govorimo da su mnogi evropski lideri u vreme Drugog 
svetskog rata, Cercil i Staljin, takode genetski vezani za "plavu krv". 
Ona se tako zove jer pripada necemu sto nema genetske veze sa veci- 
nom covecanstva u svetu, ali to nije tema ove knjige i o tome cu, mo- 
zda, pisati nekom drugom prilikom. 

Vratimo se Hitleru. Prema psihoanaliticaru Valteru Langeru i nje- 
govoj knjizi "Hitlerov um", Rotsildi su pomagali Hitlera iz jednog vrlo 
prostog razloga - HITLER JE BIO ROTSILD! Iz ovog ugla gledano, 
sve se savrseno uklapa, od podrske nemackih iluminata (zar zaista mi- 
slite da "klosar", kako Hitlera opisuje zvanicna istorija i to "naucno", 
moze da postane nemacki mesija), koja je dovela Hitlera do mesta apso- 
lutnog diktatora, gospodara zivota i smrti, do podrske engleske kraljev- 
ske kuce Vindzor (ne zaboravite, oni su zapravo Nemci, iz plemicke 
kuce Zakse-Koburg-Gota) i njenog clana i ratnog heroja lorda Maunt- 
batena, koji je delimicno Rotsild (i satanista, sto je manje vazno, ali 
karakteristicno). Zato nije cudno sto je i nemacko plemstvo, stare jun- 
kerske porodice koje svoje poreklo znaju vekovima unazad, vatreno po- 
drzavalo Hitlera. Jednostavno, znali su ko je. Langer pise: 



286 



Adolf Hitter i RotSildi 

"Adolfov otac, Alojz Hitler, bio je nezakonito dete Marije Ane Si- 
kelgruber. Zvanicno se smatra da je otac Alojza Hitlera (Sikelgrubera) 
hio Johan Georg Hajdler. Ima onih koji su ozbiljno sumnjali da je 
Hajdler bio otac Alojza... Jedan austrijski dokument pokazuje da je Ma- 
rija Ana Sikelgruber zivela u Becu u vreme kada je ostala trudna. U 
to vreme je radila kao sluskinja u kuci barona Rotsilda. Cim je poro- 
dica otkrila njenu trudnocu poslala je nazad kuci, gde se Alojz rodio." 

Langerove informacije poticu iz materijala Gestapoa, jer je 1940 
godine visoki oficir Gestapoa, Hansjurgen Keler, napravio sluzbenu 
zabelesku o istrazi koju je naredio austrijski kancelar Dolfus u vezi 
porekla Hitlerove porodice. Griginalne Dolfusove nalaze Keler je dobio, 
nckoliko godina pre, licno od Hajdriha, sefa nacisticke tajne sluzbe. 
Dosije je, pise Keler, izazvao takvu pustos kao sto nijedan dosije na 
svetu nije izazvao. Keler dalje pise: 

"...Druga gomila u plavoj fascikli sadrzala je dokumenta koja je 
sakupio Dolfus... Njegov zadatak nije bio tezak, kao covek na celu 
Austrije lako je mogao da otkrije sve licne podatke porodice Adolfa 
Hitlera, koji je roden na austrijskom tlu... Originalne krstenice, polici- 
jske kartice za registraciju, protokoli, itd, sve je to bilo u dosijeu, i na 
osnovu toga je austrijski kancelar sklopio sve pojedinacne delove ove 
slagalice, stvarajuci manje vise logicnu celinu... 

Mlada sluzavka... (Hitlerova baka)... dosla je u Bee i postala 
sluzavka koja je radila u kucama bogatih porodica. Ali nije imala srece. 
Posto je bila zavedena, i trebala da rodi dete, vratila se kuci u svoje 
selo... Kod koga je mlada devojka bila u sluzbi u Becu? Otkriti to nije 
bio tezak problem. Jako rano u Becu je bio uveden sistem obavezne 
policijske registracije. I posluga i poslodavac bi bili kaznjeni ako zane- 
mare ovu obavezu. Kancelar Dolfus uspeo je da otkrije ovu registra- 
cionu kartu. Mlada, bezazlena sluzavka radila je u rezidenciji Rotsilda... 
i Hitlerovog dedu treba traziti u ovoj velicanstvenoj kuci. Dolfusov dosi- 
je zakljucen je ovim dokumentom."' 

Da li su ova kopanja po proslosti brinula Hitlera, da li ih je 
naslucivao, da li je po "anslusu" Austrije zataskao neprijatnu istinu? 
Lenger o tome kaze: 

"Meni se cini da je Hitier znao za svoje poreklo pre kancelarovih 
istrazivanja. Kao i njegov otac pre njega, kada su okolnosti postale 

287 



Dosije Omega 

teske, Hitlerovi su presli u Bee. Hitlerov otac je napustio svoje rodno 
selo u mladosti, da bi potrazio srecu u Becu. Kada je Adolf postao 
siroce, posle majcine smrti u decembru 1907, otisao je u Bee odmah 
posle sahrane. Tu kao da je nestao u toku prvih deset meseci borav- 
ka. Ovaj period je za istrazivace potpuna misterija. Ima smisla, kada 
je ustanovljeno da je Hitler bio Rotsild, da je pozvan da se upozna sa 
svojim rodacima i da porodica proceni njegove potencijale za svoje 
buduce poduhvate." 

Rotsildi, i drugi iluminati, bili su poznati po tome sto su imali 
mnogo vanbracnih potomaka, u okviru svog tajnog programa odgaja- 
nja dece, koja su davana laznim roditeljima koji su ih podizali kao 
svoju. Zato izgleda cudno kako su "obicna deca" skromnog porekla 
uspevala da se uzdignu do samih vrhova vlasti, bogatstva i moci. Neki 
od njih su, ne znajuci, imali programiran uspon. Hitler je takode imao 
decu, rodenu i odgajanu po ovom principu, iako se zvanicna istorija upi- 
njala da dokaze kako se nije zenio, pa saraim tim nije ni imao decu. 
Njegovi potomci su danas sigurao medu nama, nose druga imena, zive 
u raznim zeraljama, ali se ka vrhovima moci uzdizu sa saznanjem o 
svom tajnom poreklu. Ovo vam se cini neverovatnim? Hitler je imao 
problema sa optuzbom da je bio u vezi sa svojom rodakom Geli Raubal 
i da je sa njom imao vanbracnu cerku. Geli to nije mogla da potvrdi 
(ili opovrgne), jer je misteriozno ubijena 1931 godine, odmah po rode- 
nju cerke. Ostaje da razresimo koji Rotsild je mogao da bude Hitlerov 
deda. Uvidom u dokumentaciju ispada da je u vreme rodenja Alojza 
Hitlera, 1837 godine, jedini Rotsild koji je ziveo u Becu bio Solomon 
Mejer. Njegova zena nije zivela s njim, jer je brak bio u takvom stanju 
da je radije zivela u Frankfurtu. Njihov sin Anselm Solomon takode je 
ceo zivot proveo u Parizu i Frankfurtu, daleko od oca. Da je Solomon 
bio jedini kandidat za Hitlerovog dedu potvrduje knjiga Hermana fon 
Goldsmita, ciji otac je bio Solomonova desna ruka, objavljena 1917 
godine, u kojoj o Solomonu pise: 

"... da je cetrdesetih godina proslog veka razvio neoprezni entuzi- 
jazam prema mladim devojkama... i ...imao je brojne avanture sa vrlo 
mladim devojkama, koje je policija zataskavala." 

Dokaz da je Hitler bio poreklom Rotsild vidi se i iz nacina kako su 
se u Nemackoj posle Prvog svetskog rata stvarale politicke i ekonomske 

288 



Adolf Hitler i Rotsildi 

okolnosti koje je Hitler direktno eksploatisao u svom usponu na vlast. 
Jedan od Hitlerovih finansijera, Fric Tisen, izjavio je 1945 godine u 
jstrazi: 

"Prihvatanjem Jangovog plana* i njegovih finansijskih principa sve 
se vise povecavala nezaposlenost, dok se milion ljudi nije naslo bez 
posla. Ljudi su bili ocajni. Hitler je rekao da ce on resiti problem neza- 
poslenosti. Vlada je u to vreme bila slaba, a situacija je bivala sve go- 
ra. To je bio razlog ogromnog uspeha Hitlera na izborima. Kada su 
izbori odrzani, dobio je 40% glasova." 

Austrijska spisateljica i istrazivac Gertruda Elijas identifikovala je 
Hjalmara Sahta kao glavnog posrednika izmectu nacista i bankarske elite 
u Londonu. Saht je bio Hitlerov savetnik za finansije i predsednik 
"Rajhsbanke". Na dokumentu Sahtovog naimenovanja, 17 marta 1933 
godine, nalaze se dva potpisa - Adolfa Hitlera i Maksa Varburga, po- 
trcka Rotsildovih. Saht je, inace, vrlo cenjena licnost cak i danas u ban- 
karskim krugovima u Evropi, jer je 28 februara 1930 godine osnovao 
"Banku za medunarodno poravnanje" u Bazelu.** Osnivacki kapital su 
obezbedile Belgija, Nemacka, Francuska, Italija, Velika Britanija, Japan, 
kao i "Morgan kompanija" iz Njujorka, "Prva nacionalna banka Njujor- 
ka" i "Prva nacionalna banka Cikaga". Gde god vidite u naslovu "Prva 
banka" necega, znajte da tu banku totalno kontrolise Komitet 300. 
Trenutno u BIS-u cuvaju 192 tone zlata iz oko stotinu zemalja. Ukupan 
kapital od 120 milijardi dolara koristi se delora za kreditiranje Clanica, 
zastitu domacih valuta ili za poravnanje platnih bilansa. 

Vratimo se Sahtu. U Engleskoj, kljucna figura bio je Montagju 
Norman (Komitet 300), guverner "Bank of England" (koju kontrolisu 

*Nemacka se posle Prvog svetskog rata katastrofalno zaduzivala, u okviru Dej- 
visovog plana, kratkorocnim kreditima, tako da je 1929 godine dug Nemacke 
medunarodnim bankama iznosio sesnaest milijardi dolara(!) sto je bila enorm- 
na suma u to vreme. Predlozeno je novo resenje od strane Ovena D. Janga, 
koji je bio eksponent "Morganove banke" i "Dzeneral Elektrika". Plan je bio 
genijalan. Otplata dugova se vise nije mogla vrsiti robama i sirovinama vec 
iskljucivo novcem. Nemacka ekonomija je bila unistena preko noci. 

**U BIS-u (Bank of International Settlements) se nalazi zlato bivse SFRJ vred- 
no sest stotina miliona dolara i ova banka ce presuditi kako ce to zlato biti 
podeljeno medu bivse republike SFRJ, sada samostalne drzave. 

289 



Dosije Omega 

Rotsildi) i bliski prijatelj Sahta. Kada je Hitler izabran, ponuden je kre- 
dit nacistima. Saht i Norman su se sreli jos jednom, 11 juna 1934 go- 
dine u Nemackoj, i dogovorili nove kredite za Hitlera. Posle invazije 
Cehoslovacke, 1939 godine, Norman je uradio jos jednu neverovatnu 
stvar - prebacio je Hitleru cesko zlato deponovano u Londonu, uz sagla- 
snost Nevila Cemberlena. Neverovatno, ali iz sada poznate perspektive, 
Rotsildi su pomagali svog rodaka preko "Narodne banke Engleske" i svo- 
jih sluzbenika, porodice Norman, koji su bili guverneri "Narodne banke 
Engleske" kao da je to njihova privatna banka. Jedan deda, Dzordz 
Vord Norman, bio je guverner od 1821 do 1872 godine, a drugi deda, 
lord Kolet, bio je guverner od 1887 do 1889 godine. Montagju Norman 
bio je u Americi u Rotsildovoj firmi "Braun braders", a za to vreme 
druzio se sa porodicom W. A. Delana (Komitet 300), rodaka Frenklina 
Delano Ruzvelta, kasnijeg predsednika SAD. 

Gertruda Elijas kaze da je "Narodna banka Engleske" saradivala sa 
jednim od vodecih cionista, lordom Berstedom iz "Rojal Dae Sela", u 
prebacivanju novca bogatih nemackih cionista u Palestinu. Ovaj novae, 
kako pise, pomogao je da se stvori ekonomija u tek stvaranoj drzavi. 

"Oni su bili privilegovana klasa emigranata dok je Jevrejima bez 
imovine odbijan azil i nestali su u Holokaustu." 

Pretpostavka je, ma koliko ovo surovo zvucalo. da je svesno zrtvo- 
vanje Jevreja od strane "jevrejske elite" (Rotsilda i drugih) trebalo da 
posluzi odredenoj svrsi. 

Rozenberg, zvanicni partijski ideolog nacista, je covek koji je Hit- 
leru doneo "Protokole sionskih mudraca" sto je postao osnov nacisticke 
propagande - nemacka arijevska rasa protiv jevrejske nize rase, iz cega 
je proizasao snazan ujedinjujuci faktor "nacija protiv zajednickog nepri- 
jatelja" i postao osnov snazne kontrole nad nacijom. Ali to su elemen- 
ti koje su istoricari vec identifikovali. U poslednjih nekoliko godina 
pojavilo se mnostvo protivrecnih informacija koje zbunjuju istoricare i 
sve vise remete "utvrdenu dijagnozu" sta je bio nacizam i hitlerizam. 
Austrijski pisac, Rudolf Komer, napisao je pre pojave nacista da 

"... ako se pojavi neka politicka partija sa antisemitskim pro- 
gramom kojom upravljaju jevrejski ili polujevrejski fanatici, moracemo 
da se pricuvamo." 

290 



Adolf Hitler i Rotsildi 

Ernest Hafstengl, bliski prijatelj Frenklina Ruzvelta, a poznavao je 
i Hitlera pre toga, vrlo ozbiljno je shvatio Komerovu primedbu: 

"Razmisljao sam o primedbi Rudolfa Komera, o antisemitskom pro- 
gramu kojim upravljaju jevrejski ili polujevrejski fanatici, i pao mi je 
na pamet Rozenberg koji je pojavom odavao Jevrejina, iako bi on sam 
lestoko protestvovao ako bi neko pomenuo njegnvo poreklo*. Ipak, ce- 
sto sam imao priliku da ga vidim kako sedi u zadimljenim kafanamu u 
Brinerstrase ili Augustenstrase, sa madarskim Jevrejinom po imenu Ho- 
losi, koji je bio jedan od njegovih glavnih saradnika. Covek je sebi dao 
ime Holander u Nemackoj i bio jos jedan od mnogih jevrejskih anti- 
semita... Sumnjao sam da je arijevsko poreklo mnogih drugih, Strasera 
i Strajhera koji su izgledali kao Jevreji, kao i Leja, Franka i cak Ge- 
belsa, bilo takvo da bi imali teskoca da dokazu svoj pedigre." 

Pre nekoliko godina engleski list "Dejli telegraf" objavio je istrazi- 
vanja Brajana Riga, istoricara sa Kembridza, koji je istrazivao istoriju 
svoje porodice iz koje su mnogi clanovi, kao Jevreji, zavrsili u Ausvicu. 
Razgovarao je sa mnogim bivsim oficirima i vojnicima Vermahta i 
potomcima poginulih oficira. Iz istrazivanja jasno proizilazi da je Hitler 
ucpobitno znao da su u njegovoj armiji ratovale na hiljade vojnika i 
oficira jevrejskog porekla, koje je Hitler cesto usmeravao na unistavan- 
je pripadnika upravo jevrejske vere. Licemerno je potpisivao dekrete o 
"cistoti njihove nemacke arijevske krvi" iako je sedamdeset i sedam ge- 
nerala i visokih oficira Vermahta bilo "mesane" krvi ili su bili ozenjeni 
"cistim Jevrejkama". Medu Rigovim sagovornicima bio je i nekadasnji 
nemacki kancelar Helmut Smit, inace oficir nemackog vazduhoplovstva 
u Drugom svetskom ratu, bez obzira sto mu je deda bio "cist Jevrejin". 
I komandant ratnog vazduhoplovstva, rajhsmarsal Herman Gering, fal- 
sifikovao je krstenicu svog zamenika, feldmarsala Erharda Milha. U 
dokumentu od 7 avgusta 1935 godine Gering pise: 

"Hitler je Milha proglasio arijevcem, iako je njegov stvarni otac, 
Jevrejin Karl Brauer, Erhardov ujak." 

Polujevrejin je bio i potpukovnik dr Ernst Bloh koji je bio na celu 
nacisticke obavestajne sluzbe u Varsavi. Njegov sef, admiral Vilhelm 

*Rozenbergovo poreklo danas nije tajna za istoricare, ono je jevrejsko, eston- 
sko i francusko. 

291 



Dosije Omega 

Kanaris, naredio je 1939 godine da Bloh u Varsavi pronacte rabina Joze- 
fa Smersona, cuvenog vodu sekte ultraortodoksnih Jevreja Lubavihter, 
i prebaci ga u Latviju, odakle je posle premesten u SAD. Tu je Ziveo do 
svoje smrti, 1994 godine, i bio pravi "vesnik mesije" za svoje sledbeni- 
ke. Abver je sigumo znao ko je Smerson, ali je verovatno vec tada onima 
koji su pripremali rat i videli u buducnosti stvaranje drzave Izrael, ovaj 
najavljivac Spasioca bio potreban kao vdiki propagator drzave Jevreja 
i povratka u "jevrejsku svetu zemlju". Rig je takode otkrio da je sedam- 
naest osoba jevrejskog porekla u toku postojanja nacisticke Nemacke 
odlikovano Viteskim krstom, najvisim nemackim vojnim odlikovanjem. 
Takode je dokumentovao da je 2400 rodaka zavrsilo u logorima smrti, 
a da 1000 onih koji su bili u uniformama nemacke vojske nije moglo 
da im pomogne. 

Nije li to strasno? Od pocetka veka, u toku Prvog svetskog rata i 
u vremenu izmedu dva rata, odvijao se pakleni, minuciozno razraden 
plan, pokriven nevidenora manipulacijom i prevarom svetskog javnog 
mnjenja kako bi se plan ostvario. Stvaranje i negovanje monstruma, 
Adolfa Hitlera, islo je nepogresivom linijom kreiranja uslova za novij 
svetki rat u kome ce izginuti desetine miliona ljudi kako bi se ubrzali 
procesi stvaranja svetske vlade, njene politicke strukture na globalnom 
nivou i svesti kod ljudi, da je to neophodno kako bi se obezbedila 
"kolektivna sigurnost" kao osiguranje od buducih svetskih ratova koje 
"niko ne zeli". Tajna kampanja isla je vrlo siroko, od podsticanja 
Hitlerovih fanaticnih pretenzija, pocev od knjige "Mein Kampf" (koju 
je inace za Hitlera napisao Karl Haushofer, koji je priznao da je glavni 
izvor njegovih ideja za knjigu bio Halford J. Makinder, direktor elitne 
Ekonomske Skole u Londonu), pa do otvorene podrske u engleskim 
aristokratskim krugovima, od clanova Okruglog stola, Kraljevskog insti- 
tuta, Komiteta 300, Lajonela Kertisa, Leopolda Ejmerija, lorda Lotijana, 
Dzefrija Dosona, vikonta Hejlsama, vojvode od Kenta, brata kralja 
Edvarda VIII i kralja Dzordza VI. Edvard nije abdicirao s engleskog 
prestola, posle jedanaest meseci kraljevanja, zbog udovice, vec zbog 
otvorenih simpatija prema nacistima, i verovatno je da bi bio protiv rata 
sa Nemackom, koji se vec pripremao iza kulisa. 

Illuminati i Rotsildi su konstantnim povlacenjem i glumljenjem sla- 
bosti i neodlucnosti ohrabrivali Hitlera da ide iz jedne avanture u drugu. 
Zato je na celu britanske vlade bio tragicni naivac, Nevil Cemberlen, 
koji je verovao da zna sta radi, iako su drugi vukli poteze kojih on nije 

292 



Adolf Hitler i Rotsildi 

hio svestan i koji ce dovesti Hitlera da napravi gresku posle koje nece 
moci nazad - invaziju na Cehoslovacku 1939 godine. Koliko je Cember- 
len bio van dogadaja svedoci njegova izjava na Radio BBC, da je sukob 
izmedu Nemacke i Cehoslovacke bio: 

"...svada u dalekoj zemlji izmedu ljudi o kojima mi ne znamo nista." 

Gertruda Elijas pise: 

"Ono Sto je otkriveno je zoprepascujuce, cak i u danasnje vreme, 
a to je podatak da su postojali aranzmani koji su prethodili prodaji 
Cehoslovacke od strane Cemberlena 1939 godine, koji su Nemacku 
pretvorili u vojnu supersilu. Cinjenica je da su zavodi "Skoda", najveca 
fabrika municije u centralnoj Evropi, koju je kontrotisala francuska 
firma "Snajder Kruzo", i najveca celicana kao sto je "Vitovic", bili vlas- 
nistvo Rotsilda, i sve je to predato Nemackoj... Smrtna presuda (Ceho- 
slovackoj) bila je potpisana u kancelarijama "Unilevera" u Ausigu, se- 
distu pronacisticke klike." 

Kad je okupacija Cehoslovacke okoncana, situacija se promenila 
preko noci. Lord Halifaks je zapoceo propagandnu akciju koja je stvo- 
rila pravu ratnu paniku, poznatu kao "plasenje ratom". Vlada je pustila 
u promet price koje su sa preterivanjem govorile o snazi nemacke 
vojske. U narodu je sirena panika kako ce Nemci zapoceti rat baca- 
njem bojnih otrova iz aviona nad Engleskom, pa se pocelo sa delje- 
njem gasnih maski i kopanjem rovova u engleskim parkovima! Lord 
Lotijan i lord Astor su iznenada poceli da drze govore Ciji sadrzaj je 
bio potpuno suprotan onom sto su govorili godinama pre toga. Rat sa 
Nemackom! - sve je bilo transparentno jasno, jedino sto javnost nije 
mogla cak ni da nasluti prave razloge ove nagle promene. Osramoceni 
Cemberlen je otisao, novi premijer je postao Vinston Cercil. Kakva slu- 
cajnost da Cercilovi imaju bliske veze sa Rotsildima. Vinstonovog oca, 
lorda Randolfa Cercila, finansirala je kuca Rotsild dok je bio britanski 
ministar finansija, sredinom XIX veka, a njegov najblizi prijatelj bio je 
Natanijel Rotsild. Kada je umro, ostao je dug Rotsildima od 65.000 
funti, sto je za to vreme bila velika suma. Vinston im je takode dugo- 
vao, i bio dobar prijatelj lorda Viktora Rotsilda i njegovog glavnog po- 
magaca u Americi, Bernarda Baruha. Veza se ne prekida ni danas. 
Porodica Cercil je 1995 godine prodala Vinstonove papire, prepisku i 

293 



Dosije Omega 

drugu zaostavstinu Memorijalnom fondu za nacionalno naslede za 12,5 
miliona funti. Predsednik Memorijalnog fonda, koji je darezljivo odresio 
kesu, je lord Jakob Rotsild. Cercilovi su odrzavali bliske veze i sa Ber- 
nardom Baruhom i porodicom Sesils. Sesilsi su kontrolisali mrezu koju 
su u svetu razapeli jezuiti, i bili na usluzi drugim vaznim porodicama 
evropske elite kao sto su Habzburzi i Crno plemstvo u Italiji. 

Kada je pre par godina izasla knjiga americkog istoricara Ricarda 
Brajtmana, "Zvanicne tajne", pocele su zucne polemike oko njenog 
kljucnog navoda da je britanska obavestajna sluzba, pa samim tim i 
americka, od kraja 1941 godine, kada je provaljen nemacki sistem kodi- 
ranih radio poruka "Enigma", znala za masovno unistavanje Jevreja, ali 
da nista nije preduzela da to spreci. Vec prilikom napada na Sovjetski 
Savez pocele su da stizu radio vesti o "ciscenju terena". Izmedu 19 i 
22 avgusta vojnici 45-og bataljona ubili su 1059 Jevreja u Slavuti, na 
juznom delu fronta. U Ukrajini je 320-ti bataljon ubio pocetkom sep- 
tembra prvo 4200, a onda jos 2000 Jevreja. U Kamenec-Podolsku, 
takode u Ukrajini, nemacka policija masakrirala je dvadeset hiljada 
Jevreja. Krajem 1941 godine sifrovane poruke postale su vrlo ekspli- 
citae. Sadrzale su podatke o deportovanju Jevreja u logore, narucivan je 
Ciklon B, trazili su se strucnjaci radi dovrsenja Ausvica, a onda su u 
toku sledece tri godine, u bezbrojnim izvestajima, sledile statistike o ubi- 
jenima i deportovanima. Zasto Zapad nije reagovao? 

Brajtman je trpeo strahovite kritike zbog iznetih podataka. Oprav- 
davanje cutanja cesto je imalo bljutav ukus. Po jednima, Britanci nisu 
reagovali kako Nemci ne bi shvatili da im je sifra provaljena. Drugi su 
smatrali da je cutanje posledica iskustava iz Prvog svetskog rata, kada 
se ispostavilo da su informacije o nemackim zverstvima u Belgiji i 
Francuskoj bile propaganda, pa su se plasili da i ovog puta ne dodu u 
istu situaciju. Osim toga, Zapad se plasio reakcije Arapa i njihovog 
prelaska na stranu nacizma ako se ovaj previse bude zalagao za Jevreje. 
Kolega istoricar, Dzon Kigan, napao je Brajtmana u "Njujork Tajmsu" 
napisavsi da nije uzeo u obzir cinjenicu da su saveznici imali druge pri- 
oritete (!) i da su "humanitarni problem!' morali da ostanu u drugom 
planu. U Londonu je reagovao lord Dzener od Braunstona, koji je 
Brajtmanove teze nazvao "uvredljivim". Nije se nasao niko ko bi hrabro 
izrekao pravu istinu: da je britanska obavestajna sluzba MI6, na cijem 
celu je bio lord Viktor Rotsild, namerno zadrzavala sve ove informaci- 
je. Razlog za to je, rekao bih, plan Rotsilda i iluminata da se Jevreji u 

294 



Adoif Hitler i Rotsildi 

Evropi "prorede", i da se ta strasna cinjenica iskorisli posle rata kao 
jedan od glavnih argumenata za stvaranje drzave Izrael! 

Drugi svetski rat bio je sustinski bitan za planove o globalnoj kon- 
troli. Posle njega, u kratkom roku, stvoren je citav niz institucija glo- 
balne ccntralizacije, kao sto su Ujedinjene nacije, Evropska zajednica, 
NATO i citav niz drugih organizacija u oblasti finansija, biznisa i medi- 
ja. Rotsildi su dugo razradivali i ostvarivali plan stvaranja "privatnog 
carstva" u Palestini, a jedna od kljucnih karika bilo je ubedivanje Jevre- 
ja da se ponovo nasele u "svojoj domovini". 

Carlsa Rasela, iluminata koji je stvorio drustvo Kula svetilja, po- 
znato kao Jehovini svedoci, inace satanistu i pedofila po tvrdnji njegove 
zene, finansirali su Rotsildi. Trebao im je ovaj kult kontrolc uma, kao 
sto su im trebali mormoni Dzozefa Smita, masona trideset i treceg ste- 
pena, inace vrlo slicnog ustrojstva jehovistima koje su finansirali kroz 
svoju americku filijalu "Kun, Leb i Ko". Svi glavni jehovisti i mormoni 
su bili u isto vreme i masoni. Jos 1880 godine Rasel je prorekao da 
ce se Jevreji vratiti u svoju domovinu. Nije bio vidovit, znao je da po- 
stoji plan koji ce se jednom ostvariti. 

Podseticu jos jednom na 1917 godinu i Balfurovu deklaraciju, koja 
je predvidala stvaranje Palestine. NauCnici su kasnijc dokazali da je 
pismo napisao, sam sebi, lord Lajonel Valter Rotsild. U tome mu je 
pomogao Alfred Milner, koji je bio na celu Okruglog stola, jedne od 
najvaznijih tajnih organizacija XX veka. Iz ideja i planova Okruglog 
stola nikli su Bilderberg grupa, Savet za medunarodnc odnose, Trilate- 
ralna komisija i Kraljevski institut za medunarodne odnose. Slucajnoscu, 
lord Balfur je bio clan tzv. unutrasnjeg kruga clanova Okruglog stola, 
a Alfred Milner predsednik, a finansijer, ko bi drugi nego lord Lajonel 
Valter Rotsild. 

Dve godine kasnije, 1919, odrzana je mirovna konlerencija u Ver- 
saju. Konferenciju su organizovali i vodili "vitezovi" Okruglog stola - 
Alfred Milner, Edvard Mandel Haus i Bernard Baruh. Jedna od odlu- 
ka bile su ogromne reparacije koje je Nemacka morala da plati, sto je 
otvaralo put totalnog bankrotstva Ncmacke i uzdizalo jednog Rotsilda i 
Hitlera ka vlasti u Nemackoj. Da ovo nisu moje izmisljotine, potvrduju 
podaci. Americkog predsednika Vudrou Vilsona "savetovali" su u Ver- 
saju pukovnik Haus i Bernard Baruh, Rotsildovi ljudi, lideri Okruglog 
stola u Americi. Britanskog premijera Lojda Dzordza "savetovali" su 
Alfred Milner, Rotsildov sluzbcnik, i ser Filip Sasun, direktni potomak 

295 



Dosije Omega 

Majera Amsela Rotsilda, osnivaca dinastije Rotsilda. Francusku je 
predstavljao Zorz Klemanso, a njegov "savetnik" na konferenciji bio je 
ministar unutrasnjih poslova Zorz Mandel, cije pravo ime je bilo Jero- 
boam Rotsild. 

Zelite dalje? U americkoj delegaciji, u kojoj su bila braca Dzon 
Foster i Alen Dais, kasnije otvoreni nacisti i podrzavaoci Hitlera, o cemu 
sam vec u ovoj knjizi pisao, kljucna licnost bio je covek Rotsildovih, 
Pol Varburg iz "Kun Leba" i americke filijale "I. G. Farbena". U ne- 
mackoj delegaciji, jedan od clanova bio je njegov brat, Maks Varburg, 
koji ce postati Hitlerov bankar! Njihov domacin na "mirovnoj konfe- 
renciji" bio je baron Edmond de Rotsild, veliki zagovornik stvaranja 
drzave Izrael. Ovo naseljavanje Izraela pocelo je upravo 1880 godine, 
kako je Rasel prorekao, kada je Edmond de Rotsild poceo da finansira 
ruske Jevreje kako bi dosli u Palestinu da osnuju naselja, farme i fabri- 
ke, i pocnu nov zivot. Iako je Edmund de Rotsild nazivan "ocem Izra- 
ela" i bavio se ovim projektom do svoje smrti 1934 godine, njegov pravi 
cilj bio je unapredenje interesa Rotsilda, a prema Jevrejima se odnosio 
sa prezirom i upravljao gvozdenom rukom farmama i fabrikama u Pale- 
stini. Kada su se 1901godine jevrejski naseljenici pozalili na njegove dikta- 
torske manire u upravljanju "Jisuvom", baron Rotsild je odgovorio: 

"Ja sam stvorio Jisuv, ja licno. Prema tome, nijedan covek, bilo 
kolonista ili organizacija, nema pravo da se mesa u moje planove..." 

U ovoj jednoj recenici vidi se pravi stav Rotsilda prema jevrejskom 
narodu. Svi koji su se nasli na njihovom putu nemilosrdno su uklo- 
njeni. Cionisticka teroristicka organizacija ubila je grofa Bernadota, me- 
dunarodnog posrednika, 17 septembra 1948 godine, zato sto je hteo da 
predlozi novu rezoluciju u Ujedinjenim nacijama o razdvajanju zarace- 
nih strana u Palestini. Edmond de Rotsild je bio veliki prijatelj Teodora 
Hercla, jednog od voda cionistickog pokreta, kao i Haima Vajcmana, 
drugog velikog lidera ovog pokreta. Jednom prilikom mu je rekao: 

"Bez mene, cionizam ne bi uspeo, ali bez cionizma, moj rad bi bio 
potpuno zaustavljen." 

Ovim tezama daje potvrdu izjava P. W. Bote, bivseg predsednika 
Juzne Afrike, data 1998 godine: 

296 



Adolf Hitler i Rotsildi 

"Imao sam nekih cudnih poslova sa engleskim Rotsildima u Kejp- 
taunu, kada sam bio predsednik.", 

rekao je i ispricao mracnu pricu koja sve govori o Rotsildima. Prvo su 
zatrazili sastanak sa njim i njegovim ministrom inostranih poslova 
Pikom Botom (nisu u srodstvu), inace iluminatom. Na torn sastanku, 
Rotsildi su mu rekli da se na bankovnim racunima u Svajcarskim banka- 
ma nalaze ogromne sume novca koji je nekad pripadao nemackim Je- 
vrejima, i da je Slobodan za investiranje u Juznu Afriku ako se dogo- 
vore o kamatnim stopama. Bilo je to bogatstvo oteto nemackim Jevre- 
jima koji su stradali pod nacistickim rezimom, sto je nedavno otkriveno 
i pojavilo se u svetskoj javnosti. Rotsildi su, od kraja rata, taj novae 
obrtali kao svoj! P. W. Bota je odbio taj novae, ali je Pik Bota napu- 
stio sastanak u drustvu Rotsilda i moguce je da je neki dogovor ka- 
snije napravljen. 

Juzna Afrika je inace bila polje sirokog delovanja Rotsilda, prvo 
preko njihovog coveka Sesila Dzona Roudsa, kao i Barnija Barneta, 
Alfreda Bejta i porodice Openhajmer, koji vec dva veka pljackaju Juznu 
Airiku nemilice eksploatisuci njena prirodna bogatstva. Openhajmeri su 
toliko veliki i mocni da, recimo, Rokfeleri u odnosu na njih deluju kao 
siromasni rodaci iz provincije. Openhajmeri su vlasnici giganta po ime- 
nu "Anglo Amerikan Korporejsn" koji eksploatise zlato i dijamante i 
kontrolise svetsko trziste dijamanata odredujuci kvote i cene, a novae 
se preko kompanije "Minorko" na Bermudima reinvestira u SAD. Ne 
moze se ni naslutiti koliki je novae u pitanju u proteklih pola veka usao 
u SAD, ali se pretpostavlja da je jedna od najvecih svetskih banaka. 
"Sitikorp", pod njihovom kontrolom. Openhajmeri su preuzeli kontrolu 
i nad svojirn najvecim rivalom u Juznoj Africi, "Konsolidejitid Gold 
Filds", kupivsi 28% akcija, i diktiraju uslove proizvodnje i prodaje zlata, 
dijamanata, platine, titana, bakra, gvozda, urana i pedeset i dva druga 
metala i minerala koji se proizvode u Juznoj Africi. Nije zato cudo sto 
su Openhajmeri kljucni clanovi Okruglog stola i Komiteta 300. 

Jedan od najvecih spekulanata na berzama sirom sveta, u sluzbi 
Novog svetskog poretka, je Dzordz Soros, madarski Jevrejin sa ameri- 
ckim pasosem. Na berzama spekulise milijardama dolara sa ciljem de- 
stabilizacije valuta i trzista stvarajuci enormne profite u torn procesu. 
Organizacija preko koje idu spekulacije zove se Kvantum grupa i u njoj 
dominiraju svajcarski i italijanski finansijeri, pripadnici Crnog plem- 

297 



Dosije Omega 

stva. Soros je zapravo paravan za anglo-francusku bankarsku grupaciju 
Rotsilda. Jedan od clanova upravnog odbora Sorosevog Kvantum fonda 
je Ricard Kac, predsednik "Rotsild Italija S.p.A." u Milanu i clan 
upravnog odbora N. M. Rotsild. 

Drugi direktor Kvantuma je Nils O. Taube, partner Rotsiida u firmi 
"Sv. Dzejms Pleis Kapital". Jedan od Sorosevih partnera u nekoliko nje- 
govih poduhvata bio je ser Dzejms Goldsmit, rodak Rotsilda. Poznato 
je da je Soros izvrsio pravi monetami udar na englesku funtu, sto je u 
jednom trenutku izazvalo jake poremecaje u evropskom monetarnom 
sistemu, pa su posle toga naglo porasli zahtevi za uvodenjem jedin- 
stvene evropske monete. 

Valutne spekulacije niti su spekulacije, niti su slucajne. One se 
pazljivo planiraju i sprovode kako bi izazvale odredene efekte. Zato 
treba biti oprezan kada se Sorosev fond pojavi sa "humanitarnim" pro- 
gramima u nekoj zemlji. Pomoc i stipendije su samo prasina u oci. Cilj 
je miniranje bankarskog sistema te zemlje i otimanje milijardi kroz 
spekulacije. 

Da zakljucimo o Rotsildima (nekada Bauersima). Od dana kada se 
pre dva i po veka, 24 februara 1744 godine, rodio Majer Amsel u getu 
Frankfurta, u kuci koja je nosila broj 148, svet vise nije bio isti. Majer 
Amsel je bio veoma obdaren, bio je trgovac vinom i stofovima, i kako 
je raslo njegovo bogatstvo i veze, dobijao je podrsku mocnih i utica- 
jnih iluminata iz vladarske kuce Hese (Gijoma d' Asi Kasel Vilhelma 
IX), nastavljajuci i ukljucujuci se u jednu od najozloglasenijih crno 
okultnih krvnih loza srednjevekovne Nemacke. Njihovo novo uzeto ime 
"crveni stit" (rotes-schild), koji je stajao na fasadi kuce, zapravo je hek- 
sagram - Davidova zvezda ili Solomonov pecat, i drevni je ezoterijski 
simbol, a sa Jevrejima je povezan preko Rotsilda koji su se nametnuli 
svetu kao "najznacajniji Jevreji" novog doba. Rotsildi su kljucna krvna 
loza Iluminata i za Jevreje u svetu su zainteresovani samo onoliko ko- 
liko to odgovara njihovim potrebama. Posto je postao sitni menjac nov- 
ca, a daleko od toga da je bio bankar, ostalo je nejasno kako je Majer 
Amsel u vrlo kratkom periodu, posle Napoleonovih ratova, podigao 
novu bankarsku dinastiju u Evropi. Neki ezoterici tvrde da je Majer 
Amsel potpisao "ugovor sa davolom" i prodao duse svoje dece i svih 
svojih potomaka u zamenu za novae i svetsku moc, ali u domenu mate- 
rijalnog sveta jasno je da je Majer Amsel svoje sinove, "pet strela 
kuce", ujedinjene duhom odgovornosti prema porodici, vredne, uporne 

298 



Adolf Hitler i Rotsildi 

i sposobne, poslao u Evropu, kako bi stvorili bogatstvo i stekli moc. 
Vrlo brzo stvoreno je pet banaka: u Becu (Solomon), Napulju (Kal- 
man), Parizu (Jakob), Londonu (Natan) i Frankfurtu (najstariji sin koji 
se takode zvao Amsel). Sinovi su sledili ocevu filozofiju, da je brojna 
porodica osnov snage, pa su akcionari uvek bili sinovi i bliski rodaci. 
Iako je finansijska imperija rasla iz generacije u generaciju, moc i bo- 
gatstvo je ostajalo u porodici, a "dodosi" sa strane su pazljivo birani i 
bracnim vezama uvodeni u osnovni tok. 

Rotsildi su svoj politicki uticaj gradili kroz imidz spasilaca domo- 
vine, jer su u zemljama u kojima su ziveli spremno priskakali u pomod 
vladarima ili narodnim bankama spasavajuci ih bankrotstva u kriticnim 
trenucima. Naravno, tada je tesko bilo uociti ono sto je osnova njihove 
politike, da iza kulisa stvore krizu, a onda se javno pojave da je rese, 
vukuci za sebe korist. Jedna od njihovih vrhunskih podvala, tipicna za 
taktiku koju primenjuju dva veka, su "Protokoli sionskih mudraca" za 
koje je ljaga bacena na jevrejski narod, koji toboze priprema osvajanje 
sveta. "Protokoli" su stvoreni u radionici Rotsilda, govore o njihovim 
sopstvenim planovima, a protureni su u carskoj Rusiji pocetkom veka, 
jer su tu spremali revoluciju, rusenje pravoslavne carevine ogromnih po- 

tencijala koji se nisu smeli aktivirati u ovom veku. Dimenzija koja je 
zaprepascujuca je da su Rotsildi ovo kukavicije jaje podmetnuli jevrej- 
skom naradu i zamenom teza pretvorili u svoj odbrarabeni stit, jer se 
Jevreji i njihove organizacije ceo ovaj vek pravdaju i bore protiv kleve- 
ta iznetih u torn pamfletu, stiteci pritom interese Rotsilda, sto jeste 
glavni cilj ove neverovatne diverzije. Ono sto je posledica ove tragicne 
zablude jeste da ce, jednog dana, ako Rotsildi i njihovi pomagaci 
zavladaju svetom, jevrejski narod platiti zestoku cenu svojoj istorijskoj 
zabludi i naivnosti, sto se uostalom vec vidi, jer je Bilderberg grupa 
donela odluku 1998 godine da drzavu Izrael prepusti na milost i 
nemilost muslimanima posto im treba njihova nafta. 

Trenutno se na celu dinastije Rotsild nalazi Gi de Rotsild iz fran- 
cuskog ogranka. Ajk ga u svojoj knjizi naziva jednim od najgroteskni- 
jih eksponenata trauma bazirane kontrole uma, koji se njima aktivno 
bavi kako bi potcinjavao druge. On je, po Ajku, licno odgovoran za 
smrt miliona ljudi, bilo direktno ili preko svojih pomagaca. Lazna je 
slika pateticne zrtve koju je hteo da odglumi pocetkom osamdesetih go- 
dlna kada je francuska vlada nacionalizovala njegovo sediste u ulici La- 
fajet, i kada je sebe nazvao "Jevrejinom pod Petenom i obespravljenim 

299 



Dosije Omega 

covekom pod Miteranom". Daleko od toga. Svet se nalazi na ivici slo- 
ma koji su, izmedu ostalih, programirali i Rotsildi. Najpogresnija stvar 
je liti suze saosecanja nad njihovom sudbinom, dok i dalje rade na 
svom osnovnom planu - pokoravanju sveta i ljudskog roda u korist 
onog koji stoji iznad njih i daje im demonsku snagu. Njihov povratak 
u Frankfurt, posle pedeset godina, i ponovno otvaranje banke u Nema- 
ckoj, potvrduje samo jednu stvar koja se desila na samitu Evropske 
zajednice u Nici - Nemacka postaje vodeca zemlja Evrope i formalno, 
za buduci Evrokorpus, Nemacka ce dati sezdeset hiljada vojnika, najvise 
od svih zemalja zajednice, a glavnokomandujuci je nemacki general. 
Vermaht ponovo marsira, a Rotsildi ce pomoci iz senke. 



300 



Omca krivice oko vrata sveta 

Mnogi istrazivaci rada tajnih drustava tvrde da su se iluminati po- 
javili u javnosti po nalogu Rotsilda. Naime, jezuitski svestenik Adam 
Vajshaupt prekrsio je zavet ne spominjanja reci "iluminat" i 1 maja 1776 
godine objavio osnivanje organizacije sa tim imenom. Radio je na univer- 
zitetu u Ingolstatu kao profesor prava, i postulati "novoosnovanog dru- 
stva" bili su ukidanje svih nacionalno uredenih drzava, ukidanje privatne 
svojine, patriotizma, privatnih kuca i individualnog stanovanja, ukidanje 
religije i uvodenje jedne ideologije koja bi se bazirala na totalitarizmu i 
kontroli stanovnistva. Iste godine kada je obznanio postojanje nove orga- 
nizacije, Vajshaupt je objavio knjigu "Bogatstvo nacija", koja je postavila 
ideoloske temelje razvoja kapitalizma i industrijske revolucije. "Komuni- 
sticki manifest" Karla Marksa i Fridriha Engelsa, objavljen pedeset godina 
kasnije, prepisani je program Iluminata Adama Vajshaupta. Nije slucajno 
sto je americka Deklaracija nezavisnosti napisana iste godine kad i pro- 
gram Iluminata. Njih su u Americi zvali Jakobincima, odnosno clanovima 
Jakobinskog kluba. U Spaniji su se zvali Alumbradors, u Francuskoj 
Guerients. Tajne svih ovih drustava bile su u stvari tajne Bratstva zmije. 
Njihovo ucenje, razblazeno, simbolicno, cesto bez pravog razumevanja 
znacenja simbola, bilo je takode ucenje Bratstva zmije, staro hiljade go- 
dina, ciji su nosioci bili "prosvetljeni" ("iluminirani"). Zasto je Vajs- 
haupt dobio nalog da obelodani postojanje Iluminata ostaje za diskusiju, 
ali su svoje ucenje pretocili u programe drugih tajnih drustava, u prvom 
redu masona koje su, malo po malo, poceli da kontrolisu. 
Na politickom planu, svoju doktrinu rusenja starog poretka kako bi 
uspostavili novi, koji ce kontrolisati, najbolje su demonstrirali 1789 godi- 
ne. Francuska revolucija je drzavni udar Iluminata, rusenje monarhije, 
deklarisane diktature jednog coveka, kralja, i njena zamena nevidljivom 
diktaturom "volje naroda" odnosno "parlamentarne demokratije" koja 
daje iluziju vladanja naroda i u ime naroda, ali koja je zapravo struk- 
tuirana tako da manjina u senci moze da kontrolise vlast. 

Mnogi poznati revolucionari u Francuskoj primali su novae iz Ne- 
macke, kao i mnogi slavni i ugledni plemici koji su po pravilu bili na 
celu masonskih loza. Jedan od onih koji su iz senke vukli konce ilu- 
minatske zavere bio je Mojsije Mendelson, iluminat, koga rabin Marvin 

301 



Dosije Omega 

S. Antelman u svojoj knjizi "Eliminisanje opijata" iz 1974 godine oznaca- 
va kao kljucnog manipulatora iz uske "jevrejske" klike koja je, zapravo, 
imala za cilj unistenje judaizma i drugih religija i uvodenje kulta Svevi- 
deceg oka koji ce biti religija iluminatskog doba. Ovaj luciferijanski 
kult je u pozadini Francuske revolucije i povezan je sa porodicom 
Rotsild. Mendelson je iste godine, 1776, kada je objavljeno postojanje 
Iluminata, osnovao svoj pokret - Haskala, koji se toboze borio za ple- 
menite ciljeve judaizma, ali zapravo imao na umu program Iluminata. 

U masonske loze u Francuskoj, narocito one koje su bile pod juris- 
dikcijom Velikog Orijenta, su se infiltrirali iluminati i kroz njih zapalili 
vatru revolucije. Markiz de Mirabo je 1786 godine formirao lozu Ilumi- 
nata na Jakobinskom koledzu u Parizu, a clanovi su dobili ime Jakobin- 
ci. Iste godine, jos jedna grupacija Iluminata Svevideceg oka po imenu 
Frankisti (nazvani po Jakobu Franksu) stvorila je lozu u Frankfurtu. 
Jedan od njenih vodecih "svitaca" bio je Mihael Hes, sluzbenik Majera 
Amsela Rotsilda. Ove dve grupe, Jakobinci i Frankisti, bili su u centru 
pokretanja Francuske revolucije. Planovi ove organizacije otkriveni su 
kada se umesao Bozji prst. Jednog clana organizacije, Adama Vajsha- 
upta, udario je grom u Ratisbonu i ubio ga. Kod njega su nadeni papiri 
sa tajnim planom za svetsku revoluciju, na koje su neverovatno podse- 
cali "Protokoli sionskih mudraca" koji su se pojavili vise od sto godina 
kasnije. Daklem, nije sludeni pamfletista Nilus autor, niti je to "operaci- 
ja" carske policije Ohrane. Rec je o politickoj zaveri koja je zamisljena 
odavno, a faze se protezu decenijama, cak vekovima unapred. 

Posle pronalaska planova, bavarska vlada je pretresla sediste Ilumi- 
nata. Nadeno je dosta informacija i one su poslate francuskim vlasti- 
ma, ali dogadaji u Francuskoj su vec bili u fazi kada se nisu mogli 
zaustaviti. Do 1789 godine u Francuskoj je radilo 2000 masonskih loza 
povezanih sa Velikim Orijentom u kome su sedeli iluminati. Francuska 
revolucija bila je krvava i surova, a likvidirane su i sve njene vode koje 
nisu bile clanovi Iluminata. Robespjer je odrzao jedan od svojih pozna- 
tih govora, 28 jula 1794 godine, u kome je jasno rekao da u pozadini 
revolucije stoje "agenti korupcije i ekstravagancije", mocna sredstva 
koja zele da uniste revoluciju, a da ih drze "necisti apostoli ateizma i 
besmrtnosti koje su u njegovoj osnovi". Iste te noci u Robespjera je pu- 
cao nepoznati atentator, a sutradan je Robespjer zavrsio na giljotini. 
Ova revolucija postavila je matricu koja se primenjivala sirom Evrope 
i sveta i zadrzala do danas svoje osnovne karakteristike: 

302 



Omca krivice oko vrata sveta 

1) finansijska kriza koja donosi patnju i zelju za promenama; 

2) obmanjivanje uticajnih ljudi koji podrzavaju "stvar" ne shvatajuci 
sta je pravi cilj; 

3) odbacivanje ovih ljudi kada ispune svoj zadatak; 

4) masovna propaganda koja koristi prirodan osecaj masa prema ne- 
pravdi, da dezinformise i vodi javno mnjenje u zeljenom pravcu; 

5) sirenje lazi o protivnicima plana i blacenje njihovog karaktera do 
tacke kada ljudi pocinju da osecaju veliku mrznju prema njiraa; 

6) organizovanje "iznajmljene rulje" koja agituje i ohrabruje druge da 
sruse postojeci poredak; 

7) na kraju sledi uspostavljanje lazne demokratije ili alteraativne dik- 
tature. 

Iz ove svesti, kao zestoko sredstvo dezinformacije i subverzije, nikli 
su i "Protokoli sionskih mudraca". Mnogi ih zovu "Protokoli iluminata", 
jer zele da ih distanciraju od vezivanja za jevrejski narod sa kojim objek- 
tivno ovi planovi nemaju veze. No zbivanja u Rusiji, gde su postojala ja- 
ka antisemitska osecanja, pokazuju da su iluminati odigrali znacajnu ulo- 
gu u organizovanju i vodenju Oktobarske revolucije. Francuski pisac Lion 
de Ponzan napisao je knjigu "Tajne sile revolucije - Revolucionarna ulo- 
ga judaizma", koju je 1928 godine izdao "Brosar". Tu je dat neverovatan 
spisak vrhova Boljsevicke partije i drzavnih organa u vreme Lenjina. Lista 
izgleda ovako - Savet narodnih komesara: 22 clana, 17 Jevreja, procenat 
77,2; Komesarijat rata: 43 clana, 33 Jevreja, procenat 76,7; Komesarijat 
unutrasnjih poslova: 16 clanova, 13 Jevreja, procenat 81,2; Finansije: 
30 clanova, 24 Jevreja, procenat 80; Pravda: 21 clan, 20 Jevreja, proce- 
nata 95; Javni poslovi: 53 clana, 42 Jevreja, procenat 79,2; Socijalna 
pomoc: 6 clanova, 6 Jevreja, procenat 100; Rad: 8 clanova, 7 Jevreja. 
procenat 87,5; Crveni krst boljsevika (Berlin, Bee, Varsava, Bukurest, Ko- 
penhagen): 8 clanova, 8 Jevreja, procenat 100; Komesari provincija: 23 
clana, 21 Jevrej, procenat 91; Novinari: 41 clan, 41 Jevrej, procenat 100. 
Sastav narodnih komesara izgledao je ovako: Lenjin, pravo ime Ulja- 
nov, Jevrej po majci; Trocki, pravo ime Bronstajn; Steklov, pravo ime 
Nacamkis; Martov, pravo ime Cederbaum; Gusjev, pravo ime Drapkin; 

303 



Dosije Omega 

Kamenjev, pravo ime Rozenfeld; Suhanov, pravo ime Himer; Lagecki, 
pravo ime Rrahman; Bogdanov, pravo ime Silberstajn; Gorev, pravo ime 
Goldman; Uricki, pravo ime Radomiselski; Voladarski, pravo ime Koen; 
Sverdlov, zadrzao pravo ime; Kamkov, pravo ime Kac; Ganecki, pravo 
ime Jurstenberg; Dan, pravo ime Gurevic; Meskovski, pravo ime Gold- 
berg; Parvus, pravo ime Geljfand; Rosanov, pravo ime Goldenbah; Mar- 
tinov, pravo ime Cimbar; Cernomorski, pravo ime Cernomordik; Pjat- 
nicki, pravo ime Levin; Adramovic, pravo ime Rein; Loincev, pravo ime 
Blajhman; Zvezdic, pravo ime Fonstajn; Radek, pravo ime Sobelson; 
Litvinov, pravo ime Finkelstajn; Maklakovski, pravo ime Rozenblum; 
Lapinski, pravo ime Levenson; Vobrov, pravo ime Natanson; Ortodoks, 
pravo ime Akselrode; Garin, pravo ime Gerfelt; Glazunov, pravo ime 
Sulce; Lebedeva, pravo ime Limso; Zof zadrzao ime; Kamenski, pravo 
ime Hofman; Naut, pravo ime Ginsburg; Zagorski, pravo ime Kracmal- 
nik; Izgojev, pravo ime Goldman; Vladimirov, pravo ime Feldman; 
Bunakov, pravo ime Fundaminski; Manuilski zadrzao ime; Larin, pravo 
ime Luri. Medu njima je bilo i pet Rusa - Lunacarski, Kolontaj, Krasin, 
Cicerin i Golkovski, i jedan Letonac - Peters. 

Od ukupno 545 clanova boljsevicke administracije tog doba, 447 
su bili Jevreji, 30 Rusi, 34 Letonci, 22 Armenci, 12 Nemci, 3 Finca, 2 
Poljaka i 5 pripadnika pet drugih naroda. Nije cudo da je ova slucajnost 
izazvala podozrenje i tvrdnju kako Jevreji spremaju svetsku zaveru, sto 
je u kasnijem periodu, pred Drugi svetski rat, izazvalo pravu antijevrej- 
sku paranoju. 

Ljudi koji zestoko napadaju "Protokole", kao osnovnu tezu, isticu 
da su "Protokoli" falsifikat. Cega? Nema falsifikata bez originala, jer se 
samo u odnosu na original moze meriti odstupanje od njega, pa to odstu- 
panje postaje falsifikat. "Protokoli" su originalan dokument organizacije 
koja ga je perfidno prilepila Jevrejima, kako bi, krijuci se iza njihovog 
pravdanja, radila na njegovom ostvarivanju. Cudno je koliko ono sto je opi- 
sano u "Protokolima" podseca na stvarna zbivanja u ovom veku. Uznemi- 
ravajuce je videti kako se jedan po jedan protokol ostvaruju, a pritom ne 
jenjava kampanja Rotsildovih organizacija, Antidefamacijske lige i B'nai 
B'rita, koje lepe etiketu "antisemitizma" na sve one koji zele da upozor 
na to sta su zapravo "Protokoli". Zamenom teza, da je cionizam (iza kog 
stoje Rotsildi) legitimni pokret jevrejskog naroda u borbi za "njihova pra 
va" (koja?), Rotsildi su kompleks krivice dela covecanstva zbog stradanja 
Jevreja u Drugom svetskom ratu nametnuli svetskom javnom mnjenju. 



304 



Omca krivice oko vrata sveta 

Taj paravan skriva pravu sustinu cionizma koji nije sinonim za jcvrcjski 
narod. Mnogi Jevreji nisu cionisti, mnogi ne-Jevreji su cionisti. Jevreji koji 
su protiv cionizma cesto imaju ozbiljne probleme u svakodnevnom zivotu. 

Ideja da se "Protokoli" objave javno nikada nije postojala. Otkri- 
veni su slucajno, kao uputstvo za rad namenjeno "proradivanju" u lo- 
zama Iluminata i drugih organizacija Novog svetskog poretka. Kada su 
otkriveni, onda je izvrsena promena plana, jer trebalo je "Protokole" ne- 
kome "prisiti", a to je bio jevrejski narod. Izmisljen je pokret za njihovu 
"zastitu", cionizam, i on je organizovao dvostruku igru, uvrede i odbra- 
ne od uvreda, kako bi to zamutilo horizont, kako se ne bi doslo do stvar- 
nih inicijatora. Razvijanjem tehnika kontrole uma u ovom veku i njihovom 
masovnom upotrebom, svetska javnost je ubedivana da ono sto gleda 
ne vidi, da ono sto cuje ne veruje, da ono sto se desava u mnogim ze- 
mljama nije u vezi sa "Protokolima", posto su oni "falsifikat". 

Tiranija ima mnogo oblika i mnogi su lako uocljivi. Kolektivna in- 
doktrisanost Nemaca u toku nacisticke vladavine dovela je do jedin- 
stvenog prihvatanja "istine" o Jevrejima i to je bio osnov za njihovo 
proganjanje i unistavanje. No, skriveni oblici tiranije, koja se ispoljava 
i kao hipokrizija, su opsteprihvaceni obrazac "normalnog" nacina mi- 
sljenja u svetu danas. Kako bi se inace moglo dogoditi da se oko kljuc- 
nih pitanja zivota bez problema primenjuju dvostruki standardi (sto je 
srpski narod tako jasno doziveo u poslednjih deset godina) i da se to 
verovanje u pogresnu procenu, cesto stvorenu u centrima manipulacije, 
o kojoj govorim u ovom poglavlju, zavrsava na povrsini ljudske savesti. 
Danas se najveci zlocini, cak i genocid, vrse pod firmom "zastite ljud- 
skih prava". Bombardovanje bez objave rata je "uvodenje demokratije", 
a razbijanje jedne zemlje (Jugoslavije) izvedeno je iz njenih bivsih re- 
publika, "ratom preko posrednika". Ta sila iz senke uspela je da zivot 
ljudi dotera do opasne ivice. Zivimo atomizirani, u zemljama koje se 
plase drugih ljudi. Zivirao u svetu kome je nametnut strah od drugih 
ljudi, bilo zbog drugacije boje koze, drugacije religije ili drugih kultur- 
nih obrazaca, a pritom je kampanja oko jednog sveta, opsteg svetskog 
zajednistva, veca nego ikada. Sto je kampanja oko rusenja postojecih 
granica i barijera veca, to je veca homofobija, nikla iz jednoumnog kon- 
cepta brisanja razlika, jer je za to "doslo vreme". Razlike se mogu obri- 
sati raznim oblicima prinude - ekonomske, politicke, kulturne, ali se iza 
takve prinude jasno vidi krajnji cilj "vladara iz senke". Bicemo jedan 
svet - sjedinjen u ropstvu. 

305 



Dosije Omega 

Strah vlada svetom od pocetka civilizacije do danas. Zato su sva 
tajna drustva po svojoj organizaciji parareligiozna. Imaju cilj ("verovanje"), 
imaju pravila (rituale), imaju sankcije (kaznu). Sto je cilj nekog drustva 
nerealniji to su sredstva nemilosrdnija. Svi rasizmi bazirani su na pogre- 
snim mitovima. Kolektivna svest naroda i ocekivanje posledica su fizi- 
cke neslobode, predrasuda, rasizma, pogresnih vrednosnih sudova, cesto 
vesto pothranjivanih od onih koji znaju sta ce im to doneti. 

Osecaj individualne krivice najlakse se prazni kroz religioznost. Ni- 
je zato cudo sto veliki religijski sistemi odumiru, a stvara se, svakodne- 
vno, mnostvo novih religijskih zajednica u kojima se cini da je "oprost" 
lakse dobiti. Jednom kada se uhvatimo na trik da postoje samo dva pola 
prosudivanja - "dobar" i "los", bez nijansi izmedu njih, postali smo ro- 
boti, lako podlozni manipulaciji. Drugi svetski rat je primer. Nacisti su 
bili jednoobrazno zli, inkarnacija svega nakaznog, a nasuprot njima staja- 
li su saveznici, koji su simbolizovali dobrotu, slobodu, vrline. Jos jedna 
crno-bela fantazija. Kako danas objasniti ljudima da je pobeden Ver- 
maht, a ne nacizam, da su najveci ratni zlocinci izbegli sud pravde tako 
sto su pobegli u SAD i nastavili da za novog gospodara rade isto ono 
sto su radili kao nacisti, da je unistenje Evrope u fizickom, duhovnom, 
ekonomskom i svakom drugom smislu bio jedini plan onih koji su svet 
uvukli u rat. Zato "Protokoli" nisu priraitivni falsifikat. Oni su cinicna 
eksplikacija onoga sto se desava covecanstvu u ovora veku. Kritika "pi- 
sca pamfleta" je smesna pred cinjenicom da se svet gazi i razbija po 
principima iznetim sa takvom preciznoscu da se mozemo zapitati ko su ti 
zlokobni proroci koji su to stavili na papir. Ko god je drzao pero manje 
je znacajan od onih koji su mu saputali formulacije u uho. 

Svet mora biti totalno opljackan od "elite", silovan, zgazen, ponizen, 
premlacen, jer to je sudbina namenjena svima onima koji ne zele da do- 
brovoljno predaju pljackasima svoja dobra, svoje telo i dusu. Zato se sveti 
drzi u gvozdenim mengelama sofisticiranog ropstva, jer se ne sme desiti 
da neko bude van njih i pokaze da postoji alternativa. Zato je drzavni teror 
svetskih sila jedini oblik komunikacije u svetu, bez obzira u kakve celo- 
fane ga zaraotavali. Ovde pravila igre postoje samo za one koji treba da 
izgube i taj privid fer-pleja postoji samo dok ne izgube. Posle toga se 
pojavljuje pravo lice tiranije, nernilosrdno, ljudozdersko, zatiruce. Zato, 
ako vas uzbuduje sudbina vasih potomaka, ako vas plasi slika sveta u 
kome ce ziveti, ucinite sada makar minimum. Procitajte "Protokole sion- 
skih mudraca" i ne dozvolite da vas sledbenici ovog luciferijanskog 
kulta zaplase kako to nije dozvoljeno. 

306 



Propaganda Masonica Due (P2) 



Loza P2 u Rimu osnovana je 1877 godine zbog onih masona koji 
su dolazili u glavni grad iz drugih delova Italije. Van clanstva za nju 
sc nije ni znalo, a sezdesetih godina ovog veka imala je samo cetrnaest 
clanova. Tada je Veliki majstor Italije, Lino Salvini, dao nalog Lieu 
Deliju da unapredi njen rad i za nekoliko godina na spisku clanova se 
naslo hiljadu ljudi, ali kakvih! Clanovi su postali najmocniji ljudi Italije 
- biznismeni, politicari, generali vojske i policije, kardinali Katolicke 
crkve, koji su se udruzili, kako su kasnije optuzeni, da su spremali 
drzavni udar i preuzimanje vlasti u Italiji. Neki verzirani istrazivaci rada 
ovih organizacija tvrde da je isti metod trebalo da se primeni i u drugim 
evropskim zemljama. Zato je lozi P2 bila nadredena masonska loza 
Alpina iz Svajcarske, u kojoj su clanovi bili i osnivac Rimskog kluba 
Aurelio Pecei, kao i Henri Kisindzer. Danas u ovoj lozi ima i clanova 
iz redova vladajuce koalicije DOS-a u Jugoslaviji. Iznad loze Alpina, 
kao krajnja instanca koja kontrolise rad masonskih loza, je Sionski pri- 
orat. Sediste loze P2 bilo je u hotelu "Ekscelzior", gde su se odvijale 
ceremonije prijema novih clanova, pod nadzorom bivseg Velikog majs- 
lora Italije, Dordana Gamberinija. 

Bez sumnje je licnost Lica Delija kljucna u delovanju ove organi- 
zacije, pa cu ukratko opisati njegovu bumu biografiju. Roden je u Pi- 
stoji, u Toskani, 1919 godine. Napustio je skolu sa jedanaest godina, ba- 
vio se raznim poslovima, a sa dolaskom Musolinija na vlast pristupa 
fasistima. Ucestvovao je u gradanskom ratu u Spaniji kao pripadnik 
brigade "Crna strela", koju je Musolini uputio da se bori protiv repu- 
blikanaca. Iz Spanije se vratio 1941 i iste godine obreo se u Jugoslaviji 
kada je kao komesar crnokosuljasa u Boki Kotorskoj ucestvovao u oti- 
manju zlata Kraljevine Jugoslavije, skrivenog u Crnoj Gori. Kraj rata 
docekao je u Italiji, gde je ucestvovao u organizovanju "pacovskih ka- 
nala" kojima su nacisti, uz pomoc Katolicke crkve, bezali u Juznu Ame- 
riku. Jedan od tih kanala iskoristio je i sam, i nasao se u Argentini gde 
je vrlo brzo dosao do vrha argentinske fasisticke vlasti Huana Perona, 
kome je bio ekonomski savetnik, i Hoze Lopez Rege, organizatora 

307 



Dosije Omega 

odreda smrti poznatih kao "Trostruko A" (Antikomunisticka Alijansa 
Argentine). Odredi srarti, odgovomi za smrt hiljada ljudi, placali su se 
iz novca koji je donosio kokain krijumcaren u Amerikn. U svojim mno- 
gobrojnim poslovima u Argentini, Deli se obogatio, postao vlasnik ve- 
likih ranceva na kojima je gajio stoku, pa je poslove Crne internacionale 
sirio i u drugim zemljama, kao sto je Nikaragva, ciji je diktator Anasta- 
sio Soraoza takode bio vrlo sklorv nacistima. Deli ne zaboravlja Italiju, 
pa je u to vreme uspostavio veze sa nacistickom paramilitarnom orga- 
nizacijom koja je delovala u Italiji kao paravan za CIA, a zvala se "U 
Gladio". Vratio se u Italiju sredinom sezdesetih godina kao pocasni 
konzul Argentine. Uspostavio je brojne kontakte na visokim mestima, 
a mason Velikog Orijenta postao je 1965 godine. Savet Velikog Ori- 
jenta ce zbog toga sigurno zazaliti, jer da se Veliki Orijent Italije nije 
bavio politikom ne bi proizveo lozu P2 i posle njenog otkrivanja morao 
da se raspusti. Postao je i malteski vitez, sto mu je omogucilo ulazak 
u najvise krugove Vatikana, Sto su i P2 i CIA jako dobro iskoristile, a 
sto ce dovesti do velikog finansijskog skandala oko vatikanskih finan- 
sija i "Banco Ambrosiano". Zato nije cudno da je Deli bio pozvan na 
inauguraciju americkog predsednika Regana (pocasni clan Malteskih 
vitezova), a bio je 1 na inauguracijama americkih predsednika Kartera i 
Forda koji je mason. Takode se hvali prijateljstvom sa Dzordzom 
Busom. Nije cudno sto je sedamdesetih godina vec imao jake veze sa 
obavestajnim krugovima i americkom ambasadom u Rimu. Deli je, kao 
ocigledno covek od poverenja, koristio sredstva CIA za antikomuni- 
sticku propagandu u Italiji, sto nije uspelo ni tadasnjem sefu italijanske 
kontraobavestajne sluzbe, Vitu Miceliju. 

Deli je radio punom parom da dobije zvanicno priznanje za italijan- 
sku masoneriju od masonerije SAD-a, centra masonerije Skotskog obre- 
da. Italijanska masonerija ima dugu istoriju kontraverznog postupanja i 
mesanja u politiku. Musolini je zabranio rad italijanskih masona, kao 
sto je Hitler zabranio rad nemackih masona, sto nije smetalo da mnogi 
nacisti iz samog vrha vlasti budu masoni. Posle rata, CIA je bila ta koja 
je vrsila pritisak na italijansku vladu da dozvoli obnavljanje masonskih 
loza u Italiji, a Majka loza koja ce "doneti svetlost" bice iz Londona. 
Tako se nastavila duga tradicija masonerije u Italiji, od vremena Garibal- 
dija i Mazinija, od karbonara koji su bili bliski sa mafijora, ali i sa mno- 
go opasnijom i tajanstvenijom organizacijom, sa Crnim plemstvom, ciji 
koreni su medu vitezovima Gvelfima, o cemu cu pisati nesto kasnije. 

308 



Propaganda Masonica Due (P2) 

Sedamdesetih godina Deli je ukljucio neke od najmocnijih ljudi 
Italije u P2. Organizacija je striktno postovala princip tajnosti clanstva 
i moguce da je samo Deli znao spisak svih clanova, i jos mozda dvo- 
jica najblizih saradnika. Organizacija je bila podeljena u dve velike divi- 
zije, a ove u vise manjih grupa. Jedino su vode ovih grupa znale ko 
su im clanovi u grupi. Vode grupa su, vertikalno, formirali svoju grupu, 
i tako do vrha. Postavlja se pitanje kako je onda otkrivena ovako kon- 
spirativna organizacija. 

Drzavni tuzilac Agostino Kordova istrazivao je veze izmedu mafi- 
je i neregularnih loza, pocev od zaplene jedne isporuke droge koju je 
cuvao mafijaski klan Peso na imanju izvesne Doje Tauro, cime su izasli 
na videlo dvadeset i sest razlicitih masonskih zajednica od kojih su sa- 
mo cetiri bile registrovane i poznate. Kordova je nastavio sa istragom 
u Palmiju i uskoro se u mrezi nasla velika riba, Lico Deli, cije ime je 
pocelo da se pojavljuje u kontekstu trgovine oruzjem i drogom, kao i 
zlocina mafijaskog porekla. Prilikom prisluskivanja telefonskih razgovo- 
ra, mafijas Marino Pulito je govorio o Delijevom interesovanju kod 
visokih licnosti drzave i kod nekih javnih tuzilaca, o mogucnosti zata- 
skavanja procesa koji se vodio protiv klana Modeo. Tragajuci za nekim 
potvrdama o depozitu, tajno prenetom iz banke "San Spirito" (pripada 
Vatikanu), koji je pronaden u kuci jednog clana kalabrijske loze, istra- 
zne sudije su otkrile mrezu neregularaih loza koje su se razgranale po 
citavoj Italiji i ciji su neki kraci isli ka Lieu Deliju. No, opisacu hrono- 
loski kako su se stvari odvijale. 

Iz Milana su 15 marta 1981 godine, u najvecoj tajnosti, put Areca 
krenula cetiri automobila u kojima su bili pripadnici finansijske polici- 
je. Voda grupe je dobio uputstva u zapecacenoj koverti, sa nalogom da 
je otvori tek kad od Milana odmakne sto kiloraetara. U koverti je bio 
nalog za pretres vile "Vanda" Lica Delija (nazvane po Delijevoj supru- 
zi). Bio je to ozbiljan nalog jer su imanje i kuca imali eksteritorijalni 
status zbog Delijevog diplomatskog statusa trgovinskog predstavnika 
Argentine u Italiji. Meta nije bio Deli, da ironija bude potpuna. Trazili 
su se dokazi protiv bankara Mikelea Sindone, velikog prevaranta i stru- 
enjaka za iznenadna bankrotstva i nestanak uzetih kredita. 
Mala digresija o Sindoni, jer je neraskidivo vezan sa nacinom kako 
je delovala P2. Njegove zrtve bile su brojne privatne banke i barem tri 
drzave. Bio je finansijski genije. Premijer Dulio Andreoti ga je jednom 
prilikom opisao kao "spasioca lire". Sindona je bio finansijski savetnik 

309 



Dosije Omega 

Vatikana, savetnik Pavla VI, ali njegov pravi posao bio je vezan za ma- 
fiju. Sef mafije Stefano Bontante mu je bio prijatelj, a Sindona je bio 
glavni "perac novca" od kidnapovanja i droge, izmedu SAD-a, Bahama, 
Svajcarske i Sicilije. Godisnje je prao jednu milijardu dolara za mafi- 
ju. Malverzacije s tudim parama su mu bile u krvi. U jednom trenutku 
preko pet stotina frrmi mu je poverilo svoj novae. Posle silnih mal- 
verzacija, kada mu je policija vec bila za vratom, 1974 godine, pobe- 
gao je u SAD. Racunao je na Delijeve masonske i mafijaske veze u 
Americi i verovatno bi sve bilo u redu da nije sa nesto gotovine i papi- 
ra od vrednosti otvorio banku ("Frenklin benk"). Strast ka prevarama 
nije mogao da kontrolise, ponovila se prica od ranije, ali sa americkim 
poreskim organima i sudovima nema sale. Deli je potegao mnoge veze, 
ali nije vredelo. Ostala je samo jedna mogucnost i Sindona je, suocen 
s kaznom zatvora od dvadeset i pet godina, platio kauciju od tri milio- 
na dolara, izasao na slobodu i laznim pasosem, koji su mu obezbedili 
sefovi porodice Gambino, iz Njujorka pobegao u Italiju. Racunao je na 
prijatelje sa Sicilije cija ce se imena takode pojaviti na Delijevom 
spisku - Dakomo Vitale, Salvatore Belasai, Karnelo Denoveze i mnogi 
drugi. No, situacija u Italiji je bila takva da je Sindona shvatio da bi 
mogao da zavrsi u mom, sa cementnim cipelama na nogama, jer je pre- 
vise znao. Kako je dosao u Italiju, tako se vratio u SAD, posle sedam- 
deset i pet dana, tvrdeci da je bio kidnapovan, sto nije proslo na sudu, 
pa je dobio cetiri dodatne godine zatvora. U Italiji, Sindona je dobio 
dozivotni zatvor. Tu je umro 22 marta 1986 godine, otrovan strihini- 
nom u celiji. Zvanicno, bilo je to samoubistvo, samo niko se nije zapi- 
tao kako je nabavio otrov. Kada je mali karavan finansijske policije sti- 
gao u Delijevu kucu, njega tamo nije bilo. Istrazne sudije su zapocele 
pretres i svakim minutom sok je bio sve veci. Nasli su gomilu doku- 
menata koja su nosila oznaku "top secret", zapisnike sa sednica vlade 
premijera Kosige, dokumenta tajne policije, izvestaje o trgovini oruzjern 
sa raznim zemljama, papire koji su otkrivali tajne veze i poslove 
Rumunijom, odnosno Causeskuom. Otkrili su i ono zbog cega su dosli 
- Sidona i Deli su bili bliski prijatelji i "braca" iz iste loze. Sem sto je 
bio clan tajne masonske loze, Sindona je bio i njen najveci finansijer. 
Spisak imena novootkrivene loze, po jednoj verziji 953, po drugoj 
962 imena, bio je sokantan. Tu su bila imena tri ministra, cetrdeset 
poslanika parlamenta, cetrdeset i tri generala, osam admirala, stotine 
drzavnih sluzbenika i diplomata, sefova obavestajnih sluzbi, cetiri sefa 

310 



Propaganda Masonica Due (P2) 

policije najvecih gradova u Italiji, industrijalaca, bankara, tv zvezda i 
dvadeset i cetiri novinara. S nevericom su istrazne sudije procitale ime- 
na Pjetra Longa, generalnog sekretara Socijaldemokratske stranke, zatim 
je tu bio socijalista i ministar Enriko Manko, pa dvojica demohriscana, 
Franko Foski i Adolfo Sarti, pa nekadasnji sef obavestajne sluzbe Vito 
Miceli, koji je u vreme otkrivanja tajne loze bio poslanik neofasisticke 
stranke. Zatim oficiri SISMI-ja, Musameci i Belmonte. kao i sef SISMI- 
ja, general Santovito. Tu su i dva generala finansijske policije, Donato 
Loprete i Duzepe Trizolini, politicar Fabricio Cikito, clan sekretarijata 
Socijalisticke partije Italije i najveci italijanski izdavac, Andelo Rikoni, 
direktor uglednog lista "Korijere dela sera" iz Milana, Tason Din Bruno, 
kao i njegov glavni urednik Di Belo i najomiljeniji novinar italijanskih 
domacica, Mauricio Konstaneo. 

Neki clanovi su uhapscni zbog kriminala, a njihovo clanstvo je ot- 
kriveno kasnije, kao sto je general Rafaele Dudice, komandant finan- 
sijske policije Italije, koji je 1977 godine prodavao loz-ulje kao dizel 
gorivo za automobile, cime je drzava ostecena za milijarde lira poreza, 
a velike sume novca su zavrsile u svajcarskim bankama. U jesen 1980 
godine, Dudice je suden, a kao pomagaci bili su vec spomenuti gene- 
rali Loprete i Trizolini. 

Jedan drugi oficir je suden zbog spijunaze, pukovnik Antonio Viecer, 
zbog odavanja vojnih tajni Deliju. Velika medunarodna potera bila je za 
firentinskim advokatom Federikom Federicijem. Uhapsen je septembra 
1982 godine u Svajcarskoj, u isto vreme kad i Lico Deli i u istom gra- 
du, Zenevi. Sem sto je prodao pet hiljada protivtenkovskih granata. 
Federici je trazen zbog teroristickog napada, takozvanog bolonjskog ma- 
sakra, kada je u eksploziji bombe 2 avgusta 1980 godine poginulo osam- 
deset i cetvoro ljudi. U zatvoru se nasao jos jedan ucesnik atentata, Elio 
Colini, koji se prilikom hapsenja izdavao za tajnog agenta francuskc 
obavestajne sluzbe, a u istrazi je odao kao izvrsioca zlocina Stefana 
dele Kjale. 

U vreme prvih policijskih otkrica u vili "Vanda", Veliki majstor 
Velikog Orijenta Italije, general avijacije u penziji Enio Bateli, sazvao 
je sastanak sefova loza cele Italije, 22 marta 1981 godine. U rimskom 
hotelu "Hilton" dva dana se vecalo kakav stav da se zauzme. Vecina 
majstora je bila za iskljucenje Delija iz masonskog bratstva, ali je na 
kraju pobedio ipak Bateli koji se autoritetom Velikog majstora zalozio 
da se brat u nevolji ne dira. Dalji razvoj dogadaja pokazao je da je i 

311 



Dosije Omega 

ovaj vrh bio saucesnik u ilegalnim poslovima tajne loze. Nekadasnji 
drugi covek P2, advokat E. Benedeti i rimski advokat Francesko Sini- 
skalki, koji je bio iskljucen iz masona 1976 godine kada je tuzio Delija 
prvo masonskom, a onda i gradanskom sudu, ukazujuci na njegove 
metode ucene i finansijske malverzacije. pa su sada mogli da podsete 
na svoje ranije optuzbe koje su se pokazale istinitim. Sve to tada nije 
vredelo. Tadasnji Veliki majstor Velikog orijenta ltalije, Salvini. ugasio 
je lozu P2, da bi godinu dana kasnije ponovo aktivirao tu lozu i progla- 
sio Lica Delija za Velikog majstora. Te godine iskljuceni su iz velike loze 
Delijevi protivnici - Benedeti, Siniskalki i drugi. Deli je imao u rukama 
i novog sefa Velike loze ltalije, generala Batelija, za koga se tvrdi da 
je bio fasista u toku rata. Medu Delijevim papirima naden je takav 
jedan spisak uspesnih ljudi koji su u toku rata bili fasisti. Ocigledno je 
taj spisak imao neku svrhu. Verovatno ucenu kada bi neko sa tog spiska 
mogao da ucini odredenu uslugu. CIA agent, Ricard Breneke, izjavio 
je u intervjuu za italijansku televiziju 1990 godine sledece: 

"Mi (CIA) smo koristili pomoc ovih ljudi (P2) da unosimo i iznosi- 
mo drogu i novae u SAD, i to isto u Italiju. Koristili smo ove ljude da 
stvore situacije koje ce dovesti do sirenja terorizma u Italiji i drugim 
evropskim zemljama, pocetkom sedamdesetih godina. P2 je jos ziva i 
jos uvek sluzi za iste ciljeve kao pocetkom sedamdesetih. CIA je finan- 
sirala P2 u rasponu od jedan do deset miliona dolara mesecno... Novae 
CIA se koristio z.a nekoliko stvari, jedna je hio terorizam. Druga svrha 
je hila da se obezbedi podrska u krijumcarenju droge iz drugih zemal- 
jauSAD." 

Kada je izbio skandal sa P2 u njega su bili umesani i visoki zva- 
nicnici Vatikana, ukljucujuci drzavnog sekretara, kardinala Vijoa. Prema 
Stivenu Najtu, Vijo je bio taj koji je vrsio pritisak u vrhovima Vatikana 
da se ublazi stav Katolicke crkve prema masonima. Drugi autor, Dzon 
Kornvel, u knjizi "Zavera u Vatikanu", kao i Dejvid Jelop u knjizi "U 
Bozje ime", misle da je Vijo glavni osumnjiceni za ubistvo pape Jovana 
Pavla I koji je umro posle samo trideset i tri dana nakon izbora za pa- 
pu, 28 septembra 1978 godine. Ovaj papa, iskren i blag covek, objavio 
je da ce raskrinkati finansijske malverzacije u Vatikanu, a verovatno i 
prodor masonerije i obavestajnih sluzbi u centar katolicanstva. Sumnje 
u ubistvo izaziva zbunjenost lekara koji su kao uzrok navodili sreani 

312 



Propaganda Masonica Due (P2) 

udar, rak, tumor na mozgu. Mnogi veruju da je bio otrovan, pogotovo 
sto je u roku od cetiri casa nakon smrti vec bio balsamovan, a njegovi 
unutrasnji organi izvadeni i spaljeni. Autopsija nije izvrsena, jer je to 
"bilo neprilicno" i bio bi neviden presedan da se secira jedan papa. 
Stensfild Tarner, bivsi sef CIA, izjavio je da je licni lekar Jovana Pavla 
I bio Covek Agencije. Kardinal Vijo je, u trenutku grize savesti, izjavio 
da ce objaviti istinu o smrti pape, ali je umro 1979 godine, pa nije sti- 
gao. Lekari koji su pregledali telo Vijoa su prvo izjavili da je umro od 
bronhijalne pneuraonije, a potom je usledila izjava da su mu otkazali 
bubrezi, da bi se kasnije dijagnoze odnosile na hepatitis i unutrasnje 
krvarenje. Boze, prosvetli lekare Vatikana, a pomozi im i da nesto nauce 
iz medicine. 

P2 je odigrala i kljucnu ulogu u "bekstvu" ratnog zlocinca Herberta 
Kaplera iz zatvorske bolnice u Rimu 1977 godine, a zapravo se radi o 
Kaplerovom oslobadanju. Rec je o dogovoru politickih vrhova u Rimu 
i Bonu, tako da je prica Kaplerove zene Analize da ga je sakrila u ko- 
fer (?), spustila liftom do automobila i odvezla se u Nemacku, dobra 
kao scenario za crtani film a ne za pricu o bekstvu iz zatvora. Lift u 
bolnici je toliki da u njega kofer ne moze da stane, a prava prica je da 
je P2 organizovao prevoz i predaju Kaplera na granicnom prelazu Bre- 
nero gde ga je preuzela nemacka obavestajna sluzba. Skandal je trajao 
nekoliko dana, vojnici koji su cuvali Kaplera su blago kaznjeni zbog 
"nedovoljne budnosti", a Kapler je posle bekstva bio ziv jos osam me- 
scci. Za to vreme, Italija nije trazila od Nemacke izrucenje Kaplera, 
iako ove dve zemlje imaju ugovor o ekstradiciji kriminalaca. 

Posebna prica je fmansijski skandal sa "Banko Ambrozijano" i nje- 
nim direktorom Robertom Kalvijem. Vatikansku banku, koja se krije 
pod bezazlenim imenom "Institut za verske poslove" ("Instituto per le 
Opere di Religione") ili skraceno IOR, vodio je osamdesetih godina 
americki biskup Pol Marcinkus. Mikele Sindona, koji je vec radio sa 
Vatikanom, doveo je svog prijatelja, takode genijalnog bankara i clana 
P2, Roberta Kalvija, direktora "Banko Ambrozijano" koji je obecao da 
ce dovesti u red finansije Vatikana. Uskoro je mnogo novca pocelo da 
se sliva u Vatikan preko kredita koje je obezbedila "Banko Ambrozi- 
jano", ali i da se odliva preko fiktivnih firmi otvorenih u of-sor zonama 
sirom sveta. Ono sto Kalvi nije znao, bilo je da je Opus Dei, religiozno 
drustvo osnovano u Spaniji izmedu dva rata, svoje pipke pruzilo u 
Vatikan i zahvaljujuci beskrupuloznosti postalo najmocniji red Katolicke 

313 



Dosije Omega 

crkve. Organizacijom podsecaju na vojno-monaske redove, Templare i 
Malteske vitezove, ali makijavelistickim potezima ostvaruju svoj osnovni 
cilj da postanu "crkva u crkvi" i prakticno istisnu ostale monaske redo- 
ve, u prvom redu jezuite, sa pozicija koje su ostali redovi, stari vekovi- 
ma, imali u Katolickoj crkvi. 

Opus Dei stoji iza izbora Vojtile za papu Jovana Pavla II. Opus 
Dei, koji vodi poslove Vatikana, veci deo novca koristi za jacanje svoje 
moci unutar Katolicke crkve i poslednjih dvadeset godina oko toga se 
vodi zestoka borba za prevlast unutar Vatikana. Kalvi to nije znao. Nije 
znao da je Opus Dei ogromna sredstva prelio u poljski sindikat "So- 
lidarnost" radi rusenja komunisticke vlasti u toj zemlji. Sve je to bilo mi- 
lo Vojtili, dao je odresene ruke za delovanje Opus Dei-ju, pa je sem tri 
stotine miliona dolara koje je dobila "Solidarnost" i P2, stalno pritiskao 
Kalvija izvlaceci novae koji je zavrsavao tamo gde je hteo Deli i oni 
koji su radili sa njim, tacnije gde su trazili oni iznad njega. U jednom 
trenutku dug je dostigao 1,5 railijardi dolara i Kalvi je poceo da trazi 
nazad novae koji su P2 i Opus Dei "uzeli na zajam". Kada je video da 
od vracanja novca nece biti nista, a pritom su njega pritiskale druge 
svetske banke da vrati uzete kredite, Kalvi je pokusao preko Vatikana 
da izvrsi pritisak, ne shvatajuci da upravo tu sedi Opus Dei i da je to 
prva velika greska koju je napravio. Druga velika greska, koja je zapeca- 
tila njegovu sudbinu, bila je pretnja da ce javno objaviti kako su ga 
Opus Dei i Vatikan nasamarili. Uskoro je nestao iz Italije i pojavio se u 
Londonu, gde je nasao smrt. Naden je obesen 15 juna 1982 godine na 
mostu koji se zove "Most crnih fratara". Policija je zakljucila da je rec 
o samoubistvu. Istog dana, sluzbenica "Banko Ambrozijano". Gracijela 
Koroser koja je vodila knjige P2, pala je sa cetvrtog sprata banke. 

Sama smrt Roberta Kalvija nosi odredene poruke, ritualne simbole, 
koji ukazuju na to ko stoji iza ubistva drugog "bozjeg bankara". Masoni 
vole simboliku. "Most crnih fratara" dobio je ime po tome sto je neka- 
da tu postojala crkva Dominikanskog reda koje su zvali "crni fratri" 
zbog crnih mantija koje nose. Clanovi P2 takode nose erne odore pri- 
likom svojih rituala. Sem toga, u Tarot kartama, medu Velikim Arka- 
nama, postoji karta koja se zove "Obeseni covek" i koja prikazuje 
obesenog coveka kako visi iznad vode. Jedno od osnovnih znacenja ovc 
karte je "sadasnja zrtva zbog buduce koristi". Ne treba objasnjavati ovo 
znacenje. P2 je jako dobro znao da Kalvi mora biti uklonjen i da ce 
to biti na korist zatiranja tragova koji bi vodili ka organizaciji. Naime, 

314 



Propaganda Masonica Due (P2) 

P2 je mnogo opasnija i znacajnija organizacija nego sto moze i da se 
pretpostavi. Odavno je otkriveno da postoji loza P3, u Spaniji, koju 
kontrolise Opus Dei. To znaci da postoji i loza PI. Naravno, razotkri- 
vanje P2 posluzilo je da se sva krivica koncentrise tu, i sacuva loza 
PI. Uostalom, pravo ime loze P2 nije "Propaganda 2", vec "Protetta 
Masonica Due", sto ce reel "Zastitna masonska loza broj 2". Zar zaista 
mislite da ce u istoj lozi sedeti najmocniji ljudi sveta, rame uz rame sa 
obicnim clanovima drustva, anonimnim i sitnim u odnosu na njih. Zar 
loza P2, kojoj je Kisindzer na spisku kao kontrolor, ili Dulio Andreoti, 
najmocnija licnost italijanske politike druge polovine ovog veka, mal- 
teski vitez i uticajni clan Sionskog priorata, treba da rizikuju da se neki 
bezazleni, obicni clan negde izlane i kaze pored koga sedi? 

Sediste loze PI je u Francuskoj. Tu deluju vrlo mocne masonske 
loze: Velika nacionalna loza Francuske-"Opera", Velika loza Fran- 
cuske i Velika nacionalna loza Francuske-"Bine", koje daju clanove 
sa najvisim, trideset i trecim stepenom, u Vrhovni savet. Taj savet je 
loza PI i pod direktnom je kontrolom Sionskog priorata. Zato ne treba 
da cudi sto se Deli, pored silnih osuda, izvlaci iz zatvora, uporno izmice 
pravosudu mnogih zemalja i pored bolesti i poodmaklih godina i dalje 
drzi mnoge konce u rukama i zna tajne od kojih se dize kosa na glavi. 
Ono sto je meni interesantno, a nadam se da ce to jednog dana neko 
istraziti i objaviti, je Delijevo poznanstvo sa Titom, cest boravak u Ju- 
goslaviji i odlicno poznavanje srpskog jezika. Ima podataka da se u 
martu 1998 godine lecio u jednoj beogradskoj bolnici. Ono sto neki 
poznavaoci ove oblasti misle je da P2 jos uvek postoji u obliku mreze 
skrivenih loza. 



315 



Masoni 



O masonima cu govoriti samo u kontekstu teme, ostavljajuci van 
ove knjige istorijski razvoj, organizaciju, proklamovane ciljeve, rituale 
i popularne zablude ovog misticnog, religiozno-filozofskog pokreta, jer 
su o tome drugi pisali mnogo kompetentnije. Jasno je, iz prethodnog 
poglavlja, da sem registrovanih loza koje postoje u velikom broju ze- 
malja i imaju brojno clanstvo, a sigumo se na nizim stepenima bave i 
humanitamim radom i samousavrsavanjem, postoje i tajne loze koje se 
na visokim stepenima, cak iznad trideset i treceg (za kojeg se misli da 
je vrh masonske piramide, a nije), bave svetskom politikom na najvi- 
sem nivou i finansijama ciji obim ne moze ni da se zamisli, a takode 
i ritualima koji nemaju veze sa ritualima masonerije na nizim nivoima, 
vec bi se mogli nazvati luciferijanskim. Osnovno sredstvo organizacije 
je ono sto je izneto u "Iluminatskim Protokolima", posebno u Protokolu 
broj 15, koji predvida manipulisanje masonskim lozama i bracom 
masonima na nizira nivoima hijerarhije. 

Ocigledno je da postojanje loza kao sto je P2 izlazi iz okvira kla- 
sicne, ritualne masonerije. Ovakve loze su pre subverzivne, teroristicke 
organizacije, kojima su kvazimasonski rituali samo paravan za ostvari- 
vanje pravog cilja. Uostalom, pravilo za ulazak u P2 postojalo je samo 
u ovakvoj lozi i nema nikakve veze sa pravilima za prijem u javne 
loze. "Ulaznica" za P2 morala je da bude neka tajna - drzavna ili vojna, 
uvek u pisanom obliku, koju bi novi clan poverio Lieu Deliju. Sta se 
dalje desavalo sa kandidatom, a sta sa dokumentom? Ako je tajna bila 
vredna, obavljao se prijem, ako ne, kandidat je trebalo da nade nesto 
bolje. Andelo Rikoni, najveci italijanski izdavac, u nedostatku neke 
tajne otkupio je od anonimnog amatera fotografiju nagog pape Jovana 
Pavla II za pedeset miliona lira i dao je Deliju kao svoju ulaznicu. A 
fotografija? Njenu tajnu ce obelodaniti Vani Nistiko, bivsi sef odelje- 
nja za stampu Socijalisticke partije Italije, koji je uz socijalistu Fabricija 
Cikita javno priznao da je bio clan loze P2. Prilikom jednog susreta sa 
Delijem, u jesen 1980 godine, u sedistu P2 u hotelu "Ekscelzior", Deli 
je izvadio gomilu fotografija i pokazao ih Nistiku, 

316 



Masoni 

"Zaprepastio sam se,", izjavice Nistiko. "Kada sam ih ugledao ni- 
sam mogao da poverujem svojim ocima. U prvi mah mi se cinilo da 
je rec o nekakvoj fotomontazi, ali ne - bile su to prave, izvorne fotogra- 
fije. Na jednoj od njih bio je nag papa Jovan Pavle II, mimljen kako 
stoji na ivici svog bazena u Kastelgandotfu." 

Deli je ovu papinu fotografiju prokomentarisao: 

"E, dragi moj, obavestajna sluzba je slaba. Ako je ove slike mogao 
da nacini neki fotoamater, zamisli koliko bi tek za jednog profesio- 
nalnog ubicu bilo lako da ubije papu?" 

Da bi se olaksalo komuniciranje izmedu masona i clanova drugih 
ezoterijskih, viteskih i tajnih drustava, i kako bi se suzbio strah obicnih 
ljudi koji zaziru s pravom od "tajnih" drustava i onog sto se u njima 
radi, clanstvo javnih organizacija kao sto je Trilateralna komisija, Savet 
za medunarodne odnose i Bilderberg grupa, po pravilu se preplice sa 
clanstvom u masonskim lozama. Naravno, ova ogromna mreza tajnih i 
javnih organizacija ima svoje ekskluzivne "celije" o kojima se malo ili 
nista ne zna, gde se u najuzem krugu donose vazne odluke, kao sto su 
Parlor klub ili Klub ostrva. U SAD-u deluje drustvo Mrtvacka glava 
(Skull and Bones Society), koje je tesno vezano sa masonima, a takav 
je i Red oranzista u Severnoj Irskoj. I Okrugli sto je bio osnovan na 
masonskim premisama i sluzi sada kao veza izmedu raznih tajnih dru- 
stava. Malteski vitezovi su jos jedna elitna organizacija koja koordinira 
tajne akdvnosti iluminata i Vatikana i ima ogroman uticaj na poslove 
Vatikana, ali je u isto vreme i njegova "udarna pesnica" jer je direkt- 
no potcinjena papi. 

Jasno je zasto ezoterijski redovi moraju da imaju i nivo javnog de- 
lovanja, a to je nacin da se legalno i neprimetno ukljuce u javno funkci- 
unisanje sistema, kako bi delovali unutar njega, a u korist tajnog drustva 
kome pripadaju. S druge strane, tajnost se ljubomorno cuva jer domi- 
nacija se lakse moze ostvariti strahom, koji proistice iz tajnovitog i ne- 
poznatog, pogotovo sto komunikacija ide samo u jednom smeru - od 
tajnih drustava ka javnom sektoru zivota. Tajna drustva ne bi ni posto 
jala kada bi, recimo, zainteresovani gradanin poslao pitanja i dobio od- 
govor o delovanju devet nepoznatih ljudi iz Loze devet sestara u Parizu 
ili Quatuar Coronati loze u Londonu. Bez obzira na tajnost u radu, 

317 



Dosije Omega 

masone i druga tajna drustva je moguce identifikovati preko ezoterijske 
simbolike koja je vrlo bitna za njihov rad i daleko je od "kostimiranih 
ceremonija", kako neki veruju. Simboli nisu samo znaci raspoznavanja 
izmedu clanova, oni su kljucevi za odredena zvanja i znanja, mesto u 
hijerarhiji, kako bi se strogo odvojila znanja onili koji na njih imaju 
prava zbog odredenog mesta u hijerarhiji, u odnosu na one koji do tih 
znanja jos nisu dosli. 

Sjedinjene americke drzave su najbolji primer onoga o cemu go- 
vorim. Njihovi drzavni simboli su zasnovani na ezoterijskim principima 
i znanju. Veliki pecat Sjedinjenih drzava je prepun masonske simbo- 
like, ukljucujuci piramidu i Svevidece oko. Ovaj simbol je stavljen na 
americki dolar u vreme predsednika Frenklina D. Ruzvelta, masona. Vec 
sam spomenuo da je Deklaracija o nezavisnosti i izlazak u javnost Ilu- 
minata pao u istu godinu, 1776-tu. To nije slucajnost. Brojevi imaju 
posebnu energetsku vibraciju, kao i reci (zvuk), boje i simboli. Vrhovni 
iluminati, cije je ezoterijsko znanje veliko, prodiru u poznavanje tajni 
makro i mikrokosmosa, i to znanje koriste na nacin koji nije poznat 
obicnim ljudima, jer ove vibracije uticu na podsvest na nacin koji jos u 
potpunosti ne razumemo. Zato se neki dogadaji tempiraju u tacno odre- 
deno vreme kako bi se ta energija iskoristila za uspeh poduhvata. Ovo 
znanje je staro. Verovatno police iz stare Haldeje, gde su matematika 
i astronomija imale neverovatan nivo, preko Vavilona, anticke Grcke, 
do danasnjih ezoterijskih drustava. Upotreba broja 7 u Otkrovenju sve- 
tog Jovana Bogoslova ima ezoterijska, a ne literaraa znacenja. Biblija 
je inace prepuna numerologije koju je crkva shvatala i prenosila buk- 
valno, sem najvisih poznavalaca koji su znali pravo znacenje nekih bro- 
jeva. Broj 13, tacnije 12+1, ima veliki ezoterijski znacaj. On oznacava 
transformaciju, novo rodenje, nov red. Isus ima dvanaest ucenika, apo- 
stola; Oziris, bog Egipta, ima dvanaest sledbenika; Buda ima dvanaest 
ucenika, kao i bog Acteka, Kvecalkoatl. Bilo je i dvanaest vitezova 
Okruglog stola kralja Artura, dvanaest sinova Jakova, dvanaest pleme- 
na Izraela, dvanaest znakova zodijaka. Nadzorni komitet Bilderberg 
grupe ima 39 clanova (13+13+13), a lokacije za svoje sastanke bira po 
ezoterijskom principu. Na primer, 1965 godine bilderbergovci su se 
sastali na jezeru Komo u Italiji, drevnom sredistvu Reda Komocini, pre- 
teca srednjevekovnih masona. Zenevu, sediste mnogih institucija Novog 
svetskog poretka, tajna drustva smatraju jednim od najvaznijih zemalj- 
skih energetskih centara. 

318 



Masoni 

Brojevi 13 i 33 su na razne nacine iskorisceni i kao logotipi 
mnogih poznatih svetskih firmi. Frensis Bejkon je koristio broj 33 kao 
svov ezoterijski kod u mnogim delima. Skotski obred masonerije ima 
33 stepena. Na vec spomenutom dolaru, piramida ima 13 stepenica koje 
simbolizuju 73 stepena Iluminata. Piramida ima inace 33 kamena. Na 
pecatu, orao (do 1841 godine je bio feniks) ima 13 pera u svakom krilu, 
13 strela u desnoj kandzi i maslinovu granu sa 13 listova u levoj, a u 
kljunu drzi svitak sa 13 slova. Oko njega se nalazi 13 zvezda koje 
formiraju Davidovu zvezdu, a tu je i stit sa 13 traka koje predstavljaju 
prvobitnih 13 drzava. Na logu Ujedinjenih nacija mapa sveta je naprav- 
ljena od 33 segmenta, a iza njih je 13 klipova kukuruza. Zgrada UN- 
a je sagradena na jednom od najsvetijih mesta (energetskih tacaka) 
Indijanaca. Logo kompanije "Proktor i Gembl" je stari masonski sim- 
bol - bradati covek u krugu 13 zvezda. 

Jos tipicniji primer je doprinos Fransoa Miterana, masona vrhun- 
skog ranga, ciji je brat bio Veliki majstor Velikog Orijenta Francuske. 
Kao mason, Miteran je uradio nesto sto je u jednom trenutku smatra- 
no svetogrdem. Na ulazu u Luvr postavio je veliku staklenu piramidu, 
imitaciju Velike piramide u Gizi do najmanjeg detalja. Razmere Mitera- 
nove piramide imitiraju piramidu u Gizi cak do ugla nagnutosti, koji izno- 
si 50,7 stepeni. Visina je 21,60 metara, sto je 1/100 ere koja ima 2160 
godina. U osnovi, strana piramide ima 35 metara. Ove mere imaju u 
osnovi zlatni broj (1,618) i njegovu obrnutost (0,618), vrlo znacajne 
brojeve za masonsko posvecenje, koji omogucavaju da se odrede tacnc 
razmere uzduznog cctvorougla masonskog hrama i bozanskog trougla 
koji ga krasi, jer 35m x 0,618=21, 63m. Isto vazi za staklene paralelogra- 
me cije mere su 3m sa 1,90m, a od kojih se sastoji piramida u Luvru: 
3m x 0,618=l,854m. Veliku piramidu okruzuju tri male piramide, viso- 
ke 5 metara, sa stranom od 8 metara u osnovi. I ove mere odgovaraju 
zlatnom broju: 8m x 0,618= 4,944m. Povrsina tla na kome je pirami- 
da je 35m na kvadrat-1225 kvadratnih raetara. Rec je o bozanskom 
broju, a formula za dobijanje tog broja je T=n(n+l)/2. Radi se o pita- 
gorejskom Tetraktisu koji omogucava spajanje bozanskog i ljudskog. 

Citav sklop piramide je zbir ezoterijskih simbola zasnovanih na 
broju 6. Piralnida je sastavljena iz 684 trouglova koji se brojcano iska- 
zuju kao 666+6+6+6, Vidljivi deo piramide se sastoji od 324 x 4=1296 
trouglova, 36 na kvadrat, ili (6x6) x (6x6). Broj 36 po kabalistickom 
tumacenju daje "bozanski" broj 666, broj Zveri. Miteranova piramida je 



319 



Dosije Omega 

prazna i simbolizuje grobnicu hriscanske monarhije koja je ukinuta 
Francuskom (iluminatskom) revolucijom. Francuska rimokatolicka mo- 
narhija trajala je 1296 godina, od preobracanja i krstenja Klovisa 496 
godine do uspostavljanja Prve republike 1792 godine, sto je tacno 1296 
godina (u masonskom popisu nazivlja, broj coveka je 108, 1/12 od 1296; 
108 je i 1/20 ere od 2160 godina). Ovde je jasno predstavljena utopi- 
ja Novog doba (New Age). Kralja, bozjeg pomazanika na zemlji, mora 
zameniti masonska republika, preteca Svetske vlade. Tako ce hriscanst- 
vo, nastalo u eri Ribe, biti zamenjeno ekumenskom svetskom religijom 
u eri Vodolije. Tu ulogu ce pripomoci Svetski savet crkava i vaseljen- 
ski patrijarh koji je protiv izvornog ucenja i kanona Pravoslavne crkve. 
Ispod ove staklene piramide odrzana je osnivacka skupstina Svetske 
akademije kulture, na cijem celu je bio nobelovac Eli Vizel, cija speci- 
jalnost su poslednjih godina bili zahtevi da se bombarduje Srbija. Ume- 
sto Sfinge u Gizi, ispred Miteranove piramide nalazi se olovni kip Luja 
XIV na konju. Rec je o alhemicarskom simbolu: Kralj Sunce, Apolon, 
olicenje Svetlosti, zatocenik je olova odnosno podzemne tmine. On ceka 
da u piramidi bude preobrazen u zlato svetlosti. 

Miteran je zasluzan i za dogradnju Pale Roajala, takozvanih "stubo- 
va Danijela Birena". Tamo je ranije bilo 140 stubova, a Biren im je 
dodao jos 260, pa je njihov broj sada 400, sto kad se podeli sa deset 
daje broj Iskusenja, a prema Pitagorinom Tetraktisu oznacava bice sta- 
vljeno u karantin - 260 stubova podeljeno je u 13 redova, tako da u sva- 
kom redu ima po 20 stubova. Od tih 260 dodatih stubova, 44 su puni 
stubovi koji u mitologiji Maja predstavljaju broj obilazaka Meseca oko 
Zemlje. Ta 44 stuba, poredana u tri niza, razdvajaju dve povrsine. U 
tim povrsinama nalazi se po 108 stubova, sto oznacava broj coveka (6 
na kvadrat+6 na kvadrat+6 na kvadrat), a ostalih 216 (6x6x6) su 1/10 
stare ere. Svih 260 Birenovih stubova su obredni kalendar koji je bio 
u upotrebi kod Maja i sluzio je za odredivanje povoljnih i nepovoljnih 
dana za vrsenje zrtvenih obreda. Ispod ploce na kojoj su stubovi nalaze 
se tri potoka i jedan bunar koji predstavljaju biblijski Bezdan. Potoci 
simbolizuju mitsku reku Alfu, a 44 stuba simbolizuju i 44 svece koje 
se pale na jevrejski praznik Hanuka i znace ociscenje u Hramu. 

Miteranove gradevine nazivaju se "fabrikama vetrova" s odredenim 
razlogom. Vetrovi u kabalistickoj simbolici proizvode umne i duhovne 
preobrazaje i uticu na psihu stanovnistva. Vetar, simbol duha, blagosti, 
ali i ljutnje i svetske pomame (Pandorina kutija), je snaga kojom treba 

320 



Masoni 

ovladati. U kvartu Defans, gde se nalazi Ministarstvo odbrane, krov je 
izgraden u obliku zodijaka, a pred vratima je znak Vodolije koji simbo- 
lise vazduh. Interesantno je da se tu dogadaju neobjasnjive atmosferske 
pojave, a citavo zdanje sagradeno je tako da lici na "hodnik za vetrove". 
Kompleks je otvoren 14 jula 1989 godine, na dvestotu godisnjicu Fran- 
cuske revolucije, tokom svecanog zasedanja grupe G7. Tom prilikom 7 
predsednika i 15 posvecenika iz Saveta sastalo se na vrhu "Luka Brat- 
stva". Sedeli su oko okruglog stola imitirajuci vitezove Okruglog stola 
kralja Artura. To nije bilo slucajno, posto su vitezovi kralja Artura tra- 
gali za Svetim Gralom, a u groznicavoj potrazi za Gralom su bila mnoga 
tajna drustva. Smatra se da je Gral u posedu Templara. "Luk Bratstva" 
je sagraden kao astronomski hram i njegovo otvaranje oznacava pocetak 
takozvanog Novog doba. Da bi jedna loza pocela sa radom potrebno je 
prisustvo sedam clanova, tacno koliko ih je bilo na krovu. I G7 je ma- 
sonski simbol. "G" je kralj-slovo u masonskoj azbuci (Geometre, Gloire, 
Grandeur, God - Geometar, Slava, Velicina, Bog). Pre nego sto je po- 
ceo sastanak na "Luku", sedmorica velikodostojnika su posetili piramidu 
ispred Luvra i prisustvovali smotri vojske na Jelisejskim poljima, sto 
takode ima magijsku simboliku (Sedam kraljeva iz Apokalipse). "Luk 
Bratstva" ima oblik oltara i predstavlja "naopaki Jerusalim". U Svetom 
pismu, "nebeski Jerusalim" silazi sa Neba da okonca vladavinu Zveri, 
dok sa ovog naopakog Jerusalima Zver krece u juris na Nebo kako bi 
preuzela vlast od Boga. 

Sahrana Fransoa Miterana, koji je umro od raka, obavljena je set- 
njom ulicama Pariza i zaustavljanjem pred znacajnim masonskim gradevi- 
numa u gradu, a kada se pogleda plan setnje gradom vidi se da je u obli- 
ku zmije Vroboros. To je zmija savijena u krug i grize sopstveni rep, sto 
na simbolican nacin oznacava povezanost zivota i smrti. U hriscanskoj 
simbolici, zmija je personifikacija davola, Vroboros je i Levijatan, odno- 
sno Satana. Pariz nije slucajno "grad svetlosti". Na Trgu Bastilja, na stu- 
bu u sredistu, nalazi se pozlaceni kip Luconose, alfe i omege masonskog 
pentagrama, pobunjenog andela, poznatog kao Lucifer, koji na celu ima 
zvezdu, u desnoj ruci baklju, a u levoj raskinute lance. Sem na Mitera- 
novoj sahrani, crnomagijski simbol Uroborosa mogao se videti i prilikom 
setnji gradana po Beogradu, u zimu 1997/98 godine, a ne zaboravite da 
je srednjevekovni Beograd bio napravljen u obliku pentagrama. 

Jos jedna znacajna politicka licnost zapadne Evrope, mason Velikog 
Orijenta i malteski vitez, je bivsi kancelar Nemacke, Helmut Kol. 

321 



Dosije Omega 

Velika jevrejska loza B'nai B'rit odlikovala je Kola svojim najvecim 
odlikovanjem - Blutorden-dem Joseph-Orden, odnosno Ordenom Josifa. 
Ovo odlikovanje dodeljuje se za izvanredne zasluge onim Jevrejima koji 
su se zauzimali za dobro jevrejskog naroda na poseban i istaknut nacin. 
Taj orden je dobio u svoje vreme i Menahem Begin. Pitate se od kud 
taj orden Helmutu Kolu. Deda i baba nemackog kancelara zvali su se 
Salomon i Sara Kon. Konovi su bili hazarski Jevreji koji su kao trgov- 
ci pod imenom Kon (Kohn) ziveli u juznoj Poljskoj, odnosno Galiciji. 
Preko Praga su dosli u Bee gde su ziveli do smrti kao poznati i uvazeni 
bogati poslovni ljudi. Njihovi potomci su se preselili u Ludvighafen gde 
se 1930 godine rodio Henoh Kon koji ce kasnije postati Helmut Kol. 
Sem sto je mason, nekada veliki prijatelj Miterana, blizak je prijatelj 
porodice Rotsild iz Londona i redovan je gost na svim skupovima 
bankara, bez obzira sto vise nije na politickoj funkciji. 

Slicni podaci su se pojavili i za Rusiju, 1995 godine, kada je izves- 
ni Oleg Platonov izneo spisak sa imenima poznatih ruskih politicara. 
Na njemu su imena Mihaila Gorbacova, poslednjeg predsednika SSSR- 
a, zatim tada aktuelnog predsednika Borisa Jeljcina, koji je malteski 
vitez. Na spisku su i tadasnji svetski prvak u sahu, Gari Kasparov, kao i 
sef ruske diplomatije Andrej Kozirev. Tadasnja ruska elita pripadala je 
uglavnom lozi Vzaimodejstvije (Zajednicko delovanje). Medu clanovima 
su bili bisi premijer Jegor Gajdar, bivsi rainistar Pjotr Aven, ekonomi- 
sta Leonid Abalkin, vlasnik banke "Nacionalni kredit" i firme "Olbi", Oleg 
Bojko, direktor "Avtomaza", Vladimir Kadanjikov i direktor "Inkom- 
banke", Vladimir Vinogradov. Brojni su masoni i u ruskom PEN centru 
kao i u Medunarodnom ruskom klubu. Clanovi Rotari kluba, parama- 
sonske organizacije, su pisac Anatolij Ananjev, zatira vlasnik velike me- 
dijske kompanije "Most", Vladimir Gusinjski, i vlasnik slicne firme, 
"Germes", Oleg Volkov. Ruski kosmonaut Georgij Grecko clan je ma- 
sonskog kluba Magisterijum, a bivsi prvi vice premijer, Genadij Bur- 
bulis, i bivsi predsednik parlamentarnog komiteta za spoljnu politiku, 
Jevgenij Ambarcumov, clanovi su masonske komisije Velika Evropa. 

Novi ruski predsednik, Vladimir Putin, je po jednima mason, sto 
se moze zakljuciti po dvorani u kojoj je polagao zakletvu predsednika 
i koja je prepuna masonskih simbola. Po drugima je templar, clan pre- 
ovladujuce organizacije medu oficirima bivseg KGB-a. Iz ovoga se vidl 
da je uspon na vlast nemoguc bez pripadnistva nekoj mocnoj organi- 
zaciji. U ovom slucaju i ja tipujem na Templare koji su sa vrha vlasti 

322 



Masoni 

skinuli Malteske vitezove (Putin protiv Jeljcina) u Rusiji. Putinov 
odlazak u Italiju, kako bi presekao vrpcu na postavljenom spomeniku 
Puskinu, smesan je povod u odnosu na to da ruski predsednik nije obi- 
can dokon i besposlen covek. Posle toga, Putin odlazi da se sretne sa 
papom Jovanom Pavlom II, a prethodno sa ser Endrju Bertijem, Ve- 
likim majstorom Malteskih vitezova, jer ulazak u papin salon vodi kroz 
"maltesko pretsoblje". Sigurno je Putin morao da im objasni svoj buduci 

stav prema Malteskim vitezovima i katolickoj opciji u Rusiji, kao sto je 
jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica morao da prode istim 
putem kako bi sa papom razgovarao o svom odnosu prema Malteskim 
vitezovima, njihovim zeljama, kao i zeljama Vrhovnog masonskog save- 
ta Nemacke, njegovim aspiracijama prema Banatu, povratku "folksdoj- 
cera", delovanju Katolicke crkve u Crnoj Gori, ili ko zna sve o kojim 
temama koje mi ne mogu pasti na pamet ovog trenutka. 

Koliko daleko raasoni planiraju i kako ostvaruju svoje planove 
neka podseti i let na Mesec americkih kosmonauta. Prvi kosmonaut koji 
je krocio na Mesec bio je Nil Armstrong, a za njim Edvin Oldrin 
(Auldrin, u originalu). Obojici ime pocinje na "A", kako bi se stihu iz 
Jevandelja: "Ja sam Alfa i Omega, ja sam prvi i poslednji..." dao magij- 
ski znacaj koji je vazan za masone. Oldrin, mason trideset i treceg ste- 
pena, je na Mesec poneo uglomer i sestar. Meni licno se u povezivanju 

"nebeskog sa zemaljskim" vise svida stav oca Justina Popovica da "dva- 
deseti vek znaci savez sa davolom". Ta istina nas pritiska, bez obzira 
da li to ljudi vide ili se to krije od njihovih ociju. 

U Srbiji, a kasnije i u Jugoslaviji, masoni su imali veliki uticaj na 
politicki zivot. Cak bi se raoglo reci da su masoni bili preovladujuci 
clanovi svih jugoslovenskih vlada od 1918 do 1941 godine. U toku rata, 
najvazniji masoni su otisli u inostranstvo, a oni koji su ostali su "uspa- 
vali rad" svojih loza. Skoro svi pucisti od 27 marta 1941 godine su bili 
masoni, a neki su radili i za britanski "Intelidzens servis". Veliki broj 
masona, nekoliko stotina, bili su uhapseni posle kapitulacije Jugoslavije 
Brzo su pusteni uz pomoc Nemaca masona, Franca Nojhauzena, opuno- 
mocenog ministra za privredu Srbije, koga je licno podrzao Gering 
takode raason. Masoni su bili i Jozef Matl, major Abvera i Vajnman 
major Gestapoa, a sve njih je pokrivao sef Abvera Kanaris. 

U Hrvatskoj, uhapseni masoni su odvedeni u Jasenovac, gde je po- 

stupak prema njima bio dosta blag. Nisu tuceni, nista nisu radili, a ostav 
ljen im je i novae. Vecina je pustena iz logora aprila meseca 1942 

323 



Dosije Omega 

godine. Iako su formalno bili zabranjeni, delovali su neometano jer je 
veliki broj visokih ustaskih funkcionera pripadao masonima, a najpo- 
znatiji su bili Slavko i Eugen Kvaternik. I medu vecnicima AVNOJ-a 
bilo je masona, sto nije smetalo OZNI da posle rata strelja jedan broj 
masona zbog pripadnosti mrezi engleske obavestajne sluzbe. Loze nisu 
obnovljene, ali su masoni bili pojedinacno kontaktirani, dok su masoni 
i rotarijanci iz Amerike vodili veliku kampanju, pedesetih godina, u ko- 
rist Jugoslavije, odnosno brace u Jugoslaviji, sto nije bilo tesko jer ame- 
ricki masoni kontrolisu humanitarne organizacije "UNRA" i "CARE". 
Postepeno su masoni jacali svoj uticaj u tradicionalno svojim sredina- 
ma, na Beogradskom univerzitetu i u Srpskoj akademiji nauka. Neki su 
aktivno ucestvovali u studentskim demonstracijama i protestima na Beo- 
gradskom univerzitetu 1968 godine, a sedamdesetih godina francuska 
masonerija, u prvom redu Veliki Orijent, na cijem celu se tada nalazio 
kao Veliki Majstor Zak Miteran (brat Fransoa Miterana), podrzavala je 
"mas pokret" u Hrvatskoj i brata masona Miku Tripala. 

Novija istorija masonerije u Jugoslaviji vezana je za obnavljanje 
rada masonskih loza u Jugoslaviji, pa je 1990 godine obnovljena Velika 
loza Jugoslavije, na cijem celu se kao Veliki Majstor nasao Zoran Ne- 
nezic, a "svetlost" je dala, da se posluzimo masonskom terminologijom, 
Ujedinjena velika loza Nemacke. To je bilo izvesno iznenadenje ako se 
zna da je francuska masonerija tradicionalno podrzavala jugoslovensku 
masoneriju i da je decenijama vodila zestoku borbu sa engleskom 
masonerijom oko uticaja u Jugoslaviji. U igri su uvek bili i italijanski 
masoni, zbog pretenzija Italije prema Dalmaciji, kao i loze iz Madarske 
i Ceske. Po cudnoj koincidenciji ove zemlje su i u razbijanju Jugoslavi- 
je i nametanju sankcija nasoj zemlji bile najglasnije i najagilnije. Poseb- 
no zadovoljstvo su masoni ovih zemalja doziveli razbijanjem Bosne i 
Hercegovine, koja je popriste suceljavanja raznih masonskih interesa, pa 
je to bila prilika da se ti interesi zadovolje, da svi nezadovoljnici dobi- 
ju svoje "geostrategijsko parce kolaca" i da se situacija na kljucnom 
prostoru Evrope, na Balkanu, okrene u korist najmocnije zemlje Evrope 
i resavanju njenih decenijskih frustracija zbog dva izgubljena svetska 
rata. Veliki Majstor Nenezic se nije dugo zadrzao na svom mestu, po- 
stao je smetnja za odredene apetite i igre, pa je uskoro smenjen, i onda 
je usledila klasicna igra prevare i dezinformacija formiranjem cetiri 
nove masonske loze koje rade neregularno, ali postoje. Za cije potrebe 
i u ime cega, ostaje pitanje. Evropu je iznenadio i uzdrmao podatak 

324 



Masoni 

koji je Nenezic javno izneo. a to je da su mnogi nemacki nacisti nasli 
utociste medu masonima, a neki postali i Veliki majstori Ujedinjene 
velike loze Nemacke - Teodor Fogl (VM 1958-1959), Konrad Merkel 
(1960-1961), Rihard Miler-Berner (1961-1062), Hajnc Rigerberger 
(1966-1968) kao i Georg Fromholc, Veiiki majstor Velike zemaljske loze 
Nemacke (1973-1977). 

Nije nepoznato da su devedesetih godina na razbijanju Jugoslavije 
iznutra delovali i neki masoni, u prvom redu tadasnji preraijer Ante Mar- 
kovic, kao i mocni sef tajnih sluzbi Stane Dolanc. Ante Markovic je 
kao genijalni potez uveo ekonomske reforme Dzefrija Saksa, cija su- 
stina je pljacka nacionalnih ekonomija svih zemalja bivseg komunisti- 
ckog bloka koje treba "reformisati". Danas Ante Markovic "savetuje" 
vladu Makedonije na poziv brata masona, americkog coveka, Vasila 
Tupurkovskog. Stane Dolanc, veiiki trgovac oruzjem, imao je poslovne 
aranzmane sa Lorensom Iglbergerom, nekada ambasadorom SAD-a u 
Jugoslaviji. Naime, Iglberger je 1986 godine pomogao da se osnuje 
"LBS banka", njujorska filijala "Ljubljanske banke" koja je sluzila za 
pranje novca od prodaje oruzja, a saradivala je sa "BNL bankom" u 
Atlanti, koja je kreditirala nabavku opreme za proizvodnju bojnih otro- 
va za Irak. Iglberger je bio direktor "LBS banke" u periodu od 1986 
do 1989 godine, a 20% njenih poslova u Njujorku je islo preko "BNL". 

Ako pretpostavimo da su masoni imali aktivnog ucesca u poli- 
tickom zivotu Jugoslavije u svim njenim periodima u ovom veku, nema 
razloga da sumnjamo da je tako i sada. Jos pre nekoliko godina na sred 
Knez Mihajlove ulice, ispred zgrade Srpske akademije nauka, posta- 
vljena je vema kopija nedovrsene piramide sa poledine americkog dolara. 
Jedna "neformalna grupa", kao clanica DOS-ove opozicione grupacije, 
koja se zove G17 plus, je tipicna masonska tvorevina (znacenje slova 
"G" za masone sam vec objasnio). Ima i onih uticajnih politicara DOS- 
a, na znacajnim funkcijama u saveznoj i republickoj vladi, koji su cla- 
novi masonskih loza u Nemackoj i Svajcarskoj, odakle stize snazna 
podrska promenama u Jugoslaviji koje sprovodi nova vlast od septem- 
bra 2000 godine, Vec je opste mesto ponavljanje da se sirok opseg delo- 
vanja obavlja i kroz paramasonske organizacije, kao sto su rotarijanci i 
mnoge kulturne institucije i fondacije iz sveta koje pruzaju finansijsku, 
naucnu i drugu pomoc "zemljama u razvoju", gde spadamo i mi. Po 
njihovim recima, mi smo u situaciji kada se pomoc ne odbija, a pogo- 
tovo sto to pomaze "demokratske procese" u nasoj zemlji i "slobodne 

325 



Dosije Omega 

medije", pa kako sada reel da ta pomoc ima svoju cenu koja ce morati 
da se plati jednog dana. Uostalom, razorno delovanje raznih komiteta 
za pomoc moze se pratiti kroz raspad zemalja Istocne Evrope, gde je 
socijalizam, potpuno iscrpljen svojom ispraznoscu, pao pred novim viz- 
ijama opste srece, pa nije tesko uociti u madarskom parlamentu mason- 
sku simboliku na svakom koraku, ili na primer u Poljskoj, spregu 
katolicanstva i masonerije. 

Jedan od takvih konkretnih "doprinosa" je iz 1995 godine, kada je 
iz Vrhovnog masonskog Saveta Nemacke u Frankfurtu, posredstvom 
poverenika u Becu, u Vrsac stigao nalog da se reaktivira rad masona 
prekinut 1940 godine odlukom Velike loze slobodnih zidara Jugoslavije. 
Za masone u Vrscu bice zaduzena Privremena uprava masonske loze 
Aurora, a program delovanja je "rusenje neodrzive diskriminacije 
starosedelaca Vojvodine, koji su zbog velike zastupljenosti dodosa u 
organima vlasti u podredenom polozaju". Masoni iz Nemacke zahtevaju 
da se Kosovo i Metohija izjednace u svemu sa uzom Srbijom i Crnom 
Gorom, a insistirace da prestane mesanje Srbije u rad vojvodanskog 
parlamenta. Ovo mi nesto poznato zvuci, na kraju 2000-te. Nemacki 
masoni pozivaju svoje sledbenike u Vrscu da pruze otpor "uspostavlja- 
nju punog nacionalnog i kulturnog integriteta srpskog naroda", da se odu- 
pru "hegemonistima iz Beograda" i da pokrenu starosedeoce u Vojvodini 
da "izraze svoje opravdano nezadovoljstvo prema ratnim zlocincima 
(Srbima) koji nisu prihvatili ustavni i pravni poredak Hrvatske i koji su 
otuda pobegli od toboznjeg hrvatskog progona i "enocida". Sta je kruna 
ovog bezobraznog mesanja u unutrasnje stvari Jugoslavije vidi se iz 
kljucnog dela teksta: 

"... Nas strateski pravac delovanja jeste da se u Vojvodinu pono- 
vo vrate proterani Nemci (folksdojceri), da se tako sa njima ponovo 
vrati na ove prostore zdrav i civilizovan duh... Tako cemo uciniti da 
Vojvodina opet bude bogata i da se potpuno samostalno razvija..." 

Verovatno do otcepljenja, kako bi se prikljucila "Novom rimskom 
carstvu", bolesnoj utopiji Vatikana i kuce Habzburg, novoj Austro- 
ugarskoj koja ce u podunavski region ukljuciti svoje bivse pokrajine. 
Da autonomasi Vojvodine nista ne rade slucajno, vidi se i iz delova- 
nja izvesne dr Edite Stojic, rodene Arnstajn, o kojoj su se pocetkom 
1997 godine pojavili neki tekstovi u nemackim i austrijskim novinama. 

326 



Masoni 

Delovanje dr Stojic se odvijalo preko Beograda, gde je ona direktor 
Centra za susedne zemlje i regionalnu saradnju. Naravno, "regionalna 
saradnja" se bas locirala u Vrscu, preko masonskih i rotarijanskih kru- 
gova, pa pravo u "Hemofarm", jednog od najvecih proizvodaca lekova, 
ne samo u Jugoslaviji, vec i u ovom delu Evrope. "Poslovne veze" su 
uspostavljene direktno iz Centra, ali i preko privatne firme ("Bizma") 
gospode Stojic. Da spomenem da je Stojicka bila udata za profesora 
Pravnog fakulteta u Sarajevu, Mustafu Imamovica, bliskog prijatelja 
Alije Izetbegovica, sto naravno nema nikakve veze sa delovanjem u 
Beogradu, a prema Banatu. Zakuvanoj situaciji u ovom delu zemlje 
kumuju ne sarao odredeni krugovi iz Nemacke, masonski i BND-ovski, 
vec se sa njima nadmecu i rumunske masonske loze, pod zastitom fran- 
cuskog Velikog Orijenta. Kad rasparcaju Jugoslaviju i podele "evrop- 
ski masonski kolac" krenuce dalje. 

Cilj raasonskih snova je Rusija, gde poslednjih godina masoni i 
druga tajna drustva dozivljavaju nevidenu ekspanziju, pocev od predsed- 
nika drzave (Jeljcina kao malteskog viteza), preko ministara i poslovnih 
ljudi. Ruski narod ce pred naletom ovih organizacija, kao i svih ver- 
skih sekti koje haraju zemaljom bez ogranicenja, morati da se bori svim 
silama da sacuva svoje nacionalno bice i svoju nezavisnost, kako ne bi 
podlegao opstem naletu mondijalizma. To ce biti i problem ove zemlje, 
jer se Novi svetski poredak, cijih se ponuda za novi i bolji zivot treba 
cuvati, vec usancio u mnogim busijama naseg zivota, i ceka pravi trenu- 
tak da izade na otvoreno. 



327 



Drustvo Mrtvacka glava 

Ovo je vazno drustvo sa ogromnim uticajem u Americi. Njegova 
baza je Jejl univerzitet sa centrom u mauzoleju bez prozora koji je po- 
znat kao "Grobnica" i u kome se clanovi okupljaju dva puta nedeljno 
tokom skolske godine. Tacna istorija drustva Mrtvacka glava nije poz- 
nata, ali se zna da je uvedena u SAD pre oko stosezdeset godina kao 
Loza 322 tajnog nemackog drustva koje je u Nemackoj bilo poznato 
pod imenom Bratstvo smrti. Preruseni iluminati, kazu poznavaoci. 

Simbolizam njihovih ceremonija uvodenja clanova u drustvo, blizak 
je masonskim. U Americi pocinju s radom 1832/33 godine, uz aktivno 
ucesce generala Vilijema Hantingtona Rasela i Alfonsa Tafta, predstavni- 
ka slavnih porodica koje su odigrale vaznu ulogu u istoriji Amerike. Dru- 
stvo Mrtvacka glava je elitisticko i rasisticko, bazirano na novcu stecenom 
kroz ilegalnu trgovinu drogom. Drustvo je 1856 godine zasticeno kroz 
"Rasel trust" i posebnim zakonom drzave Konektikat osnivaci su oslobo- 
deni zakonske obaveze da popunjavaju godisnji izvestaje o poslovanju. 
Ceremonije inicijacije se i danas odrzavaju na ostrvu Dir, na reci Svetog 
Lorenca. Procedura izbora novih clanova nije se izmenila od 1832 go- 
dine. Svake godine petnaest novih clanova se bira, i to uvek sa zavrsne 
godine studija. U proteklih stosezdeset godina oko dve i po hiljade diplo- 
maca Jejla je inicirano u drustvo. U svako doba je zivo i aktivno izmedu 
petsto i sesto clanova, a otprilike jedna cetvrtina se bavi unapredenjem 
interesa drustva. Tajna drustva su inace specijalnost Jejla. Postoje jos 
dva tajna drustva, Svitak i kljuc i Vucja glava, koja su takode osnova- 
na sredinom proslog veka. Da li su konkurencija drustvu Mrtvacka 
glava tesko je reci, pre ce biti da su deo iste celine. Verovatno je da su 
clanovi takozvanog istocnog liberalnog establismenta, koji sebe smatra 
americkom elitom, clanovi makar jednog od ova tri tajna drustva. 

Ostrvo Dir je vlasnistvo "Rasel trusta" koji poseduje i vecinu zemlji- 
sta na kome se nalazi univerzitet u Jejlu. Porodica Rasel stvorila je ogrom- 
no bogatstvo kroz trgovinu opijumom u devetnaestom veku, kroz sindikat 
trgovaca drogom poznat kao "Rasel i kompanija". Njihovi jedini rivali bi- 
li su iz Perkins sindikata, iz Bostona, koji su bracnim vezama bili pove- 
zani sa drugim porodicama britanskog aristokratskog porekla, iz perioda 
trgovine robljem. Rasel je kupio Perkinsove i postao jedna od centralnih 

328 



Drustvo Mrtvacka glava 

figura trgovine opijumom u Americi, u rangu sa porodicama "plave krvi" 
kao sto su Kulidz i Delano (Komitet 300), koje su davale americke 
predsednike. Ove porodice su bile povezane sa isto takvim porodicama u 
Engleskoj, Kesvikovima, Dzardin Mestisonora i drugima, koje su u poslu 
trgovine opijumom imale podrsku britanske vlade lorda Palmerstona, 
koji je bio na celu Velikog Orijenta. Posto je izvor njihovog prihoda bio 
poznat u uzem krugu ucesnika, nije cudo da su za svoj sirabol izabrali 
gusarsku zastavu - mrtvacku glavu sa ukrstenim kostima. Ova veza traje i 
danas kroz porodice cija imena dobro poznajemo - Bus, Rokfeler, Hari- 
man, Vitni, Pejn, Vanderbilt, Bandi. Vecina vuce poreklo od onih dvade- 
set, trideset porodica "puritanaca" koje su stigle iz Engleske u Ameriku 
izmedu 1630 i 1660 godine. One se drze zajedno, ucvrscujuci se kroz 
bracne veze i ukrupnjivanje kapitala, ne dozvoljavajuci da politicka i eko- 
nomska moc u Americi isklizne iz njihovih ruku. Jedna od takvih porodi- 
ca, iz drustva Mrtvacka glava, su danas Lordovi, vlasnici poznate njujorske 
advokatske firme "Lord, Dej i Lord". Drze samo velike klijente - "Nju- 
jork Tajms" i Rubin fondaciju, koji finansiraju Institut za studije poli- 
tike u Vasingtonu. Vinston Lord (Trilaterala, Bilderberg grupa) postao 
je predsedavajuci Saveta za medunarodne odnose 1983 godine. 

Porodicni klan Busovih vec je decenijama zastupljen u Mrtvackoj 
glavi. Preskot Bus je iniciran 1917 godine, a onda se ozenio devojkom iz 
pnrodice finansijera, Vokerovih. Dzordz Herbert Voker raladi je takode 
bio iz Mrtvacke glave, Preskotov sin, Dzordz Herbert Voker Bus je 1948 
godine usao u drustvo, sto ce biti presudno u njegovom usponu do mesta 
sefa CIA i predsednika SAD-a. Poznato je da je Jejl i Mrtvacka glava 
omiljeno loviste novih kadrova za CIA i skoro je sigurno da je Bus od 
studentskih dana bio regrutovan za rad u Agenciji. Njegov otac, spome- 
nuti Preskot, bio je poznat u Mrtvackog glavi po jednom bizarnom doga- 
daju. U maju 1918 godine, Bus i pet drugih clanova Mrtvacke glave, 
oskrnavili su grob indijanskog poglavice Dzeronima u Fort Silu, Oklaho 
ma, i ukrali lobanju koju su doneli u svoj stab u Jejlu, gde su je kori- 
stili u ceremonijama i ritualima. Ovu pricu potvrdili su zahtevi Indijanaca 
i Neda Andersona (poglavice Apaca San Karlos) da se lobanja vrati, 
ali nije poznato da li je to ucinjeno. Jedan clanak iz 1989 godine, u 
"Njujorkeru", opisuje kako je jedan "Mrtvac" sedamdesetih godina licno 
video tridesetak ljudskih lobanja u "Grobnici". Ove bizarnosti navodim 
samo da bi se videlo kakav je mentalni sklop ljudi koji dolaze na vlast 
u Americi i presudno uticu na zbivanja u svetu. Kao ilustraciju, opisacu 

329 



Dosije Omega 

vam deo ceremonije inicijacije. Kandidat lezi go u mrtvackom sanduku, 
a za "intimni deo" tela mu je vezana traka, i dok masturbira naglas pre- 
pricava detalje svojih seksualnih iskustava (ako ih je imao). Jasno je da 
se kasnijim ucenama i strahom clanovi drze cvrsto u stegama drustva. 
Posle inicijacije, clan dobija novo ime. Postao je "vitez", u tradiciji dru- 
gih tajnih drustava. Stariji vitezovi u Mrtvackoj glavi zovu se patrijarsi, 
a svi ostali, koji nisu clanovi, su neznabosci, varvari i vandali. 

"Mrtvaci" su narocito bili aktivni u vreme Prvog svetskog rata i bolj- 
sevicke revolucije u Rusiji. U upravnom odboru "Morgan Garanti Trasta", 
koji je finansirao boljsevike, podrzavao Staljinovu diktaturu i finansi- 
rao obe strane u dva svetska rata, sedelo je devet clanova Mrtvacke 
glave, a medu najpoznatijima bili su W. Averel Hariman, Hari P. Vitni, 
Najt Vuli i Persi Rokfeler. U firrai "Braun Braders" ("Hariman" od 1933 
godine) u upravnom odboru sedelo je osam clanova Mrtvacke glave, 
medu njima W. A. Hariman, E. Roland Hariman, Najt Vuli i Preskot 
Bus. Ocigledno je da su do Drugog svetskog rata bili vrlo aktivni u pro- 
movisanju koncepta eugenike (nauke o cistoti rase, tako drage njihovim 
uzorima u nacistickoj Nemackoj), a tvorci su i Svetskog saveta crkava, 
udruzenja verskih zajednica raznoraznih usmerenja osnovanih samo sa 
jednira ciljem: da se unisti hriscanstvo, da se njena osnovna doktrina - 
ekumenizam, sprovede u korist Katolicke crkve uz propast pravosla- 
vlja, sto ce biti pretekst stvaranja nove religije u novom milenijumu, 
religije bez Boga, na cijem ce celu biti Maitreja, ovaploceni Lucifer. 

Danas se clanovi Mrtvacke glave nalaze u svim vaznim svetskim or- 
ganizacijama, u prvom redu u Savetu za medunarodne odnose, kao i u 
bitnim industrijskim granama sa kraja milenijuma, u armiji, medijima, 
obavestajnim organizacijama, farmaceutskoj industriji, trgovini drogom, 
obrazovanju, proizvodnji hrane, kontroli populacije. Dok zavrsavam ovu 
knjigu, upravo je na predsednickim izborima u Americi pobedio jos jedan 
clan Mrtvacke glave, Dzordz Bus mladi, unuk Preskota Busa, sin Dzordza 
Busa Sr. Dinastija je uspostavljena, mracne sile su iza scene, nov 
americki kabinet Busa mladeg je vojna vlada sastavljena od previse pen- 
zionisanih generala i ljudi iz vojnog kompleksa. Time SAD postaju zrtva 
"mekog" vojnog drzavnog udara, dok mnogi analiticari i novinari naivci 
unapred proricu kako Bus mladi nece biti los predsednik. Tome se radu- 
ju i u Rusiji, a niko se nije zapitao ciju lobanju ce Bus ici da iskopava. 
Kad budu shvatili ko je zapravo na vlasti u Americi iza Busa mladeg, 
po obicaju ce biti prekasno. 

330 



Malteski vitezovi 



Na delovanje obnovljene masonerije u Jugoslaviji nadovezalo se i 
delovanje Malteskih vitezova, jednog od najstarijih i najuticajnijih vojno- 
viteskih redova Katolicke crkve, cije je delovanje znacajno i danas, jer 
su jedni od kljucnih nosilaca katolickog prozelitizma sirom sveta, a na- 
rocito protiv pravoslavlja. U jeku sankcija protiv Jugoslavije, mitropolit 
crnogorski, gospodin Amfilohije, objavio je na crkveni praznik Lucin- 
dan 30 oktobra 1993 godine, da se velika relikvija, ruka svetog Jovana 
Krstitelja, nalazi u posedu Srpske pravoslavne crkve. Ova vest izazvala 
je veliko uzbudenje u mnogim krugovima, narocito onih vojno-religioznih 
redova, Templara i Malteskih vitezova, ciji je svetac zastitnik Jovan 
Krstitelj. Za one kojima nije poznata istorija Suverenog vojnog reda hospi- 
talaca svetog Jovana Jerusalimskog, Rodosa i Malte (kako danas glasi 
puno ime reda), dacu kratku hronologiju dogadaja od vremena koje je 
interesantno za nasu pricu - od osvajanja Malte od strane Napoleona. 

10 juna 1798 godine Napoleon osvaja Maltu, sto je za red bio veli- 
ki udarac, jer od dobijanja ostrva 1530 godine na poklon od Karla V, 
posle gubljenja Rodosa, Malteski vitezovi su odoleli mnogim opsadama. 
Ovoj nisu, pa se Veliki majstor Ferdinand fon Hompes 17 juna 1798 go- 
dine odrekao titule Velikog magistra (majstora) i sa vitezovima, relikvija- 
ma i pokretnom imovinom uputio za Rusiju gde im je ponudeno utociste. 
Ruski car Pavle I se samoproglasava za Velikog majstora (samo de 
facto, kako naglasava red) i ostaje to do 1801 godine, kada je na njega 
izvrsen atentat. Malteski vitezovi su sa sobom doncli i jednu od svojih 
najvecih relikvija - ruku svetog Jovana Krstitelja koja se cuvala u Zim- 
skom dvorcu u Sankt Petersburgu. Posle gubljenja podrske u Rusiji, red 
se povlaci, ali relikvije ostaju u Rusiji. Aleksandar III ruku prenosi u dvo- 
rac "Gatcino" i ona tu ostaje do Oktobarske revolucije 1917 godine. Cari- 
ca majka, Marija, nosi ruku u rodnu Dansku, ali zalaganjem kijevskog 
mitropolita Antonija Hrapovickog ruka stize u Beograd 1923 godine i 
poverava se na cuvanju jugoslovenskom kralju Aleksandru I Karadorde- 
vicu. Tu ruka ostaje do 1941 godine, do napada Nemacke na Jugosla- 
viju. Kralj Petar II Karadordevic, pre napustanja Jugoslavije, ostavlja 
relikviju staresini manastira Ostrog u Cmoj Gori, Marku Kalanju. 

331 



Dosije Omega 

Ovde moram da napravim malu digresiju. Pored desne ruke sve- 
tog Jovana Krstitelja na Malti su cuvane jos dve svetinje - ikona Svete 
Bogorodice koju je naslikao apostol Luka i stavroteka u kojoj se nalazi 
cestica Casnog krsta na kojem je bio razapet Isus Hristos. Karakteri- 
sticno je da desnica Jovanova nema mali i domali prst. Jedan prst cuva se 
u Otomanskom muzeju u Istambulu, a drugi je ugraden u (vestacku) ruku 
svetog Jovana Rrstitelja koja se cuva u Sijeni. Tu ruku doneo je u Srbiju 
prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava. Na njoj su zabelezene sledece reci: 

"Preteceva desnica Jovanova. Pomeni me Savu arhiepiskopa 
Srpskoga." 

Ruka je neko vreme bila u manastim Zica, a zatim u Peckoj patri- 
jarsiji, sve do pada srpske drzave kada ju je Jelena (supruga Lazara, 
sina Durda Brankovica) odnela u Moreju kod svog oca despota Tome 
Paleologa, rodenog brata Konstantina XI Dragasa, poslednjeg vizantij- 
skog cara. Toma Paleolog je ovu ruku poklonio papi Piju II, koji ju je 
odneo u svoj rodni grad Sijenu. Ove relikvije je u Crnoj Gori otkrila tajna 
policija i 1951 godine ruka, ikona i cestica krsta zavrsavaju u sefu UDBE 
u Titogradu, po naredenju Blaza Jovanovica. Pravo cudo je da ta infor- 
macija, verovatno zbog neznanja sefova tajne policije Crne Gore, nije 
stigla do Josipa Broza Tita, jer bi ih sigumo uzeo sebi, sto bi njegovom 
ugledu u organizacijama u kojima je bio clan donelo neslucene visine. 
Bilo kako bilo, 1968 godine tadasnji funkcioner Marko Orlandic vraca 
ruku i cesticu krsta Crkvi, jer je to "njena imovina", a ikonu daje Cetinj- 
skom muzeju, jer je to "umetnost" i zato "pripada narodu". Ruka je u Ce- 
tinjskom manastiru. Kako se ova vest pojavila u medijima, krenula je 
kampanja iz malteskih krugova prema Jugoslaviji. Jedan krak krenuo je 
iz Amerike, gde su Malteski vitezovi izuzetno uticajni. Prvi cilj je bio 
gasenje Velike loze Jugoslavije, jer im nije odgovarao ni Zoran Nenezic 
kao Veliki majstor ni to sto je "svetlost" za osnivanje masonske loze 
dosla iz Nemacke. Posle gasenja sledilo bi osnivanje nove loze pod pa- 
tronatom masona i Malteskih vitezova iz Amerike, a ako se to prihvati 
poteci ce milijarde dolara. Naravno, neki naivni su se upecali na tu pri- 
cu, ne znajuci da obecane milijarde dolara nisu stigle ni u jednu zemlju 
kojoj su obecane. Tako su se u igri nasla dva srpska pisca akademika, 
a jednom je obecana podrska u kandidovanju za Nobelovu nagradu za 
knjizevnost. Za one koji ne znaju, za dobijanje Nobelove nagrade za 
knjizevnost dovoljno je da budete makar prosecan pisac, ali obavezno 

332 



Malteski vitezovi 

mason trideset i treceg stepena, sto je presudno. Zato mnogi genijalni 
pisci nisu dobili ovu nagradu, jer nisu ispunili kljucni zahtev da budu 
"braca", a koga interesuje kvalitet pisanja neka se obrati knjizevnim kri- 
ticarima a ne Nobelovom komitetu. Sem akademika, ponuda je otisla i 
nekim ljudima iz vrhova sudstva, policije i Demokratske stranke Zorana 
Dindica koja je i pre toga imala podrsku masona iz loze Alpina. Uosta- 
lom, izborni slogan Demokratske stranke na jednim od prethodnih izbo- 
ta bio je "Posteno". Na engleskom on glasi "on the square" i bukvalo 
znaci "na kvadrat", matematicki izraz za stepenovanje, ali medu mason- 
skom bracom znaci "posteno", pa ko razume poruku to bolje za njega. 

Inicijativa iz Njujorka nije se tada ostvarila, ali je zato u decem- 
bru 1993 godine stigla zvanicna delegacija Malteskih vitezova koju su 
cinili profesor Enriko de Santis, sef pravnog odelenja reda, Stefan Erkole 
Vlahovic i Antonio Sovinjano. Imali su na umu uspostavljanje medudrzav- 
ne saradnje kakvu su obnovili sa Rusijom, ali tadasnji jugoslovenski 
predsednik Zoran Lilic nije ih primio. Primio ih je patrijarh Srpske pra- 
voslavne crkve Pavle, 6 decembra 1993 godine, i odbio pomoc u novcu, 
otvaranju bolnica, univerziteta i slicnih mamaca koje Malteski vitezovi 
bacaju u prvom nastupu, jer bi posle toga sigurno usledio zahtev za ot- 
kupom ruke Jovana Krstitelja i ostalih relikvija. Ne uspevsi u Beogradu, 
vitezovi su se uputili u Crnu Goru. Tu su primljeni vrlo srdacno. Priraili 
su ih tadasnji ministar inostranih poslova Cme Gore, Miodrag Lekic, 
ministar zdravlja Miomir Mugosa i potpredsednik crnogorske vlade Ra- 
de Perovic. Malteski vitezovi su obecali Crnoj Gori pomoc u lekovima 
i ponudili saradnju na drugim poljima, isticuci pritotn da su pod juris- 
dikcijom Americke pravoslavne crkve, sto je trebalo verovatno da 
omeksa stav Srpske pravoslavne crkve, i trazeci da otvore kancelariju 
u Cmoj Gori gde bi delovali kao humanitarna organizacija. 

Da ne bude zabune, Malteski vitezovi jesu ortodoksna katolicka or- 
ganizacija sa vrlo strogim praviliraa, ali su u novije vreme dosta spustili 
kriterijume za prijem, stvarajuci tako i laicke delove reda kako bi oma- 
sovili organizaciju. Naime, od osnivanja pa do XVII veka jedina klasa 
vitezova bili su: Vitezovi pravde ili Zavetovani vitezovi. Sredinom XIX 
veka broj vitezova'bio je toliko mali da je redu pretilo gasenje. Neke od 
najpoznatijih italijanskih plemickih porodica ponudile su svoju pomod - 
princevi Kolona, Orsini, Barberini (sve pripadnici Crnog plemstva), 
ponudili su redu svoj uticaj, novae, ugled i obnovili ga. Prosirili su ga 
na protestantske zemlje, organizujuci ogranke, kao i na pravoslavne 

333 



Dosije Omega 

zemlje koje su takode bile u mogucnosti da formiraju svoje ogranke. U 
protestantskim zemljama malteski vitezovi organizovani su u okviru 
Velike oblasti Brandenburga Reda svetog Jovana u Nemackoj, Sved- 
skoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Svajcarskoj, Finskoj i Madarskoj. U 
Nemackoj, u Redu Johanitera, deluje preko tri hiljade vitezova koji siro- 
ko saraduju sa bolnicaraa, klinikama, medicinskim fakultetima i skolama, 
a pruzaju pomoc i drugim zemljama preko svoje organizacije "Johan- 
niter Unfall Hilfe". Na celu Johanitera bio je nekada kralj Pruske ili 
clan kraljevske porodice, zatim nemacki car (poslednji Viljem II), a po- 
sle toga su na celo dolazili plemici iz porodice Hoencolern. U Sved- 
skoj su takode pod jurisdikcijom krune. u Holandiji takode - na celu je 
bio princ Henrik, kraljicin otac, a u Engleskoj vojvoda od Glostera. 

Kralj Petar II Karadordevic bio je na celu pravoslavnog ogranka 
reda Matieskih vitezova od 1965 godine, pa do svoje smrti 1970 godine, 
kao Suvereni protektor i sedamdeset i treci Veliki magister Reda svetog 
Jovana Jerusalimskog. Posle smrti, njegov sin, princ Aleksandar II Ka- 
radordevic, odbio je da preuzme tu funkciju. O tome je sacinjen "Pro 
tokol" izmedu tadasnjeg Velikog magistra reda, Fra Andela di Mojana 
da Kolonja i princa Aleksandra. Razmenjena su odlikovanja - Veliki 
majstor je dobio Orden belog orla, a princ Aleksandar Veliku ogrlicu 
Ordena za zasluge. Prijatelj kralja Petra II, Tomas Senon, baron Foran, 
vojvoda od Sen-Bara, i sam malteski vitez, opisuje svoje druzenje sa 
princom Aleksandrom Karadordevicem i njihovu zajednicku posetu 
Vatikanu, 1980 godine: 

"Imali smo audijenciju kod pape koju je organizovao kardinal Mar- 
ten, koji se starao o papskom domacinstvu... Prisustvovali smo divnom 
zvanicnom rucku koji je, u Malteskoj palati, priredio princ i Veliki po- 
glavar Suverenog malteskog reda. Prestolonaslednik je tada bio primljen 
u svojstvu sefa drzave. Kod pape ... poseta je trajala otprilike dvadeset 
pet minuta. To je bila uzvratna kurtoazna poseta, takoreci upoznavanje... 
Posle posete papi otisli smo na sastanak sa princom Suverenog 
malteskog reda..." 

Kakve bi tek pocasti imao Aleksandar Karadordevic da je ostao na 
celu Pravoslavnog priorata Reda svetog Jovana Jerusalimskog. Mozda 
bi se lako vratio i na presto Jugoslavije, sto je sada tesko, jer Jugosla- 
via njegovog dede Aleksandra I vise ne postoji. 

Susret Dzordza Busa i Mihaila Gorbacova na brodu kod ostrva Mal- 
ta (koje li simbolike)' oznacio je ukidanje Istocne Nemacke i povlacenje 

334 



Malteski vitezovi 

Sovjeta iz citave Istocne Evrope. Upravo su Gorbacov i Jcljcin, preko 
Malteskih vitezova i u dogovoru s papom Jovanom Pavlom II i Ronal- 
dom Reganom otvorili vrata raspada SSSR-a i prodiranju katolicizma u 
Rusiju i Ukrajinu, sto su 1992 godine obelodanili tadasnji predsednik ru- 
skog parlamenta Ruslan Hazbulatov i ukrajinski pisac Boris Olejnik. U 
torn smislu su poznate novine "Sovjetskaja Rasija" i "Pravda" pisale o 
tajnom Jeljcinovom predsednickom ukazu broj 827, kojim se Rusija pove- 
zuje, posle dvestagodisnje pauze, sa Malteskim redom, jednim od glav- 
nih oslonaca papstva i onim sto se u Rusiji naziva "svetskom vladom" i 
" mondijalistickom diktaturom". List "Pravda" je objavila i fotografiju Jelj- 
cina u odori viteza Malteskog reda i navodi da je primljen 16 novembra 
1991 godine s titulom komandora. Prodor u pravoslavne zemlje tako je 
pnnovo otpoceo, sa novim entuzijazmom i novim igracima na sceni. 
Malteski vitezovi se nisu libili da finansiraju kupovinu oruzja za Hrvat- 
sku Franje Tudmana, da skupljaju novcane priloge u Barskoj biskupiji 
i da ih salju u Hrvatsku, da nabavljaju oruzje za siptarske separatiste na 
Kosovu posredstvom katolickog svestenika Ljusa Berdija iz Urosevca, 
uz obilatu pomoc "Radio Vatikana". Nasli su politicku podrsku medu 
liberalima u Crnoj Gori, a sigumo stoje iza verske sekte ekskomunici- 
ranog raspopa Mirasa Dedejica cije delovanje je upereno protiv Srpske 
pravoslavne crkve. Jos jedna organizacija koja je pod kontrolom pape 
je populisticka organizacija Zajednistvo i oslobodenje (Comunione e libe- 
razione), skraceno poznata kao cieiini, cije vodstvo je skriveno u Vatika- 
nu, a koja se takodc bavi propagandom u korist Vatikana a protiv drugih 
zemalja, ovom slucaju Jugoslavije. Na godisnjem zboru u Riminiju. 
avgusta 1990 godine, cieiini su spremno prepustili govornicu za javni 
nastup upravo spomenutom Ljusa Derdiju koji je torn prilikom otvoreno 
zagovarao secesiju Kosova. Daklem, nije nepoznato sta malteski vite- 
zovi zele u Jugoslaviji, bez obzira na povod zbog kog dolaze. 
Nema sumnje da su Malteski vitezovi kljucni ucesnici velike igre mo- 
ci unutar Novog svetskog poretka, glavni borci za stvaranje novog Svetog 
rimskog carstva na celu sa Habzburzima i glavni nosioci ezoterije Novog 
svetskog poretka, u bliskim vezama sa Crnim plemstvom i ostalim taj- 
nim drustvima. Od svog osnivaca, benediktinskog fratra, oca Zerara, do 
danasnjeg Vetikog majstora, ser Endrju Bertija, poJitika je bila njihovo 
omiljeno polje aktivnosti. Zato su u laicki deo reda ukljucivali poznate 
svetske politicare, narocito iz SAD-a. Jedan od takvih je Aleksander 
Hejg, bivsi drzavni sekretar i komandant NATO pakta, Ronald Regan kao 

335 



Dosije Omega 

pocasni clan, dvojica bivsih sefova CIA, Vilijem Kejsi (u periodu od 
1981 do 1987 godine) i Dzon Mekon (sef u vreme Kenedija). Ova veza 
sa CIA posebno je vazna, jer jos od osnivanja CIA. Malteski red sa 
njim odrzava tesnu obavestajnu saradnju. Cak je 1948 godine Malteski 
red odlikovao izbeglog nacistickog generala Rajnharda Gelena koji je 
organizovao evropske aktivnosti CIA po uzoru na Abver i preveo veli- 
ki broj nacista koji su bili operativci CIA u periodu hladnog rata. Malte- 
ski vitez bio je i Dzordz Roka, zamenik sefa kontraobavestajnog sek- 
tora CIA. Iz obavestajnih krugova u Malteskim vitezovima bio je i 
Aleksandar de Marense, sef francuske obavestajne sluzbe SDECE, a 
clan je i bivsi francuski predsednik Valeri Ziskar d'Esten. Vitezovi su 
bili debelo umesani i u trgovini oruzjem i drogom u aferi "Iran-kontra" 
koja se zavrsila, ako se secate, "kozmetickim" kaznjavanjern pukovni- 
ka Olivera Norta. Njega je na sudenju branila advokatska firma Beneta 
Vilijemsa, malteskog viteza. U clanstvu su i mnogi poznati industrijal- 
ci. Na kraju Drugog svetskog rata, industrijalac koji je pomogao da 
mnogi nacisti nadu sigurno utociste u Americi bio je J. Piter Grejs, je- 
dno vreme na celu americkih Malteskih vitezova. U clanstvu su i Li 
Ajaoka, nekadasnji direktor "Krajzlera", Spiros Kuras, Dzejms Bakli, 
direktor radija "Slobodna Evropa", nekadasnji americki ambasador u 
Rimu, Dzon Volt, kao i elita italijanske politicke scene - Francesko Ko- 
siga, Dulio Andreoti, Amintore Fanfani, direktor "Fijata" Dovani Anjeli 
i mnogi drugi. 

Americka spisateljica Beti Mils, u svojoj knjizi "Pukovnik Nort, 
Vilijem Kejsi i Malteski vitezovi", otkriva da su tridesetih godina ovog 
veka Malteski vitezovi pokusali drzavni udar u Americi. U centru zbi- 
vanja bio je malteski vitcz Dzon J. Raskob, a udar je propao kada je 
general marinaca Smedli Batler odbio da uzme ucesce u ovom planu. 
On je cak prijavio Raskoba, koji je bio jedan od trinaest osnivaca reda 
Malteskih vitezova u Americi, a u to vreme je bio direktor "Dzeneral 
Motorsa", kompanije koju je kontrolisao J. P. Morgan. Odrzano je kon- 
gresno saslusanje o ovom slucaju, ali Raskob nije bio pozvan na njega. 
O tome se kasnije nista nije pojavilo ni u stampi ni u knjigama. Nije 
cudno, jer su ugledni malteski vitezovi bili na celu velikih medijskih 
kompanija. Medu njima su Vilijem F. Bakli, naftas i izdavac, clan Mrt- 
vacke glave, Saveta za medunarodne odnose i malteski vitez. Frenk 
Sekspir, predsednik televizijske kompanije "CBS", potpredsednik "RKO", 
americki ambasador u Vatikanu, malteski vitez, clan Heritidz fondacije. 

336 



Malteski vitezovi 

Snaga reda potice iz veza sa najmocnijim porodicama u Americi, 
iako svi nisu biii clanovi reda, kao sto su Delanovi, Forbsovi, Epltoni, 
Bejkoni, Bojlstonovi, Perkinsi, Raselovi, Kaningemi, Soovi, Kulidzi, Park- 
mani, Ranvelsi, Kabotovi, Kondmansi i drugi. Red je jak i u Engleskoj 
i Kanadi, U kanadskom Institutu za medunarodne odnose sedeo je ser 
Kenet Strong, koji je na kraju Drugog svetskog rata bio zaraenik sefa 
M16, i koji je bio kljucni covek u Kanadi kao zastupnik interesa engle- 
ske krune. Bio je u upravnom odboru "Banke Nove Skotske" kroz koju se 
pere novae od trgovine heroinom u Kanadi. Ako je Strong bio drugi, ko 
je bio prvi? Odgovor je ser Brajan Edvard Mauntin, ugledni clan Reda 
svetog Jovana Jerusalimskog. U knjizi "Red svetog Jovana Jerusalim- 
skog", objavljenoj 1986 godine, dr Dzon Kolmen o redu pise sledece: 

"...Stoga to nije tajno drustvo, osim tamo gde je njegova svrha bila 
pervertovana na unutrasnji krug kao sto je Red podvezice, koji je pro- 
stituisana oligarhijska tvorevina britanske kraljevske porodice, koja se 
izruguje svemu onome za sta se Suvereni red svetog Jovana Jerusalim- 
skog zataze. ... Kao primer, ateista lord Piter Karington, koji se pre- 
tvara da je anglikanski hriscanin, ali koji je clan Reda Ozirisa i drugih 
demonskih sekti, ukljucujuci masoneriju, proizveden je u Viteza podve- 
zice, u kapeli Svetog Dorda u zamku Vinzor, od strane Njenog velican- 
stva, kraljice Elizabete II, pripadnika Crnog plemstva Gvelfa, koja je 
na celu Anglikanske crkve, koju u potpunosti prezire." 

Iza uzimanja novog imena reda u Britaniji i njegovog distancira- 
nja od Vatikana, koje je formalno a ne sustinsko, stoji kraljica Viktorija 
koja je 1885 godine redu dala ime Protestantski najuzviseniji red Je- 
rusalima. U njega su tada usli predstavnici svih plemickih porodica koje 
su se obogatile trgovinom opijumom i koje su cinile kicmu britanskog 
imperijalizma. Tako je ostalo do danas. Vitezovi Reda podvezice su cen- 
tar ili unutrasnji krug voda Komiteta 300, "elita elite" Suverenog reda 
svetog Jovana Jerusalimskog. Zato nije cudno sto se trenutno ser Endrju 
Berti nalazi na celu Malteskih vitezova, u rangu kardinala i licnog savet- 
nika pape, koji je nazaobilazna instanca pre dolaska pred Jovana Pavla 
II. Iako je papa Vojtila nominalni sef Malteskih vitezova, bio je jed- 
nom upozoren da slusa sta mu se kaze. Inace, on sa sobom nosi pastirs- 
lu stap sa iskrivljenim ili slomljenim krstom, koji sugerise iskrivljenu 
figuru Isusa. Ovo su izmislili satanisti u V veku i koriste ga crni mago- 
vi. Zabranjen je u Srednjem veku. U godini kad je ubijen papa Jovan 

337 



Dosije Omega 

Pavle I, kada je na tron stupio papa Vojtila, Vatikan je izdao seriju 
postanskih maraka na kojima su predstavljene piramida i Svevidece oko. 
I pored oporaene, Vojtila jeste bio izbor "crnih fratara" iz tajnih kru- 
gova Novog svetskog poretka. Kardinal Frensis Perlman iz SAD-a, 
ispovednik malteskih vitezova, pripadnik duge Ilinije Malteza, na tra- 
zenje Bzezinskog i Kisindzera protezirao je izbor Vojtile za papu, pogo- 
tovo sto su Vojtila i Zbignjev Bzezinski u srodstvu. 

Slican Malteskom redu je Suvereni konjicki red Svetog Groba, nastao 
u vreme krstaskih ratova. Red dodeljuje Orden Svetog Groba, koji je dobio 
i srpski patrijarh Pavle prilikom posete Jerusalimu 1994 godine. To je treci 
po starosti uvedeni orden hriscanske crkve, ustanovljen posle sabora u 
Nikeji 1099 godine i nalazi se na popisu odlikovanja koja dodeljuje ta- 
kozvana zapadna hriscanska crkva ljudima zasluznim za odbranu vere. 

Ono sto je evidentno na svetskoj sceni u poslednjih tridesetak godi- 
na je pomirenje Katolicke crkve i masonerije. Prosla su davno vremena 
kada je papa Klement V izopstio Templare iz Katolicke crkve, mnoge 
osudio na lomacu i zabranio red. Od tada, do XX veka, Katolicka crkva 
je nekoliko puta bacala anateme na clanove masonskih loza znajuci da 
su masoni nastali iz Templara, koji su u ilegali preziveli progone, a jos 
postoje i deluju i danas. Situacija se promenila u ovotn veku, zaslugom 
masona trideset i treceg stepena, barona Iv Marsodona, koji je u 
Vrhovnom savetu Francuske imao titulu Blagotvornog viteza Svetog 
grada. Takode je bio vitez Suverenog Malteskog reda. Intencija maso- 
nerije bila je asimilacija hriscanstva. Za to je trebalo naci prijatelje i 
uticajne saradnike na hriscanskoj strani. Marsodon je 1947 godine 
poceo pregovore sa kardinalom Ronkalijem, papskim nuncijem u Parizu 
i buducim papom Jovanom XXIII. 

Postavlja se pitanje na kojoj osnovi i na kom zajednickom sadrza- 
telju se zasnivala ova saradnja. Odgovor je - na ekumenizmu. Katolicka 
crkva nikada nije odustala od ideje da pravoslavnu crkvu stavi pod svo- 
ju jurisdikciju, a masoni su u torn ciljanom ishodistu Katolicke crkve 
videli olaksani put za sebe. Kada bude postojala samo jedna hriscanska 
crkva u svetu, kako je papa Jovan rekao: "zblizavanje, zatim susret, i 
na kraju potpuno ujedinjenje", onda ce biti lakse za masone da ostvare 
svoj kosmopolitski cilj, cak mozda formalno ostavljajuci papu na celu 
takve "svetske religije". 

Pod papom Pavlom VI dolazi do malog zatisja. Ekumenski pokret 
sveden je na mirnu koegzistenciju. Papa Jovan Pavle I bio je suvise 

338 



Matteski vitezovi 

kratko na celu Katolicke crkve da bi ucinio bilo sta, ali je zato Vojtila, 
papa Jovan Pavle II, ekumenizam prihvatio oberucke, postavsi njegov 
veliki zagovornik sa ambicijom da postane duhovni i svetovni "kralj 
sveta", novi Mesija, novi Spasitelj. Zapoceo je siroku akciju koja je re- 
zultirala susretom i "poljupcem mira" sa marokanskim kraljem Hasanom 
II 1985 godine u Kazablanki, a 1986 godine u riraskoj sinagogi polju- 
bio se sa velikim rabinom Eli Toafom. Te iste godine, 27 oktobra, u 
italijanskom gradu Asiziju, organizovao je molitveni sabor raznih hris- 
canskih i drugih denominacija. Ekumenski susret u Asiziju ponovio se 
1993 godine, a iste godine zapoceo je teoloski dijalog izmedu 
pravoslavne i katolicke crkve na konferenciji u Balamandu (Liban), koji 
su svetogorski monasi ostro osudili u svom pismu upucenom Vaseljen- 
skom patrijarhu. Svoj odnos prema masonima papa je potvrdio oktobra 
meseca 1983 godine, kada se u magazinu "Odi" pojavila fotografija na 
kojoj je papa, koji se drzeci se za ruke sa drugim uglednicima, formi- 
rao "bratski lanac", sto je cisti masonski ritual. Taj odnos prema maso- 
neriji dobio je i formalnu potvrdu. U novo redigovanom II kanonskom 
kodeksu Rimokatolicke crkve iz 1987 godine, izostavljen je kanon broj 
2335, koji je pod pretnjom iskljucenja iz crkve, zabranjivao rimokato- 
licima da budu clanovi masonskih loza. Podseticu da jos nije zaborav- 
ljena afera iz 1979 godine kada je ubijen novinar Nino Pekoreli, bivsi 
mason, koji je tvrdio da u Vatikanu postoji masonska loza, i licno optu- 
zio kardinale Vijoa, Kazarolija, Poletija, Bada, nadbiskupa Marcinkusa 
i monsinjora de Bonisa da su clanovi te masonske loze. 

Ekumenizam kao interkonfesionalni paravan masonerije i Novog 
svetskog poretka se nije ogranicio da deluje samo na planu odnosa iz- 
medu crkava. Veoma siroko deluje i kroz kvazireligijski pokret "Nju 
ejdz" (New Age), koji u skladu sa demokratskim pluralizmom propa- 
gira da su sve vere jednake, pa tako pored velikih svetskih religija u 
sebe inkorporira i sve dalekoistocne i okultno-ezoterjjske gmpacije koje 
sve zajedno samo sto nisu stvorile novu religiju za novo doba Vodolije, 
koje je po njima vec pocelo. Po njima, posto je era Ribe (hriscanstva) 
zavrsena, nastupa nova era, sa novom religijom koja ce ujediniti svet. 
Pod cijom kontrolom, nije potrebno naglasavati. 



339 



Crno plemstvo i engleska kraljevska kuca 



Vodece jezgro svetske elite, pri samom vrhu piramide svetske vla- 
sti, su porodice koje cine takozvano Crno plemstvo. Oni su bili para- 
van plana da se Viljem Oranski dovede na engleski presto, a svoje ko- 
rene vode od Gvelfa, takode poznatih kao Neri ili Crni Gvelfi, a danas 
Crno plemstvo. Oni su bili sila iza Normana koja je pokorili Englesku 
posle bitke kod Hestingsa, 1066 godine, sa Viljemom Osvajacem na 
celu. Kasnije, sa bazom u Denovi, Crno plemstvo je podrzalo Roberta 
Brusa da dode na presto Skotske, i ova genetska linija i tajno drustvo 
su osigurali da Viljem Oranski postane kralj Engleske, Skotske i Irske. 
Kroz Viljema, Crno plemstvo je stvorilo "Englesku banku" i ozlo- 
glasenu "Istocnoindijsku kompaniju" koja je osvojila Aziju i Bliski Istok 
za britansku krunu. Ova elita "plave krvi" bila je stacionirana u Denovi 
i Veneciji i dala je velike pomorce i osvajace. I Dzon Kabot (pravo 
ime Dovani Kaboto) i Kristifor Kolumbo su ziveli u Denovi pre nego 
sto su krenuli na svoja putovanja "otkrivajuci" delove americkog kon- 
tinenta u razmaku od cetiri godine. Jedna od vaznih porodica Crnog 
plemstva je i porodica Dovanija Anjelija, vlasnika i direktora "Fijata", 
clana Bilderberg grupe i malteskog viteza. Porodica Anjeli je bila bliska 
i sa Musolinijem, koji je Dovanijevog dedu naimenovao za dozivotnog 
senatora. Mnoge od ovih porodica svoje poreklo mogu da dokumentu- 
ju vise od hiljadu godina u nazad, a najpoznatije porodice Crnog plem- 
stva su iz vremena rata izmedu Gvelfa i Gibelina u Italiji, u dvanaestom 
i trinaestom veku. Gvelfi su dobili ime po Velfu, nemackom princu koji 
se borio za kontrolu nad Svetim rimskim carstvom, a Gibelini su dobili 
ime po imenu zamka koji je pripadao njegovim protivnicima, porodici 
Hoenstaufen. Gvelfi su podrzavali papu, a Gibelini vladavinu porodice 
Hoenstaufen. Na kraju dugotrajnog sukoba pobedili su Gvelfi (Crno 
plemstvo). Posle pobede postali su izuzetno mocni, kontrolisuci bankar- 
stvo i trgovinu. Osnovali su znacajne finansijske centre u Lombardiji, 
a njihovim delovanjem pocinje razvoj Firence, Denove, Venecije i Mi- 
lana. Uticaj su prosirili na sever Evrope, do Hamburga, Amsterdama i 
Londona. 

340 



Crno plemstvo i engleska kraljevska kuca 

Danas Crno plemstvo kontrolise bankarstvo, osiguranje, trgovinu i 
kljucni finansijski centar u Evropi - Svajcarsku, gde se pere novae od 
svih velikih prljavih poslova u svetu, od droge, oruzja i drugih ilegal- 
nih aktivnosti, odlicno sakrivenih iza licemerne fasade Svajcarske 
uspektabilnosti i neutralnosti. Pripadnici Crnog plemstva danas su po 
pravilu u clanstvu Komiteta 300. Komitet 300, koji se provlaci kroz ovu 
knjigu na vise mesta i nacina, je najvise tajno drustvo koje cini vlada- 
juca klasa u kojoj su kraljica Engleske. kraljica Holandije, kraljica 
Danske i druge kraljevske porodice Evrope. Ove porodice su odlucile, 
u trenutku smrti kraljice Viktorije, matrijarha venecijanskih Crnih 
Gvelfa, da clanove svojih porodica "uvedu u biznis" sa nearistokrata- 
ma, mocnim poslovnim ljudima u svetu (koje je engleska kraljica zvala 
prostacima), kako bi ostvarili svetsku kontrolu. Sefovi mnogih vlada 
zovu ovo svemocno telo "Magovi". Staljin ih je zvao "sile mraka", a 
americki predsednik Ajzenhauer. koji se nikada nije izdigao iznad stc- 
pena "hofjuden" (dvorski Jevrejin, upotrebljava se u potcenjivackom 
smislu "potrcko"), nazvao ih je, pogresno ih procenjujuci i potcenjujuci, 
"vojno- industrijski kompleks". 

Osiguravajuce kompanije su kljuc biznisa Komiteta 300. Njihovi su 
giganti osiguranja "Asikuracioni Denerali di Venis" i "Riunione Adriatika 
di Sikurta", ciji depoziti u zlatnim svajcarskim francima leze u "Banci 
za medunarodno poravnjanje" u Bazelu. Clanovi upravnih odbora ovih 
giganta osiguranja su: porodica Dustinijani, Crno plemstvo Rima i Vene- 
fije. cije poreklo seze u sesti vek, do cara Justinijana; ser Dzoslin Ham- 
bro, iz "Hambros Mercant banke"; Pjerpaolo Lucati, cije poreklo datira 
od stare, istoimene porodice Crnog plemstva Venecije i Umberto Orto- 
lani, takode iz stare, istoimene porodice Crnog plemstva. Druge vazne 
porodice venecijanskog Crnog plemstva su: porodica Dorija, potomci 
cuvenog admirala, finansijeri spanskih Habsburga; Eli de Rotsild iz 
francuske grane Rotsilda; baron Avgust fon Fink, drugi najbogatiji covek 
Nemacke; Franko Orsini Bonakazi iz drevne porodice Crnog plemstva 
Orsinijevih, koja svoje poreklo vuce od drevnog rimskog senatora istog 
imena; porodica Alba, koja svoje poreklo vodi od slavnog vojvode od 
Albe; baron Pjer Lamber, rodak belgijskih Rotsilda; Etijen dAvinjon, 
pripadnik francuskog Crnog plemstva, clan Rimskog kluba i Komiteta 
300, koji je dobio zadatak da unisti industriju celika u svojoj zemlji; 
Zbignjev Bzezinski, clan Komiteta 300, Saveta za medunarodne odnose 
i Rimskog kluba, pripadnik starog poljskog Crnog plemstva. 

341 



Dosije Omega 

Britanske kompanije osiguranja, koje kontrolise kraljevska porodica, 
su "Igl Star", "Prudensal asurans kompani" i "Prudensal insurans kom- 
pani", koje kontrolisu najvece araericke kompanije za osiguranje, ukljucu- 
juci "Olstejt insurans". Od njih je najvaznija "Igl Star", koja je i paravan 
za delovanje kontraobavestajne sluzbe MI6, ali njen znacaj ne proizilazi 
iz velicine vec iz cinjenice da su vlasnici engleska kraljevska porodica. 
Borba za vlast u samom vrhu ovih tajnih drustava se neprekidno vodi, 
sto potvrduju zestoki licni napadi na princa Carlsa, javno objavljivanje 
njegovih licnih, ljubavnih izjava gospodi Parker preko telefona, obnarodo- 
vani skandali o ljubavnim aferama ledi Dijane. sada pokojne, kao i nedav- 
no navodno samoubistvo Anjelijevog sina. Iz dobro obavestenih krugova 
vec je procurela informacija da je Anjelijev sin drogiran i onda ubijen, 
sto je njegovom ocu poslednja opomena. Pitanje je sarao zbog cega. 

Posto se mesto i uloga engleske kraljevske porodice ne moze zao- 
bici u ovoj knjizi, sada je pravi trenutak da o njima kazem nesto vise. 
Jedan od najcuvenijih Jevreja, engleski lord Dizraeli Bikonsfild (ziveo 
od 1804 do 1881 godine) rekao je jednom da "svetom ne upravljaju 
licnosti koje stoje na celu drzava i vlada, nego tajna drustva". Ta tajna 
drustva ne vladaju uvek neposredno, pomocu direktnih naredenja, nego 
obicno "vaspitavaju" vodece krugove drustva tako da oni vode svoj na- 
rod u odredenom pravcu, cesto misleci da time ispunjavaju duznost pre- 
ma otadzbini. Pripadnik sloja onih koji su pripremali tlo za nastanak 
novog poretka svakako je bio i Frensis Bejkon, baron od Verulama (zi- 
veo od 1561 do 1626 godine). Bio je sin Nikole Bejkona, lorda-cuvara 
pecata i jednog od glavnih savetnika kraljice Elizabete. Za vreme nje- 
nog naslednika, kralja Dzemsa, Frensis Bejkon postaje clan tajnog save- 
ta, lord-cuvar Velikog Pecata i lord-kancelar. Bio je vrlo obrazovan, 
naucnik, jedan od osnivaca eksperimentalnog metoda, proucavao je filo- 
zofiju i bio poznavalac jevrejske Kabale. Bio je tipican predstavnik svog 
doba - s jedne strane veliki naucnik, a s druge, krajnje amoralan i ego- 
istican covek. Od njegovih brojnih dela svakako treba istaci nedovrseno 
delo "Nova Atlantida" ("New Atlantis"), u kome je postavio koncept 
idealne drzave koja u potpunosti odgovara idealnom modelu Novog 
svetskog poretka, kao i delo "Sermones fidelis"("Govori vernog"). U 
ovom delu, objavljenom posle njegove smrti, Bejkon iznosi svoje teze 
o spoljnoj politici Engleske. U vreme kada je Engleska bila mala drza- 
va, kada nije imala svojih kolonija i nije bilo izgleda da postane svet- 
ska imperija jer je bila u spoljnoj blokadi, Bejkon je vizionarski pisao 

342 



Crno plemstvo i engleska kraljevska kuca 

da Engleska mora da zadobije prevlast na morima i na taj nacin i u 
cjelom svetu. 

"Narod koji caruje nad morima uvek moze da se upusti u rat ili 
da ga izbegne prema svojoj zelji, a pomocu oruija da cuva svoju ter- 
tioriju koja hrani njegove snage. Ranije ili kasnije, sva bogatstva ce 
pripasti torn narodu, posebno bogatstvo Indije." 

Bejkon pise da ce takav narod tokom vremena carovati nad drugim 
drzavama i narodima. Engleska stalno mora imati na raspolaganju izgo- 
vore na osnovu kojih bi u svako doba mogla zapoceti rat sa drugim 
drzavama. Bejkon savetuje da se koriste sposobni ljudi, cak i u slucaju 
da njihov moral nije visok, jer uspevaju samo oni koji su bestidni i 
licno zainteresovani za uspeh svog poduhvata. Te ljude, spremne na 
intrige, treba podupirati, jer su korisniji od postenih ljudi! Moglo bi se 
reci da je Britanija, sudeci po rezultatima, sledila Bejkonova uputstva. 
No Bejkon nije bio samo politicar makijavelista, on je imao viziju jed- 
nom mnogo savrsenijeg drustva, drzave totalne kontrole i neporecive 
snage koja ce vladati svetom. Njegovo nedovrseno delo "Nova Atlanti- 
da" govori o utopiji Novog svetskog poretka. Bejkon je bio rozenkrojcer 
i odlican poznavalac jevrejske Kabale, pa nije cudo sto se u njegovom 
delu ostrvo (po Bejkonovom misljenju ostrvo ima velika preimucstva 
kao najpodesnija teritorija za drzavu koja bi imala prevlast nad ostalim 
svetom) zove Benzalem. Iako je svoja dela pisao uglavnom na latin- 
skom jeziku, Bejkon je izabrao jevrejsko ime koje u prevodu znaci Sin 
mira. Na celu Benzaiema je kralj sa parlamentom, ali ni kralj ni parla- 
ment nisu prava vlast na ostrvu. Vlast se nalazi u rukama tajnog drustva 
koje takode ima jevrejski naziv, Drustvo Solomonovog hrama. Ovo 
drustvo radi na osvajanju svetske vlasti pomocu sopstvene drzave koja 
mu sluzi kao sredstvo. Drustvo se preko svojih agenata ubacuje u druge 
drzave da bi ih slabilo i rusilo iznutra, po mogudnosti bez rata. Rat je 
ponekad neugodno sredstvo i cesto puta izaziva reakciju koja osnazuje 
napadnutu drzavu, jer kod nekih naroda jos su jaki osecaji casti, religi- 
je i rodoljublja. Da bi te "predrasude" bile unistene, agenti drustva ce 
u tim zemljama stvoriti odelenja Hrama Solomona i krijuci se iza hu- 
manitamih ideja rusiti porodicu, religiju i rodoljublje. Ali jevrejski naziv 
ostrva i drustva koje njime upravlja, samo delimicno otkrivaju Bejko- 
novu ideologiju. U svom delu, na jednom mestu bez dvoumljenja pise 

343 



Dosije Omega 

da se Benzalem stvara u cilju pripremanja svetskog carstva. Tu s divlje- 
njem govori o narodu koji zivi na ovom fantasticnom ostrvu, a taj narod 
su Jevreji. O njima pise kao o narodu koji su sacuvali u punoj cistoci, 
i preneli na Benzalem, predanja iz nestale Atlantide. Ovi Jevreji na Ben- 
zalemu se razlikuju od svojih sunarodnika u drugim drzavama. Na 
Benzalemu nisu nepomirijivi neprijatelji hriscanstva, vec Isusu priznaju 
velike vrline. Ali zato, pise Bejkon, ti Jevreji veruju da je 

"Mojsije preko tajne Kabale propisao za Benzalem zakone koje oni 
sada cuvaju i da ce u vreme kada dode Mesija i sedne na svoj presto 
u Jerusalimu, kralj Benzalema sesti do njegovih nogu, dok ce se drugi 
kraljevi drzati na odstojanju." 

Danas bi se moglo reci da je Engleska u velikoj meri ispunila plan 
Bejkona i postala Benzalem, a da je Bejkonov Hram Solomona istove- 
tan sa Komitetom 300 koji cuva Englesku, a nisi ostale drzave, kada je to 
u njegovom interesu. Ovde se moramo malo pozabaviti istorijom engle- 
skih dinastija, kako bi smo dosli do centralne teme ovog poglavlja. 
Pocecu od onog dela kada na engleski presto stupaju nemacki princevi. 

18 septembra 1714 godine, posle smrti kraljice Ane, na engleski 
presto dolazi Dzordz I (Georg Ludvig), izborni princ Hanovera i rodak 
kraljice Ane. Dzordz I je bio protestant i nije znao ni rec engleskog. Vla- 
dao je do 1727 godine. Za njegove vladavine (1717 godine), dr Dzejms 
Anderson, svestenik skotske crkve, napisao je cuvenu 'Andersonovu 
knjigu konstitucije", osnovnu knjigu moderne masonerije. Te godine suj 
se cetiri londonske loze ujedinile u Ujedinjenu veliku lozu Engleske. 
Preskocicemo u devetnaesti vek, u vladavinu kraljice Viktorije, koja do- 
lazi na vlast posle smrti ujaka, Viljema IV, 1837 godine. Vladala je do 
1901 godine, pune sezdeset i tri godine. To je bila najduza i za Engleze 
najslavnija vladavina jednog monarha. Kada je dosla na vlast, imala je 
osamnaest godina. Godine 1840 udala se za svog rodaka, nemackog 
princa Alberta od Zaksen Koburg Gota. U braku sa Albertom imala je 
devetoro dece - pet kceri i cetiri sina. Za vreme njene vladavine 
Engleska je postala najveca kolonijalna sila na svetu i u to vreme se go- 
vorilo da "Sunce nikada ne zalazi nad britanskim carstvom". Viktorija 
je nizom politickih brakova Engleskoj obezbedila uticajne veze po Evro- 
pi, pa su je zvali "evropskom bakom". Svoju cerku Viktoriju udala je za 
nemackog vladara Fridriha III. Njihov sin Viljem II bio je poslednji 

344 



Crno plemstvo i engleska kraljevska kuca 

nemacki car. Drugu cerku, Alisu, udala je za Ludviga IV Hesenskog. 
Iz njihovog braka roctena je buduca zena ruskog cara Nikolaja II Ro 
manova, kao i zena Ludviga od Batenberga, oca Alise od Batenberga. 
Trecu cerku, Helen, udala je za Kristijana od Slezvig-Holstajna. Cetvrta 
cerka, Beatrisa, udala se za Henrija od Batenberga. Peta cerka, Lujza, voj- 
votkinja od Argila, nikada se nije udavala. Svog sina, kasnijeg kralja 
Edvarda VTI, ozenila je Aleksandrom Danskom, rodenom sestrom Viljema 
Danskog. Viljem Danski postao je Dzordz I Grcki. Njegov sin, Andrej 
Grcki je u braku sa Alisom od Batenberga dobio sina Filipa, vojvodu od 
Edinburga i muza Elizabete II, danasnje kraljice Velike Britanije. Iz 
ovoga se vidi da su Filip i Elizabeta rod! 

Elizabeta II je dosla na presto 1952, a 1960 godine je proglasila 
da ce njeni naslednici nositi ime Mauntbaten-Vindzor. Naime, njen otac 
Dzordz VI, koji je vladao Britanijom u periodu od 1937 do 1952 godi- 
ne, promenio je ime porodice u Vindzor, po imenu kraljevske reziden- 
cij e u blizini Londona, kako bi se sakrilo u imenu nemacko poreklo 
vladarske kuce, sto je postalo bitno pogotovo posle Drugog svetskog 
rata. Vladavina Elizabete II i nesreden privatan zivot njene dece koji 
karakterisu razvodi (sto je neprimereno i skandalozno za jednu vladar- 
sku kucu) princa Carlsa, princeze Ane i princa Andreja, dali su obiman 
materijal za proucavanje ekscentricnosti ove porodice i otkrile su se 
mnoge njihove tajne. Princ Carls i njegovo interesovanje za paranor- 
malne fenomene ce biti okosnica ovog malog istrazivanja, sto ne znaci 
da se necu pozabaviti i ostalim clanovima kraljevske porodice, rodacima 
i precima, jer o njihovim interesovanjima i "hobijima" na ovom planu 
ima mnogo verodostojnih podataka. 

Prvi interesantan datum je 6 mart 1977 godine, a mesto zbivanja je 
aerodrom u Najrobiju (Kenija), gde je tog dana sleteo avion kojim je 
pilotirao covek koji je sigurno zasluzivao sve pocasti namenjene clanu 
kraljevske porodice, ali koje su ovog puta izostale na izricit zahtev 
gosta. Poseta je morala biti potpuna tajna, a narocito je bilo vazno iz- 
beci novinare i njihov ponekad nepodnosljiv interes za clanove kraljev- 
ske porodice. Posle kraceg zadrzavanja avion je ponovo uzleteo i krenuo 
na severozapad. Cilj je bio provincijski centar Nakuru. Odatle su ovaj 
mladic i njegova mala pratnja dzipovima krenuli u divlju i lepu savanu, 
u lepotu i mirnocu cistog zvezdanog neba pod kojim se mirno spava i 
sanja. Princ Carls veruje u snove, u njihovu prorocku dimenziju i uvek 
pored kreveta drzi olovku i papir kako bi mogao da zapise ono sto 

345 



Dosije Omega 

sanja. Princ veruje i u druge stvari. Veruje da ima spiritisticke sposob- 
nosti i da su koincidencije putokazi, a kada se pojavi neki od njih, on 
ga analizira da bi video kuda ga usmerava. 

"...Moderna medicina mora u sebe inkorporirati psihicko, spiritu- 
alno i paranormalno..." 

"Mnogo se moze nauciti iz drevnih sistema proricanja kao sto su 
Ji ding, astrologija i visak...Sve religije su u krajnjoj konsekvenci jedna 
religija..." 

Ovo su neke od izjava koje je u jednom periodu svog zivota javno 
iznosio, sto je u javnosti cesto nailazilo na nerazumevanje. Bio je pred- 
met podsmeha, a satiricari u stampi su dobili obilje ideja na temu kako 
se sprdati sa prestolonaslednikom. Zato je put u Keniju morao biti pot- 
puna tajna. Voda ovog "safarija" je vrio interesantna licnost, ser Lorens 
van der Post, u to vreme vitalni covek od sedamdeset i jedne godine. 
Ovaj mentor ce odigrati znacajnu ulogu u razvijanju odredenih intereso- 
vanja princa Carlsa. Izlet u Afriku je organizovao jer je ne samo bio 
roden u Juznoj Africi, vec je bio osnivac "Vildernes Faundejsn", orga- 
nizacije koja je trebala da razvija kod mladih ljudi intuitivnu stranu nji- 
hove licnosti, a najbolje mesto za to je bila Afrika. Ovu organizaciju 
su podrzavali i vojvoda od Velingtona, Edmund de Rotsild, princ Carls 
i mnogi drugi ugledni i uticajni ljudi. Van der Post, iako kod nas nije 
poznat, takode je ugledna licnost - pisac, istrazivac, ratni heroj, psiholog 
amater, mistik, savetnik lorda Mauntbatena i prijatelj nekih od najuti- 
cajnijih i najvaznijih ljudi ovog veka. Mesto gde je doveo princa Carlsa 
nije slucajno izabrano. Van der Post je bio veliki obozavalac i prijatelj 
Karla Gustava Junga, cije je ucenje o kolektivnom nesvesnom usvojio 
u potpunosti i znatan uticaj ove teorije preneo i na Carlsa. Dolazak u 
Keniju, na isto mesto gde je Jung boravio pedeset i dve godine pre to- 
ga (1925-te), imao je sirabolicko znacenje. U ovom delu Kenije Jung 
je proveo nekoliko meseci proucavajuci pleme Elgoni i njihove mitove, 
magijske rituale i snove. Ovde je njegova hipoteza, da postoji spiritu- 
alna dimenzija ljudske egzistencije, dobila konacnu potvrdu. Ovo je du- 
hovna atmosfera u kojoj se nasao princ Carls. Put u Afriku je imao 
duboko spiritualno znacenje za van der Posta i to je bilo mesto na kome 
ce Carls doziveti spiritualnu transformaciju. 

Po pisanju van der Posta, koje je on kasnije pokusao da demantu- 
je, Carls je imao duboko religiozno iskustvo u Keniji, sto je postalo 

346 



Crno plemstvo i engleska kraljevska kuca 

tacka preokreta u njegovom zivotu. Princ je tada imao dvadeset i devet 
godina i ova etapa u njegovom duhovnom razvoju ga je neraskidivo po- 
vezala sa van der Postom i duhovnim nasledem Junga. Od tog trenutka, 
Carls se poceo zivo zanimati za Jungove ideje o religiji i kolektivnom 
nesvesnom i njegove interpretacije snova, koincidencija i intuicije. Princ 
Carls je odmah napisao pismo i posetio Vinifred Rasfort, jungovsku psi- 
hoanaliticarku koja se specijalizovala za tumacenje snova. 

Knjiga dr Vinifred Rasfort "Nesto se dogada" ostavila je dubok uti- 
sak na van der Posta. koji ju je procitao 1981 godine. Doktorka Rasfort 
je tada imala devedeset i sedam godina i mada slabog zdravlja redovno 
je odrzavala seanse terapije snova, zasnovane na Jungovoj teoriji o ko- 
lektivnom nesvesnom. Van der Post je knjigu preporucio princu Carlsu. 
To je tesko delo, neatraktivno, osim za one koji se zanimaju za vezu 
izmedu religije, psihologije i Junga. Princ je pokazao interes za ovu ezo- 
terijsku temu i cim je procitao knjigu, javio se piscu i posetio je. Bilo 
je to 1983 godine, a u njegovom drustvu bila je i princeza Dijana. Raz- 
Hovoru je prisustvovala i vodila beleske dr Dijana Bejts, cerka doktorke 
Rasfort. Ovoj poseti prethodila je intenzivna prepiska izmedu princa 
Carlsa i doktorke Rasfort, a pod njenim uticajem Carls je poceo da vodi 
"dnevnik snova". Drzao je pored kreveta papir i olovku kako bi mogao 
da zapise snove kojih se secao, jer je posle toga pokusavao da odgo- 
netne sta mu to kolektivno nesvesno pokusava da saopsti. Mozda se 
nadao da ce oziveti takozvani "veliki san" cime je Jung oznacio san ko 
ji je prorocki. Dr Bejts je o razgovoru svoje majke i princa rekla da je 
bio prisan, kao da su se znali godinama. On je trazio da mu licno pro- 
tumaci pojedine delove knjige i razgovor je potrajao cetrdeset i pet mi- 
nuta. Detalji nisu poznati, a to je bio njihov prvi i poslednji susret, jer 
je cetiri meseca kasnije dr Rasfort preminula. 

Primeri koji slede govore da je preobrazaj princa Carlsa bio veli- 
ki i da je verovao u radikalni religijski koncept kolektivnog nesvesnog. 
Pocetkom decembra 1982 godine, princ Carls je, voden koincidencijom, 
poceo da govori o alternativnoj medicini na sastanku Britanskog lekar- 
skog drustva. Putokaz mu je bila Paracelzijusova knjiga na koju mu je 
pao pogled, a princ je primetio da poruke dolaze "iz mnogo dubljeg izvo- 
ra nego sto je svesna misao", sto je, esencijalno, Jungov koncept. Dru- 
go, 15 jula 1983 godine, otvorio je kontraverznu kliniku za alternativnu 
medicinu na opsti bes lekara, pritom izjavivsi da govori "iz ono malo 
intuitivnog osecaja koji ima...", sto je jos jedan jungovski postulat da i 

347 



Dosije Omega 

intuicija potice iz kolektivnog nesvesnog. Tome u prilog govore i njego- 
vi kontakti, prepiska i susret sa doktorkom Rasfort. Potom, 16 juna 1984 
godine, izjavio je kako pokusava da postane svesniji "shvatajuci da koin- 
cidencija moze biti putokaz, a od nedavno, secajuci se i zapisujuci sno- 
ve". Sredinom 1985 godine, Carls je u jednom intervjuu rekao sledece: 

"Mislim da mnogo toga sto je Jung rekao ima smisla u mnogim 
oblastima, a posebno ono sto je napisano u Bibliji i indijskoj religiji, 
i u islamu, i mnogim drugim... neosporno. Obrazac se razvija, mislim, 
koji svi mi pokusavamo da istrazitno, da idemo istom stazom, da odgo- 
vorimo na ista pitanja, mi se priblizavamo razlicitim stazama, ali se, 
konacno, staze spajaju negde u beskraju, i to je vazna stvar." 

Vrlo opasne reci od buduceg vode Engleske crkve. Ali princ je sa- 
mo izneo Jungov stav da su sve religije podjednake vrednosti. Carls je 
izabrao van der Posta da bude kum na krstenju princa Vilijema. 
Cinjenica da van der Post veruje da su sve religije, hriscanstvo, islam, 
animizam ili bilo koja druga, komponente iste sile. Jasno je da je princ 
Carls znao koja je van der Postova religiozna pozicija, ali i pored toga 
ga je izabrao da ucestvuje u vaznoj ceremoniji anglikanske crkve, kao 
sto je krstenje buduceg vladara Engleske. Slicna kontraverza je nastupila 
1985 godine, prilikom Carlsove posete Rimu, kada je izjavio da bi rado 
prisustvovao misi. Protestanti su se zestoko usprotivili, pa je poseta 
katolickoj crkvi otkazana. Ko zna sta bi se desilo da je odlucio da pri- 
sustvuje molitvi u dzamiji ili hindu hramu. 

Jasno je da je princ Carls pokazao vise nego akademski interes za 
ucenje Junga o kolektivnom nesvesnom. Bez sumnje, princ Carls je sled- 
benik ovog ucenja. To moze imati opasne reperkusije onog trenutka kad 
postane vladar i prepusti kolektivnom nesvesnom da kroz intuiciju, sno- 
ve i koincidencije kristalise njegove odluke. Ili mozda ja gresim, mozda 
ce upravo tako postupati vladari "novog doba". 

Nov, cudan dogadaj, iz koga se videlo da je princ Carls poznavalac 
spiritizraa, druge oblasti paranormalnog, zbio se prilikom njegove pose- 
te jednom sirotistu u jugozapadnom Londonu. Obavljajuci ovu protoko- 
larnu obavezu, ozario se kada je video grupu ljudi koji su svi nosili bedz 
sa natpisom: "Lecenje je dar Duha". Iz razgovora sa njima se potvrdi- 
lo da je rec o spiritistima, a da Carls cita i da je ocaran knjigom Teda 
Frikera, duhovnog iscelitelja, vrlo poznatog u Londonu. Ovaj covek je 

348 



Crno plemstvo i engleska kraljevska kuca 

za sebe tvrdio da je ziveo u Svetoj zemlji u vreme Hrista, a da je kasni- 
je bio obucavan na Nebu za svoju misiju lecenja ljudi, i poslat nazad na 
Zemlju (preko Totenhema) da zapocne svoju misiju lecenja. Frikerova 
knjiga "Bog je moj svedok" ima odeljak koji je vredan citiranja, kako 
bi se videlo kakvi ljudi su uticali na Carlsa. Pise Friker: 

"Svake noci kad bih legao u krevet okruzili bi me duhovi koji su do- 
lazili da razgovaraju sa mnom, ne samo doktori koji su me savetovali vec 
i mnogi drugi koji su mi pomagali da resim. razne probleme koje su ima- 
li moji pacijenti. Jedne noci sam ih upitao: Zasto je Bog izabrao mene? 

Dva meseca kasnije, dok sam imao uobicajene nocne diskusije sa 
duhovima, iznenada su mi saopstili da ce mi odgovoriti na pitanje. 

Lezao sam mirno u krevetu iscekujuci sta ce se dogoditi. Ne dugo 
posle toga video sam ispred sebe veliki ekran, kao da sam gledao u 
veliki televizor. Prvo sto sam video bio je, nije bilo dileme, lik Isusa 
kako hoda pracen velikom grupom ljudi. Dok sam ovo gledao, jedan 
glas mi je davao objasnjenja. Nastavio sam da gledam i paznju mi je 
privukao decak od dvanaest, trinaest godina, koji je koracao jedno pe- 
deset metara iza grupe. Nosio je dugu odecu, na nogama je imao san- 
dale, a na glavi malu emu kapu. 

Glas mi je rekao; Vidis li onog decaka? 

Decaka u dugoj odeci? - upitao sam. 

- Takvu odecu su nosili Jevreji u to vreme, a taj decak si ti! Toliko 
si voleo Isusa da si trazio od majke da te budi rano svakog jutra da 
bi mogao da ga pratis celog dana. To je razlog zasto smo te izabraii 
da se vratis i sprovodis Njegovo delo, da lecis bolesne. 

Sada sam razumeo. 
Kada god nekome govorim o svojim videnjima, navru mi secanja 
na kucu u Jerusalimu, kada sam bio decak. Nikada nisam bio tamo i 
ne znam gde je ta kuca, ali u mom unutrasnjem oku jasno vidim usku 
ulicu i dvospratnu kucu. 

Upitao sam: Kako je bilo moje ime? 

- Anson, stigao je odgovor. To znaci Sin Nazareta. Sutra cemo ti 
ime napisati preko portreta koji visi na zidu u tvojoj klinici. 

Jedva sam docekao sledece jutro da odem do klinike, i kada sam 
stigao otisao sam pravo u moju sobu. Preko moje slike je neko napisao 
ime Anson, bas kao sto su mi rekli." 

Friker je lecio mnoge poznate licnosti u svetu, izmedu ostalih i 
nekadasnjeg kralja Saudijske Arabije, Fahda, kome izgleda nije smeta- 

349 



Dosije Omega 

lo sto mu je iscelitelj u prethodnom zivotu bio Jevrejin. Naravno, ko 
zeli da veruje u ovakve price, da je neko ziveo u vreme Isusa i od nje- 
ga dobio dar isceljenja, neka veruje. Zamislite vladara Benzalema kako 
cita ovakvu literaturu. Bejkon mora da se prevrce u grobu. 

Princ Carls u ovakve price veruje, jer je od malih nogu bio pod 
uticajem svoje blago ekscentricne pra-tetke, princeze Meri Lujze, unuke 
kraljice Viktorije, potpuno obuzete okultizmom, koja je bila redovni 
pacijent Hari Edvardsa, jos poznatijeg iscelitelja od Frikera. Edvards je 
bio spiritisticki medijum sposoban da padne u trans i kontaktira "drugu 
stranu". Verovao je da njegova moc isceljenja police od duhova dvo- 
jice mrtvih pionira medicine - Luja Pastera i lorda Listera. Sludena 
princeza je posle jedne seanse kupila knjigu "Spiritisticke price za decu" 
Olive Barton, isceliteljke i Edvardsove asistentkinje. Ova morbidna knji- 
ga govori o zivotu umrle dece na "drugoj strani" gde se ona igraju, idu 
u skolu (!) i prave svakodnevne nestasluke. Pedesetih godina ovakav 
idiotizam bio je popularan, pa je ova knjiga dosla u ruke princa Carlsa, 
tada decaka u dobu kada imaginacija nahranjena ovakvim pricama moze 
imati uticaja na kasniji zivot coveka. Naravno, kasnije se ispostavilo da 
"dun" koji je Bartonovoj pricao ove price koristi Edvardsa kao medi- 
juma, a Edvards je koristio jednog od svojih duhova po imenu Ruben 
(logicno je da duh sa "druge strane" bude Jevrejin kad je u pitanju Isus 
i celokupno hriscanstvo), koji mu je saopstio ovu tipicno malogradansku 
bljuvotinu najnizeg nivoa. 

Inace, stav Anglikanske crkve po ovom pitanju je cudan. Jos 1937 
godine preduzeta je sistematska istraga, pa su klerici cak sedeli na sean- 
sama sa medijumima. Njihov izvestaj je procureo u javnost i izbio je 
skandal, jer spiritizam nije bio a priori osuden i odbacen, posto je 
ostavljena mogucnost da se mozda "ne komunicira samo sa zlim 
duhovima nizeg reda vec da postoji mogucnost da se komunicira i sa 
dobrim duhovima". Nadbiskup Kenterberija, dr Kozmo Lang, bio je 
izricito protiv spiritizma i njegovog upraznjavanja. Cetrdesetih i pede- 
setih godina, ljudi koji su se bavili spiritizmom bili su hapseni i nov- 
cano kaznjavani. Do danasnjeg dana ovaj kontraverzni predmet debate 
nije razresen, ali nas interesuje kakvi su pogledi princa Carlsa po ovom 
pitanju i kako ce se to odraziti na njegovo ponasanje kad bude seo na 
britanski presto i time automatski postao i poglavar Anglikanske crkve. 
Carls je za konsultanta po ovom pitanju izabrao dr Mervina Stokvuda, 
biskupa Sautvarka, koji je otvoreno podrzava spiritizam, posecivao sve 

350 



Crno plemstvo i engleska kraijevska kuca 

kongrese spiritista i bio clan Drustva za psihicka istrazivanja. Citiracu 
neke od njegovih izjava: 

"Ako cete izbaciti sve pojave vezane za spiritizam iz Biblije, 
moracete da izbacite jako mnogo. Iritira me kada ljudi celu ovu stvar 
odbacuju kao crnu magiju i nevaljalstvo". 

Druga izjava po kojoj je postao poznat je: 

"Hvala Bogu za medijume i iscelitelje. Jednog dana se fizicko telo 
raspada u prah i pepeo, a spiritualno ili etericno telo se oslobada iz 
svog zatvora." 

Ovaj duhovnik je hladnokrvo izjavio da princ ima pravo da istra- 
zuje svoje duhovne potrebe i znanja, a greska lezi u onim duhovnici- 
ma koji odbijaju da prihvate da se psihicka zbivanja nisu desavala samo 
u biblijsko vreme, vec se desavaju i danas, i da je bolje prema tim 
pitanjima imati otvoren um, a ne zatvoren. 

"Otvaranje uma" za psihicka saznanja nije tipicno samo za princa 
Carlsa, vec i za njegovu majku, kraljicu Elizabetu. Casopisi su 1976 
godine objavili senzacionalnu vest da se kraljica Elizabeta i princeze 
Margareta i Aleksandra, lece kod coveka koji nije registrovani lekar i 
koji koristi metode alternativne medicine u svora radu. Kao i vecina 
senzacionalistickih vesti i ova je samo delimicno tacna. Nije u pitanju 
muskarac vec zena, a terapija jeste neobicna. Osoba koju su posecivali 
zove se Kej Kirnan i vodi "Blouston kliniku" u Harli Hausu, u Lon- 
donu. Nudi nekoliko vrsta terapija, neke fizicke neke psihicke, a sama 
je medijum sposobna da padne u trans. Kraljica je dosla da je poseti, 
jer je osecala neprekidne bolove u ramenu koje je iscasila cepajuci drva 
na jednom od svojih imanja. Zaceljenje je islo sporo. Gospodica Kirnan 
je ponudila terapiju na americkoj masini "diapuls", koja emituje pulseve 
elektromagnetnih talasa visoke frekvencije kroz telo. Reklamira se da 
leci sve: stres, herpes, zatvor, modrice, artritis, cireve, bol u ledima, lo- 
su cirkulaciju. Pristalice izrazavaju veliko odusevljenje u vezi ovih tera- 
pija, dok klasicna medicina pokazuje sav svoj akademski prezir. Zato 
americka masina, i njoj slicne, ostaju van medicinskog establismenta i 
njima rukuje nemedicinsko osoblje. 

Kraljica je na klinici bila dva puta. Oba tretmana su trajala po de- 
vedeset minuta, kada joj je rame tretirano izmedu dve kondenzatorske 

351 



Dosije Omega 

ploce. Ono sto je trebalo da ostane tajna, ipak je procurelo u javnost. 
Gospodica Kirnan je u jednom clanku priznala da princezu Margaretu 
poznaje dvadeset godina, a princezu Aleksandru, kojoj je lecila artritis, 
jos duze. Njihove price su doprle do kraljice koja se zainteresovala za 
terapiju. Ono sto nije trebalo napisati u novinama je da gospodica Kir- 
nan radi sa masinom ne samo mehanicki, vec svoje misli uskladuje sa 
frekvencijom masine i koristi je kao kanal za svoje spiritisticke i 
duhovne snage. 

Kraljica je imala i druge cudne saradnike koji su za sebe tvrdili da 
poseduju psihicke moci. Jedan od njih je bio izvesni Mr. Bruk koji je 
svojom metodom, koju je zvao "promena impulsa", lecio kraljicine 
trkacke konje. On je vrhove prstiju postavljao na greben konja i kroz 
prste "kanalisao impulse" u nervni sistem zivotinje. Tretman je sluzio 
za poboljsanje opsteg stanja, pogotovo sto su zivotinje mnogo prijem- 
civije za magnetnu terapiju, pa su rezultati bolji nego kod ljudi. Tako 
dolazimo i do gospode Lavender Daver, udovice bivseg funkcionera 
Konzervativne stranke, koja je mnogo ucinila za razvoj alternativne 
medicine u Engleskoj. Svojim novcem je osnovala Institut za komple- 
raentamu medicinu. Ovaj institut je imao jaku podrsku princa Carlsa 
i ostalih clanova kraljevske porodice, a na Institutu se koristila altema- 
tivna tehnika poznata kao "radionika". I ona je lecila ljude i trkacke 
konje, preko dve stotine njih, jer je poznato da su kraljica i njena majka 
vlasnici najboljih ergela trkackih konja u Engleskoj, pa im je ponuda 
da ce konji biti uvek u vrhunskoj formi sigurno zvucala privlacno. 
Radioniku kao terapiju izmislio je pocetkom dvadesetog veka dr Albert 
Abrams, ugledni lekar i neurolog. U dijagnostici je koristio aparate koji- 
ma je iz kapi krvi ili uzorka kose merio neku vrstu zivotne sile i na 
osnovu njene snage odredivao da li je pacijent zdrav ili ne. Naravno, 
zvanicna medicina je odbacila ovaj metod kao budalastinu. U Americi 
je radionika zabranjena i svi koji se njome bave odgovaraju na sudu. 
Ali zato u Engleskoj oni koji se njome bave nemaju problema. Gospoda 
Daver je objasnila da radionika deluje na univerzalno nesvesno i da je 
dovoljan visak koji drzi nad uzorkom kose pacijenta i specificna pita- 
nja, pa da otkrije o kakvoj je bolesti rec. 

Princ Carls pokazuje veliko interesovanje za rad Instituta, a uz 
njega su pokrovitelji iz kraljevske porodice i kruga bliskih prijatelja. 
Medu njima su: Angus Ogilvi, muz princeze Aleksandre, sestre vojvode 
od Kenta, inace direktor "Engleske banke" i predsednik ogromnog 

352 



Crno plemstvo i engleska kraljevska kuca 

"LONRHO" konglomerata; major Dzon Vils, cija zena Dzin je kralji- 
cina dama pratilja; dr Carls Eliot, homeopat koji leci kraljicu; lord Oksi, 
kraljicin prijatelj sa konjskih trka; ser Entoni Oklend, staJni podsekre- 
tar u ministarstvu inostranih poslova i Komonvelta i sef Diplomatskog 
servisa koji odlucuje o postavljenjima za rad na dvoru; dr Aleks Forbs, 
prijatelj princa Carlsa i najpoznatiji praktikant alternativne medicine u 
Britaniji. Administrator instituta, Entoni Beird, govori u kodiranim fra- 
zama o princu Carlsu i njegovora angazovanju oko instituta. Interpreti- 
rane u jungovskom maniru, njegove reci dobijaju na znacenju: 

"Princ Carls je bio dovoljno senzitivan da oseti da je dosao pravi 
trenutak da se svetu skrene paznja na komplementarnu medicinu. 
Njegov sopstveni instinkt mu je rekao da je pravi trenutak. Dokaz je u 
konsekvencama." 

Konsekvence su brojna pisma koja su stizala, narocito iz Amerike. 

"Zakljucak iz njih je da nismo ni svesni koliki efekat su imali go- 
vori princa Carlsa. Oni su odjeknuli citavim zapadnim svetom. Ljudi 
sada osecaju da mogu slobodno da govore o ovim terapijama. Moda 
nije prava rec. Ljudi ponovo otkrivaju ono sto su imati u proslosti, zelju 
da povrate kontrolu nad sopstvenim umom i telom. To je divan mome- 
nat, ne samo ocigledan. On takode govori o duhovnoj promeni u ljudi- 
ma dve zetnlje." 

Da nisu tako naivni i ekscentricni kao sto izgleda, neka posluzi po- 
datak da je princ Filip clan i omiljeni lik mnogih organizacija za zasti- 
tu zivotne sredine, dok njegov sin, princ Carls, poseduje milione jutara 
suma u Velsu gde se drvo redovno sece, a takode je jedan od najvecih 
vlasnika sirotinjskih kuca u predgradima Londona gde su uslovi zivota, 
zagadenost vazduha i svi ostali uslovi ispod svih nivoa zivota u razvi- 
jenim zemljama. 

Vec sam rekao da se Komitet 300 velikim delom nalazi pod kon- 
trolom britanskog monarha, kraljice Elizabete II, a da je kraljica Vik- 
torija bila daleko od ekscentricnosti i skoro paranoicna u vezi cuvanja 
tajne da je Dzek Trbosek ostavljao masonske simbole na mestima zlo- 
cina, koji su aludirali na vezu Komiteta 300 i "eksperimenata" kojeg je 
izvodio clan kraljevske porodice, visoko rangirani mason skotskog ritu- 
ala masonerije. Sve operacije engleske kraljice sprovodi i osigurava 

353 



Dosije Omega 

MI6, pogotovo u bivsim kolonijama imperije, narocito u Kanadi koja 
je slicno Svajcarskoj i vazna zbog mnogih poslova Komiteta 300. U 
Kanadi se nalazi sediste "Trizek Holdings", konglomerat kompanija koje 
su navodno u vlasnistvu porodice Bronfman, a zapravo su najvaznija 
imovina engleske kraljice u ovoj zemlji. Bronfmani su pod kontrolom 
MI6 jos od Drugog svetskog rata, kada su ser Kenet Kejt i ser Kenet 
Strong stvorili "Trizek", a "hofjuden" Bronfmani su paravan za operaci- 
je MI6 i pranje novca od trgovine drogom, oruzjem, ucenama i drugih 
prljavih poslova. Na svu tu prljavstinu, malo tipicne engleske ekscen- 
tricnosti dode kao sjajno sredstvo za skretanje paznje svetskih medija i 
bulevarske stampe sa stvarnih dogadanja. 



354 



Kultovi kao mocno oruzje 



Oksfordski recnik definise kult kao "sistem religioznog obozavanja 
izrazenog kroz ceremonije; posvecenost ili postovanje prema osobi ili 
stvari". Ovo je suvise neprecizna i siroka definicija pojma kulta jer, 
kako duhovito primecuje Dejvid Ajk, po ovoj definiciji i bankarstvo je 
kult posto su u njemu ljudi "posveceni i postuju stvar - novae". Nije 
slucajno da su manipulatori, a ne sastavljaci recnika, zeleli da ovo zna- 
cenje bude ovako neprecizno interpretirano. Zato je ispiranje mozga 
svetskoj javnosti po pitanju kultova islo uvek u torn pravcu da su osni- 
vaci i vode kultova opasni ludaci, koji izigravaju "mesiju" i zloupotre- 
bljavaju svoje clanove na razne nacine. Tako se u svesti ljudi automats- 
ki stvara negativni predznak prema svemu sto se etiketira kao kult i sto 
kod obicnih ljudi, kojima je ova manipulacija naturena, izaziva reakci- 
ju tipa: "To su ludaci, nesto mora da se preduzme". 

Dva dogadaja su potnogla ovakvom tretiranju kulta - masakr u 
Dzonstaumi 1978 godine i Vako 1993 godine. U Dzonstaunu, u Gva- 
jani, "mesija" Dzim Dzons je zatrazio od svojih clanova da izvrSe ko- 
lektivno samoubistvo, sto je ucinilo oko devet stotina clanova, 18 
novembra 1978 godine, ispivsi sok sa cijanidom. Oni koji su odbili da 
popiju otrov su ubijeni. Jedan od glavnih finansijskih pomagaca Dzons- 
tauna bio je dr Lorens Lejton srednji, koji je bio sef laboratorije hemi- 
jskog i bioloskog rata americke armije u "Dagvej pruving graundu", 
drzava Juta. Njegova supruga je svoje porodicno bogatstvo nasledila iz 
poslova koji su vodeni sa "I. G. Farben" kartelom. Njihov sin, Lorens 
Lejton mladi, bio je clan naoruzane gmpe sekte koja je likvidirala pred- 
stavnika Kongresa, Lea Rajana, koji je istrazivao delovanje Hrama na- 
roda u Dzonstaunu. Rajan je bio i predlagac i koautor takozvanog Hjuz- 
Rajan amandmana, koji je obavezivao CIA da obavestava Kongres o 
svojim tajnim operacijama. Kakva slucajnost da se Rajan, koji je pred- 
lozio amandman za kontrolu tajnih operacija CIA, zatekne bas u Dzons- 
taunu kad je zapocela puenjava. 

Interesantno je da su i Lejtonovi povezani sa CIA. Lorensova 
cerka, Debora Lejton Bleki, bila je udata za Dzordza Filipa Blekija, koji 

355 



Dosije Omega 

je uplatio prvu ratu za zemljiste u Dzonstaunu za Dzima Dzonsa. Bleki je 
bio bivsi agent CIA u Angoli i ranogi istrazivaci tvrde da je Dzonstaun 
trebalo da bude kamp za obuku pobunjenika iz Angole. Kontakte sa CIA 
imali su i zvanicnici americke ambasade u Gvajani. Ricard Dvajer, visoki 
zvanicnik ambasade, po sopstvenom priznanju. bio je na imanju u toku 
istrage, a viden je kako pretresa mrtve i uzima njihova dokumenta. Dva- 
jer je inace bio i saradnik Zbignjeva Bzezinskog. Za Dzima Dzonsa posto- 
je podaci da je bio u kontaktu sa CIA jos sezdesetih godina, a pre Gvajane 
imao je "izvidanje terena" u Brazilu, gde je troskove njegovog puta i bo- 
ravka pokrila americka ambasada. Objasnjavao je onima koji su se inte- 
resovali za razlog njegovog dolaska u Brazil da radi za obavestajnu sluzbu 
americke mornarice. Cudna podudarnost je da je i Ron Habard, osni- 
vac sajentologije, u mladosti radio za mornaricku obavestajnu sluzbu. 
Dzima Dzonsa je svuda pratio njegov nerazdvojni prijatelj, Den 
Mitrione, koji je radio kao instruktor CIA i stmcnjak za ispitivanje i 
tehnike torture zarobljenika. Clanovi Hrama naroda su pruzali aktivnu 
podrsku predsedniku Gvajane, Forbsu Burnhamu, koji je otvoreno gov- 
orio o svojim vezama sa CIA. Dzems T. Ricardson, profesor sociologije 
na univerzitetu Nevada, objavio je studiju o Hramu naroda, u kojoj je 
vrlo interesantan jedan deo: 

"Zbog nebrige zvanicnika Amerike, koji nisu naredili autopsiju onih 
koji su umrli u Gvajani, nikada necemo znati koliko ih je izvrsilo samo- 
ubistvo, a koliko ih je bilo ubijeno, Dr Lesli Mutu, glavni medicinski 
istratitelj gvajanske vlade i prva medicinski kompetentna osoba koja je 
stigla u Dzonstaun, rekao je reporterima; 'Ne verujem da je vise od 
dve stotine osoba umrlo svojom voljom.' To je izjavio posto je pregle- 
dao izvestan broj tela i mesta njihove smrti. Ovo pitanje je detaljno 
mzradivano u seriji clanaka Deirdre Grizvold koja postavlja pitanja o 
mogucoj umesanosti CIA u tragediju u Dzonstaunu, Grizvoldova, koja 
optuzuje americku vladu za namerno unistavanje dokaza zbog neizvr- 
senih autopsija, ukazuje na nih iznenadujucih veza izmedu Hrama naro- 
da i CIA. Ona primecuje da su belci, vode Dionstauna, mozda bili 
agenti CIA, a da je Dzonstaun bio pion u politickoj igri u koju su ume- 
sani Amerika, Kuba i Gvajana..." 

Postoje dokazi da je Dzonstaun bio eksperiment kontrole uma i deo 
projekta MK Ultra. Nadene su velike kolicine psihij atrij skih preparata, 

356 



Kultovi kao mocno oruzje 

dovoljnih za drogiranje dve stotine hiljada ljudi godisnje, a clanovi kulta 
su nosili oznake za identifikaciju, slicne onima koje ljudi nose u bolni- 
ci. U Dzonstaunu je bila izgradena odlicno opremljena bolnica, dok je 
nstatak naselja bio u dosta jadnom stanju. Mesavina crnaca, zena i 
bivsih osudenika, clanova Hrama naroda, oslikava prosecnu populaciju 
koja se birala za MK Ultra eksperimente. Crnci su vezivani kada bi 
stigli u Gvajanu, a u naselju su radili osamnaest casova dnevno. Majkl 
Mejers u svojoj knjizi "Da li je Dzonstaun bio CIA medicinski eksperi- 
ment", istrazuje upravo ovu dimenziju povezanosti Dzonstauna, MK 
Ultra i ideologije nacistickog tipa. Zakljucio je da je Dzonstaun bio 
finalni eksperiment na terenu, u okviru programa MK Uitra i da je 
Dzim Dzons angazovan od strane CIA da ga sprovede. Mejers navodi 
da je eksperiment zapocet 1965 godine, kada su Dzons i Hram naroda 
zapoceli delovanje u gradicu Ukija, u Kaliforniji: 

"...Grupa se odmah infiltrirala u 'Mendosino' drzavnu bolnicu za 
mentalno zdravlje, koja ce obezbedivati ne samo TP* za njegove (Dzon- 
sove) medicinske eksperimente, vec ce biti poligon za obuku medicin- 
skih tehnicara potrebnih za krajnji eksperiment. U toku vrlo kratkog 
perioda svi zaposieni u bolnici bili su cianovi Hrama naroda. Od me- 
dicinskih sestara do terapeuta, od lekara do cistacica, svaki radnik 
kompleksa zamenjen je clanom Hrama. Kalifornija je zapravo dala 
'Mendosino' bolnicu Dzimu Dzonsu." 

Zvanicno saopstenje o masakru bila je tipicna mesavina ociglednih 
lazi, kontradikcija i zataskavanja, koja se ponavlja svaki put kada se 
desi nesto strasno, sa neshvatljivom pretpostavkom da je celokupna 
svetska javnost glupa i da nema ljudi koji su u stanju da sami donose 
zakljucke. Brojka kojom se baratalo je da u naselju zivi hiljadu i sto 
ljudi, sto je dobijeno na osnovu broja pasosa i evidencije prilikora dola- 
ska u Gvajanu. Odmah posle tragedije objavljeno je da je broj poginu- 
lih cetiri stotine, a posle toga devet stotina i trinaest ljudi. Skoro dve 
stotine ljudi se negde zagubilo. Ovo nije bez znacaja, jer su odredi 
smrti, odnosno telesna garda Dzima Dzonsa, brojali izmedu sto dvade- 
set i dve stotine ljudi. Dok je clanstvo Hrama naroda bilo dominant- 
no crnacko, garda je bila dominantno bela. Uprkos zvanicnog broja od 

*TP - "test persons" (osobe za eksperimente), kako su ih i nacisti zvali. 
357 



Dosije Omega 

devet stotina mrtvih, samo cetiri stotine tela je pronadeno, pa je ostala 
spekulacija sta se desilo sa preostalih pet stotina. Prema tvrdnji vojnog 
istrazitelja, koji je radio na identifikaciji mrtvih, stiglo je naredenje od 
zvanicnog predstavnika americke vlade, Roberta Pastora, da se prestane 
sa identifikacijom tela. Nekoliko dana posle ovog dogadaja, stiglo je 
neverovatno saopstenje - tela pet stotina zrtava su pronadena. Gde su 
bila? Lezala su ispod onih cetiri stotine otkrivenih u prvom trenutku, 
pa nisu bila odmah vidljiva! Ni navodno ugljenisano telo Dzima Dzonsa 
nije pregledano po propisima, pa njegova smrt ostaje pod velikom sum- 
njom. Neki istrazivaci tvrde da se Dzons izvukao, zajedno sa svojom 
bandom ubica, a dokaz za to su bili atentati i cudne smrti mnogih ljudi 
koji su lose govorili o kultu ili bili pretnja za njegov rad. 

Vlada je negirala da je pronasla Dzonsovu listu za likvidaciju ne- 
prijatelja, ali su mnogi sa "nepostojece" liste umrli nasilnom smrcu u 
roku od nekoliko meseci posle masakra u Dzonstaunu. Na vrhu liste bio 
je Dzordz Moskone, gradonacelnik San Franciska, koji je ubijen devet 
dana posle masakra u Dzonstaunu. Hram naroda je ulozio mnogo nov- 
ca u izbornu kampanju Moskonea, a za uzvrat Dzim Dzons je postao 
nacelnik odelenja za stanovanje San Franciska. Mnogi clanovi Hrama 
su takode dobili posao u gradskoj administraciji, posebno u odelenju za 
socijalnu pomoc, i to su koristili kao sredstvo da beskucnike i siroma- 
he vrbuju za sektu. Sledeca na listi za likvidaciju bila je Dzeni Mils, 
bivsi clan Hrama naroda, koja je po napustanju kulta napisala knjigu 
"Mojih sest godina s Bogom", gde je iznela mnogo neprijatnih detalja 
o Dzonsu i sekti. U leto 1979 godine, Dzeni, njen muz i njihova cerka 
nadeni su ubijeni u kuci u Berkliju. Ubice nisu pronadene. Novinarka 
Keti Hanter, koja je pisala o cudnoj smrti sedam clanova sekte, dok je 
ova jos bila u Kalifomiji, takode je umrla pod nerazjasnjenim okolno- 
stima. Tako se CIA i ko zna jos ko, i ovog puta izvukla sa minimal- 
nom stetom po svoje mracne operacije, nemilosrdno uklanjajuci tragove 
svog protivustavnog delovanja u Americi i van nje. U secanju ljudi, 
posle samo dvadeset godina, ostalo je nejasno secanje na "neke ludake" 
i masovnu smrt nesrecnih, izmanipulisanih ljudi koji su bili zrtve smrto- 
nosnog eksperimenta, a da to nisu ni slutili. To i jeste poenta, da vas 
masakriraju posle najmracnijih zloupotreba, a da javno mnjenje proguta 
pricu o ludacima koji kvare ovaj lepi svet, 

Mnogo elemenata masakra iz Dzonstauna ponavlja se u slucaju Va- 
koa. Na dan 19 aprila 1993 godine, vise od osamdeset muskaraca, zena 

358 



Kultovi kao mocno oruije 

i dece spalila je zive araericka vlada, odnosno FBI i Biro za alkohol, 
duvan i vatreno oruzje (BATF). Ovi nesrecnici bili su pripadnici sekte 
Grana Davidova, a opet je po zvanicnom saopstenju ovo bila grupa slu- 
ctenih sledbenika opasnog "mesije" Dejvida Koresa. Nema sumnje da je 
Kores bio rasejan covek, ali je upravo to sto je fokus bio na njemu za- 
maglilo kljucno pitanje: Zasto je toliko ljudi umrlo od ruku drzavnih 
agencija? Ono sto pokusavaju da zataskaju je logika dogadaja koji su 
prethodili nesrecnom i krvavom raspletu, zapravo planiranom i vojnicki 
sprovedenom masakru. 

Prvi sukob zbio se u februaru, kada se cetvoro operativaca BATF-a, 
obucenita u crno, priblizilo zgradi, i posto nije bilo znaka prisustva u 
njoj, trojica su kroz prozor usla u zgradu. Cetvrti je ostao napolju, onda 
ubacio u kucu nekoliko rucnih bombi i otvorio vatru iz automatskog 
oruzja. Trojica operativaca BATF-a bila su mrtva! Sve ovo tvrdila je 
Linda Tomson u svojoj tv emisiji. Da li je ovaj scenario istinit? Nije 
utvrdeno, ali je od tog dogadaja pocela opsada koja je trajala pedest i 
jedan dan. Mediji su ovom dogadaju posvetili punu paznju, izvestava- 
juci dnevno o razvoju situacije. Propaganda je profilisana tako da je 
davidijance i Koresa prikazivala u svetlu koje je sugerisalo razresenje. 
Dzenet Rino, Klintonov drzavni javni tuzilac, dala je saglasnost za akci- 
ju koja nije ostavila ni jednog prezivelog. Njeno opravdanje za oruzanu 
intervenciju bilo je da su deca u opasnosti i da je akcija preduzeta da 
se ona spasu. Utoliko je cudno da ni jedno dete nije spaseno, vec su 
sva stradala. Cela ideja o spasavanju dece ima koren u tvrdnji koja je 
koriscena u propagandi protiv davidijanaca, da su decu seksualno zlo- 
upotrebljavali. Dzenet Rino je u kasnijoj istrazi o masakru priznala da 
nema ni jedan dokaz koji bi podupreo ovu pricu, vec je ona posrednog 
karaktera, odnosno dobijena od anonimnog dousnika. O tome da je pro- 
tiv opkoljenih ljudi vodena prava ratna operacija u kontrolisanim medi- 
jima nije bilo ni reci. Imanje na kome su se nalazili Kores i njegovi 
sledbenici nocu je bilo osvetljeno reflektorima, kako niko ne bi mogao 
da pobegne i kako ne bi mogli da spavaju. Infracrvenim kamerama sni- 
mana je zgrada pa se neprekidno znalo sta se desava unutra i gde su 
koncentrisani opkoljeni ljudi. Tenkovi (!) su napali 19 aprila ujutru, u 
lest casova. Jedan tenk je dugo vremena vozio napred-nazad na-malom 
prostoru ispred zgrade, a Tomsonova tvrdi da je to bilo tacno iznad 
podruma u kome su se zene i deca nalazili svake noci, kako bi se 
sklonili od buke i svetla. Da li je tenk zatrpavao bunker, onemogucujuci 

359 



Dosije Omega 

zarobljenima da izadu? Drugi tenkovi su direktno krenuli na zgrade, ruse- 
ci ih svojom snagom. U torn trenutku se pojavila vatra koja se munjevi- 
to prosirila celim kompleksom. Ko je zapalio vatru? Zvanicna istraga 
tvrdi da su Kores i njegovi sledbenici bili ti koji su se sami zapalili i 
zrtvovali. Ali kako objasniti podatak da je neko iz FBI, u trenutku kad 
je poceo napad, zvao bolnicu "Parklend" u Dalasu i trazio obavestenje 
koliko bolnica ima kreveta na odelenju za opekotine? 

Mnoga pitanja su ostala bez odgovora, jer se zvanicna istraga nije nji- 
raa bavila. Prvo pitanje je na nivou logike: Ako je Kores bio tako opa- 
san ludak, zasto nije organizovano njegovo hapsenje prilikom dolaska 
u grad radi kupovine ili dok je dzogirao izvan imanja? Ocigledno da je 
BATF prekoracio svoja ovlascenja, namerno zamenjujuci teze kako je 
Koresova sekta trgovala oruzjem, tacnije kupovala i prodavala oruzje, i 
da je to bio razlog za BATF da se umesa. To je smesno objasnjenje, 
jer je trgovina oruzjem u Teksasu slobodna i hiljade firmi i pojedinaca 
se bavi ovim poslom. Malo svetla na ceo slucaj baca vise puta poku- 
sano, od strane Klintonove administracije, umanjenje ili ukidanje ustav- 
nog prava gradana SAD-a da slobodno kupuju i poseduju licno oruzje. 
Klinton, koji se slozio sa napadom na davidijance, javno je izjavio: 

"Svedoci smo, nazalost, porasta ove vrste fanatizma sirom sveta. 
Mozda cemo morati da mu se ponovo suprotstavimo." 

Odavno pripadnici raznih "belih milicija" u Americi optuzuju vladu 
SAD-a, konkretno Klintona, da je pokusao vise puta da "razoruza 
narod", kako bi se olaksalo uvodenje diktature nacistickog tipa. Te sum- 
nje su porasle posle dogadaja u Oklahoma Sitiju, Vakou i na drugim 
mestima. Pripadnici tih organizacija se opisuju kao arijevci, rasisti i cak 
nacisti, sto je netacno, jer cu o neonacistickim organizacijama u Ameri- 
ci reci nesto vise na stranicama koje slede. S druge strane, kao odgovor, 
nista manje vatren i iskljuciv, stizu optuzbe da je americka vlada orga- 
nizovala siroku zaveru protiv naroda i ustava, nazivajuci tu vladu "ZOG" 
("Zionist Occupation Government") - "Cionisticka okupaciona vlada", i 
organizujuci FEMU. 

Upravo su BATF i FBI, avgusta 1992 godine u Ajdahu, izvrsili na- 
pad na jednu porodicu, pripadnike "milicije". To je cuveni slucaj poro- 
dice Rendija Vivera, koga su pokusali da ucene kako bi postao dousnik 
BATF-a, podmecuci mu nezakonito posedovanje oruzja. Kada je Viver 

360 



Kultovi kao mocno oruzje 

odbio saradnju, cetiri stotine pripadnika BATF-FBI izvrsilo je napad na 
Viverovu kucu. Tom prilikom je poginuo njegov cetrnaestogodisnji sin, 
zenu su mu ubili na kucnom pragu iako je u narucju drzala bebu, a 
potom su ubili cak i njihovog psa. Viver i njegov prijatelj, Kevin Haris. 
bili su ranjeni. 

I da zavrsimo sa masovnim samoubistvima u okviru kulta, prime- 
rom Reda solarnog hrama u Svajcarskoj. Prvo je 1994 godine svet bio 
sokiran kada su pronadena tela, a saopstenje je glasilo da je rec o samo- 
ubistvu sledbenika dvojice "mesijanskih" lidera. Sledeceg dana, to je izne- 
nada postalo masovno ubistvo od strane dvojice voda i za njima je pocela 
medunarodna potera u Svajcarskoj, Kanadi i drugim zemljama. Nesto 
kasnije, ispostavilo se da je jedan od voda naden mrtav medu telima. 
Sada je to bilo masovno ubistvo od strane drugog vode. Posle jos neko- 
liko dana i on je naden medu mrtvima. U decembru 1995 godine, jos 
sesnaest clanova, ili navodnih clanova, nadeni su ubijeni u Francuskoj. 
Ko je ubio njih? Niko ne zna ili ne zeli da zna, a svetskoj javnosti se 
preko medija ponudila samo drasticna prica bez ulazenja u stvarne razlo- 
ge za masovna ubistva. Vazno je da je sve opet pokriveno pricora kako 
je rec o jos jednom kultu ludaka. Usamljeni glas u moru povrsnosti je 
profesor Masimo Introvinji iz Centra za studije novih religija u Torinu 
(Italija), koji je ustanovio da su postojale veze izmedu Reda solarnog 
hrama i francuske obavestajne sluzbe, kao i masonske loze P2. 

Naravno, postoje kultovi koji ne likvidiraju svoje clanove, ali njiho- 
vi ciljevi i nacin delovanja nisu nista manje sporni ili problematicni. 
Hram Seta i Majkla Akvina sam spomenuo vise puta. No, malo ljudi 
zna da je Akvino bio clan Crkve Satane Antona Laveja, osnovane 1966 
godine, a da su organizacije kao sto su Hram Seta ili Red vukodlaka 
nastale iz nje. Sve ove organizacije zasticene su Prvim amandmanom 
americkog ustava, bez obzira sto zagovaraju potpuno rusenje svih posto- 
jecih moralnih obrazaca i pokazuju nezdravo odusevljenje nacizmom. 

Mnoge zablude o satanizmu poticu iz naivnih, pogresnih procena da 
je rec o istrazivanju novih iskustava, inace popularno prikazanih u filmo- 
vima, pa su se mnogi ljudi nekriticki u to upustili i na kraju platili cak i 
zivotom, a mnogi postali predmet opasne manipulacije iz koje se ne mo- 
gu lako iscupati. Sedamdesetih godina su mnogi holivudski glumci koke- 
tirali sa satanizmom. Neki su to shvatili kao zabavu, recimo pevac Semi 
Dejvis mladi, koji je o tome kasnije javno govorio, i kada je shvatio opas- 
nost zaustavio se na vreme. Neki su ubijeni, kao sto je to bila Seron 

361 



Dosije Omega 

Tejt, zrtva Mensonove porodice. Po svoj prilici, u satanisticke krugove ju 
je uveo njen tadasnji suprug, filmski reditelj Roman Polanski, poznat po 
filmu o satanizmu "Rozmarina beba" i svojim vezama sa maloletnicama, 
zbog cega je osuden u Americi, a koje su tako dragi "objekt" u satan- 
skim ritualima. 

Satanisticki kultovi su opasni upravo zbog toga sto promovisu ide- 
ologiju koja tezi da unisti svaku moralnu granicu izmedu dobra i zla, i 
stvori drustvo u kome je sve dozvoljeno. Tu laznu snagu superiornosti nad 
konvencijama daje im upravo verovanje u Satanu ili Seta, ili neki treci 
entitet koji "pobeduje Boga", iskljucivo hriscanskog, sto je posebno inte- 
resantno u svetlu rusenja hriscanstva na pocetku takozvanog doba Vodo 
lije. Iako vecina clanova ovih kultova ne zele da se bave kriminalnim 
aktivnostima, na kraju bivaju u to uvuceni mimo svoje volje, jer se u 
okviru satanistickih kultova desavaju stvari koje su nasilne, destruktivne 
i povezane sa zlim oblicima okultizma. One postoje kao deo sireg spek- 
tra kriminalnih aktivnosti, od kojih je satanska seksualna zloupotreba 
dece, eksploatacija i zloupotreba ljudi na razne nacine, zatim svetske 
rareze trgovine drogorn i oruzjem, prostitucija, pornografija i druge 
organizovane kriminalne radnje. 

Ljudi se interesuju za satanizam i emu magiju iz mnogih razloga, ali 
osnovni je zed za moci. Ljudi koji zele moc i dominaciju nad drugima 
(govorim o judeohriscanskoj religiji), negiraju Boga i okrecu se Satani, 
zeleci da im on podari moc za koju veruju da je veca od Bozje, upravo 
zbog toga sto je Satana gospodar materijalnog sveta, dok Bog trazi mno- 
ga odricanja, samokontrolu nad strastima i nerealnim ambicijama, a kao na- 
gradu pruza prilicno nejasan i neopipljiv koncept spiritualnosti i blazen- 
stva u duhovnom. Satanska racionalizacija je zato prijemciva jednom 
krugu ljudi koji su spremni da u okviru popularnog koncepta "prodaje du- 
se davolu", u zamenu dobiju moc, bogatstvo, seksualna osvajanja ili bilo 
sta drugo sto pozele. Kako se ide ka visim oblicima upraznjavanja satani- 
zma tako se ovi prosti motivi nadrastaju, sto hriscanska crkva dugo nije 
htela da uvazi, ulazeci u oblast gnosticizma kao viseg oblika negiranja Bo- 
zje milosti i tesko ostvarivog ideala opste dobrote. Tako su se razvili ozbilj- 
ni sektaski pokreti u okviru hriscanske religije, koji su negirali koncept 
dobrog Boga, kao sto su katari, po cijem ucenju Bog iz Starog zaveta je 
bio zapravo Satana, rival svemocnom Bogu i tvorac materijalnog sveta. 

Kroz vekove, forme i sadrzaj satanistickih kultova su se menjali, 
ukljucujuci u sebe kvazi paganske elemente, bezvredne parcice, izmi- 

362 



Kultovi kao mocno oruzje 

sljene pretece i toboze mocna ucenja nestalih, predhriscanskih religija, 
kao i citav spektar znanja iz alhemije, Kabale, astrologije i drugih para- 
naucnih i parareligioznih duhovnih proteza. Devetnaesti i dvadeseti vek 
su bili vreme prave eksplozije nastanka ezoterijskih i misticnih drustava 
od kojih su mnoga u sebi imala elemente crnomagijskih i satanistickih 
verovanja i rituala. Jedna od nezaobilaznih licnosti ovog miljea je Ali- 
ster Kroli, najzlokobniji crni mag dvadesetog veka, najveci zagovornik 
i glorifikator slobodne volje, cija je jedna fraza, nikla iz mladalacke po- 
bune protiv fundamentalizma i licemerja doba i zemlje u kojoj se rodio, 
postala moto magicara dvadesetog veka, a takode i omiljena fraza onih 
koji ga nisu razumeli dajuci joj znacenje koje ona ne nosi. Vrhunac 
njegovog magijskog delovanja bilo je u okviru O.T.O.-a, nemackog ezo- 
terijskog drustva koje je imalo ogranak i u Engleskoj i cije ucenje sa- 
drzi upraznjavanje seksualne magije, u sta se Kroli upustio bez ogra- 
nicenja sa prostitutkama, decom, zivotinjama, muskim sledbenicima, 
svojim brojnim zenama i ljubavnicama, sto rau je donelo apsolutnu ne- 
gativnu etiketu i, uz drogu, unistilo mu zivot. Krolijev sledbenik u Ame- 
rici bio je dr Dzon Parsons, inace naucnik, koji se nasao na celu Agape 
loze O.T.O.-a, Parsons je takode bio pristalica zivotne filozofije bez 
ogranicenja. Njemu se 1945 godine pridruzio jos jedan postovalac Kro- 
lijevog ucenja, Lafajet Ronald Habard, kasniji osnivac sajentologije. 
Parsons i Habard, strasno zaiteresovani za magiju, pokusali su da izve- 
du seksualno-magijski ritual inkarniranja demonskog duha u detetu, po- 
znat kao Babalon, kome ce Parsons bid otac, a Habard svedok, sto je 
Kroli s prezrenjem odbacio kao budalastinu. Habard i Parsons su se 
razisli, a Habard je kasnije pricao kako se zapravo infiltrirao u O.T.O. 
kao agent obavestajne sluzbe moraarice, sto verovatno jeste bila istina. 
Habardov sin, Ron de Volf, u intervjuu "Penthausu", 1983 godine, tvr- 
dio je suprotno, da je njegov otac bio vatreni pristalica magije i bio 
ubeden da je naslednik Alistera Krolija, pa je cak uzeo sebi i Krolijevo 
magijsko ime Zver 666. 

Sezdesete godine su bile godine procvata cme magije i satanizma. 
Hipi kultura se deklarisala ne samo kao "mir, ljubav i moc cveca" vec 
je prigrlila mnoge oblike misticizma i magijskog misljenja. "Porodica" 
Carlsa Mensona bila je upravo taj privlacni i destruktivni primer kulta 
okupljenog oko droge koji je vodio harizmatski voda autoritarnog tipa. 
Svoje sledbenike ubedio je da je u isto vreme i Isus i Satana, sto je 
bila glavna ideja grupe koja se zvala Proces crkva konacnog suda, koja 

363 



Dosije Omega 

se dosta rasirila Kalifornijom sezdesetih godina i koja je, po verovanju 
eksperata, dosta uticala na Mensona. Proces crkva nastala je iz jedne ra- 
nije grupe, Kompulsivna analiza, koju su u Engleskoj 1964 godine for- 
mirali Robert i Meri En DeGrimston, inace bivsi clanovi Sajentoloske 
crkve. Proces crkva je vrbovala bogate mlade ljude koji su imali sta- 
tus u svetu finansija, biznisa, vlade i estrade. Jedno vreme procesovci su 
svoju komunu preselili u Meksiko, ali su posle 1967 godine ponovo u 
velikira gradovima Amerike (Njujorku, San Francisku), gde su mogli 
da se prepoznaju po dugim crnim ogrtacima. Njihovo ucenje bilo je 
gnosticko verovanje da su Hrist i Satana odbacili svoje neprijateljstvo 
i da ce uskoro ujediniti snage kako bi covecanstvo doveli do kraja, kada 
ce Hrist suditi covecanstvu, a Satana izvrsiti presudu. Grupa je izdavala 
casopise pune slika smrti, nacisticke simbolike i zaklinjanja od strane 
clanova satanista da se citaoci "oslobode ograda u sebi" i upuste u silo- 
vanja, ubistva i destrukciju. Proces crkva je zvanicno zabranjena 1974 
godine, ali su iz nje nikle filijale koje deluju u tajnosti. 

Walpurgisnacht (Valpurgijska noc, 30 april) je vazan dan u kalen- 
daru svakog sataniste. Taj dan je 1966 godine oznacen kao "prva god- 
ina", Anno Satanas modernog satanizma. Te noci je bivsi cirkuzant i 
ukrotitelj lavova, muzicar i radnik u zabavnom parku, Anton Sandor 
LaVej (ziveo od 1930 do 1997 godine) proglasio sebe visokim sve- 
stenikom Americke crkve Satane. LaVejova "crkva" imala je sediste u 
njegovoj kuci (ofarbanoj u crno) u San Francisku, u kojoj je LaVej 
obavljao satanska vencanja, krstenja, sahrane i vrsio satanisticke obrede 
na horizontalnom oltaru, "zivom oltaru" u vidu gole zene koja je sim- 
bolizovala "zadovoljstva mesa". Ovakve i slicne informacije u mediji- 
ma obavljale su jednu od kljucnih funkcija za Crkvu Sataninu, jer su 
garantovale medijsku paznju. Drugo, i sigurno vaznije, cinile su da ceo 
poduhvat izgleda sokantno ali bezopasno, i trede, sluzile su da sakriju, 
od onih koji nisu videli dalje, zamku ozbiljne poruke LaVeja - povla- 
divanje sopstvenim zeljama. LaVej se pojavljuje kao nastavljac stavo 
va Alistera Krolija i propagira da je slobodna volja jedini zakon kojim 
pojedinac treba da se rukovodi. Mediji su LaVeju, koga su videli kao 
bezopasnog prevaranta i proizvodom tipicne subkulture Kalifornije, 
pruzili ono sto je zeleo. U crnoj magiji, snaga mita, rituala ili organi- 
zacije ne lezi u njenoj autenticnosti, vec u njenoj sposobnosti da privuce 
paznju ucesnika i publike. LaVejova filozofija satanizma i erne magi- 
je, sumirana u definiciju, glasi: 

364 



Kultovi kao mocno oruzje 

"Staza erne magije se koristi za posteno zadovoljenje ega - 
pohlepa, ponos, pozuda, bes, bilo koji od sedam smrtnih grehova." 

Iako je LaVej na jednom nivou predstavljao izazov konvencional- 
norn hriscanstvu srednje klase u Americi, ni svoju crkvu, ni sebe, nije 
smatrao specificno antihriscanskom. Za njega, hriscanstvo je jednosta- 
vno bilo irelevantno. Nije zadovoljavalo osnovne ljudske emotivne po- 
trebe, negiralo je covekovu telesnu prirodu i svoje sledbenike drzalo u 
poziciji zavisnosti od Boga koji je "malo brinuo zbog patnji sa kojima 
se srecemo". LaVeja nije interesovalo duhovno iskupljenje. Interesovala 
ga je magija kao moc, a bogatstvo je bilo oblik moci. Ovaj odnos prema 
novcu, koji je usmeravao u krajnje utilitarne pravce, dovesce ga u sukob 
sa clanovima koji su u crnoj magiji videli nesto drugo. Jedan od takvih 
clanova, tacnije svestenika Crkve Satanine, bio je Majkl Akvino. Clan 
LaVejove crkve postao je 1969 godine i imao je biografiju kojom je 
LaVej bio zadivljen. U to vreme bio je porucnik americke armije, speci- 
jalista za obavestajni i psiholoski rat. Doktorirao je politicke nauke na 
univerzitetu Kalifornija u Santa Barbari, bio padobranac, pripadnik spe- 
cijalnih jedinica, ekspert za psiholoske operacije i strateski obavestajni 
rad. Ucestvovao je u specijalnom psiholoskom ratu u Vijetnamu kao 
oficir 82-ge padobranske divizije. Odlikovan je vise puta, a 1973 godine 
prelazi u rezervu i u cinu potpukovnika postaje komandant 306-og ba- 
taljona za psiholoske operacije u Fort Mekarturu u Kaliforniji. Akvino je 
brzo napredovao u LaVejovoj organizaciji, postavsi svestenik i urednik 
crkvenog casopisa "Rascepljeni papak" (sto je, figurativno, simbol davo- 
la). Vec od 1972 godine LaVej nije odrzavao javne ceremonije u svo- 
joj kuci, vec se bavio osnivanjem i aktivnostima grupa i filijala crkve 
u drugim gradovima, koje je zvao "groto". Zeleo je da stvori mrezu sa- 
tanskih grupa sirom Amerike i razradio je hijerarhijsku strukturu crkve 
kroz koju se napredovalo u zavisnosti od poznavanja crnomagijskih ve- 
stina. Ali za tu mrezu mu je trebao novae. Godisnja clanarina od deset 
dolara i izmedu petnaest i dvadeset i pet hiljada sledbenika, kada je 
Crkva Satanina bila na vrhuncu popularnosti, nije bila dovoljna. Zato je 
pocetkom 1975 godine u crkvenom casopisu objavio da su svi visi ste- 
peni inicijacije dostupni onima koji ponude donacije u novcu, nekret- 
ninama i vrednim umetnickim predmetima. Akvino je bio uzdrman: 

"Ako je postojao jedan ujedinjujuci faktor koji nas je privukao 
satanizmu, onda je to bio stav crkve prema licemerju. Zato kada smo 

365 



Dosije Omega 

culi za ovu odluku, nasa reakcija bila je da je Anton LaVej izdao svoju 
crkvu, izdao sve na cemu je radio toliko godina." 

U junu 1975 godine usledilo je masovno napustanje kljucnih ljudi 
iz Crkve Satanine, na celu sa Akvinom koji je bio svestenik cetvrtog 
stepena, i njihov prelazak u novoosnovanu organizaciju Hram Seta. U 
noci 21 juna 1975 godine, Akvino je izveo ritualnu magijsku ceremo- 
niju prizivanja Princa tame. Satana se ovaj put otkrio kao egipatski bog 
Set, koji je nalozio osnivanje nove crkve u njegovo ime, izbrisao sve 
reference na hriscanskog davola i oznacio Akvina kao naslednika Ali- 
stera Krolija i kao Magusa, svestenika petog stepena novog eona Seta. 
Struktura Hrama Seta bila je slicna organizaciji La Vejove crkve, sem 
sto se "grotoi" sada zovu "piloni". Ali namere nove organizacije su 
mnogo ozbiljnije nego u prethodnom obliku, iako je sustinski stav isti: 
covek je Bog, ili potencijalni Bog. Sadasnji visoki svestenik Hrama 
Seta, Don Veb, je to izrazio na sledeci nacin: 

"Misija Hrama Seta je da ponovo uspostavi tradiciju samoobozenja." 

Prvi visoki svestenik Hrama Seta, Akvino, bio je formulator princi- 
pa Hrama i njegova je podela manifestovanog univerzuma na tri nivoa 
realnosti, sto je jedan od osnovnih postulata rada Hrama. U svakodne- 
vnom svetu, takozvanom "prirodnom redu", posmatramo odnos uzrok- 
posledica i na njemu je baziran naucni metod i tehnologija. Na drugom 
nivou, formulisanom uglavno kroz Platona (kome se Akvino veoma 
divi) je filozofska misao. Ona je karakterisana procesom dedukcije i 
indukcije - snaga razuma koja podupire posmatrane cinjenice. Iza ovo- 
ga, na dubljem nivou, je svet magijske realnosti. Postoje spiritualne i 
psihicke dimenzije ljudskih stanja, kaze Akvino, i one prevazilaze ze- 
maljske nivoe egzistencije. Tamo gde se Akvino razlikuje od hriscana, 
mistika i pagana je njegovo verovanje da psihicka dimenzija razdvaja 
ljudsku vrstu od ostatka Prirode. Po njemu, mistici i okultisti su zado- 
voljni da podvedu svoju licnu posebnost toku kosmicke svesti i da se 
sustinski predaju visoj sili. Hriscani su pritisnuti osecanjem krivice i 
hipokrizije i nalaze se u poziciji prihvatanja "otrcanih moralnih stan- 
darda" u pokusaju da zadovolje Boga. Za Akvina, satanizam je jedin- 
stven, jer zagovara ponasanje koje je pitanje samoopredeljenja. 

Na prvo citanje Hram Seta izgleda kao benigna magijska organiza- 
cija posvecena istrazivanju potencijala individue kao svojevrsna organi- 

366 



Kultovi kao mocno oruzje 

zacija za samopomoc. Ona je svakako vise od toga, jer propagirajuci 
deifikaciju coveka (svog clana) prilazi vrlo blizu mitologiji spiritualnog 
iluminatizma, doktrine izabranih, koju je Akvino povezao sa misticnim 
aspektima nacizma. Tu njegovu povezanost sa ezoterijom nacizma sam 
vec pomenuo, pa cu samo ponoviti da je Akvino privueen pretpostav- 
kom da su nacisti bili u stanju da ispolje izuzetnu psihicku snagu "koja 
je bila pogresno usmerena", ali je, po Akvinu, vredna divljenja. Po 
njemu, konacni cilj je "razvoj i konacna sposobnost da sebe ucinite kon- 
stantom, a sve ostalo varijabilom, podvrgnuto Njegovoj volji". To je 
napredovanje ka mestu na kome "vreme postaje vas sluga, a ne gospo- 
dar. To ce vam omoguciti da pobedite smrt." Sada je jasno da je kljuc 
Akvinove fllozofije kako prevariti smrt. Postoje dva puta: jedan je ge- 
netski inzenjering koji podrazumeva manipulaciju zivotne sile u bicu. 
Akvino veruje da je psiha nezavisna od tela, niti je u njemu zatvore- 
na, i da je um maga u stanju da dosegne "beskrajnost svog svesnog 
postojanja". Za majstora setijanca, prostor svesti bukvalno nema grani- 
ca. Cilj je sataniste da "proviri kroz zavesu tame i smrti, a ostane vezan 
za zemaljsko". Teznja da se prevazide fizicka smrtnost (i verovanje da 
se to dostiglo na neki nacin), vodi u preziranje etickih i svih drugih 
normi, vladavinu nad telom (uglavnom tudim), razaranjem i unistava- 
njem zivog, kao "dokazom da su granice zemaljske egzistencije raski- 
nute". Bukvalno shvadeni postulati satanske filozofije pokazuju se u 
svom ogoljenom vidu kao zlocin. 

Ono sto satanisti ne shvataju, pa cak ni dr Akvino, je da Satana 
ne zeli od svojih sledbenika nikakvu filozofiju, nikakvo priblizavanje 
Apsolutu, vec samo ono sto je njemu potrebno u poslednjih nekoliko hi- 
ljada godina - smrt, krv, razaranje, teror i strah nevinih zrtava cijom se 
energijom hrani. Intelektualiziranje satanizma je nemoguce, jer je nje- 
gova sustina upravo u tome da terorise jadno ljudsko bice, a ne da 
odgaja "partnere". No, iz ovog idejnog galimatijasa nikle su mnoge opa- 
sne organizacije koje su, na raznim nivoima, racionalizovale satanisticku 
praksu i teoriju, koja je pokrivala njihovu potrebu za destruktivnim 
ispoljavanjem. 

U maju 1991 godine, policija u Istocnom Grinvicu, Rod Ajlend, 
primila je prijavu stanara jedne zgrade koji su se zalili da ih iz stana u 
prizemlju terorisu pripadnici satanistickog kulta. Posle istrage, uhapseni 
su izvesni Dzozef Krisone i Dzozef Almeida, dvadesetogodisnjaci, koji 
su se hvalili da su kao satanisti ubili i zrtvovali veliki broj zivotinja. 

367 



Dosije Omega 

Oni koji su ih prijavili su tvrdili da su im Krisone i Almeida pretili, a 
da je Krisone tvrdio da je demon i da je imao seksualne odnose sa lese- 
vima. Policija je u stanu pronasla kolekciju zivotinjskih kostiju, knjige o 
satanizmu i okultizmu, pribor za satanske rituale i posudu punu krvi od 
ubijene macke, kako se kasnije ispostavilo. Uhapsena su i dva mladica 
koji su prijavili sataniste, jer se ispostavilo da su i oni ucestvovali u ritu- 
alima. Medu nadenim ritualnim predmetima bio je i medaljon od belog 
emajla u obliku obrnutog pentagrama, sto je znak za clana prvog stepena 
Hrama Seta, koji je pripadao Krisoneu, kao i primerci casopisa "Svitak" 
koji je izdavao Akvino, a tu je bila i njegova knjiga "Crna magija u 
teoriji i praksi". Sva cetvorica su optuzeni za nezakonito ubijanje zivoti- 
nja i skrnavljenje grobova. Ali Dzozef Krisone nije docekao sudenje. Ne- 
koliko meseci posle hapsenja naden je mrtav. Zvanicno tumacenje je bilo 
samoubistvo zbog prekomerne doze droge. Ostala trojica su osudeni na 
uslovne kazne. Jos jedna opskurna mala grupa koja se naslanjala na 
Hram Seta devedesetih godina, bila je Crkva Gavrana. Njihov rad se ba- 
zirao na gruboj verziji nekromansije (komunikacije sa mrtvima). Kult je 
imao dva rituala koje su upraznjavali clanovi: Ritual crnog trna-smrti i 
Pakleni ritual zivih mrtvaca, zbrkanu mesavinu seksa, smrti, neprijatelj- 
stva, fantazija o osveti nad drugima i degradaciju zena koje su ucestvova- 
le u ritualima. Cilj rituala bio je da se probudi duh nedavno preminule 
osobe i natera da unisti neprijatelja. Rituali su se obavljali nocu na 
groblju, ukljucivali su seks i zazivanje Lucifera da pomogne u ritualu. 

Interesantno je da satanski rituali po pravilu ukljucuju sadomazo- 
histicki seks kao neophodan deo rituala. Cak i ugladeniji clanovi Hrama 
Seta su vise puta raspravljali o filozofiji markiza de Sada, pa je Akvino 
na obaveznoj listi literature za svoje clanove stavio i film "Prica o O". 
Po Akvinu, to nije prica o sadomazohizmu vec govori o "stepenu uza- 
jamne predaje koju ljubav podrazumeva". Ovaj status potcinjene zene, 
zapravo objekta satanskog i seksualnog rituala, svoju krajnost ima u 
Hramu Elite, koji je 1986 godine osnovala Lin Nelson, koju je Akvino 
iskljucio iz Hrama Seta. Njena "crkva" je skola seksa i clanice Elite 
svoju seksualnu magiju upotrebljavaju na "slabim, seksa gladnim zivot- 
injama" od kojih spremno uzimaju novae i skupe poklone. 

Jedna od grupa pod uticajem satanizma bila je i TOPY, Hram 
vidovite mladezi. Osnovan u Americi 1981 godine od strane muzicara 
sa umetnickim imenom Dzenezis P. Oridz, sa ispostavama u Velikoj 
Britaniji, Holandiji, Nemackoj i Svedskoj. TOPY se bavi samoosloba- 

368 



Kultovi kao mocno oruzje 

danjem kroz ritualnu seksualnu magiju i kroz samopovredivanje zarezi- 
vanjem koze, kako bi se oslobodila energija koja bi, inace, mogla da 
izazove ludilo ili nasilje. TOPY je manje organizovan kult, a vise laba- 
va organizacija istomisljenika, uglavnom mladih, neozenjenih belaca. 
"Odbijamo kontrolu na bilo kom nivou da se pojavi", pise u njihovom 
manifestu. Organizacija zeli da "sokira, zgadi ili zabrine porodice clano- 
va i drugih gradana". Tako je 1992 godine Skotland Jard pogresno ra- 
zumeo jedan promotivni film P. Oridza zamenivsi ga za autenticne 
snimke satanistickog rituala u kome se vidi silovanje, zloupotreba dece, 
sadomazohisticko vezivanje i abortus, a sve to zacinjeno satanistickom 
simbolikom. Tek kasnije, posle velike buke u britanskim novinama, 
ustanovljeno je da je glumica u videu Oridzova supruga Pola i da je 
njihovo ponasanje, kao i hiljade kaseta koje cirkulisu svetom, u skladu 
sa "programom" TOPF-ja. 

Nikolas Srek i njegova partnerka Zina LaVej, cerka Antona La- 
Veja, osnivaju 1984 godine grupu po imenu Red vukodlaka. Njihov mo- 
to je da "oslobode zver u coveku" i promovisu viziju natcoveka i roba, 
eksplicitno objasnjenu odnosom grabljivca i zrtve ekstrapoliranog u svetu 
ljudske interakcije, gde nema mesto koje mu pripada. Zina je javno 
krstena, od strane svoga oca, po satanistickom ritualu, kada je imala tri 
godine. Vrlo ozbiljno shvata svoje korene, vidi sebe kao rodenog sata- 
nistu, "magijsko dete" zaceto "demonskom energijom" za koju je njen 
otac bio samo orude. Sa Srekom je radila u Crkvi Sataninoj, koja je 
za uzvrat distribuirala literaturu Reda vukodlaka. Zina se otvoreno ra- 
zisla s ocem na Valpurgijsku noc (Walpurgisnacht) 30 aprila 1990 go- 
dine, objavivsi zvanicno i ritualno da raskida sa Crkvom Sataninom i 
Antonom LaVejom licno. Po Zininom videnju, LaVej je bio cinicni sar- 
latan, koji je bio dobar samo da je zacne, a njena majka Dijana je pra- 
va, prirodna carobnica, koja je istinska snaga iza Crkve Satanine. Ispod 
ove "satanske sapunske opere" lezi ozbiljno organizovan kult. Zina, ko- 
ju zovu "Firerkom" satanistickog poretka, odbacila je "istocni i negativ- 
ni judeohriscanski lik" Crkve Satanine u korist "zapadnoevropske magij- 
ske tradicije" (u ovom kontekstu tevtonske mitologije). Red vukodlaka 
veruje u svetu, oslobadajucu, snagu straha: 

"Strah je kljuc prosvetljenja i jedino njegovim prihvatanjem um se 
moze potpuno osloboditi. Strah. Strava. Uzas. Sve su ovo magijska 
pomagala za iniciranog u procesu zadobijanja prevlasti nad dusom." 

369 



Dosije Omega 

Red vukodlaka je za svoj simbol usvojio lik vuka Fenrisa iz nor- 
dijske mitologije. Vezan od strane bogova, Fenris ce se osloboditi u 
vreme Ragnaroka - vreme pada bogova, najavljeno mrznjora, incestom, 
ubistvom i ratom. Tada ce ovaj vuk raskinuti lance i prozdrati svet. 
Fenris je slika apokalipse, idealno odgovara Redu vukodlaka, koji za 
sebe tvrdi da predstavlja svete destruktivne sile: 

"Od pada Atlantide do uzdizanja Treceg Rajha, i dalje, pratili smo i 
uzrokovali svaku katastrofu i nesrecu koja je blagoslovila covecanstvo." 

Ova varvarska mitologija, kako pise Linda Blad, osnov je cilja Re- 
da vukodlaka da "stvori medunarodnu rnrezu sa ciljem stvaranja novog 
satanskog svetskog poretka". 8 avgusta 1988 godine Red vukodlaka je 
sponzorisao javnu ritualnu proslavu koja je ukljucivala video dramati- 
zaciju ubistva Seron Tejt, a za to vreme su Zina i njen otac Anton (jos 
su bili u prijateljskim odnosima) sa pozomice citali naglas odlomke iz 
satanske biblije. Ovaj satanski sou odvijao se u znaku datuma - 8. 8. 
'88, koji je usko povezan sa znacenjem broja osam za neonaciste koji 
ga na sebi tetoviraju, jer osmo slovo engleske abecede je "H", pa je 
88=HH, skracenica od "Hajl Hitler". Tako se novi satanski svetski 
poredak bez magije pretvara u novi nacisticki svetski poredak. 

Jos 1989 godine u izvestaju policije iz San Antonija, Teksas, pise 
da su tinejdzeri satanisti presli na "vecu stvar" - obrijali su glavu i po- 
stali neonacisti. Ovim momcima je satanizam postao dosadan, zrtvova- 
nje zivotinja vise ih nije uzbudivalo, sada su interesantniji neonacizam 
i beli suprematizam, price o prociscenju arijevske rase i rasizam preraa 
crnciraa i Jevrejima. Clanovi najznacajnije takve grupe, Arijevsko brat- 
stvo, otvoreno nose nacisticke i satanske simbole kao sto je tetoviran 
broj 666 ili kukasti krst upisan u pentagram. Organizacije Bela ari- 
jevska mladez (White Aryan Youth-WAY) i Beli arijevski otpor (White 
Aryan Resistance-WAR) odrzavaju bliske veze sa vec spomenutom 
organizacijom TOPY. 

U Nemackoj, interesovanje za okultno i satanizam je u ogromnom 
porastu. Sada pokojni, Fridrih Vilhelm Hak, luteranski pastor, strucnjak 
za kultove, procenio je da 1988 godine deset hiljada Nemaca pripada 
aktivnim satanistima. U zvanicnom istrazivanju sprovedenom u min- 
henskim srednjim skolama, zabelezeno je da je cetiri odsto ucenika pri- 
znalo da je ucestvovalo na najmanje jednoj satanskoj crnoj misi. 

370 



Kultovi kao mocno oruzje 

Poznato je da je i Anton LaVej bio skupljac "uspomena" iz Treceg 
Rajha, a da su bivsi clanovi njegove crkve. Majkl Grumboski i DZon 
Amend, osnovali grupe, hibridne kombinacije satanizma i neonacizma. 
Grumboski je osnivac Reda crnog ovna, a Amend osnivac Hrama male 
majke. Grumboski je pritom visoki clan Hrama Seta. Dok je trajao, 
njegov red je bio mesavina satanizma, okultizma i arijevske rasne supe- 
riornosti. Amendova grupa odrzavala je bliske veze sa desnicarskom, 
paganskom grupom iz Kanade, po imenu Kanadski pokret Odinista, ko 
ji je kombinovao divljenje prema nordijskim bogovima i antisemitizam. 
Amend se takode trudio da uspostavi kontakt sa neonacistickom grupom 
Nacionalna partija renesanse, ciji je voda, Dzejms Madol, bio zaintere- 
sovan za Crkvu Sataninu. 

Neki istoricari popularne literalure spekulisu da se Hitler i njegov 
krug mozda bavio satanizraom u bukvalnom sraislu obozavanja davola, 
te da su tajno sluzili erne mise, ali za to nema konkretnih dokaza. 
Razlog za uspostavljanje afiniteta izmedu nacista i modernih satanista 
je u ideologiji. Kao i nacisti, satanisti teze da se izdignu iznad dobra i 
zla i mastaju da osvoje kosmicku moc bogova. Satanisti se dive Hitleru 
kao mocnom crnom magu koji je kontrolom volje dosao do moci kojora 
je manipulisao celom nacijom i izazvao svetski rat. Otud i fascinacija 
Majkla Akvina nacizmom, jer je nemacka superdrzava, kojom se 
upravljalo po principima erne magije, ustala protiv sveta. 

Moram da spomenem jos jednu organizaciju inspirisanu nacizmom. 
Zove se Abraksas fondacija, a ime je dobila po demonskom tvorcu 
materijalnog sveta koga su obozavali gnostici na pocetku hriscanske ere. 
Basilides, egipatski gnostik iz drugog veka nove ere je poucavao da je 
ovaj svet zlo mesto gde je dusa poslata da bude kaznjena, a oko Abrak- 
sasa, koga je izjednacio sa jevrejskim Jehovom iz Starog zaveta, stvo- 
rio je kult koji je potrajao do srednjeg veka, kada je bilo vise jeretickih 
sekti koje su ga obozavale (iz njegovog imena izvedena je slavna magij- 
ska rec Abracadabra). U nasem dobu, Karl Jung je velicao Abraksasa 
kao pravog Boga koga je potisnulo hriscanstvo i u kome nije bilo suko- 
ba izmedu dobra i zla, svetla i tame, istine i lazi. U jesen 1989 godine, 
novinar Lamar Graham upoznao je "vampira" iz Krvave osovine (Axis 
Sanguinaries), filijale Abraksas fondacije, po imenu Majkl Dzenkins, 
ako mu je to bilo pravo ime. Dzenkins i njegovi prijatelji su se bavili 
"krvavim okultizmom", jer piju krv na svojim seansama, ne da bi pro 
duzili zivot, vec uticaj, sto je "vaznije od toga da li cete ziveti godinu 

371 



Dosije Omega 

dana duze". Trenutno je na celu Abraksas fondacije, sada sa sedistem 
u Denveru (Kolorado), muzicar Bojd Rajs, poznat i po umetnickom 
imenu Non. Rajs opisuje Abraksas fondaciju kao "socijalno darvini- 
sticki istrazivacki sentar". Tridesetog decembra 1986 godine, Rajs je bio 
gost Toma Mecgera i Toma Padzeta iz Belog arijevskog otpora u njiho- 
-voj tv emisiji. Sustina ideologije Belog arijevskog otpora je vrsta naci- 
zma "radnicke klase" poznate kao Treca pozicija ili Treci put, koja 
odbacuje i komunizam i kapitalizam i predstavlja prave naciste kao radi- 
kalne socijal-revolucionare koje je izdao Hitler. Heroji Trece pozicije su 
braca Straser, Gregor i Oto, koji su organizovali nacisticki pokret medu 
seljacima i radnicima u Bavarskoj, kao i Ernst Rem, voda SA. Rajs 
opisuje svoju rok muziku kao zelju da utice na "mozak", kao iskustvo 
za slusaoca koje je "drugacije". Njegov tipican koncert se sastoji od 
odlomaka Vagnerove muzike presecene ubacenim glasovima Hitlera i 
Mensona, pracenih Rajsovirn stihovima koje urla publici: "Da li zelite 
totalni rat? Vi zelite totalni rat!" Kakva umetnost. 

Na nesto "nizem duhovnom planu" je Grupa Luciferovog svetla, 
cija Crkva Luciferovog svetla je satanisticko tajno bratstvo sa sedistem 
u Tampi, Florida. Prema njihovoj literatim, "arijevska rasa potice od 
andela koji su dosli sa neba... Arijevska deca su istinska deca Satane i 
Gospodari sveta po torn pravu". Luciferova grupa nudi kurseve iz sa- 
tanske teologije ali "ne vraca uplate ako razocarate Njegovo velican- 
stvo Satanu". 

Keri Bolton, koji se nalazi na popisu clanstva Hrama Seta iz 1992 
godine, kao clan drugog stepena, osnovao je na Novom Zelandu satani- 
sticku grupu Red levoruke staze. Usko je povezan sa Nacionalistickom 
radnickom partijom koja nastupa sa belacke suprematisticke pozicije. 
Red nudi dopisne kurseve iz satanizma za trideset dolara, bez moguc- 
nosti vracanja. I u ovom slucaju ispada da Satana voli novae i da mu 
ne pada na pamet da ga vrati. Ako zavrsite kurs i Collegium Satanas 
bude zadovoljan, potpisujete zavet vernosti Satani i dobijate sertifikat 
zaredenja u satansko svestenstvo, "sjajno odstampan crnim slovima na 
crvenoj podlozi, pogodno za uramljivanje". 

Trebale bi mi strane i strane da opisem kolicinu casopisa i satan- 
skih brosura koje se vise nego ikad bave nacizmora, germanskom 
mitologijom, "naucnim" radovima koji negiraju nacisticke zlocine, gasne 
komore, Holokaust, sve to zamuljano u pravu sizofrenu zbrku andela, 
demona, kvazi istorije, arheologije, vesticarstva, lecenja na daljinu (i 

372 



Kultovi kao mocno oruzje 

blizinu) i svog ostalog intelektualnog dubreta Nju Ejdza (New Age). 
Sve to vrsi snazan mentalni pritisak na ljude koji nemaju kriticki odnos 
prema ovoj materiji i koji ulaze u neku od brojnih organizacija koje se 
ovim bave. Jednom kad udu, verovali u ucenje ili trazeci sebe, tesko 
c'c se odupreti svojevrsnoj indoktrinaciji koja je tako dobro bila prove- 
rena u nemackim okultnim drustvima s pocetka dvadesetog veka, sto je 
dovelo do formiranja Treceg Rajha. Ideja da se to ponovi je ocigledna. 
Ako mislite da taj napor nije opasan, grdno se varate. Primer za opasne 
je Akvinov saradnik u obozavanju germanskih ideala, dr Stiven Edred 
Flauers, trenutno na funkciji visokog svestenika Hrama Seta i celnog 
coveka Reda trapezoida. Red trapezoida nikao je iz Crkve Satanine. 
Svoje ime izvukao je iz LaVejovog stava da napetost, neprijateljstvo i 
strah mogu biti inspirisani gledanjem u neharmonicne uglove i biti 
uzrok negativnog ponasanja. Predstavljajuci novoosnovani red, Flauers 
je citirao Hajnriha Hajnea i njegovo videnje drevnih nemackih ratnika 
koji su se digli u "ludackom besu" da sruse gotske hriscanske katedrale. 
Red trapezoida je kao svoj drugi simbol usvojio Fenris vuka, kao sto 
je to ucinio Red vukodlaka. I Akvino je sa svoje strane eksplicitno 
definisao germansku religiju kao srodnika satanizmu: 

"Germanska tradicija je takode deo nasleda Princa tame, i stoga 
ima posebno mesto unutar Hrama Seta, koji prihvata sve manifestaci- 
je Sila mraka u svetu. Nije zato cudno sto Hram sebe od nedavno 
reklamira u neopaganskim publikacijama kao Hram Seta i Votana." 

Na celu ovih organizacija nisu obicni ludaci, niti obicni ljubitelji 
nacizraa, vec ljudi koje Dzim Suce sjajno defmise: 

"U relacijama dvadesetog veka, on ili ona, ce biti potpuno ludi. A 
to nece znati. Mislice da su naisli na neku veliku tajnu... Na kraju, 
ucenje bi trebalo da omoguci iniciranima da ukrste i pomemju elemente 
ludila i normalnosti, stvarnosti i halucinacija, usmerene od strane 
smirene i samokontrolirajuce volje." 



373 



Zver 666 



Otkrovenje Jovanovo je poslednja knjiga u Bibliji, knjiga kojom se 
Biblija zavrsava i koja nadahnuto govori prorockim jezikom o kraju 
sveta, buducnosti covecanstva i hriscanske crkve, u razdoblju od smrti 
Isusove do njegovog drugog dolaska. Kako se blizio kraj drugog mileni- 
juma, tako se hriscanski fundamentalizam, posebno u Americi, sve vise 
bavio Apokalipsom i Antihristom, kreirajuci atmosferu kroz medije da 
je neminovni, skori kraj sveta tu. Ono sto je Jovan Bogoslov opisao 
kao buducnost covecanstva, na silu se smesta u zadnje godine dvade- 
setog veka, pa ispada da je Jovan Bogoslov jedinstven prorok koji je 
knjigu pisao za bas ovo pokolenje, a ne za neka koja su vec prosla ili 
za neka koja ce se tek roditi. To je malo verovatno. Poznato je sa 
koliko bezobzirnosti razni tumaci istrazuju Nostradamusa i njegove ka- 
trene, stavljajuci ih u funkciju dnevne politike danas u svetu, iako je 
sam Nostradamus u pismu svom sinu Sezaru napisao da se otprilike 
jedna trecina njegovih katrena odnosi na blisku buducnost od nekoliko 
godina od vremena u kome je ziveo, trecina katrena na buducnost 
dvadeset do trideset godina od vremena u kome je ziveo, a preostala 
trecina na neku daleku buducnost koju ni sam nije mogao da vremen- 
ski locira. Nije u pismu napisao koja trecina katrena se odnosi na tu 
daleku buducnost, ali za to su se pobrinuli raznorazni strucnjaci i tu- 
maci, trpajuci sve moguce i nemoguce varijante u ovaj vek. 

Pitanje Otkrovenja nije tako naivno kao sto izgleda, niti je komer- 
cijalizacija u ovom trenutku ekspanzije Nju Ejdza (New Age) slucajna 
i dotice se bas propasti hriscanstva. Jasno je da je na planu duhovno 
rusenje i porobljavanja coveka, kako bi postao obezduseni bioloski 
robot, sto je ideal robovlasnickog Novog svetskog poretka. Rusenje 
hriscanstva jedan je od osnovnih ciljeva. Zato se s jedne strane promo- 
visu druge religije kao bolje i pogodnije od hriscanstva, a s druge stra- 
ne se hriscanstvo direktno napada kroz afirmaciju satanizma u raznim 
oblicima, kao prirodnog neprijatelja hriscanstva. Na ruku im ide i ras- 
takanje u samom telu hriscanstva. Neke protestantske sekte, kao sto je 
Anglikanska crkva, odstupile su od crkvenih kanona, poceli su da se 

374 



Zver 666 

modernizuju u poteri za vernicima, poceli su da zareduju zene, ven- 
cavaju homoseksualce, vrse zajednicku crkvenu sluzbu sa pripadnicima 
drugih religija i ucestvuju u radu Svetskog saveta crkava, labavog kon- 
glomerata raznih verskih zajednica i religijskih usmerenja, ujedinjenih 
konceptom ekumenizma. Ekumenizam koji agresivno promovise papa 
Jovan Pavle II, a u tome mu zdusno pomaze Vaseljenski patrijarh Var- 
tolomej, ima za cilj stvaranje Novog kanonskog poretka. Tako Novi 
svetski poredak ima svoj pandan u hriscanstvu - ekumenizam. Nije zato 
cudan nalet hriscanskog fundamentalizma u jednoj vaznoj dimenziji, a 
to je da nam predstoji Apokalipsa. Po fundamentalistima, svet je na kra- 
ju svog zivota, a kao predznak tog kraja pojavice se Antihrist koji ce 
nad ljudima sprovesti neviden teror i strahovladu, kako bi se u zavrs- 
nom obracunu, bitci kod Armagedona, sudarile snage dobra i zla. Zlo 
ce konacno biti porazeno, a tada ce se u svom punom sjaju po drugi 
put pojaviti Isus i spustiti se sa neba, mrtvi ce ustati iz grobova i uspo- 
stavice se novo carstvo bozje, a odabrani ce ziveti u vecnoj milosti. 

Ucenje o bliskom dolasku Hrista, kao zemaljskog cara koji ce osno- 
vati hiljadugodisnje zemaljsko svetsko carstvo sa usrecenim cove- 
canstvom, je kanonski osudeno kao sektasko ucenje hilijazma. Cini se 
da je pravoslavno hriscanstvo (ono koje se nije utopilo u zapadni eku- 
menski pokret) ostalo poslednja prepreka pred naletom onih koji sve- 
sno ruse hriscanstvo i onih koji u tome ucestvuju kao izmanipulisani i 
nesvesni saucesnici. Za obicne citaoce najinteresantnije je bilo da sa- 
znaju ko ce biti Zver koju oznacava broj 666, kako to pise u trinaestom 
poglavlju, stih osamnaest iz Otkrovenja: 

"Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izracuna broj zvijeri: jer je 
broj covjekov i broj njezin sest stotina i sezdeset i sest." 

U vreme hladnog rata, Antihrist se poistovecivao sa Sovjetskim 
Savezom - "carstvom zla", kako ga je ocrnio americki predsednik Ro- 
nald Regan. Ono sto ni Regan ni ostali tumaci nisu uocili, a to su mogli 
da su pazljivo citali Otkrovenje, je da ce Antihrist biti covek, a ne 
drzava, organizacija, pokret ili predmet. Neki tumaci u Jugoslaviji (gde 
je stampa prepuna kvazi biblijskih tekstova i tumacenja na temu Anti- 
hrista, Zveri i ostalih srodnih tema) otkrili su da je papa zapravo Anti- 
hrist, dokazujuci to natezanjem neke titule koju papa nikad nije nosio, 
kako bi se ona numeroloski uklopila u broj 666. Opet je u pitanju 

375 



Dosije Omega 

nepoznavanje Otkrovenja. Papa je duhovnik, svesteno lice, i u Bibliji 
je identifikovan kao lazni prorok, pa ne moze u isto vreme biti i Anti- 
hrist, koji je svetovno lice koje ce zavladati svetom. 

Gde je onda zabuna u tumacenju broja 666? Zabune nema. Upo- 
treba broja 666 je slozenije pitanje i ne sluzi samo da oznaci coveka. 
Sluzi da sakrije coveka na koga se odnosi taj broj, a masovna upotre- 
ba broja 666 sluzi da obelezi i oznaci njegovo carstvo - materijalni svet 
koji ce mu pasti pred noge kada se bude pojavio. Najsira moguca upo- 
treba broja 666 ima i magijsko dejstvo na coveka, pripremajuci njegovu 
podsvest za dolazak Zveri i svodeci covekov prakticni zivot, u svakod- 
nevnoj komunikaciji, na sto cescu upotrebu ovog broja. Sledbenici crno- 
magijskih kultova i tajnih drustava, kojima je Lucifer bog kome se kla- 
njaju, vrlo perfidno i temeljito uvode biblijske elemente u svakodnevni 
zivot ljudi, sa jasnim crnomagijskim kontekstom predaje coveka u ruke 
Zveri. Neki ozbiljni tumaci Otkrovenja tvrdili su da je Jovan Bogoslov 
brojem 666 oznacio konkretnog coveka, Dzosuu ben Dzezua, koji je 
osnovao duhovnu akademiju u Dzundisapuru, u Iranu. Kao pripadnik 
nestorijanske jeresi, imao je cilj da hriscanstvo zameni obozavanjem Be- 
hemota, demona zla, koji je zapravo Sorat, zli demon suncevog kulta. 
Dvoroga zver iz Apokalipse je Ahriman, demon materijalnog sveta, cesto 
danas poistovecivan sa Amerikom, sto naravno nema veze sa Jovanom 
Bogoslovom, ali ima sa onima koji zele da Amerika bude Ahrimanova 
zemlja, kako bi crpeli njegovu zlu, demonsku snagu. Sada je malo ja- 
snije zasto treba srusiti hriscanskog Boga. Nije zato cudo sto se broj 
666 pojavio u najsiroj upotrebi u bankarskom sistemu. Prve tri cifre no- 
vog medunarodnog sistema monetarne kartice su 666. Sifra "Svetske 
banke" je 666. Kartica australijske "Nacionalne banke" nosi broj 666. 
Banke u Roridi koriste broj 666. Cekovi u bankama u Bombaju nose 
broj 666. Na lozovima izraelske lutrije utisnut je broj 666. Licne karte 
Evropske zajednice, koje ce se uvesti u sve zeralje Evropske zajednice, 
imaju fino izatkanu mrezu linija, arabesku sastavljenu od sestica. 

Stari Haldejci su imali numeroloski sistem baziran na sestici, koji 
su neki kompjuterski strucnjaci primenili kako bi identifikovali matricu 
broja 666 u sirokoj, ali skrivenoj upotrebi. Sistem je prost, u njemu 
prvo slovo alfabeta ima numericku vrednost 6, a svako sledece nume- 
ricku vrednost uvecanu za broj 6. Na primeru engleskog alfabeta slovo 
"A" ima numericku vrednost broja 6, "B" je 12, "C" je 18, "D" je 24, 
i tako dalje. Ovaj princip primenjen na neke reci iz engleskog jezika dao 

376 



Zver 666 

je neocekivane rezultate. Kreditna kartica VISA primer je kompleksne 
upotrebe broja 6, izvucene cak iz tri civilizacije. "VI" je rimsko 6, "S" 
je Stigma iz grckog alfabeta cija numericka vrednost je 6, "A" je iz 
vavilonskog alfabeta i ima vrednost 6, sto sabrano znaci VISA=666. 

Kada sam na pocetku ovog poglavlja napisao da je kraj drugog 
milenujuma vreme pojacanih aktivnosti onih krugova koji bi hteli da se 
ostvari Apokalipsa, onda to nije bilo slucajno. Godina najjace aktivno- 
sti bila je 1998 godina, sto ce reci 3 x 666. Ovo je prvi put u prote- 
klih dve hiljade godina hriscanske ere da se numericki ostvarila ova 
kombinacija. Zasto se u toku 2000-te godine odrzalo toliko crnomagij- 
skih manifestacija? Vrlo prosto, 2000:3=666,666. I ovo se numericki 
uklopilo po prvi put u ovoj eri. Zasto se 31 Decembra 2000-te cekao 
novi milenijum? Vrlo prosto, na ovaj dan se kod katolika slavi Sil- 
vestrovo, a ime je dobio po uspomeni na papu Silvestra, koji je po le- 
gendi potpisao ugovor sa Satanom 999 godine (obrnute tri sestice), i 
koji je Silvestru obecao papski presto, a Silvester Satani obecao za- 
uzvrat sve ljudske duse! Ko hoce nek misli da je ovo izmisljotina, ali 
ugovor sa Satanom se cuva u Vatikanu. Ono sto nije slucajnost je da 
se medunarodni kompjuterski centar u Briselu zove "Zver", da ga kori- 
ste za pripremu novog identifikacionog sistema gradana koji ima, kakve 
li slucajnosti, osamnaest cifara (6+6+6). Podzemni grad od trideset 
kvadratnih kilometara ispod Brisela popularno se zove "Kripta", a ulaz 
u njega je iz crkve Svete krvi Isusove. Isti takav podzemni kompjuter- 
ski centar se nalazi i u Americi, u Vazduhoplovnoj akademiji u Cejen 
planinama (Kolorado Springs), a treci je u Australiji i zove se "Sate- 
litski kontrolni centar",a nalazi se u Alis Springsu. Kad smo vec kod 
kompjutera, ova sprava ima numericku vrednost 666: 



c 


18 


o = 


90 


M = 


78 


P 


96 


u = 


126 


T 


120 


E 


30 


R = 


108 



ukupno 666 
377 



Dosije Omega 

Kod pojmova koji se sastoje od dve reci, ne zaboravite da u sop- 
stvenom trazenju numerickih vrednosti imena za prazan prostor izmedu 
dve reci umanjite zbir za 192, jer je tolika numericka vrednost praznog 
prostora izmedu reci u kompjuteru. Tako cete ustanoviti da "Banka fe- 
dealne rezerve" u Americi ("Federal Reserve") ima vrednost 666 i da 
ime grada Njujork (New York) daje 666, a u njemu je sediste Ujedi- 
njenih nacija. Po istom principu, Sjedinjene Americke Drzave (US Of 
America) imaju numericku vrednost 666, jer su centar sila zla koje ce 
koristiti Antihrist. Broj 666 se moze naci i u numerickoj vrednosti 
imena mnogih ljudi, sto ne znaci da su automatski glavni Antihrist, vec 
da su dusu prodali Davolu i da su spremni da sluze Antihristu, nje- 
govom poslaniku na zemlji. To jasno kaze Jovan Bogoslov u svojoj 
Prvoj poslanici, 2,18: 

"Djeco! posljednje je vrijeme, i kao sto custe da ce doci Antihrist 
i sad mnogi antihristi postase..." 

Jedan od takvih likova je Kisindzer, sto jasno proizilazi iz njegovog 
prezimena: 



K 


66 


I 


54 


S 


114 


S 


114 


I 


54 


N 


84 


G 


42 


E 


30 


R 


108 


ukupno ( 


566 



Prvi ratni brod kojim je Anvar el Sadat, tadasnji egipatski predsed- 
nik, uplovio u Suecki kanal na dan njegovog ponovnog otvaranja, na 
pramcu je imao vojnu oznaku 666. Frekvencija na kojoj je emitovana 
prva radio emisija u Sjedinjenim Americkim Drzavama bila je 666 
megaherca. Televizija je takode u Otkrovenju, njen zadatak je: 

"I bi joj dano da dade duh ikoni zvijerinoj, da progovori ikona 
zvijerina..." 

378 



Zver 666 

U casopisu koji izdaje EZ (Evropska zajednica) moze se procitati: 

"EZ prihvata tumacenja biblijskih knjiga Jezekilja, Danila i 
Otkrovenje." 

Sta ima Evropska zajednica da prihvata biblijska prorocanstva, i to 
bas ovih proroka, a ne nekih drugih? Da li EZ postaje biblijsko drustvo 
ili hoce da poruci nesto drugo? Za Otkrovenje je jasno, i za Danila, 
najveceg proroka Starog zaveta je isto jasno. On je prorokovao i tu- 
macio snove Navukodonosoru, a posebno jedan san o razvoju carstava 
i njihovoj propasti. Jezekilj je u svojoj knjizi govorio o susretu sa 
Bogom, koji ga je dva puta pohodio, dao uputstva i zakone za izrailj- 
ski narod i dosao strasno da ga kazni sto se nije pridrzavao datih 
zakona. Ko je taj Bog zapravo, Jezekilj nije znao, ali mozda mudrijasi 
iz Evropske zajednice znaju. Ne pada im na pamet da citiraju staroza- 
vetnog proroka Isaiju ciji se pojedini stihovi odnose na njih, kao reci- 
mo 13,12: 

"Kako pade s neba, zvijezdo danice, kceri zorina? Kako se obori 
na zemiju koji si gazio narode?" 

Lucifer ili Luconosa je sjajna zvezda "koja je pala", koju je Bog 
oborio s neba kada se ovaj pobunio protiv njega. Koncept Novog svet- 
skog poretka je koncept iluminata i svetskog poretka sa Antihristom na 
celu. Vladar sveta vise nece biti Isus Hristos, vec covek Zver 666. Na 
zemlji ce se ostvariti raj bez Boga i bice to raj coveka. 

Novi svetski poredak kao novi utopizam pociva na pretpostavkama 
puritanizma XVII veka koji su doneli prvi useljenici u Ameriku. On pro- 
poveda superiornost belaca anglosaksonskog porekla i protestantskih ver- 
skih uverenja, a predstavlja svojevrsni anahronizam u danasnjem dobu. 
Ovaj ideoloski koncept, naivan i licemeran u isto vreme, sprovodi se kraj- 
njom upornoscu, cak i oruzjem, i predstavlja oblik novog fanatizma i 
zaslepljenosti. Oni koji se ne priklone konceptu bice "disciplinovani" 
oruzjem, kao sto je to slucaj sa Republikom Srpskom i Srbijom. Sve 
tp se odvija po scenariju iz Apokalipse i "nepostojece" knjige (Kumi- 
nata) i "falsifikata" iz Protokola Sionskih mudraca (Iluminata). Pritom 
se Biblija koristi kao oblik zamajavanja, jer rusenjem Boga (u coveku) 
rusi se i covek. 

Bezazleni Citalac Apokalipse moze da se zapita zasto slepo slede 
Apokalipsu kada ce na kraju biti porazeni, jer tamo jasno pise da ce na 

379 



Dosije Omega 

kraju pobediti Isus. U tome je sustina svake pobune. Pali andeli veru- 
ju da ce jednom pobediti, misle da je taj trenutak dosao, da ce konacno 
sile mraka, ojacane zlom posejanim u ljudima, preovladati i unistiti Bo- 
ga. Zato se scenario prividno odvija po matrici iz Apokalipse, do 
odlucne bitke, kljucnog sukoba na Armagedonu, kada ce pokusati da 
"prevare" prorocanstvo o konacnom ishodu. Naravno da to nije moguce, 
ali sve vrste zaslepljenosti se odlikuju suzenjem svesti i odsustvom 
racionalnog misljenja. Iz tog mraka u mozgovima (i na zalost dusama) 
mnogi protagonisti Novog satanskog poretka u ovoj fazi rade na uti- 
ranju puta i stvaranju uslova za pojavu Antihrista. Kako ce se on zvati 
manje je bitno, njegove karakteristike su date u Otkrovenju i na drugim 
mestima u Bibliji. 

Pazljivi citaoci Biblije znaju da je Isus dosao iz plemena Davidova, 
iz Jude, ciji je simbol lav. Antihrist ce doci iz plemena Dan. Za njega 
Jakov kaze da ce biti "zmija" koja ce iz potaje ujedati. Dan je bio sin 
sluskinje, nezakonito dete, pa ce zato iz njegovog plemena doci "beza- 
konik" koji ce se dici protiv Boga. Simbol plemena Dan je bazilisk, za 
koga kaze Isaija u 14,29: 

"...jer ce iz korijena zmijinjega niknuti zmija vasilinska, i plod ce 
mu biti zmaj ognjeni krilati." 

U Otkrovenju pise i da "zlo dolazi sa severa", sto je jasna poru- 
ka, jer pleme Dan pripada takozvanim severnim plemenima. Sada su 
stvari malo jasnije. Ono sto mnoga tajna magijska drustva znaju je da 
se "bezakonik" mora pojaviti iz srodstva sa Isusom, mora ga srusiti 
potomak njegove krvne loze i mora biti izdan, po drugi put, od onoga 
koji je nikao iz njegovog krila. Ovde dolazimo na klizav teren. Ko to 
moze da bude iz Isusove krvne loze kad je iz jevandelja jasno da se 
Isus nije zenio, pa samim tim nije ni mogao da ima potomke, odno- 
sno krvnu lozu. Vec od XIX veka mnogi biblisti su neporecivi autoritet 
Biblije doveli u pitanje otkrivanjem mnogih nelogicnosti, nedosledno- 
sti i pogresnih podataka koji su zamagljivali pravu prirodu jevandelja. 
Jako tesko je istrazivati istorijskog Isusa ne zadiruci u bozanskog Isusa 
i ne dolazeci u sukob sa kanonskim stavom Crkve, da je biblijska isti- 
na jedna i nepromenljiva. Ja cu se zivotom istorijskog Isusa pozabavi- 
ti ukratko; ne da bih rusio dogmu Crkve vec da bih pokazao na kojoj 
ravni se, u potaji, vodi borba da se upravo srusi Isus. 

380 



Zver 666 

Cetiri jevandelja i Dela apostolska mogu se citati na dva nacina. 
Mogu se citati i shvatiti bukvalno i uz odreden napor i predznanja moze 
se u njima otkriti druga ravan saznanja, ravan inicijacije i esenskog 
ucenja koje jevandelja pokazuje u sasvim drugom svetlu. Zadrzacu se 
na ovom peser nivou, skrivenom nivou znacenja jevandelja. Ova zna- 
cenja dopunila su otkrica svitaka sa Mrtvog mora i zapisa iz Nag Ha- 
madija, ciji sadrzaj je uslovno gnosticki, ali daje sustinu ucenja sekte 
esena koja su velikim delom inkorporirana u jevandelja kao ucenje 
Isusa Hristosa. Jasna je suprotnost izmedu objekta vere koji mora bid 
natprirodan i istorijske istine. No, razotkrivanje nekih istorijskih cinjeni- 
ca ne moze ugroziti veru u coveku, jer ona funkcionise na metafizickom 
planu ne dodirujuci svet cinjenica. Jedna od osnovnih cinjenica iz zivota 
Jevreja prvog veka nove ere jeste obaveza Jevreja, koji se pridrzavaju 
verskih pravila, da moraju bid ozenjeni. Neozenjeni punoletni muskarac 
jednostavno nije imao status u zajednici, a jos manje je mogao bid lider 
ili rabin. Postoji izuzetak, kao recimo askete u esenskim manastirima 
koji su bili neozenjeni, kao sto je bio slucaj sa Jovanom Krstiteljem. 
Isusa njegovi sledbenici oslovljavaju sa "ucitelju", sto podrazumeva da 
je bio ozenjen, jer neozenjeni rabin, ucitelj, jednostavno je bio nezami- 
sliv. Drugi vazan detalj je Isusovo poreklo. Neosporno je da je "nasled- 
nik loze Davidove", po muskoj liniji direktni potomak kralja Davida, 
loze i dinastije koja se nije prekidala od Davida do Isusa, pa je zato 
kao legitimni kralj Jevreja i nosio titulu Mesije. Zamisiite sad prestolo- 
naslednika Davidovog prestola koji je odlucio da se ne zeni, da nema 
muskog naslednika, da prekine lozu Davidovu i na taj nacin direktno 
odbaci vekovna iscekivanja izraelskog naroda da stekne slobodu i da 
njime vlada potomak Davidov, sto je jedina prihvatljiva varijanta pred 
ocima Boga i naroda. To bi bio bogohulni cin, izdaja sopstvenog na- 
roda i vere, a Isusu ni jednog trenutka to nije padalo na pamet. 

Isusov celibat je pogresno tumacen, vekovima posle njegove smrti, 
kako bi se saobrazio sa potrebama nove hriscanske crkve. Ziveci u 
esenskoj zajednici, Isus se pridrzavao vrlo strogih pravila, a jedno od 
njih je bilo visegodisnje povlacenje iz svetovnog zivota u usamljenicki 
zivot manastira. Celibat jeste bio ideal svakog esena, najvisi oblik zi- 
vota, a brak i seks se nisu smatrali svetim, ali je nosilac Davidove loze 
morao da zrtvuje svoju cistotu upravo zbog dinastickih obaveza. U sve- 
tovni zivot se vracao svake seste godine, samo na mesec dana, u toku 
decembra meseca, a nekada i ranije, u zavisnosti od kalendara koji su 

381 



Dosije Omega 

eseni precizno vodili zbog svojih prorocanstava o kraju sveta. Tada je 
ziveo sa svojom zenom Marijom Magdalenom i cilj tog zajednickog 
zivota je bio da se zacne naslednik koji je morao da se rodi u sep- 
tembru sledece godine, kao i svi Davidovi naslednici, i time potvrdi 
legitimitet svog prava. Ako bi se kojim slucajem rodila devojcica, onda 
bi sledeci izlazak iz manastira usledio vec posle tri godine, ako bi se 
rodio decak, onda se postovalo ustaljeno pravilo od sest godina do 
sledeceg izlaska iz manastira. 

Isus se rodio u martu mesecu 7 godine pre nove ere, a ova 
"greska" u rodenju dugo je bila predmet rasprava i sukoba u okvim 
esenske zajednice, jer su njeni ortodoksni clanovi smatrali da je ovom 
greskom u vremenu rodenja izgubio pravo na presto, pa da bi njegov 
brat Jakov trebalo da se nade na mestu prestolonaslednika, sto je nosi- 
lo u strogoj hijerarhiji esena odredene obaveze, ali i prava. Da ne sirim 
pricu, to se nije desilo, Isus je bio ne samo svetovni vladar Jevreja, vec 
je u jednom trenutku uzeo i svestenicku titulu i tako po prvi put u esen- 
skoj zajednici spojio ono sto je strogo bilo razdvojeno vekovima. 
Obaveza voda ovih loza, Davidove dinasticke i Cadokove svestenicke, 
bila je da imaju naslednike, kako bi se jednog dana ostvario kljucni, 
dugo zeljeni dogadaj, razlog nadanja naroda da Izrael ima ponovo svoju 
drzavu i vladara. 

Prvo dete Isusa i Marije Magdalene bila je cerka, rodena u septem- 
bru 33 godine. U junu 37 godine rodio se sin Isus Just. Krajem marta 
44 godine rodio se drugi sin. U martu mesecu 48 godine Isus se zeni 
po drugi put, Lidijom, zenskim biskupom iz Tijatire. U martu 51 godine 
rodila im se cerka. U septembru 53 godine, Pavle, verni sledbenik, zeni 
se najstarijom Isusovom cerkom Tamarom-Fivom. Tako postavsi njego- 
vim zetom, a iz plemena Venijamina, Pavle je zapoceo krvnu lozu koja 
preko Five zapocinje sa Isusom, a zavrsava sa srpskim Nemanjicima, 
kao sto muska linija ide do francuske vladarske kuce Merovinga. Onima 
kojima se cini neverovatnom ova moja tvrdnja o poreklu Srba, odnos- 
no Nemanjica, neka u crkvi Svetih arhandela pogledaju freske. Na jed- 
nom stubu naslikana je loza Nemanjica, na drugom loza Jesejeva (Jesej 
- "covek", otac Davidov). Jesej je pomenut u rodoslovu Isusa Hrista u 
jevandeljima po Mateji i Luki. Isus je "sibljika iz stabla Jesejeva". Ali 
to ce biti predmet neke druge knjige. 

Ovo sam sve naveo da bih dosao do tacke u kojoj vam moram 
nesto reci i o tajnom drustvu poznatom kao Sionski priorat. Necu pisati 

382 



Zver 666 

o onom sto mozete procitati u knjizi "Sveta krv i Sveti Gral". Reci cu 
samo da su Merovinzi, iako pobijeni i istrebljeni od Karolinga, ocuvali 
krvnu lozu Isusa preko jedne bocne porodicne grane Anzujaca, a ovi je 
produzili preko jos jedne mocne krvne loze, preko Habzburga, do 
danasnjih dana. Aktivni podrzavalac je bila Katolicka crkva, cija je ve- 
kovna tvorevina, Sveto rimsko carstvo, zapravo bilo jezgro onoga cemu 
su tezili potomci krvne loze Isusa i Sionski priorat - stvaranju teo- 
kratske drzave u Evropi, ujedinjenih zemalja Evrope, preobrazenog 
Svetog rimskog carstva sa Habzburzima na celu, uz pomoc radikalno 
reformisane crkve koja bi sluzila ovom cilju. 

U devetnaestom veku Sionski priorat odbacuje Katolicku crkvu kao 
krajnje konzervativnu, ucmalu, prevazidenu instituciju i nastavlja sam 
da radi na planu ujedinjene Evrope. Prvi veliki udarac Habzburska 
monarhija dozivljava 1914 godine u Sarajevu, kada srpski nacionalista 
Gavrilo Princip puca u omrazenog predstavnika Habzburske monarhije, 
nadvojvodu Ferdinanda. Ni Sionski priorat ni Habzburzi nisu uocili 
simbolicnu i strasnu poruku Neba, da sa svojim planovima stanu. Aten- 
tator se zvao Gavrilo - Gabrijel, koji nije samo Bozji glasnik vec i 
andeo rata! Habzburzi su krenuli u rat protiv Srba, "druge grane sa istog 
stabla" i izgubili i rat i carstvo. Ponovo se nisu urazumili ni Habsburzi 
ni Sionski priorat, gurajuci opciju koja je "otpadnicka". Napravili su 
ujedinjenu Evropu, EZ, bazirajuci je na monetarnom i ekonomskom 
planu, dakle magijskom, a ne duhovnom, sto je jedino i bilo moguce 
ako se zna ko je kapitalom i magijskim mocima stajao iza plana. Dzon 
Tod, bivsi iluminat, clan Vrhovnog saveta trinaestorice, kaze o neza- 
vrsenoj piramidi na poledini novcanice od jednog dolara: 

"Vrh ove piramide, ugaoni kamen, predstavija porodica Rotsild, 
Rotsild Tribunal. Njih smatraju bozanstvom u ljudskom obliku! Njihovu 
rec iluminati, dakle prosvetljeni, smatraju golim zakonom... Oko u vrhu 
piramide je oko Lucifera. On je taj duh-predvodnik, on je ta unutrasnja 
instanca rukovodenja! Veruje se da je porodica Rotsild licno u vezi sa 
davolom i da sa njim razgovara. Ja sam licno bio u vili Rotsildovih i 
ja sam to doziveo i ja znam da je to tacno!" 

Ako su Rotsildi "ugaoni kamen" Luciferove piramide, onda je vrh, 
spic tog kamena Antihrist. On ne moze biti iz porodice Rotsild, jer se 
oni bave prljavim i necasnim poslom, lihvarenjem, ved mora biti iz 

383 



Dosije Omega 

kuce Habzburg, iz "krvne loze", i mora biti "otpadnik". Habzburzi su 
dali veliki doprinos formiranju ujedinjene Evrope, a ta ujedinjena Evro- 
pa aktivno radi na stvaranju nove Habzburske monarhije, zajednice po- 
dunavskih zemalja, od bivsih zemalja koje su bile u sastavu nekadasnje 
monarhije. Cela stvar dobija na jasnoci ako se zna da je Oto fon Hab- 
zburg, koji je na celu "dinastije", bio jedno vreme i Veliki majstor Sion- 
skog priorata, do 1992 godine. Sionski priorat, kao sto sam rekao, tezi 
stvaranju Ujedinjenih drzava Evrope, koje treba da budu protivteza Sje- 
dinjenim Drzavama i tampon prema Rusiji. Isti cilj ima i Pan-Evropa 
Ota fon Habzburga koja, kao i "Krajzau krug" Helmuta Jakoba fon 
Moltkea, za simbol ima keltski krst (krst u krugu). Keltska crkva, dok je 
postojala, bila je nazarenska, sa jakim primesama judaizma u ucenjima 
i ritualima. Secate se da sam na pocetku ovog poglavlja napisao da EZ 
prihvata prorocanstva Danila, starozavetnog proroka. To cine iz jednog 
prostog razloga, jer misle da se stihovi Danilovi (2,44) odnose na njih: 

"A u vrijeme tijeh careva Bog ce nebeski podignuti carstvo koje se 
do vijeka ne ce rasuti, i to se carstvo ne ce ostaviti drugom narodu; 
ono ce satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo ce stajati do vijeka." 

Ono sto su zaboravili crnomagicari Evropske unije je da ce im 
"carstvo" trajati do pocetka Armagedona, kada ce Novo rimsko carstvo 
biti unisteno kao davolska tvorevina, pre dolaska Mesije. Da sebe vide 
kao Novo rimsko carstvo potvrduju reci Anri Spaka, bivseg generalnog 
sekretara NATO pakta, koji je u dokumentamoj tv emisiji "BBC"-a o 
stvaranju Evropske unije doslovce rekao: 

"Osecali smo se kao Rimljani tog dana... Mi smo svesno, jos jed- 
nom, stvorili Rimsko carstvo." 

Poodmakle godine zivota sprecavaju Ota fon Habzburga da dovrsi 
delo stvaranja Habzburske monarhije u novom obliku. Aktivno je radio 
na prvoj fazi, razbijanju istocnoevropskih drzava na sastavne delove, 
koji su nekada bili regioni unutar Habzburske monarhije. Tako su opet 
spremne za ujedinjenje Ceska, Slovacka, Madarska, Austrija, Slovenija, 
Hrvatska... Smeta samo Srbija i Srbi, ali i za njih su spremljene "gorke 
pilule" i ostaje samo da ih piju u odredenim intervalima. Za terapiju ce 
se pobrinuti Otov sin, naslednik dinastije, Karl fon Habzburg (clan 
Komiteta 300). Ozenjen je cerkom barona Hansa Hajnriha fon Tisena i 

384 



Zver 666 

Bornemise (clan Komiteta 300). Interesantno je da su svoje prvo dete 
krstili u katedrali u Zagrebu, a ceremoniju je obavio licno hrvatski kar- 
dinal Kuharic. Da li je razlog dinasticki, da se time potvrdi pripadnost 
Hrvatske novoj Habzburskoj monarhiji, ili su razlozi dublji - krstenje 
kao odavanje poste "najvecem sinu hrvatskog naroda, Josipu Brozu 
Titu?" Ono sto je krajnje uznemiravajuce je to sto je ovaj Habzburg (u 
originalu Karl von Habsburg) obelezen brojem 666! Da li je konacno 
Novi svetski poredak dobio svog vodu? Ispunjava mnoge preduslove: 
iz kraljevske je loze, clan je najvaznije organizacije na svetu koja oku- 
plja, integrise i usmerava aktivnosti mnogih drugih tajnih organizacija. 
Otprilike je u godinama kada moze da stupi na politicku scenu, ima 
(porodicnu) obavezu da obnovi Habzbursku monarhiju, jer su tokovi 
vracanja istorije na stanje pre 1914 godine uzeli maha u Evropi. Ostaje 
da se vidi da li su mu ambicije svetske. Nadam se da nisu. 

Verovatno se pitate otkud mi ideja da je Tito, voda radnickog po- 
kreta i partizanskog rata, toliko vazan Habzburzima da bi mu odali po- 
stu. Odavno je poznato da je Titova biografija lazna. Neosetno se u ovoj 
knjizi pojavilo nekoliko laznih biografija - Klintonova, Hitlerova i sada 
Titova. Cudi me samo da toliko dugo istina o njegovom zivotu ostaje 
podsvesni tabu u ovoj zemlji, da postoji jos uvek mnogo ljudi u Jugo- 
slaviji koji misle da je on znacajna figura nase istorije, licnost koja je 
stvorila modernu Jugoslaviju, a posebno su neverovatna misljenja kako 
se u njegovo vreme bolje zivelo. To kako se zivelo i ono sto se desi- 
lo posle njegove smrti sada se razjasnilo. Doslo je vreme da platimo 
ceh dobrog zivota koji nam je on omogucio. Samo zbog kontrole uma, 
na kojoj je drzao ovaj narod trideset i pet godina, treba da bude obrisan 
za sva vremena iz istorije srpskog naroda kome se desio, po Bozjoj 
kazni ili po kazni onih kojima je stvarno pripadao, sto ostaje da se vidi. 
Mnogi istoricari su se bavili njegovim zivotom i nesporno je da nije 
roden u Kumrovcu 25 maja 1892 godine, kao i da nije umro 4 maja 
1980 godine. Rupe i lazi iz njegove biografije su dugo ostale neistra- 
zene obzirora da je to moglo bid nezdravo u samoupravnoj diktaturi u 
kojoj smo ziveli. Razni datumi s kojima se operisalo su bili plod rada 
KOS-a kako bi se stvar maksimalno zamutila i sakrila prava istina. 

Pravi biser kontrole uma su bili Titov zivotopis namenjen ucenici- 
ma osnovnih skola i upinjanja zvanicnih biografa da popune rupe u njego- 
voj revolucionamoj biografiji. Generacije i generacije dece (naravno i ja) 
ucile su o siromasnora detinjstvu u Kumrovcu, cuvanju krava, bravar- 

385 



Dosije Omega 

skom zanatu, teskom revolucionarnom radu, ustanku protiv Nemaca u 
Drugom svetskom ratu, bitci na Sutjesci i psu Tigru koji mu je spasao 
Zivot, i nebrojenim drugira detaljima lazne biografije, majstorski sasta- 
vljene za one kojima je um vec ispran i koji veruju u ono sto citaju. Lik 
koga znamo kao Tita, roden je u Becu, 16 juna 1892 godine u osam ca- 
sova i cetrdeset i osam minuta (u horoskopu Blizanac, podznak Lav). Po 
krstenici pronadenoj u osmoj beckoj opstini Alferc, kao majka upisana 
je Marija, a otac je nepoznat (strana 606, redni broj u knjizi rodenja 
195). Njegov astrolog u Jugoslaviji, danas profesor univerziteta, morao 
je jako da se cuva kako ne bi saopstio ono sto je video u horoskopu. 
Vratimo se datumu rodenja koji je sigurno 16 juni, a jedna od 
potvrda je sto se u novoj Jugoslaviji Titov rodendan slavi kao "Dan 
Armije". Toboze, to je dan vaznog vojnog sporazuma izmedu Srbije i 
Cme Gore. Samo da podsetim, Dan Armije u Titovoj Jugoslaviji bio je 
dan osnivanja Prve proleterske brigade. Samo niko nije smeo glasno da 
podseti da je Prva proleterska bila osnovana na Staljinov rodendan. Otac 
je nepoznat iz vrlo prostog razloga - bio je poznat, ali nije smelo da 
se upise njegovo ime u inace pedantnu administraciju Habzburske mo- 
narhije, pogotovo sto je Marija radila kao sobarica na dvoru Habzburga. 
U arhivama Kominterne, tacnije NKVD, ciji je znacajni operativac bio, 
kasnije rezident u Spaniji u toku gradanskog rata, svojerucno je napisao 
u biografiji da mu je pravo ime Josif (a ne Josip kako se prozvao kada 
je postao Hrvat), a ime oca Franc, a ne Franjo kako je pisalo u zvani- 
cnoj biografiji posle rata. Ni ime Josif nije pravo, odnosno to je pravo- 
slavna verzija njegovog imena Jozef. I sa prezimenom je bilo problema. 
U dokumentima rejonskog revolucionarnog komiteta Omske oblasti, pri- 
likom vencanja 1920 godine sa Pelagijom Denisovnom Belousovom, 
upisao je svoje ime kao Josif Francovic Brozovic. Inace, ovo je bilo 
drugo vencanje sa istom osobom - prvi put su se vencali 1918 godine 
u pravoslavnoj crkvi u Omsku, koji je tada bio pod vlascu belogarde- 
jaca generala Aleksandra Kolcaka, sa tada cetrnaestogodisnjom Pela- 
gijom. Kada su dosli crvenoarmejci, morali su ponovo da se vencaju, 
jer nova vlast nije priznavala crkvene brakove. To je pocetak koriscenja 
laznih imena i laznih biografija ciju je upotrebu doveo do savrsenstva. 
Tako je bio Fridrih Fridrihovic Valter, pa Georgijevic, onda Hauzer, 
Rudi, Bradop, Pepo, Ivica, Jozef Gomaher, Oto, Timo, Jaromir Havli- 
cek, Ivan Tomenek, Dzon Karlson, Slavko Babic, Spiridon Mekas, Karl 
Zajner, Ivan Kostanjsek, Ivan Kisic, Petar, Novak, Zagorac, Isakovic, 

386 



Zver 666 

Viktor, Viktorov, Titus... Cak ni Vladimir Dedijer, zvanicni dvorski bio- 
graf, nije znao njegovo pravo ime, a da ne pricamo da je povrh svih 
kon-spirativnih i revolucionarnih imena i nadimaka Tito Dedijeru ispri- 
cao neverovatnu pricu o svom navodnom pretku iz sesnaestog veka, Am- 
broziju, po kome je uzeo nadimak. Zamislite "zagorskog Dudeka" koji 
zna svoje pretke cetiri veka unazad, ali zato njega niko nije znao kada je 
dosao u Kumrovec posle rata. Sve to Dedijeru i drugiraa nije bilo cudno. 

Nemojte misliti da takozvani Tito nije znao svoje poreklo. Jos u 
toku rata ponovo je uspostavio kontakte sa svojim pravim krugom, sa 
ljudima iz tajnih organizacija kojima je pripadao poreklom i za koje je 
odradio ogroraan posao. U diplomatskom istorijskom arhivu Italije po- 
stoji dokument o poseti marsala Tita bazilici Svetog Petra u Vatikanu. 
9 avgusta 1944 godine. U to vreme se sreo sa Cercilom u Napulju. ali 
je na jedan dan skoknuo do Vatikana. Sa kim se sreo i o cemu se razgo- 
varalo nije poznato, jer su arhivi Vatikana dostupni istrazivacima zaklju- 
cno sa 1939 godinom. Sigumo je da je Cercil znao ko je takozvani 
Broz, a o Vatikanu da ne govorim. Sa sigurnoscu mozemo reel da je bio 
iluminat visokog ranga, pripadao je lozi u samom Vatikanu, bio je clan 
Kupole i bio je u Savetu tridesettrojice. Koncept treceg sveta (nesvr- 
stanih) u jeku hladnog rata i bipolarnog sveta na ivici nuklearnog rata, 
bio je njegovo dostignuce i njegov zadatak. Lider treceg sveta koji ide 
toboze svojim putem, a zapravo je oblik globalizacije Novog svetskog 
poretka koji je zaziveo i pokazao da je prijateljska globalizacija moguca 
i pozeljna. Svoje iluminatske duznosti ispunjavao je bez greske. Ratne 
reparacije iz Drugog svetskog rata, koje je Nemacka trebala da isplati 
Jugoslaviji, oprostio je svom bratu masonu Viliju Brantu, po masonskom 
principu da dugove braci treba oprastati. Tako smo umesto reparacija 
uzeli kredit u vrednosti jedne desetine reparacija, ili cak manji. I u tre- 
nutku smrti ostao je covek vredan divljenja, kao i Fransoa Miteran. Ti- 
tova sahrana je prava paganska apoteoza, a najmocniji ljudi sveta i 
krunisane glave dosli su da se poklone jednom od svojih. I dan navodne 
smrti, 4 maj, izabran je u skladu sa masonskom tradicijom. Taj datum 
je jedan od zvanicnih masonskih praznika, "dan socijalnog staranja", 
kada su masoni milosrdni prema svima kojima je pomoc potrebna. 

Tito je umro jos 16 februara 1980 godine (6+6+6). U sledecih 
osamnaest godina (6+6+6) vrsen je strahovit pritisak u celom svetu, 
srusen je komunizam i Berlinski zid, razbijen je Varsavski pakt i So- 
vjetski Savez. Razbijena je i Jugoslavia, jer sve je trebalo da se zavrsi 

387 



Dosije Omega 

jos 1992 godine, sto je sedam hiljada i petsto godina od "stvaranja 
sveta", kada je trebalo da nastupi nova era, era Lucifera. Kada je taj 
datum prosao, jedini pogodni je bio 1998 godina (3 x 666), no ni tada 
svet nije osvojen, niti je nastupio Novi svetski poredak. 

Tito nije sahranjen u Beogradu. Sahranjen je medu svojim rodaci- 
ma u Becu, na groblju Habzburga kojima je pripadao, mozda pored 
svog oca, imperatora Franca Jozefa, ciji je vanbracni sin bio. To potvr- 
duje i zlatna ploca sa imenom koja je postavljena u Vatikanu, u Zavodu 
Svetog Jeronima, gde je pored imena upisana i njegova titula, "von 
Habsburg und Loraine". Postoji jos jedan dokaz njegovog carskog po- 
rekla. Posle smrti, Katolicka crkva je ustanovila nov praznik, praznik 
"Svetog Josipa radnika", i stavila ga, sasvim slucajno, u 1 maj. To je 
dan iluminata koji je kasnije podvaljen radnicima kao medunarodni pra- 
znik rada. Zato nije cudno sto je Karl fon Habzburg, krstenjem sina u 
Zagrebu, odao postu svom preminulom rodaku, na ciju "tvorevinu" 
polaze dinasticko pravo, jer mu je rodak to ostavio u naslede. 

Nedavno se u beckim novinama, u naizgled bezazlenom clanku, 
pojavila rasprava i fantasticni scenario o tome sta bi bilo sa Jugosla- 
vijom i Evropom da Tito nije vladao Jugoslavijom. Navodno, treci svet- 
ski rat, atomski, izbio bi odmah posle drugog, da nije bilo Tita. No, to 
je manje vazno. Ono sto je vaznije to je da novine Tita zovu "crven- 
im Habzburgom". Nikada nisam cuo da je Tito imao ovaj nadimak ili 
atribut. Cilj novog nadimka je da pocne pripremu javnog mnjenja za 
otkrivanje njegovog pravog identiteta. 



388 



Svet buducnosti 



Kakva ce biti nasa buducnost moglo je da se vidi na zatvaranju 
Olimpijade u Barseloni 1994 godine. Ideja zatvaranja bila je tipicno 
masonska, sa simbolicnim predstavljanjem stvaranja sveta iz haosa. Na 
stadionu su vulkani (pakao) bljuvali vatru, demoni su skakali i jurcali 
unaokolo "praveci red iz haosa", pojavila se grupa koja je nosila brod 
kome treba "navigator", a kao vrhunac ceremonije, u pravoj apoteozi 
satanizma, ogromni, zeleni zmaj (Satana iz Biblije) se uzdigao iznad 
prisutnih i posmatrao svet nad kojim gospodari. Ovoj predstavi su 
najvise aplaudirali oni koji su shvatili njenu simboliku, na celu sa 
bivsim fasistom Huanom Antonijem Samaranom. Bozjim provktenjem, 
jugoslovenska reprezentacija nije ucestvovala na zatvaranju. 

Takozvani slobodni, demokratski svet, vec je okovan, samo jos ne 
cuje zveket ropskih lanaca. To sto pripadnici Delta jedinica (kao reci- 
mo Timoti Mekvej) nose ugraden mikrocip, samo je pocetak zigosanja 
ljudi od strane Zveri, kao sto pise u Apokalipsi. Sustina je u drugom 
delu stiha, koji govori da nece modi da kupuje ni prodaje niko ko nema 
"zig". U slobodnom svetu ovaj princip je sproveden uvodenjem kredit- 
ne kartice. Gotov novae, kojim moze bez ogranicenja da se placa, tra- 
jace jos izvesno vreme, a zatim ce biti potpuno povueen "kako bi se 
olaksalo placanje", jer ce kupac imati na ruci utisnut hologram od 
osamnaest cifara kojim ce ga identifikovati kompjuter, ali ne samo zbog 
stanja na bankovnom racunu. Sta ako kompjuter ima uputstvo da odre- 
denom gradaninu odbije bilo kakvu uslugu, izmedu ostalog kupovinu 
hrane i drugih neophodnih potrebstina zbog toga sto je doticni gradanin 
"nepodoban"? Mislite da je ovo moja fantazija? Amerika je vec uvela 
ovaj sistem za primaoce drzavne socijalne pomoci kroz sistem elek- 
tronske kartice EBT (Elektronik benefit transfer). U Velikoj Britaniji, 
kompanija "Eim UK", specijalizovana za automatsku identifikaciju, 
napravila je model lica koje na celu ima utisnut bar-kod, a koristi ga u 
reklamne svrhe (za sada). Znak Zveri u Apokalipsi je zapravo mikrocip 
koji, regulise identifikaciju. Oznacavanje osudenih kriminalaca poseb- 
nom narukvicom, sto se sada isprobava u Americi, a cilj je da signal 

389 



Dosije Omega 

iz narukvice onemogucava kriminalcu da pobegne i sakrije se, prvi je 
korak ka utiskivanju ziga na kozu ili implantiranje mikrocipa pod kozu, 
sa istom namenom. Uostalom, engleska kraljica Elizabeta je dala da se 
njenim kucnim Ijubimcima, slatkim malim psima, ugradi mikrocip kako 
bi se lako pronasli ako se izgube ili ih neko ukrade. 

Primena cipa moze biti mnogo opasnija. Elektronskom stimula- 
cijom ugradenog mikrocipa mogu se aktivirati lucenja nekih zlezda, i 
obrauto, mogu se zaustaviti odredeni fizioloski procesi u telu, sto moze 
imati pogubne posledice po zdravlje. Po istom principu, mikrocip ugra- 
den zenama moze biti kontrolor ovulacije, odnosno sredstvo za zausta- 
vljanje stope rasta populacije, omiljene teme satanista Novog svetskog 
poretka. Kompjuteri, preko ugradenih mikrocipova, mogu izazvati pore- 
mecaje u velikom broju ljudi u istom trenutku, bilo da su posredi halu- 
cinacije, strah, agresivnost ili bilo koja druga vrsta ponasanja u odre- 
denom trenutku. Pre par godina pojavila se cudna informacija, da su 
britanski premijer Bier i ministar inostranih poslova Kuk prosli kroz 
program sofisticirane tehnologije kontrole uma, sifrovano ime "Pando- 
ra", u organizaciji firme "ARPA" ("Advanst Riserc Prodzekts Ejdzensi"). 
Famozni HAARP je zamisljen kao metereolosko oruzje, a onda se ispo- 
stavilo da moze da emituje elektromagnetne talase na frekvencijama 
koje su opasne po ljude. O zloupotrebi elektromagnetnih pulsirajucih ta- 
lasa odredene frekvencije, bez ustezanja je govorio Zbignjev Bzezinski. 
Njegova zelja je stvaranje kontrolisanog drustva, potcinjavanje ljudi do 
nivoa gubljenja odlika samostalnog bica sa licnim integritetom. 

Indijanci iz plemena Hopi u Americi imaju u svom predanju pro- 
rocanstvo da niko nece moci da kupuje ili prodaje bez znaka medve- 
da. Kada ovaj znak postane vidljiv, kaze prorocanstvo, treci veliki rat 
ce doci. Ako zamislite kako izgleda znak koji medved ostavlja na kori 
drveta kada ostri svoje kandze, postoji zastrasujuca slicnost sa semom 
bar-koda na svakom proizvodu. 

Novi svetski poredak frontalno gura covecanstvo u ropstvo, kroz 
kontrole hrane, energije, kredita, finansija i licnih sloboda, kako bi se 
ostvarila sustina Novog svetskog poretka, da poremeti i destabilizuje 
ljudsko drustvo, pritom konstantno puneci usi covecanstvu kako je to 
za njegovo dobro, kako je to "civilizacija", dok one koji im se suprot- 
stavljaju zigosu da su ekscentrici i bolesnici koji zive u svetu svojih 
fiks ideja o navodnom neljudskom poretku i globalnom nacizmu koji 
je pred vratima. Svi koji zele da glasno kazu da se sa necim ne slazu, 

390 



Svet buducnosti 

izvrgnuti su ruglu kroz mehanizme medijske manipulacije i sistem kri- 
terijuma koji ih predstavlja kao subverzivne i destruktivne osobe. Tako 
patriotizam i nacionalizam postaju arhaicna i negativna svojstva karak- 
tera, a odricanje od svega sto je licno i posebno postaje obrazac nove 
filozofije zivljenja, gde je Evropa postala merilo svih stvari i cilj svih 
napora "zaostalih" zemalja. Novi kriterijumi etickih vrednosti pretvorili 
su ove principe u suplje ljusture, a reci kao sto su "ljubav" i "sa- 
osecanje" su reci kojih se treba stideti. Kao lideri su nam se nametnuli 
ambiciozni egoisti, ciji su zivotni horizonti omedeni teznjom ka 
bezobziraoj dominaciji, a neleceni kompleksi inferiornosti su opasan 
reagens kojim su spremni da zapale vatru osvetoljubivosti prema svemu 
sto je drugacije ili iznad njihovih diktata, ispunjavajuci tako zadatak 
zbog kog im je i data moc. Cak i oni koji nisu vernici, oni koji su po 
prvi put procitali Bibliju, ili samo Otkrovenje, prepoznaju korene 
danasnjeg zla u svetu, koje nije ljudsko vec iskonsko pra-zlo, nastalo 
verovatno kad i pra-dobro. Pored svih prica racionalista, kako je ovo 
doba nauke i nevidenih tehnickih dostignuca, vecini ljudi je u dubini 
duse jasno da je ljudsko bice slaba tvorevina, podlozna "kvarenju" i 
nemocna pred zlom, koje se pojavilo da proguta svet u kome se cinilo 
da zivot moze bid lep. Ono sto je najstrasnije, zlo nad ljudima vrse 
dmgi ljudi, ili bar bica koja samo lice na ljude, a unutrasnjost im je 
neka druga, promenjena. Tako je Zlo okrenulo coveka na coveka i 
preko leda slabih i nemocnih zeli da pobedi Onog koji je izvor nase 
nade da se mozemo spasiti. Ne treba bid vernik pa verovati u spase- 
nje. Nada u spas duse jeste dar Tvorca, jer je ne bismo inace ni ose- 
cali. Ta nada ce bid iskra buduce pobede nad besprimernim cinizmom 
tvoraca Novog svetskog poretka, izrecenog u knjizi "Vrli novi svet" 
Oldosa Hakslija, kroz usta Velikog Inkvizitora: 

"Na kraju ce oni (ljudi) poloziti svoju slobodu pred nase noge i 
reci nam: ucini od nas svoje robove, ali nas nahrani." 



391 



Dodatak I 

Delimicna lista politicki i drustveno prominentnih licnosti, umesa- 
nih u kriminalne aktivnosti americke vlade, koji ucestvuju u sirenju ide- 
ologije Novog svetskog poretka kroz masovnu kontrolu uma; imena 
korumpiranih clanova policije i "legalnih kriminalaca" koji rade za tajne 
sluzbe; imena pevaca i grupa kantri muzike umesanih u kriminalne 
aktivnosti: 

- bivsi americki predsednik Dzordz Bus, osnivac organizacije politickih 
licnosti Novog svetskog poretka, koji sebe zovu Konzorcijum ili 
Komsiluk; 

- bivsi americki predsednik Ronald Regan; 

- bivsi americki predsednik Dzerald Ford; 

- bivsi americki predsednik Bil Klinton; 

- kralj Saudijske Arabije Fahd; 

- bivsi meksicki predsednik de la Madrid; 

- bivsi meksicki predsednik Salinas Gortari; 

- bivsi kanadski premijer Pjer Trido; 

- bivsi drzavni sekretar Madlen Olbrajt; 

- bivsi sef CIA Bil Kejsi; 

- sadasnji podpredsednik Amerike Dik Cejni; 

- saudijski ambasador u Americi, princ Bandar Bin Sultan; 

- bivsi americki drzavni tuzilac Dik Tornborou; 

- bivsi americki diplomata Filip Habib; 

- americki senator Robert C. Bird; 

- americki kongresmen Dzim Trafikant; 

- americki senator Dzon Danfort (i njegov brat blizanac); 

- americki kongresmen Gaj Vanderjagt; 

- americki potpukovnik Majkl Akvino, osnivac Hrama Seta; 

392 



Dodatak I 

- izdavac "Hastlera" Lari Flint; 

- advokat Bob Benet i kralj droge Bil Benet; 

- glavni "pornograf" mafije Majkl Dante, alijas Majkl Viti; 

"Potrosni" materijal, kako cinicno zovu one clanove koji su 
posluzili kao etapne instance: 

- Bejbi Dok Divalije (Haiti) 

- general Manuel Norijega (Panama) 

- Sadam Husein (Irak) 



Operativci visokog nivoa: 

bivsi guverner Micigena Dzordz Romni; 

bivsi guverner Tenesija Lamar Aleksander; 

predsednik SAD-a Dzordz Bus, mladi, pranje novca, kontrola uma u 

bezbolu; 

bivsi americki ambasador u Francuskoj Dzoe Rodzers; 

predsednik "Bezbol asocijacije Amerike" Pit Juberot, kontrola uma; 

Tomi Lasorda, "LA Dodzersi", mafija, kontrola uma; 

Nolan Rajan, bezbol igrac, pranje novca preko Busa mladeg; 

Bokskar Vili, pevac, CIA operativac; 

Merl Hagard, pevac kantri muzike, "Lejk Sasta" - centar traume bli- 
ske smrti; 

Ricard Fulton, bivsi gradonacelnik Nesvila, Tenesi; 

Fejt Tomas, bivsi serif Nesvila,Tenesi; 

Dzimi Svagart, tv propovednik; 

Dzim Bejker, tv propovednik; 

Aleks Hjuston, operativac CIA, bivsi "hendler" Keti O'Brajen, Gudlet- 
svil, Tenesi; 

Erl O'Brajen, operativac CIA, pedofil, otac Keti O'Brajen; 

393 



Dosije Omega 

- Vejn Koks, okultni serijalni ubica, veza CIA, Catam, Lujzijana; 

- Hoze Busto, kralj kokaina, "Kontinental siping". San Huan, Portoriko; 

- Henk Kokran, CIA kralj droge, Hendersonvil, Tenesi; 

- Don Barns, oblasna policija Frederik, Merilend; 

- Muni Lin, "hendler" pevacice Lorete Lin, kontrola uma, Hariken Hils, 
Tenesi; 

- Ernest Rej Lin, "hendler" Lorete Lin, Hariken Hils, Tenesi; 

- Ken Rili, menadzer Lorete Lin, neonacista, operativac CIA, Galatin, 
Tenesi; 

- Sju Karper, CIA koordinator, Catanuga, Tenesi; 

- Bob Tanis, operativac CIA, mafija, pedofil, pornografija, Vest Oliv, 
Micigen; 

- Dzek Grin, kantri pevac, operativac CIA, belo roblje, kokain, 
Gudletsvil, Tenesi; 

- Dzimi Voker, porno fotograf, Okifenoki, Dzordzija; 

- Forest (Dag) Daglas i Carls (Marf) Marfl, placene ubice, veza Dzek 
Grin/Henk Kokran; 

- Henri Ejd, promoter kantri muzike, CIA koordinator, distribucija 
kokaina, Vaterlo, Indijana; 

- Dzon Govorcuk, zataskavanje, sef policije Vintersprings, Florida; 

- Dzim Stivens, pedofil, pornografija, kokain, Okala, Florida; 

- Von Hestbek, Danac, porno/kokain distribucija, Majarai, Horida; 

- Velton Lang, menadzer Konvej Tviti, pornografija, kokain, belo roblje, 
Hendersonvil, Tenesi; 

- Dajen Martin, CIA veza droga, Kinioki, Havaji; 

- Dzef Merit, CIA veza droga, Virdzin ostrva; 

- Dzim Drejk i sin, kokain/porno distribucija, Majami, Florida; 

- Dejvid Rorik alijas Dejv Roe, pedofil, pornografija, satanista, distri- 
bucija kokaina, belo roblje, Frenklin, Tenesi; 

- Den Smit, kokain, Nju Martinsvil, Zapadna Virdzinija; 

- Majk Mekvin, pranje novca, Majami, Florida; 

- Marsa Hil, kokain pilot za NCL, Silver Spring, Merilend; 

- Bred Dej, transport kokaina, Albukerki, Novi Meksiko; 



394 



Dodatak I 

- Lojd Meki, transport kokaina, Albukerki, Novi Meksiko; 

- Leri Vilt, laboratorija kokaina, Hendersonvil, Tenesi; 

- Dzimi Stur, zabavljac, pomografija, belo ropstvo, kokain, Florida, 
Njujork; 

- Ricard i Beri Rajt, kokain, Njujork, Njujork; 

- dr Mark Donel, zataskavanje, dobavljac droge, Medison, Tenesi; 

- Henri Stami, kokain, Nesvil, Tenesi; 

- Leri i Rudi Gatlin ("Gatlin braders"), pevaci kantri muzike, kokain, 
Nesvil, Tenesi; 

- Carli Dik, belo roblje, muz/vlasnik Petsi Klajn; 

- Dzon L. Saliven, kokain, Majami, Florida; 

- Redzi Meklaflin ("Mekfaden Talent Agencija"), operativac CIA, belo 
roblje, kokain, Maunt Dzolijet, Tenesi; 

- Brent Magor, CIA operativac, belo roblje, kokain, Voren, Ohajo; 

- Dzeri i Arlen Peti, pevaci, kokain, Kejp Koral, Florida; 

- Lori Morgan, pevac, belo roblje, kokain, Gudletsvil, Tenesi; 

- Inglbert Hamperdink, belo roblje, kokain, Kalifomija; 

- Irbi Mandrel, otac/menadzer/kontrolor Barbare, Lujze i Irlene, belo 
roblje, CIA tajne operacije; 

- Bokskar Vili, pevac, pedofil, kokain, CIA tajne operacije, Dalas, 
Teksas; 

- Tomi Overstrit, belo roblje, kokain, CIA operativac, Nesvil, Tenesi; 

- Dzudi Sektor, advokat specijalizovan za zataskavanje, CIA, Grinbrajer, 
Tenesi; 

- Ivan Rouz, belo roblje, pomografija, CIA operativac, Spartansburg, 
Pensilvanija; 

- Bil Plemons, CIA koordinator, Papijon, Nebraska; 

- Hal Medous, direktor CIA centar bliske smrti, Svis Vila, Lampe, 
Misuri; 

- Bili Roj Mur, Gospodnja kapela, uvoz kokaina, belo roblje, Brentvud, 
Tenesi; 

- Gospodnja kapela, uvoz kokaina, belo roblje, Hendersonvil, Tenesi; 

- Dzordz Mofet ("Verajeti Atraksns"), CIA koordinator, Zensvil, Ohajo; 



395 



Dosije Omega 

- Dzim Mejnard, CIA tajne operacije, uvoz kokaina, Belize; 

- Hauel Vilson ("Farmerska banka"), pranje novca, Vajthaus, Tenesi; 

- Rej i Redzina Mejers, pedofili, kokain, Kukvil, Tenesi; 

- Carli Prajd, CIA tajne operacije, belo roblje, pornografija, kokain, 
Dalas, Teksas; 

- Carli Braun, obavestajna sluzba vazduhoplovstva, kokain, ubistva, 
Grinbrajer, Tenesi; 

- Teri Gej i Ken Gej, provalnici, ubistva za ob.s. vazduhoplovstva, Ridz- 
top, Tenesi; 

- Dzim Micel, droga, CIA operativac, Orea, Havaji; 

- Sparki Anderson, bezbol menadzer, belo roblje, pedofil; 

- Henk Levin, okultni programer-vojska, vodi decije zabaviste, Hender- 
sonvil, Tenesi; 

- Meri Koks Farmer, okultizam, belo roblje, majka serijalnog ubice 
Vejna Koksa, Catam, Lujzijana; 

- Bobi i Vanda Viton, pedofili, kokain, belo roblje-mormonski i mason- 
ski nivo, Hendersonvil, Tenesi; 

- Kent Vestberi, kompozitor, belo roblje, kanibalizam-okultni nivo, 
kokain, Kotontaun, Tenesi; 

- Doris i Fran Rajt, kokain, Vasington, DC; 

- Servud Hit, belo roblje, Gudletsvil, Tenesi; 

- Kent Vestberi, belo roblje, okultizam, Kotontaun, Tenesi; 

- Di Klark, meksicki braon heroin, kokain; 

- Dzeri i Badi Metkalf ("Metkalf osiguranje"), kokain; 

- Pat Korn, belo roblje, kokain, Hendersonvil, Tenesi; 

- Dejvid Hil, belo roblje, kokain, Godletsvil, Tenesi; 

- Dvejn Bazil, belo roblje, kokain, Marion, Ohajo; 

- Dzordz, Dzons, kokain, Nesvil, Tenesi; 

- Merl Kilgor, zabavljac/menadzer, visoki svestenik, kokain, belo roblje, 
kanibalizam; 

- Stiv Kilgor, kokain, okultizam, Medison, Tenesi; 

- Leo Tejlor, belo roblje, kokain, Nesvil, Tenesi; 

- Roni Profet, pevac, trgovac robljem u okviru projekta Monarh, kokain, 



396 



Dodatak I 

okultizara, Nesvil, Tenesi; 

- Dzeri Li Luis, belo roblje, droga, Memfis, Tenesi; 

- Badi Rodzers, "Ujka Bad", kokain, Frenklin, Tenesi; 

- Dik Flad, belo roblje, pornografija, Odom, Dzordzija; 

- Dzin Haski, pedofil, kokain, Ovensboro, Kentaki; 

- Dzin Jang, pedofil, belo roblje, kokain, Mejersvil, Merilend; 

- Boni Nelson, kokain; 

- Denis Vajt, pornografija; 



U razne programe "vlade u senci" ukljuceni su i sledeci pevaci i 
muzicke grupe: 

- "Alabama", "Oukridz bojs", "Dzads", "Bandana", "Rajt braders", "At- 
lanta", "For gajs", "Drifters"; 

- Vili Nelson, Rris Kristoferson, Glen Kembel, Meril Ozmond, Vejlon 
Dzenings, Lin Anderson, Dzeri Barlou, Seli Vest, Carli Voker, Bobi 
Viton, Peni Dehejven, Badi Kilen, Dejvid Alen Koe, Doti Vest, Henk 
Snou, Bili Voker, Zil Rivs, Dzim Vest, Roni Stounmen, Dejv Roland 
i Sugar, Bak Trent, Marti Martel, Vern Gosdin, Helen Komelijus, Rej 
Pilou, Dzini Pruet, Mel Tilis, Narvel Felts, Roj Druski, Dzim Veb, 
Dejv de Bolt. 



397 



Bibliografija 

- "Trance-formation of America", by Cathy O'Brien 

- "The Immaculate Deception", by Russel S. Bowen (America West) 

- "First draft: Overviw of investigation of the Group 1983-1992" by 
David E. Rosenbaum 

- "Who's who of the Elite", by Robert Gaylon Ross, Sr. (New York, 
1995) 

- "Dirty Little Secrets of the Vietnam War", by James F. Dunnigan & 
Albert A. Nofi (St.Martin's Press, 1999) 

- "Conspirators' Hierarchy: The Story of the Committee of 300" by dr 
John Coleman (America West Publishers, 1992) 

- "Banditska Rusija", by Andrej Konstantinov (Moskva, 1997) 

- "And the Truth Shall Set You Free", by David Icke (Bridge of Love, 
1995) 

- "Between Two Ages: Americas Role in the Technotronic Era", by 
Zbigniew Brzezinski (Viking Press, 1970) 

- "Inside the Company: CIA Diary", by Philip Agee (1975) 

- "Gideon's Spies - The Secret History of the Mossad", by Gordon 
Thomas (St.Martin's Press, 1999) 

- "George Bush, The Unauthorised Biography", by Grifin Webster 
Tarpley & Anton Chaitkin (Executive Intelligence Review, 1992) 

- "From the Shadows", by Robert M.Gates (Simon&Schuster, 1996) 

- "Spider's Web", by Alan Friedman (Faber & Faber, 1993) 

- "Spies without Cloaks", by Amy Knight (Princeton University Press, 
1996) 

- "Abu Nidal: A Gun for Hire", by Patrick Seale (Random House, 
1992) 

- "A Spy for All Seasons: My Life in the CIA", by Duane R.Clarridge 
(Scribner, 1997) 

- "The Kennedys in Hollywood", by Lawrence J. Quirk (Taylor Publi- 
shing, 1996) 

398 



Bibliografija 

- "The Walking Dead", by John Parker (Simon & Schuster, 1995) 

- "The New World Order", by Ralph Epperson (Publius Press, 1991) 

- "Sleeping with the President", by Gennifer Flowers (Anonymous 
Press, 1998) 

- "Je suis un Ferayin", by Mahmoud Issa & Huquette Chuchet-Cheruzel 
(Editions Stock, 1976) 

- "Geheim gesellshaften und ihre macht in 20. jehrhundert", by Jan van 
Helsing (Ewertverlag, 1993) 

- "Operation James Bond", by Christopher Creighton (Simon & 
Schuster, 1996) 

- "The Spear of Destiny", by Trevor Ravenscroft (Samuel Weiser, 1973) 

- "The History of Magic in the Modern Age", by Nevill Drury 
(Constable, 2000) 

- "A Rumor About the Jews", by Stephen Eric Bronner (St.Martin's 
Press, 2000) 

- "The Prince and the Paranormal", by John Dale (A Star Book, 1986) 

- "To End a War", by Richard Holbrook (Random House, 1998) 

- "The New Satanists", by Linda Blood (Warner Books, 1994) 

- "The Messianic Legacy" by M. Baigent, R. Leigh, H. Lincoln 
(Jonathan Cape, 1986) 

- "The Mark of the Beast", by T. Ravenscroft & T. Wallace -Murphy 
(Narodna knjiga, 1999) 

- "The Signature of God", by Grant R. Jeffrey (Word Publishing, 1998) 

- "The Lost World of Agharti", by Alec Maclallan (Souvenir Press, 
1982) 

- "The Millennium Book of Prophecy", by John Hogue (Harper San 
Francisco 1994) 

- "The Historical Jesus", by John Dominic Crossan (Harper San Fran- 
cisco, 1991) 

- "King David", by Jonathan Kirsch (Ballantine Books, 2000) 

- "The Dead See Scrolls", by M. Wise, M. Abegg Jr., E. Cook (Harper 
San Francisco, 1996) 

- "A New World Order Intelligence Update" (Toronto, 1999) 

- "Jesus the Man", by Barbara Thiering (Corgi Books, 1992) 



399 



Dosije Omega 

- "Price evandelista", by Zenon Kosidowski (Svjetlost, 1990) 

- "Ugovor s davlom", by Vladimir Bayer (Zora, 1969) 

- "Tajanstveni svet masona", by Mihailo Popovski (privatno izdanje) 

- "Zavera u Vatikanu", by Dzon Kornvel (Gradina 1992) 

- "Masoni u Jugoslaviji 1764-1980", by Zoran Nenezic (Narodna knji- 
ga, 1984) 

- "Od vitezova hospitalaca Sv. Jovana Jerusalimskog do Malteskih vite- 
zova", by Bertran Galimar Ravinji (Mono, Manjana pres, 1999) 

Clanci: 

- "Deep Black -The CIA's Secret Drug Wars", by David G. Guyatt 
("Nexus", 1997) 

- "Governments against the People - Crimes against Humanity", by Su- 
san Bryce 1997 

- "Murder in the First Degree", by Nick Guarino ("The Wall Street 
Underground" 1996) 

- "The Clinton Chronicles", by "Citizens Video Press", 1994 

- "Nostradamus" , kompleti casopisa 1990-2000 (izdanje Pavle Made) 

- "Tito nije Broz", by Pero Simid (feljton "Vecernje novosti", 1992) 

- "Ortakluk mafije i (neo)fasizma", by Aleksandar Anionic (feljton "Ve- 
cernje novosti") 

- "Masoni bude autonomase" by Momcilo Kovacevic, clanak "Politika 
Ekspres", 18.12.1995. 

- "Doktorkine tajne veze", by Ivan Babic, clanak "Politika Ekspres", 
27.2.1997. 

- "Feljton o Malteskim vitezovima", by Milena Marjanovic, "Politika 
Ekspres", septembar 1994 

- "Malteski vitezovi pod Lovcenom", by Radomir Vukcevic, "Duga", 
5.2.1994. 

- "O gresima i zaslugama", by Dragomir Acovic, "Intervju", 31.8.1990. 

- "Tito se pred smrt ispovedio papi", by Duska Jovanid, "Duga", 
23.1.1995. 



400